Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Što nisi bio miran?... Bar ne bi mučio starog čičaMarinka da tumara noćas po šumi... — A zar ne znaš, nesrećniče matori, da se ovo tiče moje glave? — jeknu Lazar. Marinko se stade ceriti: — Bogme, dijete, pa i glave, ja!...
— viknu Kruška. Panduri pritrčaše. — Sve preturite!... Turci se raziđoše po odajama i zgradama... — A je li ti, matori? — reče Kruška Aleksi. Aleksa diže glavu. — Ko ti je bio ovdje? — Nije niko. — Lažeš! — reče Turčin.
— Je li rano otišao onaj pas? — upita Stanko. — Deva reče oko ponoći. — A onaj matori?... — Tamo je, u kući... Čini se nevešt — reče Aleksa. — Onda da polazimo. Ići ćemo šumom — reče Stanko.
izide u voće, pa iz voća pogledom punim pakosti pogledaše na kuću Aleksinu: — Vala, i tebi je odzvonilo, ugursuze matori! — govorio je kroz zube. — Koliko noćas popeće se crveni petao na tvoj krov... Svi ćete pogoreti kao miševi.
Od svakog šušnja bi prenuo i osluškivao... Ali nigde nikoga. — Ta, ja sam kriv, ja, konj matori! Što ja šiljem dete da taka posla vrši?... Ja sam sobom trebao otići, a njega ostaviti kod kuće!...
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Kad izbija, a on digne toliku larmu da sva živina iz avlije pobegne kud koje. »Eno ga, opet se dere matori magarac!« veli ljutito popa. Pa tako je i večeras radio.
da se naslađavam jednom takom slikom — reče malo zbunjeni putnik, pa se saže da omiluje jedno krivonogo gušče, ali ga matori gusak napade i još više zbuni siktanjem svojim. I Jula se zbunila još više i spusti na zemlju ono gušče.
A gđa Persa ga nađe pa ga stane grditi: »’Oćeš golubića, lopove jedan matori!« On samo ćuti, zažmiri očima, razglavi vilice, zavrne jezik pa zeva kao kakav blaziran aristokrata koga se taj svet
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
Čarukdžiću fantazija uši vređa, pa kad je bio kraj, reče starijima da idu u drugu sobu. — Ta šta ćemo mi matori ovde? Ostavimo mladež nek se zabavlja, a mi hajd’mo onamo; je l’te, gospođo Makro?
Afrika
Gledam sa kim ostajem. Moj novi boj, Konjušar, liči na nekoga sveca sa bizantskih ikona; to je prvi matori boj. On je star, asketski mršav, visok neobično, sa dugom jarećom bradicom.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Engelshofen je izvadio svoj švapski kamiš iz usta i doviknuo mu: „Možete da poručite, od mene, grofu Harahu, da je matori magarac. Doći će vreme, kad će se, u Beču, kajati, da su ove nevine ljude oterali u Rosiju.
A siromah Trifun nije imao prava više da se u to meša, i da je hteo. Đurđe mu je govorio: „Nemaš prava, matori! Nemaš prava, de iure!
Prvi par je bio domaćin, sa domaćicom, pa je domaćica stegla, crvenu, loptu, pod bradu, a Valdenzer je otimao. Onako matori, teturali su se po trpezariji, a ličili na medveda i metlu. Zacenili su se od smeha.
Nadala se sreći bar u ovoj, vanbračnoj, ljubosti. Božič stalno uzdiše za svojom, prvobračnom, suprugom kao i taj matori, Montenuovo. Muževima se čini, uvek, prva žena, pokojna, najbolja.
Muževima se čini, uvek, prva žena, pokojna, najbolja. A, i jedan, i drugi, i Božič, i Montenuovo, samo su matori bludnici.
Trtljaju, veli, žene, o onom što ne znaju. Niti će Kumrija napustiti svoju decu, zato što im se matori otac poajgirio, niti će ta mlada Mahalčanka naći, u matorom Trifunu, sreću.
Đurđe je jedini uzdisao za Trifuna. E, moj Trifune! E, moj Trifune! „Gde god stigne, matori, po jedno dete ostavlja.“ Familija je, posle, imala nove muke, da zadrži Pavla, koji je otišao da poruči kola.
Ali se ona nikad više neće vratiti. A da li je video, u Mahali, švalerku, koju je Trifun, matori, doveo u kuću? Šta na to veli?
Gospoža Kumrija na to stade ispred njega. Od smeha joj se zatresoše grudi. Laže, veli, Trifun. Naučio je i da laže, matori! Zna ona Trifuna! Deset su godina hleb zajedno jeli. Nije ni on bolji. On je došao da je nagovara, da se vrati.
Rodila mu je šestoro i bila mu je dobra i verna žena. Pa šta je dočekala? Taj čovek matori, kao konj, našao sad da mu treba švalerka. Pa je i u kuću dovodi. Čestnjejši Isakovič, onda poče gospožu Kumriju da teši.
Rečit nije. Lažov nije. Da je o udatoj ženi reč, ne bi odgovarao. Matori Engelshofen im je govorio da paze šta rade, kod žena – a ako ih uhvate, sa udatom ženom, da ne govore, nego da zamuknu.
turskih ratova, bilo je pravih obožavalaca Isakovičevih sunarodnika, koje je dvorski žargon obuhvatao imenom Kroata. Matori Montenuovo voleo je Božiča, ženskara, kockara, sa njegovim džepovima, uvek punim dugova, mnogo više, nego mnoge druge
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Upitah je da li još živi u kući kraj rampe. - A gde bih? Matori je železničar! - odmahnu glavom sporo i sanjivo dok joj je kosa kao svetli obruč klizila niz obraze.
Ispod sebe mogao sam da vidim bračne krevete i deo noćnog stočića. Levi, Stanikin, bio je prazan. U desnom se matori kezio u snu. Krevet u kome je spavala Vesna nisam mogao da vidim, ali bilo bi svejedno i da jesam.
Videh Luku Crkvenjaka kako je gura drškom od metle, ali ona nije htela da se digne. Onaj matori smrad zatvarao je apoteku. Kroz pola sata, sit i u opranoj košulji, vratiće se u nju, a onda će početi da defiluju žene.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Sirota Lenka usiljava se svakako, al’ su ih muški matori glasovi nadmašili, dok ne bude prinuđena pre svršetka umuknuti, i pred starcima kapitulirati, koji su, opet,
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Veliki, carski grad učini mu se prava ludnica, po kojoj trče vojnici, konji, matori kavaljeri i polugolišave žene, dvorski oficiri i zanatlije, nit znaš zašto, ni kroz što.
Ovamo ne može ući, kao ni njegov sluga, matori Ananije, koji mu spava uvek na pragu. Brat mu je daleko i, kao taj muž, daleko je i njen očuh, ćosavi Hristodulo, koji
Primetiše samo da je jako uplakana i to se posle po kući rašču. Matori Ananije, koji je spavao svake noći na pragu, pod glavom sa velikim i zarđalim handžarom, pričao je da ču jedanput da je
primirja, pred Štrasburgom, ležeći u svojoj jazbini, najposle konačno uvide da je postao smešan i uzaludan, kao neki matori, odebljao pop, koji jednako popuje, ali koji u stvari nije više ni za šta.
U kuću Vuka Isakoviča beše se uselio Aranđelov sluga, matori Ananija, sa babom i ćerkama, dovlačeći jednako seno i slamu, čitave stogove kukuruza.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Uzvicima koji paraju otmeni mir sale sa ogledalima, one opkoljavaju čovečuljka: — Matori keša! Dođi da ti uzmem meru! Laponijo smrdljiva! I mi smo majke, životinjo izlapela! Gulikožo! Smradu malograđanski...
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
“ A psi odgovaraju svojim jezikom: „Dođite da bi smo se i mi najeli!“ Ali među psima bijaše jedan matori pas koji samo još dva zuba imadijaše u glavi. Onaj matori pas stane govoriti kurjacima: „Tamo njima to i to!
“ Ali među psima bijaše jedan matori pas koji samo još dva zuba imadijaše u glavi. Onaj matori pas stane govoriti kurjacima: „Tamo njima to i to!
I tako legne u sanduk, pa još jedanput obazre se oko sebe, kad ali onaj matori pas došao od stoke i seo mu čelo glave pa plače.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
i pustili te, pa zirkaju iza zavese, svi se nadžidžali, i keva, i bakuta, i tetka Gina što je u gostima, a na kraju ni matori nije izdržao, nego bacio novine i dovukao se iza keve, da vidi, kao, šta se to dešava. Bože, kad pre izraste ovo dete!
Bogami!“ A kad su te jedanput pustili na Divčibare sa školom, keva ti čitavu noć preplakala, a ujutru se keva i matori podževeljali bez razloga oko toga koji će ko deo novina dobiti — on dobio oglase, a keva politiku!
kako da te ne vidi, kako samo ona, kad su te svi lepo videli četiri i po puta: i tetka Gina, i teča Dača, i keva, i matori, i još mesar kazao kevi: „Gospođo, video sam vam sinoć malu na televiziji, pa baš kažem ženi: pogle, kolko je izrasla
do besvesti izigravala glupaču i te fazone, da nisam kao malčice nacvrcana od ove vaše skupe vinčuge (a da znate, moj matori pije onu najjeftiniju, i mnogo je bolja od ovog otmenog sirćeta, ako već hoćete da znate!
A svađate se — možete samo u kupatilu. Koješta! Posle sam otišla do svog čamca. Još kad sam bila sasvim mala, matori me je nedeljom vodio na reku.
Sve u svemu, bilo je to prilično konforno mesto s upotrebom deljive reke. Moj matori napisa jednog dana belom bojom na pramcu „ČAMAC“.
Sedeći na pramcu, moj matori potpuno iznenada, mislim potpuno onako, bez veze, izvali fundamentalnu stvar: — Treba da utuviš u glavu jednu stvar,
Onda uzimam ogledalce, pred kojim se često brijao moj matori, i počnem da se posmatram: — Kretenu jedan kažem sama sebi — danas ti je rođendan ... — Pa šta onda? — odgovaram.
U to vreme, naravno, ja još uopšte nisam rođena. Moj matori se još uvek zeza, juri levo-desno, švercuje bugarske cigarete „Arda“, dok mojoj maman pune glavu time da je još rano
Posle svih maltretiranja, na izlazu nas sačekuje naš rođeni matori, ljut kao ris što smo ćerke, a ne sinovi, pomalo nacvrcan od zezanja na svoj račun: kao, nije švaler, kao, ne zna kako
Tako je neki Tika, čist imbecil, zagorčavao mome matorom život najmanje deset godina, sve dok ga matori nije sredio jednom zauvek! Naklatio se on mom matorom na koske, pa masira li, masira ...
Sigurno ti već pred vratima čuči tuce švalera, a?“ Sistem da se izvrneš u nesvest! Moj matori ćuti i puši. Guta knedle, šta će, siroma, a Tika samo vadi li, vadi slike svoga sina, još iz vremena dok je bio beba,
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Hteo je da kaže da sam Austriji služio. Imao je pravo. Čitalac je video kako. Matori Marko Car bio je mnogo genijalniji u napadu.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Osu se smej i žagor. — Pušti me, veštico! Otkud tebe đavo stvori tuna, šapće on. — A, lišče matori!... viknu Tanasijeva baba, pa poleti k njemu. Nastade džumbus....
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
” A psi odgovaraju svojim jezikom: „Dođite da bismo se i mi najeli!” Ali među psima bijaše jedan matori pas koji samo još dva zuba imadijaše u glavi. Onaj matori pas stane govoriti kurjacima: „Tamo njima to i to!
” Ali među psima bijaše jedan matori pas koji samo još dva zuba imadijaše u glavi. Onaj matori pas stane govoriti kurjacima: „Tamo njima to i to!
” I tako legne u sanduk, pa još jedan put obazre se oko sebe, kad ali onaj matori pas došao od stoke i seo mu čelo glave pa plače.
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
Deveti kolosek. Kad ti se pojavi. Taj! CMILjA: Verenik? JAGODA: Opet vi. Verenik. Ma kaki verenik! Nego taj. Matori. Što napastvuje. Devojke. Manijak! CMILjA: Kuku mene! Prvo pointe! JAGODA: Jurio me. I preko kufera! A pljusak!
IKONIJA: Dok stigne hitna pomoć, čovek distrune! ANĐELKO: Ala je ovaj udešen! CMILjA: Pa to je onaj matori! ANĐELKO: Poznajete ga? IKONIJA: Svraćo večeras! Raspitivo se za neku ženu! Kuku mene, al su ga izbubetali!
(Iz kuhinje ulazi Skitnica) IKONIJA: Šta je, matori, usto si? SKITNICA:: Samo da se pozdravim, putujem noćas. IKONIJA: Opet negde da tražiš Vukosavu?
Pa, i jesam, i nisam. A onaj narod okolo, putuju, pa svi nervozni, kasni voz. Počeli da viču lovi devojčice, matori napasnik, kurvar, dijabetičar, a onda i oni milicajci, pištaljke! Zamalo da me uapse!
JAGODA: Šta se sve meni noćas ispodogađalo! Izađem od vas, kad koga vidim? Onaj matori napasnik, manijak, stoji kraj kante i, dizvinete, piša! Nigde nikoga, mrak, lepo premrem!
Ćosić, Dobrica - KORENI
Idi odmah, da mi vazduh više ne poganiš!. Škripnu hrastovina i pojavi se Rakina izdužena glava: — Matori ste ljudi, ne svađajte se. Biće vam posle dosadno. Lakše je čoveku kad lepo razgovara. ...
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
— E lepo, a jesu li i Francuzi Švabe? — Jesu i oni, samo su bolji junaci, jer u Francuskoj i matori sisaju, pa su zdravi. — Dobro. A Englezi? — Englezi?... Englezi to su morske Švabe. Oni žive u moru.
I ono, ja sam bio svinja. I jesam i ja bio svinja. Kašljem, tešem po celu noć, keša matori, prošao kroz sito i rešeto, čekao čovek major da postane pa tek onda da se oženi, sve preživeo i oženio se tako reći
sve dalje i nezadržano malaksava i matori. Ovakve misli, naviknute istina ali neodoljive, kidisavale su na sudiju ovo posle podne takvom silinom i upornošću, da
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Sa njega ćeš brzo glavu izgubiti. — Ja ga, vala, nisam tražio, ali šta ćeš. — Znam, znam. Sve je to udesio onaj matori ugursuz. Znao sam ja još pre godinu dana da ćeš biti ovo, što si sad, čim sam čuo da ne izbijaš iz njegove kuće.
— E jesi čovjek, neba mi! — reče Novica, čudeći se. — A oni matori pas nikad mi ne dade više od desetak petnaest banki. Sad sam tvoj, sav tvoj...
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
A psi odgovaraju svojim jezikom: — Dođite, da bismo se i mi najeli. Ali među psima bijaše jedan matori pas, koji samo još dva zuba imadijaše u glavi. Onaj motori pas stane govoriti kurjacima: — Tamo njima to i to!
I tako legne u sanduk, pa još jedanput obazre se oko sebe, kad ali onaj matori pas došao od stoke i seo mu čelo glave pa plače.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Gledam sa kim ostajem. Moj novi boj, Konjušar, liči na nekoga sveca sa bizantskih ikona; to je prvi matori boj. On je star, asketski mršav, visok neobično, sa dugom jarećom bradicom.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
Ne vređaj i ne opadaj!...“ RADOŠ: E podla glumca, popa lažljiva? Al’ neka, idi, laži večito! Nego kad umreš, pope matori, Razmrskaću ti ovim prsima Hristove vere tvrdi spomenik...
Vladika, hoće l’ nam i on doć? Il’ je zar i on, grešnik matori, Kurana priznô glupu nauku? VUJO: Pozvah ih, gospodaru, i svetoga oca, serdare i sve što sam na domu našâ — a to je
Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE
Na vašarište, pa se rvite, a ne ovde! Ko se to gađao državnim stvarima? TASA: Ja, gospodine Žiko! ŽIKA: Bre, matori magarac, pa... TASA: Ja te molim, gospodin-Žiko, da mi oprostiš, ali ovo se više ne može izdržati.
) ŽIKA (plane, skoči sa stolice i gađa ga aktima koja mu se zatekla na stolu): Pokaži ti to svojoj ženi, magarče matori! TASA: Izvini, gospodin-Žiko, molim te! (Skuplja sa poda akta kojima ga je Žika gađao i zagleda ih.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Ja ne dopuštam da iko na ovome svetu bije moju bitku, a najmanje taj matori kuštrin koji ionako jedva gmiže po zemlji i bez trnove postelje, a kamoli s njom. Jelena Lauš je najzad izlečen.
Kad je došao red na njega da odgovori, starac se zakašljao. Činilo mi se da matori lisac s tim naprasnim kašljem hoće da načini malo prostora za sebe kako bi ostao na sredokraći između mene i grba.
Dadara Kažu da sam se preblizu primakao Laušu. Smrdim mu kao tvor kraj osetljivog gospodskog nosa, te matori ne može čestito ni da se nadiše.
Sve je sušta radost: radosni su matori hrastovi jer se zaodevaju lišćem, radosne su ptice jer su se po gnezdima rasprsla jaja i iz ljuski se promolile
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
U tom jendeku je propao i Srećko, Bog da mu dušu prosti” — krsti se, i šušljetavo i ironično se smeje matori kopač grobova.
je bio, on je jasno razaznavao da to više nisu nekadašnja njihova starmala nagvaždanja, nego se to na neki način već matori, i sagleda se čisto i bistro ono što zreli ljudi kažu: iz te kože nikuda. Ali njegova vedra hrabrost ga opet podiže.
Baba vašar bila suvo zlato, čokolada jedna među našim damama, pa ode! Znate li da sam zasuzio za njom, ja, matori cinik, koji se ne uzrujava lako... Gospodin Tomi su potrebne radosti i gledajte da mu priređujete radosti.
— Ne znam ni kako ću ga ostaviti — šapće Pavle Branku. — Hajde, Čuponja, hajde matori moj, kaži lepo gospodin Branku laku noć pa da nas dvojica idemo da večeramo i da spavamo. Pas arlauknu jezovito.
Kad dečko pocrveni i zbuni se, ori se smej matorih. Iskušenja se stepenuju, dok dečko više ne crveni, posle čega matori opet udaraju u smej, samo uvek drugim i drugim smejom. No, u školi, Mija sve bolji i bolji.
Nata je bila bar sedam, osam godina starija od Mirka. Zapravo, već počela da matori. Inače, iznuđivala je naziv gospojice: pomodarka, od svake krpe vešta da nešto napravi, nosi šešir, s metlom je niko
— S lica će ograda biti okrugla, kao kod apotekara. S mojim ora'om, ja sam dvor na Kašikari. — Matori ribar je to čuo, i kazao na uho mladom: — Njoj dvor, a onaj koji je posejao i ora' i kuću, odležao u Mitrovici...
Po zakonu života valjda, došlo je odmah još jedno kušanje Natine skrušenosti. Te večeri, najprirodnije, matori alas joj predloži da se uzmu: — Imaću ja neku iljadu, imate vi kuću, pa bi mogli...
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
A eto, neki i vrlo videći se dobropošteni i na glasu čuveni gospodari, budavši i sedi, matori neki, pak dignu se gdešto nevaljalo slušati i gledati sa smehom dosta i s grohotom, ocere onde zube ka mahniti, te