Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Mnogo više pevaju i pričaju o Kraljeviću Marku. Imaju po seoskim hatarima: Markovi kuli, Markovi dvorovi, Markovo stopalo i Markov kamen. Pevaju i Dojčina i Sekulu „detence“.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Svaki se, u magnovenju, preobrazi, a tišina taka nastade da se jasno čulo snažno disanje Markovo. Tako postajaše nekoliko trenutaka.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
— i pogleda je uporito svojim razrokim desnim okom. Taj pogled učini joj se da je Markovo lice izobličio grđe no igda, pa, pogledavši na more prama školju, reče više sebi no njemu: — Zar je bilo od ovoga
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
Jedna, uostalom i osnovna razlika između Jovanovog jevanđelja i prethodna tri, sinoptička (Matejevo, Markovo i Lukino), u ovoj je prilici za nas uglavnom i važna, pa ćemo se jedino na njoj i zadržati.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Među njih ide i gazda-Markovo obrnuto gledanje. Ono, međutim, nije slučajno, nego predstavlja rani, u slici materijalizovani nagoveštaj onoga što će
Kao i Markovo obrnuto gledanje, Sofkina je slika nastala u ukrštaju dva plana. Rano, dečje strahovanje njeno od gubitka kuće Stanković
]” 133 A kada su Markovo telo dovezli i uneli ga u sobu, slika se ponavlja: „Od ljudi, kako bi koji dojurio s konjem, sišao, ulazio bi tamo kod
Stanković, Borisav - TAŠANA
SAROŠ Nema tu naša i vaša... Anadolac nesam. Ovde sam se ja rodio i odrastao. Pljačkavica je moja, Markovo Kale je moje, reka je moja, Sobina je moja. Ja sam dete ovoga kraja. Za mene nema Srbin i Turčin, naše i vaše...
Kao što ti reče maločas, tako i ja kažem sada: »Pljačkavica je moja, Markovo Kale je moje, reka je moja, Sobina je moja!... Tuđ li sam ja čovek kod tebe? SAROŠ Jok, braća smo!
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Kako je strahovito dug i složen proces, u jednoj porodici, dok se izradi neka mirna nadmoć. Markovo strahovanje od bolesti, pa Stefanova hrabrost pred smrću, pa Josifov strah od svega, pa Leksin životni otpor, pa
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
To je nadmoćnost pravde, poštenja, morala, za koje se bori Marko. Najčešće, Markovo junaštvo izvire iz duboke ljubavi prema čoveku koji je u nevolji.
početka na kraj — zato što se ponavlja pred ženom koja tim delom kletve treba da bude najviše dirnuta; u trećem slučaju Markovo kršenje carske naredbe predstavljeno je vrlo efektno baš time što se ona ponavlja obrnutim redom, što je poslednji stih
XIV i XV vek), ima veoma starih i, možda, tuđih, sa strane pozajmljenih elemenata. Jedan od tih elemenata je Markovo tamnovanje i izbavljanje iz tamnice, drugi su tri Musina srca, a treći — sultanov strah od mrtve glave.
Zato su se — ponajviše zato, između ostalog — i mogla pojaviti različita tumačenja. Ali treba se zapitati zašto Markovo prihvatanje megdana nije motivisano. Zašto je narodni pevač smatrao to izlišnim?