Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Zona više i ne pogleda na Manu, igra i dalje i sve gleda u Manulaća čorbadži-Ranđelovog, a kad Mane dođe u igranju prema njoj, a ona ga i ne gleda, nego samo pući usta...
Zato tetka Taska i dolazi svaki dan, savesno i tačno kao hirurg radi operacija, i savetuje i teši Zonu: hvali Manulaća, a kudi Mana. Kudi mu stalež, a još više vladanje i povedenje njegovo.
A u isto vreme kad je kudila Mana, hvalila je onog Manulaća čorbadžijskog. Hvalila ga je i ona i sve tetke i strine, a i majka joj Tašana, čiji je on najozbiljniji kandidat bio,
I da se tu nije pitao i hadži Zamfir, kao otac, udadba Zonina za Manulaća bila bi davno svršena stvar. Ali, kako se Zamfir baš nikako nije oduševljavao tom kombinacijom Tašaninom, jer mu se
Zato neće biti zgoreg — čak pisac misli da je to neophodno potrebno — da u nekoliko poteza ocrta toga Manulaća, koji je ušao u kombinaciju, bio ljubimac sviju strina, ujni i tetaka Zoninih, i bio predmet i povod neprijatnih scena
se zna, nije nikad primamljiva, ni lepo utrvena — i bilo radost i uteha roditelja svojih, kao što se to moglo kazati za Manulaća. S njim je bio zadovoljan i otac i majka još od najranijeg detinjstva njegovog.
braće Graha, da je decu svoju smatrala za najlepši i najskupoceniji svoj adiđar, tako je isto i Persida smatrala svoga Manulaća kao najlepši i najmiliji adiđar svoj, i zato se nije nigda i nikuda makla bez njega.
Eto, toga i takvoga Manulaća hvalila je Zoni tetka Taska, a Mana kudila. Ali to sve nije još ništa pomoglo kod Zone. jer, slušajući tetku, Zoni je
— Razbiram si, ubavo razbiram. Teb’ ti kef i milo i navodadžija si za onoga zevzeka čorbadži-Jordanovog, onog Manulaća... za njeg’ ti milo... — E, milo mi, de! Što ke mi činiš?
— E, ja sam si tetka na Zonu! — veli Taska. — Ja pa tetka na Manu! — odgovara Doka. — Men’ mi kef za Manulaća — veli Taska. — Men’ pa za Manu! — veli joj Doka, pa se okrete ostalima.
— veli joj Doka, pa se okrete ostalima. — Aman, žene, tako vi Velik-dan ne zacrneja, biva li Zona za Manulaća — prilika li je?! — Za Mana ne biva! — veli Taska. — E, zašto da ne biva? — Hehe!
— Hehe! — osmehnu se prezrivo Taska — „Gaki nema, — svirka saka!“ — E, dajte gu, podajte gu za nepriliku, za Manulaća toga — planu Doka. — Ama poslen da vi ne bidne krivo, kad, ete, stane da „praća šeftelije“ po drugi...