Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
Nije slučajno što ovakve Matićeve pesme imaju, s jedne strane, stih s početkom koji je nekad dosledno a nekad povremeno obeležen sintaksičkim
U ovo se potonje, razume se, ne možemo posebno upuštati, jer bismo se time: odveć udaljili od Matićeve poezije. Ali zato možemo ukazati, a to nam i jeste cilj, da je Matićevo iskustvo i u tom pogledu dragoceno.
Nema sumnje da i jedni i drugi čine osnov osobenoga ritma i, znatno više, osobene melodije i melodičnosti Matićeve. Ali dok se paralelizmima lako uočava i tumači dejstvo, dotle se kod ovih potonjih niti uočava niti tumači dejstvo koje
značajna je pak ona zato što predstavlja tvorno jezgro ili, drugačije rečeno strukturni obrazac prema kome se neke Matićeve pesme organizuju na različnim svojim ravnima, a i u celini se (kompoziciono) sklapaju.
U jednome drugom primerku iz Matićeve poezije aktiviran je elementaran odnos između subjekta i objekta: topole ne bacaju više svoje senke senke ne bacaju
Dva navedena primera iz Matićeve poezije malo bi šta u kontekstu ovde iznesenih tvrdnji mogla da znače da ne predstavljaju česte, gotovo redovne postupke
Takve su, recimo, međuratne Matićeve pesme. Nadrealistička doktrina pisanja pesama kod njega nije urodila plodom. Ali kad je jednom „otkačio“ jezik, i to