Jakšić, Đura - PROZA
Ah, gospodine, nas zaboravite! Grehota je onih se sećati o kojima bog brigu vodi, a siročad su deca božja... Marta Stanojevića“.
Beše nekako marta meseca, praznik neki, ne mogu se sada setiti kakvi. Tetka mi se lepo obukla: na njojzi čista sadi košulja, na glavi crna
Jedan među njima udari ga kundakom u slabinu; on padne, a čiča Marko ga donese kući... To je bilo marta meseca, a maja ga sahraniše... Lep je to mesec, taj maj!...
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Ova su pisma pisana bila poslednjega februarija ili prvoga marta 1804. godine, poboravio sam datume. Sutra odnesem pisma na čardak.
otišao na Šabac, srpski bair osvojili, i turski̓ nekoliko kuća popalili, a Turke u grad saterali; to je bilo u početku marta. Dođe Živković, donese džebane, koja zaseca 600 forinti srebra, ali ne da bez novaca, a ja novaca nemam da platim.
Vladika Jovanović dade Puljeviću i drugi onoliki topić, te ga Puljević u Varadinu opravi. IV Sad oko poslednji̓ dana marta 1804.
I baš sve mi se čini da je to pismo datirato 20. marta, valjda je po rimskom. Ja uzmem ovo pismo, zovnem mog strica Jakova, Mitra Miličanca, trgovca, Koju iz Svileuve, i
nemačkom, na moje prošenije, koje sam pis̓o u Zabrežju i poslao preko dobroga obrštera Lajtnera, pervi̓ dana meseca marta, ̓oću malo i prostranije kazati. U njemu smo sve iskali, a i da nas sasvim oslobodi ispod iga turskoga i proče.
— Kad je Boža umro [25. marta 1807.], njegov mlađi brat Mihailo Grujević stane za sekretara u sinodu. Kad je mene Karađorđe po delu narodnjem poslao
1. marta 1815. god. primim pismo od Molera i Gaje i predstavim: da je Miloš jošte u Beogradu s nekim knezovima, i da su mnogi na
” (Ovo je za Stef. Živkovića i za Jevtu Čotru da onde u Beču ne trebaju.) 3. marta dođu i pisma iz Zemuna. Odnesem uveče, predstavim da su Turci veće počeli bojati se i Nemca, i govoriti: „Imamo rat s
februara glavu odsekli i u Beograd doneli, predstavim da su turske čete otišle ufatit̓ ga. 8. marta odnesem pisma Molerova.
” 10. marta odem Bulgakovu, javim višerečena pisma. To isto i on, Bulgakov, reče da treba o tom potvrđenja. 13. marta pišem Moleru
” 10. marta odem Bulgakovu, javim višerečena pisma. To isto i on, Bulgakov, reče da treba o tom potvrđenja. 13. marta pišem Moleru i Gaji da dobro ispitaju: je li istina da ište vezir 3000 ljudi pogubiti — — i da mi ne pišu kojekakve
17. marta odem Bulgakovu, nisam ga našao u kvartiru. 18. marta odnesem pismo Molerovo, kako se Miloš sa šnjim sastao, razgovarao,
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Ona se pripi uza me. Išli smo dalje. Meni je bilo neobično prijatno. To je bilo krajem marta. Ja sam prvi put toga večera izišao u jesenjem kaputu. Vazduh je bio blag. Šuma je počela da pupi.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Prokleti muškarci! — reče i ode kao vetar u kuću g. Gece kasira, gde je raširenim rukama dočeka gđa Marta, Gecina supruga. — No — reče gđa Gabriela ulazeći u Gecinu kuću — i ja vam krasno izgledam.
— Kakva »štogla«? — »Kakva«! Bože moj, kako me to pitate?! Pa štogla: štogla od peglajza! Bože, gospoja Marta, k’o da ste paorkinja pa nemate peglajza u kući, — nego peglate k’o paorkinje na veliku rólju! — Ta... znâm, al’ opet...
To baš ni najmanje nije lepo od vas, gospoja Marta! Ja, iako mi spada suknja, al’ ja opet nikad nemam običaj da lažem! — reče gđa Gabriela, i stade liti grozne suze.
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
Reč pak držati, na to nije mnogo davala. Frajla Marta je bila crnomanjasta, fina devojka, tako oko dvadeset godina, jednu godinu više ili manje.
No gospođa Evica nije nju baš najvolela. Jedva je čekala da se jedared uda, da bi ostala sama u kući; jer premda je Marta celu kuću vodila, opet je gospođa Evica htela da se zna da je ona svud na vrhu; a ovako, dok je Marta tu, svaki kaže
jer premda je Marta celu kuću vodila, opet je gospođa Evica htela da se zna da je ona svud na vrhu; a ovako, dok je Marta tu, svaki kaže da ona kuću vodi. U kući je bilo sve čisto i u redu.
Gospodin Gledić otišao je da se prođe, gospođa Gledićka u trećoj sobi malo leška, a šta će sad sama frajla Marta? Ne zna kud da ide, a malo je umorna, pa i ona u prednjoj sobi na kanabetu prilegne.
Nikoga nema. Kucnu na sobna vrata, niko se ne odziva. Čika-Gavra otvori vrata da vidi ima li koga u sobi. Marta đipi sa kanabeta. — Dobro jutro, frajlice! — pozdravi Čekmedžijić.
Kako je frajla Marta sa kanabeta đipila, otrči k vratima, pa tek što je kazala: „Molim, izvolite se malo pretrpeti”, istrči napolje.
Oprostite! — O, molimo! Gledićka je izišla napolje i naredila da se friško nivo donese. Dotle se i Marta obukla. Gledićka dođe k njoj, pa i sama haljinu oblači, jer je imala samo kućevnu odeću.
Dotle se i Marta obukla. Gledićka dođe k njoj, pa i sama haljinu oblači, jer je imala samo kućevnu odeću. — Marta, da znaš da su ovo prosioci. — I ja bi’ rekla, jer su tako ulickani. — Đavo, braca Gavra!
Obadve, lepo obučene, idu u kujnu. Onde je već vino na služavniku pripravljeno. Marta ide napred, nosi vino, a Gledićka joj otvara vrata.
Marta ide napred, nosi vino, a Gledićka joj otvara vrata. Gledićka sedne blizu čika-Gavre, a frajla Marta između nje i Čekmedžijića. — Kakav je bio put, nije se prašilo? — Dobar je, još nema mnogo prašine.
Na takav način do večere svi troje prilično se odobrovolje. Evo i večere. Jela — ne mogu bolja biti! I Marta i Gledićka trudile su se da sve što bolje zgotove. A i vino je osobito. Dođe i do pevanja.
Sada se po avliji njih dvoje šetaju i razgovaraju, a sve o Ljubi i Marti. Gledićka i Marta već su sasvim obučene. Gledićka zove Martu u treću sobu da se s njom razgovara.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
cele zime, nije hteo da ga poseti, a imperatrica napisa, uz jedan raport, o odseleniju Srba u Rosiju, jedanaestog marta godine 1752, da tim seobama treba, jednom zasvagda, učiniti kraj.
Pavlu ponudiše da stupi, pravo, u rosijski puk, ali je odbio. Propustio je sreću. Iduće srede, osmoga marta, te godine, uoči praznika glave svetog Jovana, Isakoviči su bili pozvati brigadiru Vitkoviču da čuju imja i čin kojim
Njegove blage, hladne, plave oči, bile su, sad, lude. Početkom marta godine 1753, u Kijevu otpočelo je i naseljavanje onih koji su bili stigli u Rosiju, iz Temišvarskog Banata i Srema,
Predgrađe Podolja, u Kijevu, odjekivalo je, početkom tog marta meseca, od pesme tih došljaka, ali i prigušenog plača, naročito žena.
Opšta nesreća pretvarala se u sto ličnih nesreća. Čak i u familiji Isakoviča, početkom tog marta, nije, među supružnicima, bilo sve kao pre.
Pripremali su se, dakle, snuždeno, i na to, da ih Kostjurin vidi. Kao što su u svoj govor, u Kijevu, marta meseca, već počeli da mešaju ruske reči, u njihovoj glavi počeše da se mešaju, u Vitkovičevoj štapskvarteri, i priče o
XXIV RAJEVKA JE BILA PUNA BAGRENjA I ZUJANjA PČELA Pred Uskrs, na dan ulaska Gospodina Isusa Hrista u Jerusalim, 28. marta, po starom kalendaru, pomenute godine, mećave su se pretvorile u kiše. Počinjalo je proleće u Kijevu.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Vojnici Isakovičevi, po svojim zemunicama, nisu znali ni u kom su kraju sveta. U početku marta meseca dođoše zapovesti da se pukovi, po određenom putu, vrate kući.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Takođe se magija za plodnost vrši u proleće na dan prvog marta koji, se u okolini Skoplja naziva „letnik“, jer se ranije smatralo da tada započinje novo leto.
puče parta, ode Marta.“²² Ovu povorku udavača pratili su rođaci, a kasnije su joj se pridruživali i momci. Na Ivandan uveče devojke su se i
Mačaj, S., Crnorečki okrug, GSUD, 73, Beograd 1892. Mead, Margaret and Marta Wolfenstein (Eds.), Childhood in Contemporary Cultures, The University of Chicago Press, Chicago 1967.
Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA
MATI: Kako će da dođe kad je devojka pod prstenom? OTAC: Pa otkud to iziđe da će da je uzme? MATI: Eto, seka Marta zna, a zna i cela varoš. TETKA: Jeste, Jovo! Mlogi su bili kad se o udadbi Julkinoj govorilo.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Od 1756—1758. opet je bio u Rusiji.17 Prilikom svog trećeg putovanja u Rusiju umro je u Petrogradu 10. marta 1766. godine.
Umro je, posle kratke bolesti, krajem marta 1811. godine, u Beogradu.32 BIBLIOGRAFIJA. — Glavni književni rad Dositeja Obradovića pada u doba od 1783.
1828. bude postavljen za episkopa. Koristan crkvi i narodnoj prosveti, Mušicki je na tom mestu ostao do smrti, 15. marta 1837. godine. PESNIK. — Mušicki je prvi umetnički pesnik u srpskoj književnosti.
Kada je knez ustav pogazio, Davidović padne u nemilost i povuče se u Smederevo, gde je umro 25. marta 1838. Davidovićev čisto književni rad je neznatan. Kao đak publikovao je 1812.
ĐORĐE MALETIĆ Rođen u Jasenovi, u Banatu, 1. marta 1816. godine. U mestu rođenja i u Beloj Crkvi učio je srpsku i nemačku osnovnu školu, u Oraovici i Karlovcima
70 Umro je u Beogradu, u dubokoj starosti, 1. marta 1903. Ban je počeo pisati rano, još oko 1834, i na srpskom i na talijanskom.
Nemanjići (1857), Kralj Vukašin (1857), Car Lazar (1858), Cvijeti srbske (1865), Vanda (1868), Kobna tajna (1869), Marta Posadnica (1871), Marojica Kaboga (1879), Jan Hus (1880), Knez Nikola 3rinjski (1888).
MEDO PUCIĆ Banov drug i prijatelj, dubrovački vlastelin Medo (Orsat) Pucić rodio se marta 1821. godine u Dubrovniku, u jednoj od najstarijih i najuglednijih porodica dubrovačkih.
i srpski prevod Šilerova Vilhelma Tela. U Brodu na Savi, u Slavoniji, 15. marta 1824. rodio mu se sin Aleksije, koji je docnije svoje kalendarsko ime preokrenuo u narodno ime Branko.
JOKSIM NOVIĆ OTOČANIN Rođen 15. marta 1806, u Zalužnici kod Vrhovina81 u Lici, u oficirskoj porodici, Joksim Nović Otočanin je imao buran život,
Živeći vrlo povučeno kao otac cele jedne književne dinastije, umro je u Beogradu 12. marta 1901. godine. Jovan Ilić pripada prvom omladinskom naraštaju, onom koji se u književnosti i u javnom životu javio pred
nastavnik veronauke u gimnaziji u Kragujevcu. U Niš se premešta 1892, u Beograd 1893. Umro je u Beogradu 18. marta 1899.
Radičević, Branko - PESME
O kad bi, kad bi rasterao tad I golemi moga srca jad! O kad bi samo sveta tvoja sila Donijela meni brata mila! (marta 1846) (PEVAM DANjU, PEVAM NOĆU) Pevam danju, pevam noću, Pevam, sele, što god oću: I što oću, ono mogu, Samo jedno
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Sve poslove oko kojih je valjalo podviknuti i galamiti obavljala je Markova tetka, Marta, spečena džorlava udovica, koja nije ni umjela drukčije razgovarati nego iz ljute glave.
Sad se počešće izvlačio i iza šanka, kratkonog i sitna koraka, i gubio se s ljudima nekud iza birtije. Džorlava tetka Marta uznemiri se i poče da zanovijeta: — Marko, budi miran i ne traži Jazbeca. Šta će to tebi?
Kad se čulo da je Jazbec strijeljan, Markova birtija još više opusti. Po zamrzloj kući motala se samo usukana tetka Marta i kukumavčila: — Rekoh li ja tebi: budi miran i ne traži Jazbeca.
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Žuti lišće po brdima: stara kuća kraj Budima. Zaigrala luda karta: dvaput Olga - triput Marta. Ne množi se nego deli. Sa Urala sneg se beli. U tri kruga jedna tačka. Uvrh Sunca leži Bačka.
bio anđela što trunu, Četvrtak njihov, letorast iz kraha, iz tmurnog Petka Utorkova vatra, što može dići leto uvrh marta!
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
U zemlji mog detinjstva, koju i ne vidim, nevraćenoj više dečjim, ni vojnim, trubama. Zar me nije kiša mutna, marta i aprila, uvela u bolnu zbrku igračaka sitnih?
Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE
Temperatura vode na tim mestima je 20˚ S. Od marta do jula svake godine oblast plodišta je ispunjena milijardama majušnih jeguljinih larvi od 4 milimetra dužine odmah
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
aman! — milost!, oproštaj! anatemnjak — prokletnik, đavo andio — anđeo adže (od amidže) — stric Baba Marta — narodna personifikacija za mesec mart Baba Roga (ruga) — izmišljeno dečje strašilo izgleda nakazne babe, kojom su
petrusin marač — mesec mart marta — mesec mart kao personifikacija („Baba Marta“) marčani — martovski, tj. onaj koji se rodio meseca marta maca —
petrusin marač — mesec mart marta — mesec mart kao personifikacija („Baba Marta“) marčani — martovski, tj. onaj koji se rodio meseca marta maca — pčelinja matica mašala! — divan li je!
onaj koji se rodio meseca marta maca — pčelinja matica mašala! — divan li je! ne budi mu uroka! maštrafa — čaša s drškom menzilski — poštanski
Sveti Sava - SABRANA DELA
i časnog, svetog anđelskog i apostolskog lika, malog i velikog, i narečeno ime mu bi gospodin Simeon, meseca marta 25, na Sveto Blagoveštenje, godine 6703 (1195).
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Najposle otvorim jednu veliku strašnu knjižetinu; vidim, žitija svi[h] sveti[h] na tri meseca: marta, aprila i maja. Ha, pomislim, ova je za mene!
vrata kelijska, metnem je na jedan karučni sanduk, a ja sednem dole i počnem čitati žitije svete Evdokije, prvi dan marta meseca. Prama ovima stvarma, koje u ovoj knjigi nađem, ostanu prolozi za ništa.
Prvi dan marta meseca dođe u isti dom gdi sam ja, na kvartir, jedan od naših sveštenika iz Horvatske i u razgovoru kaže mi da je
se kao črezvičajne širine grad, pun s veliki kameni zidovi okruženi[h] sadova i u njima kastela, u kojima od meseca marta do novembra familije živu. Ovde je najveća zima, kao kod nas u Banatu drugda u oktomvru.
Svak može sebi lasno voobraziti kako je od marta do konca novembra po ovom ostrovu hoditi. Miris takovih ploda i cveća da bi čisto pomislio ko daje u raju.
Brecbridž, koji od mnogo godina tu življaše, ljubimoga popa Agapija, učitelja gospodina Nikolaja Argentija, i prvi | marta pređem u korabalj za Carigrad.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Tako je trajalo do ustavaka mesojeđa, koje te godine bijahu u polovini marta. Toga dana uveče skupljale bi se i sluge u staroj mađupnici, u manastiru, i slobodno se bješe i đacima proveseliti.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Streha je lila otopljen sneg, oko njih su hladno brborile barice marta. Htela je da zaplače, ali je sve suze već bila potrošila. Smem li da se radujem?
I cvet i trn. Ako. Ona je uvek žena bez srama a muž joj sunce. Iako joj svakog proleća dolazi isti, celog marta se stidi da navali i pritisne na nju. Izišao je iz zabrana opijen vlagom njenog mleka.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Primicao se, valjda, veliki san. Ako dobro pamti, onda je tako nekako osećao i tako nekako mislio poslednjih dana marta 1811.
Umro je 28. marta 1811. godine, tiho. U celoj Srbiji je žalost zbog ove smrti bila velika i, valjda u toj žalosti, niko nije obratio
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Dana 20 marta 1727 godine, po starom kalendaru, preminu Isak Njutn u kraljevskom letnjikovcu u Kensingtonu, gde provede poslednje dane
njegov „Udžbenik hemije“, objavljeno je, kao što sam doznao iz njegove biografije, početkom 1789 godine, a on ga razaslao marta meseca svima onima sa kojima je stajao u razmeni publikacije.
„A Napoleonovo carstvo bilo je kratkog veka“. „Nažalost! Kada su pobedonosni saveznici ušli u Pariz 31 marta 1814 godine, a Napoleon, okružen svojim maršalima koji mu ostadoše verni i svojom gardom, očekivao bolnim srcem dalji
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Nekoliko dana kasnije, moj brod Vestfalija, krenuo je na put 12. marta 1874. godine. Posle nekoliko dana moja majka je primila pismo poslato iz Hamburga, u kome sam joj najtoplijim rečima
” Dodala je da veruje da je Marta Vašington u tom kritičnom momentu postupila baš kao i Čučuk Stana. Od tog dana Vašington je bio u mojim očima američki
Veseli živog u aveniji Unter den Linden polako se gasio. A onda je došao istorijski momenat: veliki car umro je 9. marta 1888. godine. Berlin se uvio u crno i počeo da se priprema za veliku sahranu kakvu do tada Nemačka nije videla.
I ovo sam odbio. Drugog marta 1896. godine, pokojni profesor Artur Gordon Vebster sa Klerk univerziteta u Vorčesteru država Masačusets, uputio je
I Pančevo se setilo mene i tako sam dobio poziv za posetu. Postojao je još jedan razlog. Marta 19 19. godine jugoslovenska delegacija na pariskoj mirovnoj konferenciji pozvala me je u Pariz, očekujući da će moje
Prvi deo mojih ispitivanja izneo sam u jednom saopštenju Američkom institutu elektrotehničkih inženjera marta, 1899. godine. U saopštenju je izneta matematička teorijska osnova laboratorijske aparature.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
I Februar može da ti nâd omane, Da preda te stavi ogromne teškoće: A ti s’ drži Marta, i on nešto može, Samo ako hoće.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Ako se ne varam baš 13 marta skupština bi raspuštena. Rasterav skupštinu, čiča Danilo preduze da »raščisti teren.« Prvo uguši radikalne opozicione
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Anče, Persida, Roza, Fani, Mimi, Julča, Lula, Anđa, Savka, Zlata, Naja, Stana, Roksa, Ilka, Vilhelmina, Maca, Teza, Marta, Žana, Anča, Elka, Sara, Perka, Alka, Sosa — i ja ovde zastajem, sav zaduvan: valjda je nepotrebno da ih navedem baš
Potpora druga on! Kak venusinski labud, on leti gord, I hitroletne strele k meti Kao ispolin tivijski baca. 25. marta 1816.
25. marta 1816. Lukijan Mušicki K SAMOM SEBI Muѕіѕ amіcuѕ, trіѕtіtіam et metuѕ tradam protervіѕ in mare Cretіcum port
14. avgusta 1854. Milica Stojadinović Srpkinja NA SMRT jednoj lepoj seoskoj devojci umrloj 2. marta 1855. Tvoje se druge kupe, Oj, lepa devo ti, Ruzmarin cveće svaku Kiti zeleni.
Peterburga od 25. marta 1805 (v. Letopis MS, 1827, č. 10. str. 122—4), čijoj je ženi, svojoj kumi, Trlajić poslao pesmu Ruska zima.
” A „ponositi svirac” Jaša, koji se spominje u ovoj pesmi, Trlajićev je brat od strica; u pomenutom pismu od 25. marta 1805.
NA SMRT JEDNOG S UMA SIŠAVŠEG (str. 188). Pesma je prvi put štampana u književnom dodatku Južne pčele od 15. marta 1852, br. 11, str. 81ab; ovde se preštampava iz zbirke Davorje, Novi Sad 1854, 18—9. GROBLjE (str. 190).
Tako je Ante Kuzmanić pisao iz Zadra 31. marta 1841. Gaju: „Onomadne posla sam vam jedan moj članak protiv Boroeviću, moleći vas da mi ga što berže na svetlo
jula 1843, č. 23, str. 177a—178b. — Još jednom, a sasvim drukčijim povodom, Borojević je pisao o Obiliću: 31. marta 1846, ponovo u Serpskom narodnom listu, sa gorčinom se žalio u jednom člančiću što se među strancima tako malo, i tako
Bilo ih je i u užem zavičaju Borojevićevu. Tako dopisnik Narodnih novina iz Karlovca, u č. 22. od 22. marta 1842. javlja sledeće: „Hoteći se i mi u vreme naših mesojeđa naški proveseliti, složimo se, skupimo nužni trošak i
Tako smo mi dakle 5-og marta po rim. držali muzikalnu večernju zabavu. U početku ovog uveselenija do desetog časa noći svirani su na veliko
bila tri srpska bala (5, 12. i 19. februara; V. Narodne novine, č. 22. od 22. marta 1842. str. 89bv), na kojima je „čisti prihod opredeljen...
Jakšić, Đura - JELISAVETA
VEŠAN [Osman] JELISAVETA, kneginja crnogorska MIRA, kći Radoševa, a verenica Stanišina MILKA, njena drugarica MARTA, žena Đuraškova LEONARDO, poslanik venecijanski OMER, sluga Arslan-pašin Prvi, drugi, treći, četvrti i peti
Kapetan obećava kneginji da će, zajedno sa svojim perjanicima, brzo ugušiti bunu. Marta, Đuraškova žena, opominje međutim zaverenike da beže iz Crne Gore.] ČETVRTI DEO PRVA POJAVA Noć.
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
65 i 75 sm) asker — turski vojnik asli — sasvim, potpuno at (hat) — dobar konj babina uka — olujno vreme kad krajem marta udari sneg badanj — „veliki šuplji trupac kroz koji voda pada na vodenički, mlinski točak“; drvena kaca bak — bik
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
»Postoji, naime, stari običaj da se zmija mora spaliti, jer inače ona oživi« (»Vreme« od 26. marta 1933). Ovaj interesantan običaj može poslužiti kao nov dokaz za teoriju da je spaljivanje, kod raznih naroda, doista
Cevčicom od z. bodu se kolačići »mladenčići« (9. marta, SEZ, 16, 131). 3. ne valja ložiti na vatru, »jer će te boleti zubi« (BV, 11, 1896, 292, Gornja krajina).
činilica, i u tome cilju, da se stoci ne bi oduzelo mleko, mažu se stoci o Đurđevdanu (negde i o Svetoj Jevdokiji, 1. marta) vimena k. (SEZ, 19, 56; 32, 1925, 108 id; 40, 112). K.
K. se prvi put okusi na Čisti ponedeonik, ili na Mladence, ili 1. marta (Danica, 7, 664; SEZ, 7, 133; 14, 37; 19, 36; Karadžić, Z, 229; upor. i Schneeweiѕ, 126).
Ćipiko, Ivo - Pauci
„Petru 1/4, Ivanu 2/5, a Pavlu 1/3”, bijaše zamijenio brojeve riječima: „Petru 1 aprila, Ivanu 2 maja, a Pavlu 1 marta”. Premišljajući o tome, nije mu se dalo na smijeh, no sažali starca.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Lepsius jedan kameni natpis koji, na tri razna jezika, objavljuje ovu kalendarsku odredbu, i koji je datiran 7 marta 238 godine pre Hrista. Ta odredba zove se u nauci Kanopski Edikt, jer je izdana u Kanopusu, predgrađu Aleksandrije.
Krajem marta poslao sam Gutenbergu o tome gotov odeljak. Moja ispitivanja dokazala su ovo. Nepravilnost Zemljine kore, oličena njenim
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Jairova kći je mrtva. Mudre i lude devojke, iako sa dubokim smislom, samo su misao i dekoracija. Marta i Marija su pokorne sluškinje. Mati Hristova je velika mučenica i čista žrtva.” itd. Profesori pljeskaju. Trkunić skače.
Rimljanka je Branka dočekala kako samo Talijanka može kad je i Rimljanka, i lepa devojka, i izrađena duša. Marta je imala staru majku, i staru neudatu sestru, i staru dvospratnu kuću između divnog starog puta Via Apia i divnog
Tu se Branko uselio kad se venčao s Martom, i tu je, sav srećan što je u Rimu, i što ga Marta voli, izgubio levo oko. Začudo, desno, vrlo kratkovido, popravljalo se.
Petrović, Rastko - PESME
i jedan mišić za Martu (Marta je devojče i dunja u ormanu); U Indiji, u Kambodži, na Polovima, u Sudanu, Svuda zima dođe u svoje vreme, Svuda velike