Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Subaša je bio nešto zamišljen kad mu javiše da je tu Marinko. On reče da ga puste. Po licu Marinkovom poznalo se da nešto ima. – Šta je, Mašo? – Dobro je, dragi aga! – A kako je dobro?
On se grdno zamislio. Kroz glavu mu proletahu razne misli... Otpočeo je posao po savetu Marinkovom. Danas je pozvao Ivana Miraždžića na razgovor. I premišljao je šta da mu kaže i kako da ga savetuje...