Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
saznala, ali se činila tome nevešta, i pokatkad izdaleka nagoveštavala mu, kako mu je već otac izabrao drugu, ovu istu Mariku, koja je bila iz gornje čaršije, odakle su i oni došli, a uz to je još u miraz donosila nekoliko vinograda.
I, zaista, Mariku su mu i uzeli. Mita, kao što se i očekivalo, ni reči nije kazao. Čak nije dao da se ma šta primeti. Samo, otada je
Mita nije mogao više. Tu, na svadbi, pred svima, napio se. Bacao novac. Kad se u zoru kući vratio, ženu, Mariku, na mrtvo je ime izbio, tukao je, tukao...
— Šta, sinko? — zatrepta ona preplašeno. Ariton je stade grditi: — Šta ćeš ti? Ništa njemu nije. Spavaj. Mariku ja zovem. — Uh! A ja nešto sanjala! — odahnu ona od straha i vrati se ohrabrena ponovo u sobu.
Mita isprva nije hteo. Boraše se sobom. Kao da je osećao da će, ako uzme, uvrediti Mariku, koja je jednako u njega gledala.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Tada nam dobaci: — Vas dvojica me podsećate na apaše... Vodate me po ovoj mračnoj i kaljavoj noći kao ludu Mariku. A kada nam predade listove, pruži nam ruku i u šali dobaci: — Hajd... vatajte maglu!
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Oni počinje tako što pripovedač Mile neočekivano ulazi na kapiju smrtno bolesnog prijatelja Mite, ugleda njegovu ženu Mariku kako cepa drva, i: „Kako beše zamahnula sekirom, tako i ostade kad uđoh”.