Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Tada bi me ona češkala po glavi i govorila kao malom detetu: „Kuždravo moje, ti slusas mamu!“ ali kao da se odmah i zastidela toga, jer bi uvek dodavala: „Tako sam te uvek mazila kad si bio mali!
Ali kad sam video mamu s hlebom pod miškom i s bocom vina, i moja se „savest” umiri, i, čim je poljubih u ruku i rekoh „zbogom!
A ono tamo daleko pred njima, da nije ono Joca doktor?... Čudno sam se osećao kad uđoh u sobu i videh mamu u onom svečanom raspoloženju kao kad priča: „A šta ja tebi, more, rekoh, a? A ko se stara za ona dva crva!
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
— oslovio bi često zabrinuti sin Ćira svoju mamu, a ono mama mirno spava, a to što je pop Ćira čuo, bio je sahat koji se sprema da izbija.
Ala je bezobrazan! (Stade Jula s radom i pogleda ga.) Sram vas bilo! Sevajte odma’ s te dére. Mâ... Sad ću zvati mamu. Nastade opet pauza. Jula produži kopanje, a ljuta jako, pa prebacuje sebi što se i upustila u razgovore.
je l’ te? — Jeste — reče Jula milokrvno, pa ih pogleda meko materinski. — Pa jesu l’ dobri, slušaju l’ svoju mamu i tatu koji se o njima brinu i dan i noć? — pita putnik i gleda milo decu. — T-a-a-a, dobri su... samo onaj najveći...
Ali deca neće s kola. Udarilo sve četvoro u plač i dreku, pa neće dole, nego zovu mamu da i ona sedne u kola. — Doći će pópa; sad će se on vratiti! — umiruje ih putnik. — ’Ajde, râno!
bábini prijatelji, je l’ te, i mamini. Gospodin popa vole tvoga bábu, pa će on doći opet... On vole bábu... — I mamu vole?! — reče jecajući mali Iva, koga držaše Jula na ruci. Je l’, mama, i mamu vole?
On vole bábu... — I mamu vole?! — reče jecajući mali Iva, koga držaše Jula na ruci. Je l’, mama, i mamu vole? — reče dete kao malo utešeno, ali još jednako uplašeno i uplakano, pa turilo prst u usta i gleda mater uplašenim
— I mamu vole? — Jeste, lane, i mamu on vole... i mamu! I Sidu, i Makru, i Ivu (i poljubi ga), i Radu, i bàbu sve vole gospodin
— I mamu vole? — Jeste, lane, i mamu on vole... i mamu! I Sidu, i Makru, i Ivu (i poljubi ga), i Radu, i bàbu sve vole gospodin popa, sve; i tvoju mamu vole!
— I mamu vole? — Jeste, lane, i mamu on vole... i mamu! I Sidu, i Makru, i Ivu (i poljubi ga), i Radu, i bàbu sve vole gospodin popa, sve; i tvoju mamu vole!
i mamu! I Sidu, i Makru, i Ivu (i poljubi ga), i Radu, i bàbu sve vole gospodin popa, sve; i tvoju mamu vole! — reče Jula umirujući ga i brišući suze detetu i sebi krišom... — doći će on opet... — Vaše crte... vaše lice!
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Štof pantalona bio je zagrejan kao da je neko prevukao džinovsku peglu preko njega i to me podseti na mamu, moju pravu mamu, mislim. Onu drugu zvao sam Stanika. Mama je rekla da će mi ispeglati odelo kada dođem.
Štof pantalona bio je zagrejan kao da je neko prevukao džinovsku peglu preko njega i to me podseti na mamu, moju pravu mamu, mislim. Onu drugu zvao sam Stanika. Mama je rekla da će mi ispeglati odelo kada dođem. Da li je danas njen red?
Mama je bila bleda, a oči su joj izgledale ugašene. Drug direktor je ćutao neko vreme, a zatim je, ne gledajući ni u mamu, niti u bilo koga, rekao da se čistim iz njegove kuće. On nije dužan da hrani sve bitange ovoga sveta.
Bio sam srećan što se to ovaj put nije dogodilo i što ću mamu od sada viđati bez njega. Njega nisam želeo ni u snu da vidim.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Razbila jedno jaje, dodala peršuna, soli i bibera. Izmuljala sve to u ravnomernu masu i pomislila na mamu, koja te je naučila da praviš faširane šnicle. Onda je on otišao na nivo u »Balkan«.
Onda se on vratio iz »Balkana«. Kako je napolju? Hladno. Opet faširane šnicle! — kazala su deca. Ostavite mamu na miru! — rekao je. Onda ste ručali. Onda je on zevnuo i otišao da spava, a deca u bioskop.
— reče sa gađenjem. — Koliko joj je godina? —Devet — odgovori majka. —Koga više voliš — upita nervozno — mamu ili tatu? Dete je nepoverljivo ćutalo. —Kaži: oboje! — reče otac. —U koji razred ideš?
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Stricu Nidži dolazili su srpski dobrovoljci, američki rudari i nekakvi dosadni glagoljivci koji su „ganjali politiku“. Mamu su obilazile kume, prije i naše raskvocane tetke i ujne s torbicama punim darova: oraha, jaja, suvih krušaka ili bar
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
A šta da kažete za onaj njen čuveni komentar o sahrani Paraskeve Furnjajić, kada je priupitala mamu koliko je na pogrebu bilo venaca! — Svega dva ... kazala je maman. — Onda bolje da nije ni umrla!
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
Da je živa, danas bi je vezala, a ona bi mi dala poklon... Ko će nju sad vezati?... Anđeli?... Oni će mamu da vežu danas a mama će se setiti mene pa će plakati... Zašto nisam i ja tamo?... (Stresa se od zime.) Zima...
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Odjednom se otvoriše vrata, tata utrča ljut, surov, strašan kao što obično izgledaše poslednjih dana, dohvati mamu za kose i viknu... A na vratima stoji ona druga teta, nevaljala teta, podigla nož u ruci pa strašno gleda mamu...
A na vratima stoji ona druga teta, nevaljala teta, podigla nož u ruci pa strašno gleda mamu... »Hoću li ?« — pita teta mahnuvši nožem... »Udri!« — odgovara tata...
neću! ... Zaklela sam se! ...« i u isto vreme oseća, kako bi slavno bilo naći mamu gde nasamo, da ne opazi tetica... — Neću kazati... neću! ... živa mi tetica!...
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Majka je najlepši osmeh života, i ne treba se ljutiti Ako ponekad nešto i zgreši. Doduše, poneku mamu trebalo bi uputiti U to: kako da se smeši. KAKO TREBA S OCEM Hteli ne hteli, oca morate voleti.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
bojeći se da ga ona, kao svako dete, ne bi sasvim zaboravila, ili ga čak omrzla što nikako k njima ne dolazi, što nju i „mamu njenu“ ostavlja uvek tako same.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
u njene očice da saznam: da li i koliko razume o licima i stvarima oko sebe, ona je znala sasvim malo, poznavala svoju mamu i tražila svoje sledovanje onda kad je osećala glad.
— Bitango, džukelo, nakazo! Iskvari mi puk, nakazo! Zašto si na raportu, mamu ti kockarsku? Govori zašto! — P... p... pojma... p... p... pukovniče...
— Koga imate ovde u Beogradu, gospođice Tanja? — Mamu. — Vas dve? — Da, da. — Vaš otac šta je bio? — Đeneral, guverner.. — Ama vi mora da se mučite ovde?
— rekoh. — Mama! Kako mama? — Vaša. — Ja nemam mamu. A to što sam toga trenutka video u njenim očima kao da nije bila žalost, nego pitanje u čudu: je li moguće da ima još
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Kad bi Maja, na ono navadno zapitkivanje: „koga voliš, mamu ili tatu?” odgovarala: — tatu koliko i mamu, mamu koliko i tatu! — kratko sam presijecao: — „ne, Maja! Ne smiješ tako!
Kad bi Maja, na ono navadno zapitkivanje: „koga voliš, mamu ili tatu?” odgovarala: — tatu koliko i mamu, mamu koliko i tatu! — kratko sam presijecao: — „ne, Maja! Ne smiješ tako!
Kad bi Maja, na ono navadno zapitkivanje: „koga voliš, mamu ili tatu?” odgovarala: — tatu koliko i mamu, mamu koliko i tatu! — kratko sam presijecao: — „ne, Maja! Ne smiješ tako!
— kratko sam presijecao: — „ne, Maja! Ne smiješ tako! Moraš voljeti više mamu, ona to nesumnjivo više zaslužuje”. Dolores se bunila: „Ne valja tako učiti djecu.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Ali je najzanimljivija sintagma „mamu njenu”, koju Stanković nije slučajno stavio pod navodnike. Očigledno je da su to izvorno Sofkine reči „mamu moju”,
Očigledno je da su to izvorno Sofkine reči „mamu moju”, koje Todora (sama ta „mama”) može preuzeti jedino u obliku „mamu njenu”, a onda se u tom obliku ponovo pojavljuju
Očigledno je da su to izvorno Sofkine reči „mamu moju”, koje Todora (sama ta „mama”) može preuzeti jedino u obliku „mamu njenu”, a onda se u tom obliku ponovo pojavljuju u Sofkinome nemom razmišljanju.
bojeći se da ga ona, kao svako dete, ne bi sasvim zaboravila, ili ga čak omrzla što nikako k njima ne dolazi, što nju i mamu njenu ostavlja uvek tako same”.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
— Ho, dijete, pa ti i ode, i srpski zaboravi! A pitaj, bogati, tu tvoju mamu, da li ona razume to što pričaš? — Sad je frau Roza morala lično da odgovara.
Žarko je jedared govorio nešto bezobrazno za tatu i mamu, ne, nisam ga ja tužila, ne bih ni smela, nego su druga deca to ispričala ocu...
Agnica bi ih valjda sve i volela... Ja, ja.. Ali kako samo može moj tata da nikada ne spominje moju mamu! Moje mame je i kuća u kojoj sedimo... Ništa za to ne mari gospa-Jelka...