Matavulj, Simo - USKOK
Za Rakom pođoše: Markiša Stevov, Pero Puroh i Krcun Serdarev, sva tri vrlo mlada, iako dva prva oženjena, onda se Crnogorci ženjahu u
Bogo moj, da su svi Srblji oko jednog gospodara, šta bi nas bilo, i ko bi nam što mogao! — Ma đe je ta Lika? — pita Markiša. — Ja mnim đe i Dalmacija! — objasni Pero Purov. — Nije! — odsječe Krcun.
blagoslovi sve to, još po njegovu nagovoru presiječe našem vladici onijeh hiljadu cekina, što mu davaše na godinu. Markiša se naljuti: — Valaj, ako je i lukavo nije junački ni čojski! U taj mah vjetar jače zazvižda. Umukoše.
Vele, zgodan je kao đevojka, a od velike kuće!... — Valaj, zgodniji i od Krcuna, a njegova rasta i skoposti — reče Markiša. — Nako što je plav!
— Ko si? — ponovi pop i koraknu ka njekoj prilici, koja stojaše uz liticu. Rako, Markiša, Pero i Krcun opkoliše noćnika, koji odgovori na prekid: — Ja sam soldat! Bježim u Crnu Goru, kod vladike!
Najposlije se uputiše ka Markiši Stevovu, o kome usput Krcun ispriča ovo: — Markiša se mlad oženio, pa kad mu žena za pet godina rodi tri kćeri, on je otjera. Druga mu rodi dvije kćeri, te i nju otpusti.
Čučeš kako će ih rastjerati sad kad mi uđemo, jer ih ne trpi kad ko dođe! Zaista čim oni nazvaše: „Hristos se rodi!“ Markiša skoči i viknu: — Izlaste, đevojčine, brzo, rš!... Vaistinu rodi! Sedam cura, jedna za drugom, iskakaše mimo njih.
teško, Krcun se uhvati s Jankom, ali nakon njekoliko udaraca prekidoše, jer uđoše svi stariji brastvenici: knez Drago, Markiša Stevov, Mirko Jokašev, Stijepo Mrkov, Puro Perov, Stevo Bajov i pop Marko.
U dvorištu Stevovu, Markiša, sin, mu, takođe deraše ovna. Gorde, žena mu, bavljaše se nečim kraj njega, a Stevo sio na stolovaču pred vratima.
Janku se zagrija srce od tijeh toplijeh, iskrenijeh glasova iz srca, te uzvrati, zdravi se i prorazgovara. Stevo i Markiša takođe rekoše da se skroz pocrnogorčio, da ga već ni po čemu ne mogu razlikovati od pravog Crnogorca!
Bješe Marko Jokašev. On ih redom razbudi i redom se otkriše i posjedaše: Janko Uskok, Krcun Serdarev, Markiša Stevov i Labud Markov. — Podne je već! — reče Marko Jokašev. — Ako budu ona djeca pospala!
Kao što već znamo, Markiša Stevov i Pero Purov bjehu oženjeni, a svi ostali bjehu momci. Znamo i to da se podigoše da svete Miluna Dragova, te da
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
A zgodan je vidiš iako je postar.“ Cura se postiđe i htjede da umakne, no je onaj momak uhvati za ruke. „Pusti me, Markiša!“ „Neću dok ne odgovoriš hoćeš li ga!“ reče Markiša zagrlivši je nježno, i gledajući je bratskijem pogledom.
„Pusti me, Markiša!“ „Neću dok ne odgovoriš hoćeš li ga!“ reče Markiša zagrlivši je nježno, i gledajući je bratskijem pogledom. I ona njemu stavi ruke na ramena, pa ga gledaše milo.
„Dakle, hoćeš li poći za nj?“ priupita Markiša. „Možda i bi da nije vjerena“, reče medik gledajući joj dobro u oči, „zbilja, sjutra, među zvanicama, biće ti i djever
“ Te riječi dojmiše se nemilo djevojke. Poblijeđe kao krpa, pa oborivši glavu istrže se. „Lako ćemo za to!“ reče Markiša i ode. I ona trojica, oprostivši se s vidarem otidoše. Do noći ostaše njih dvoje sami kraj ranjenika.