Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
” pa obode dorata i ode. Sva vojska potrča, potrča i ja; a Nemac Mata tobdžija povika: „Zaboga, gospodine proto, osta top sam. Kuda ću sad ja s topom?
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Matiševci, Vrlo razgranat rod u Nićiforovu, poreklom je iz Mata, i zna se da se je pre 150 godina doselio ovamo. Verovatno su ovo ostaci srpskog stanovništva, koje je u srednjem veku
zbog položaja u sredini slovenskog stanovništva; 2. zbog doseljavanja Slovena, naročito iz Debra i Mata; Z. zbog zajedničke vere.
Tako u Lazaropolju ima veliki rod Kokalevići, koji se pre 150—170 godina doselio iz Mata, iz sela Macukala. Oni koji su ostali u tome selu Macukalu poarbanašeni su i poislamljeni, zovu se Kokaji i ima ih 45
Ima dosta doseljenih Slovena iz Arbanije (iz Mokre, Čermenike i Mata), čak i iz skadarske oblasti. Takva je npr. porodica Krstića iz Labuništa, koji su iz Skadra, pa preseljeni u Mat, gde
Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
AGATON: A zar ja znam? Znam da ovde u dvorištu ima ona mala kuća, dve sobe i kujna, što je pokojni Mata zidao pre osam godina. Znam da u toj kući još od početka sedi ta tetka. I eto, to je sve što znam.
AGATON: Ovoj devojci što nas je sad služila. Njoj je tetka, pa je zbog toga svi tako zovu. I pokojni Mata je zvao tetkom. VIDA: Pa otkud advokat toj tetki da preda kuću; nije valjda advokatu tetka?
AGATON: Vidim, pa šta? PROKA: E, to stablo, to je pokojnik. AGATON: Ama, pokojnik Mata? PROKA: Jeste! AGATON: Može biti, jer i pokojni Mata je bio tako nešto malo nakriv.
PROKA: E, to stablo, to je pokojnik. AGATON: Ama, pokojnik Mata? PROKA: Jeste! AGATON: Može biti, jer i pokojni Mata je bio tako nešto malo nakriv. PROKA: A vidiš li ovu granu ovde? AGATON: Vidim!
TANASIJE: Mislio sam da se izvučem iz stečaja i kreditorima sam obećavao da se strpe dok umre Mata, a on pet hiljada dinara. PROKA: Opet, to je nekako okrugla suma.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
tamne krovove i šiljasta munareta Tirane, kao i svu njenu čarobnu okolinu sve do gorostasnih i crnih u noći masiva Mata.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Jamačno je Kosta stigao i ispričao, ili je možda Vujo mislio nasigurno da ću ja pravo k njemu?... Sve jedno. A žao mi Mata! ... Šta da činim sa njim? Istina, on hoće moju glavu, a ja se, bogme, ne dam tako lako. Pa sad... to je i tražio!...
Dogovoriše se da najpre i sami okušaju Mata, da mu dadu dovoljno prilike da im pokaže svoje namere. Radi toga Novica će se sakriti, ali će se ipak nalaziti u
Potom mu kaza da je svraćao k Vuju i ostavio kod nega sve novce, pa se onda i on namesti kod Mata, leže i naskoro se učini da je zaspao. Posle pola časa Mato ustade i zovnu ga polako. — Đuro!
Čim nestade Mata, Đurica odmah skoči i zađe za rozgu, gde se beše prikrio Novica. — Šta ćemo sad? — reče on. — Ček’ da namestim tvoj
— Sad ću ja njoj kazati, pa će biti manja od trunke«. — Ti znaš kako prolaze oni, koji rade protiv moje volje... Eno ti Mata i Vuja! ... — reče on i pogleda kakav su utisak učinile njegove strašne reči.
Jest, njemu bi bila dobra; ta on i onako reče da me može ubiti !... Kako ono reče: može, veli, biti svašta... eno ti Mata i Vuja!... Kao veli: kako sam sa njima učinio, tako ću i s tobom.. A posle?...
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
A kad on naposletku umukne, tamo preko bašte neko počne da zove: Mato, o, Mato! Iz dana u dan tako, ali taj se Mata još nikada ne odaziva. Koji je taj Mata? I što se ne odaziva?
Iz dana u dan tako, ali taj se Mata još nikada ne odaziva. Koji je taj Mata? I što se ne odaziva? Ili uvek spava, ili baš seo za ručak, i ima dobar apetit, i ne da se uznemiravati.
I što se ne odaziva? Ili uvek spava, ili baš seo za ručak, i ima dobar apetit, i ne da se uznemiravati. Eto, taj Mata mi je neobičan, i volela bi da ga vidim. — Slatko se ismejaše gos-Toša i njegova Nola, i o vencu više ne beše pomena.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
“ Knjigu posla Pivljanine Bajo, pak doziva svoga pobratima, pobratima Njegošević-Mata: „Pobratime, Njegošević-Mato, Ljubović me na mejdan zaziva, — opremaj se, mili pobratime, da idemo pod goru
“ Usta Bajo na noge lagane, obojica na dvor iziđoše, iziđoše, pak se rastadoše. Bajo posla Njegošević-Mata da opipa bega Ljubovića, da na njemu pancijera nema.
Kada viđe beže Ljuboviću đe će doznat Pivljanine Bajo, on zagrli Njegošević-Mata, pa ga ljubi u bijelo lice: „Bogom brate, Njegošević-Mato, nemoj kazat Pivljaninu Baju da na meni panc’jeri imaju; ako
ramena ods’ječe mu glavu, pa on viče slugu Šaban-agu: „Vrat’ se natrag, slugo Šaban-aga, te ti skidaj Njegošević-Mata, tvrda vjera: ništa tebi neću“. Povrati se sluga Šaban-aga, te on skide Njegošević-Mata, pa otide selu Nevesinju.
Povrati se sluga Šaban-aga, te on skide Njegošević-Mata, pa otide selu Nevesinju. Bajo skide bega Ljubovića, skide s njega ruho i oružje.
Boleča, sela malenoga; pogubiše kneza Teofana iz Orašja Smederevske na’je; ta i kneza Petra iz Resave; prevariše Mata buljubašu iz Lipovca blizu Kragujevca, te i njega mlada pogubiše.