Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
— Lalê, lalê! Bilje, travke, lalê! Živi tamo, gore, više Markova Kaleta, među papratom i zdravcem jednako čekajući da nađe „raskovnik“...
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
Srećno je sve teklo, srećni par lepo živi. No, šta će Alka devojka, drugarica Micina, sestra Markova? Oko nje jednako baje Jefta Ćirković, a mati ga dobro gleda, jer ima „sostojanije”.
Ličnost njena nije bila za filozofe i pedante skrojena, no velja dobrota Markova spram nje sve je izgladila. Ćirković opet gleda u Alku kao u zvezdu Danicu; diči se kad ko o njoj govori da je lepa i
Ćirković će mu verovati. i Alku će već utišati. I onako svet zna da za Milivoja Marko radi, a i ovo je stvar Markova, tek ide pod Milivojevim imenom. I, doista, zbog baklave se izlaže ne jedna već dve parnice.
Matavulj, Simo - USKOK
Poslije ručka pohodiše i trećega brata, Toma Markova. Da bješe Janko najprije k njemu zašao, taj lični i pitomi čovjek učinio bi na njega jači utisak, ali se ipak gubio
— doda pop, videći Janka nepomična... — Pisali su ti tvoji, i poslali su ti silan novac! Eno sve u Sava Markova! Janko skide kapu, prijeđe rukom preko čela i jedva izgovori: — No, hvala bogu!... Hvala milostivom bogu!...
Janko udari prečcem od popove kuće i gotovo trkom stiže kući Save Markova, koga zateče u razgovoru sa Bajicom poštonošom. — Gle!
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Sve poslove oko kojih je valjalo podviknuti i galamiti obavljala je Markova tetka, Marta, spečena džorlava udovica, koja nije ni umjela drukčije razgovarati nego iz ljute glave.
Ej, živote, živote ... Kad se čulo da je Jazbec strijeljan, Markova birtija još više opusti. Po zamrzloj kući motala se samo usukana tetka Marta i kukumavčila: — Rekoh li ja tebi: budi
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Ali se sad na njihov razgovor malo pažnje obraća. Sad se samo živi, veseli i radi... Č'a Markova se rpa rasplinula. Od 'nolikog plasta korenja, sad je ostalo samo dno; no za to, na drugoj strani, uzdigla se nova
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Od tada za njih dvojicu nije bilo vere, ničega. Markova kuća za Ahmeta je bila slađa, prijatnija nego njegova rođena; kao što opet | za Marka u Ahmetovoj kući nije imao ni
Prvo što je ona od njega bila starija, a i što je to bila Markova, „batina“ sestra, koja im je, u osustvu njegovom, bila starešina.
Ali to ništa nije pomoglo. Najmlađi iz brastva Markova, još neogarena, detinja lica, kao da je ispod zemlje išao tako neopažen prošao sva arnautska sela, našao selo i kuću u
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
To govoreći stigao bješe i stao taman prema grlu Markove puške. Kao da ga je usud ustavio tu. Markova planu prije no što ga je Otaš mogao ustaviti. Beg i đogat pod njim ljosnuše kao da ih grom bješe svalio. „Ha vlasi!
„Gospodaru!“ odgovori jedva ona... „Propadoh, sitna mi đeca, da prostiš, imam ih petoro...“ „Čija si ti?“ „Sava Markova iz Dobrskog sela, te pogibe pod Trojicom, onomlani...
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Svaki, ko imađaše stoke, morade noćivati u oboru i toru, da bi sačuvao svoj mal od nezvanih krvožednih gostiju. Markova kuća beše blizu jedne jaruge obrasle šumom, koja predstavljaše živu zgodu za kurjačke noćne napade.
Oni znaju da lisice vole kokoši, pa im to meću u zamke... — A, za to ne brini. To je Markova devojka, iz poštene kuće — odgovori Đurica, menjajući se u licu. A Vujo zinu od čuda.
»Pa kakva je to devojka?... Zacopala se u razbojnika!... Đavo neka me zna, ali ja to ne razumem. Markova je kuća zaista poštena — kako on reče — a i devojka je poštena; pa sad kako to ?... Ha, da se nisu ranije znali ?
Petković, Vladislav Dis - PESME
Sad od Kumanova, Markova Prilepa, I od Gračanice do Bitolja ravna Ukinuta ruka crna i svirepa, Oživela naša carevina davna.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
pčinjskom običajnom pravu - uđe u snahinu ložnicu umesto sina, onda prvi dani Sofkinog života posle svadbe i, na kraju, Markova pogibija i sahrana poslednji su događaji ispripovedani usporenim vremenom.
Granica sa Turskom u isti je mah i granica s Arnautlukom, odakle je većina seljaka prebegla, pa i gazda-Markova porodica, bojeći se krvne osvete.
U Nečistoj krvi pri tome se uvodi jedna posve nova, gazda-Markova porodica, koja je takođe tročlana (otac Marko, majka Stana i sin Tomča naspram oca Mite, majke Todore i ćerke Sofke) i
Paralelizam likova zanimljiviji je utoliko što je gazda-Markova porodica dosledno zamišljena po načelu suprotnosti naspram efendi-Mitine.
Dobar primer daje gazda-Markova, seljačka porodica u usponu. Jer, isticalo se u kritici, ako je nasledno opadanje istančala krv razumljiva za staru
Ali je zato i na ovu drugu - gotovo po izvesnoj analogiji sa onom prvom - palo prokletstvo, jer je Markova sestra počinila neoprostivi prekršaj zgrešivši sa sinovcem arnautskoga plemenskog starešine Ahmeta.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
JELISAVETA: Pa sad me valjda otac preklinje Da uzdasima tuge ledene Markova hrama kamen zaledim! Kô da ja pevam?... Da ne uzdišem? Uzdišem, ah, kaži ocu mom!
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
Prvi je arhivski. Markova oblast je bila zaštićena od upada turske navalne konjice. Drugi je književno-istoriografski. Dobro obavešteni pisac
usmenih tvorevina, lirskim pesmama i baladama, epici i mitskim i istorijskim predanjima, poslovicama i izrekama. Markova poetska biografija postaje svojevrstan okvir psiholoških osobina čitavog naroda, sinteza usmenopoetskog doživljaja
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
No i Markova pokornost samom turskom caru je veoma čudnovata. Teško je reći da li je to više pokornost ili nepokornost.
Marko je — ne jedanput — dognao cara do duvara. Car je, ne jedanput, zadrhtao od Markova gneva. Očevidno, to nije nikakvo prijateljstvo. Ali tu leži i velika protivrečnost.
“ Tad se Marko u sve misli snađe, pušti vraga, nek mu nije traga. Teško Srbljem đe im nije Marka! Nadmoćnost Markova nad Turcima, i nad svim drugim neprijateljima, izražena je ne samo u njegovoj, prevelikoj fizičkoj snazi nego i u jačini
Ista ova osobina Markova snažno je naglašena i u pesmama drugih balkanskih naroda. Tako, u jednoj makedonskoj pesmi priča se kako je neka
U jednoj drugoj makedonskoj pesmi — o Sekuli i latinskom kralju — osobito je istaknuta izvanredna Markova strpljivost. Latinski vladar, lažljivac i podlac kao i u srpskohrvatskom pesništvu, postavlja Sekuli veoma teške zadatke
Sem toga, nadmoćnost Markova nad Turcima, i nad drugim neprijateljima, — a to je nadmoćnost ka kojoj je težio sam narod u vekovima ropstva —
“ Markova nadmoćnost nad Turcima i drugim neprijateljima, — a to je nadmoćnost koju je narod sebi želeo — ogleda se, pored ostalog
Ali to nije sve. Narod nije zaboravio da u pesmama o Marku izrazi i svoje teške slabosti. Jest, sultan je drhtao od Markova gneva, ali — na žalost — uvek se spasavao toga gneva mašivši se rukom u džepove i bacivši Marku koju stotinu dukata.
I uopšte, Marko više voli blago nego „aferime prazne“, prazne pohvale. Markova pohlepa za blagom je i pohlepa sirotinje raje. Markova slabost prema dukatima je i rajina slabost.
Markova pohlepa za blagom je i pohlepa sirotinje raje. Markova slabost prema dukatima je i rajina slabost. Gladna i žedna, gola i bosa, osuđena na doživotnu bedu, godinama bacana
U prvoj dvaput ponovljenim u Markovom odsustvu: „Sad navali, luta Arapijo!“ snažno je istaknut strah koji je izazvala Markova pojava i koji je izražen rečima: „Sad ustupi, ljuta Arapijo!
Kada dođe Mini od Kostura, al' on sjedi, rujno pije vino, a Markova služi mu ga ljuba. Pita njega Mina od Kostura: „Oj, boga ti, crni kaluđere, otkud tebe taj šareni konjic?