Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
ONI Čim sam ušao na kapiju, predusrete me žena mu Marika. Bila je iza kapije, kod drvljanika i cepala drva. Kako beše zamahnula sekirom, tako i stade kad uđoh.
Nemoj opet da nazebeš. — Ali ga brzo ostavi i pojuri vratima na koja uđe snaha joj, Marika. — Marike, vrata! ... — viknu joj ona i pritrča, da ih bolje od nje zatvori, — sto puta ti govorim za ta vrata!
— Marike, vrata! ... — viknu joj ona i pritrča, da ih bolje od nje zatvori, — sto puta ti govorim za ta vrata! Marika, zajapurena od rada, ništa joj ne odgovori, već, pošto ostavi testije s vodom koje beše unela, obrisa ruke i rukovavši
A sami oni: majka mu, otac, Marika kao da su u dnu duše osećali da će im on skoro, brzo umreti, pa su zato kao bez glave trčkarali po kući i, uznevereni,
On odreče. — Hoćeš jabuke, kruške? Hoćeš pite malo? Sad je baš Marika umesila. Hoćeš majka da ti grožđe... — Ništa neću!
— Isprati me on, obradovan mojim obećanjem. — Mi cele noći sedimo. Ja nikako ne spavam. U kujni majka mu i žena Marika zaustavljahu me i moljahu da ostanem da ručam. Nisam mogao. Odoh. Ali me na kapiji sustiže majka mu.
— željno odgovori Mita. — Kako da ne? — poče Ariton da se ljuti. — Marike! — viknu i okrete se kujni gde je bila Marika. Ali mesto nje usplahireno ispade iz sobe majka mu. — Šta, sinko? — zatrepta ona preplašeno.
— Uh! A ja nešto sanjala! — odahnu ona od straha i vrati se ohrabrena ponovo u sobu. U tom iz kujne iziđe Marika. Bila je bunovna. Od dremanja oči su joj bile crvene, podnadule. — Kamo te ponude? Što mu nisi dala?
— Kamo te ponude? Što mu nisi dala? — poče Ariton na nju surovo. — Kakve ponude? — odgovori Marika tromo i nekako zlovoljno. — Takve ponude — poče Ariton još ljuće. — Ponude što je moj čirak doneo: kruške. — A, kruške.
— Ponude što je moj čirak doneo: kruške. — A, kruške... Tu su. Što tako ne kažeš? — poče nekako Marika čudno, zlurado, tako da se po tome moglo da vidi kako ona zna od koga su i čije su te ponude, i zato ih krije, ne
— Donesi — preseče je on. Marika se vrati i donese te kruške u lepom, belom čanku, pokrivenom još beljim peškirićem. donese ih, otkri, pa kao uvređena
— I na to željno, halapljivo zagrize krušku. Marika skoči od Aritona. I, uzdržavajući se da se ne oda, brzo siđe niz stepenice, zamače iza kuće stiskajući oči palčevima.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Mile tada u nekoliko magnovenja pogledom hvata kako s jedne strane Marika, „uzdržavajući se da se ne oda, brzo siđe niz stepenice, zamače iza kuće, stiskajući oči palčevima”, a s druge strane