Dučić, Jovan - PESME
A krv još puna žeđi besne — Žeđ mača i kad miruje! — Da svakom čašom o pod tresne, Kao kad tiran piruje. Kao da u sjaj mojih voda Još suza nije kanula,
I gorčinu jedne suze ubrisane? PESME SRCA Nestati u nečem koje srce vole, Umreti u nečem besmrtnom! Svog mača Baciti pred noge neke moći hole Što je i od ruke herojeve jača.
Ti si iskra moga mača pobednoga; Sto muzičkih vrela što bruje i plave; Pogled koji hoće da sagleda Boga; Pehar iz kog pijem strašno piće
izvor ponosa i stida, I večno bespuće kud se zakorača; Ti si očarano oko svega vida, I venac masline i držalje mača.
Posut draguljima u ruci mu sinu Teški krst za Solun, kad padne od mača: Svetom Dimitriju poklon osvajača. RADOVIŠTE Kad car Kantakuzen beše gostom cara, S kimvala i harfa sve muzika
Samo buktinjama zbori se kroz tmine; U zrcalu mača budućnost se slika; Preko palih idu puti veličine; Slava, to je strašno sunce mučenika.
Kao varnica si izbila iz mača, I svoj put prosekla između dva doba; I digla sve ognje iz svog sjajnog droba, Da bi jedan narod znao kud korača.
Otad gospar Sabo snuždeno korača, Po Stradunu koji žagori u tmuši: Kod kuće je ljuta obesio mača, A na ulici je obesio uši.
I ti, rode srpski, znaj da nikad neće Nož ubice stići dužinu tvog mača. Znaj, samo iz krvi heroja se rađa Zvezda putovođa za daleke pute...
Teodosije - ŽITIJA
O, rizo, željenoga, željnima zapaljenje! Kako da te ponesemo? Kako da te poput koplja ili oštra mača predamo roditeljima i braći?
„Pred njime je sve nago i poznato i ništa naše neće se sakriti. Jer živa je reč Božja, i deluje više od mača oštra sa obe strane, i rasuditelj je mislima i pomislima srca“.
Pomenuti Radoslav pobegavši od smrtonosnog mača, izagnan iz kraljevstva i lišen žene i odasvud u nedoumici o sebi, odmah pribeže svetome arhiepiskopu kao svojemu ocu,
s radošću raspet biti izvole, tako sa istom usrdnošću svakodnevno u pustinji pošćenjem sa Hristom razape se, i bez mača samomučeni do krvi javi se mučenik.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
ima mnogo romantike, mnogo sentimentalnosti, mnogo pozorišnog nameštanja i izveštačenosti, aveti, anđela, krvi, otrova, mača, primitivne psihologije, naivnih objašnjenja, mnogo tirada i lakih efekata, malo prirodnosti, malo života, malo
Radičević, Branko - PESME
“ Prođi me se, tako t' Boga, Sunce moje, dušo mila, Dok je mene mača moga, Mlade krvce dok po žila, U pakô bi junak sišô Pa veseo van izišô.
“ Ugri glede svi u travu, Jakšić gore diže glavu, Vata štita gvozdena, Vata mača plamena, Lako vrda, maše lako, Ali bije vrlo jako, Sada zveknu, sada manu, Sada sevnu, sada planu, Dole pade
od pre zbijat u gomilu, Od jednoga graditi dvojicu, Od dvojice opet četvoricu, Ne plašit se te junačke muke Dok je mača, dokle traju ruke, Pa zla sreća kad desnicu srubi, Dočekati šuvakom i zubi, Škrgutnuti, zlotvora ščepati, Pa
A Đoki se to na srce dalo Te je dete govoriti stalo: „Ču li, ču li, mila moja majka! Dad mi amo mača od babajka, Da proteram odmah Turadiju, Da izbavim jadnicu Srbiju.
Dad mi amo mača od babajka, Da proteram odmah Turadiju, Da izbavim jadnicu Srbiju.“ Plamenoga mača on doita — Al' ga opet na zemljicu ita!
Junačku bi t' ranu celivao, Na osvetu tada se digao, Dovatio mača plamenoga, Poterao bi tog ubicu tvoga: Pa ol' bi dvoj'cu'skrio taj grob lađan, Pored brata ležô bratac mlađan, Ol'
bojište, Kako junaci tu junake kolju, Kako konji tlače, kako vrište, A na bojnom junak pada polju, Osvetitelj kako mača vata, Kako bratac zamenjuje brata!
okom kano munja planu, Pa Milu svome da prestane manu, Te brzim krokom kroz izbu korača, Sa zida skida ubojita mača, Ogleda gvožđe skoro zarđalo, Pa dade Milu da pogladi malo.
Puna beše grea mera, Zaš me dalje on natera. Ona umre, a ja osta, Zar to ne bi jada dosta? Zašto mača na me trže, Zaš me dublje u jad vrže? Ja ga ubi, ma i sebi Živo srce sasvim prebi.
Ća iz boja okrenut konjica, Al' ne dade silna poturica, Već dopade, dimiškijom manu; Ja podmetnu mača na obranu, Ali pusta sablja u junaka, Pade sablja kao munja laka, Te mi mača po pola preseče I u desno rame me
dopade, dimiškijom manu; Ja podmetnu mača na obranu, Ali pusta sablja u junaka, Pade sablja kao munja laka, Te mi mača po pola preseče I u desno rame me zaseče; Ao sine, moji grdni muka! Klonu meni niz dolamu ruka.
Kad se krenu, sevahu mi grudi, A ni ruka ne beše po ćudi, Jer kad vati tog mača plamena, Kô da trza ruku iz ramena.
Kostić, Laza - PESME
— No poruga moga diva potpala ti beše sevu, te u gnjevnom razagrevu već se lati mača siva i zamânu, — al' zamanu! U zanosu i u žaru, ja podiđoh tvom udaru, u žestokom, u zagrlu, grudima te digoh, vrlu
Lalić, Ivan V. - PISMO
iz knjige koju vetar lista u travi, pored zaspalog čitača; Ana iz raja što naknadno blista Udaljen iza plamenoga mača; Ana, kneginja ograde balkona Nad jezerom, u čipki puzavice, Ana u peni čipke svog žipona, Brbljavoj prozi svoje
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Setih se deda Gavrilovih gvožđurija i tako okačim na svoju crnu džemperišku neku zvezdu sa dva mača. Ma nisam savila okuku ni iza ćoška svoje ulice, a već me je zaustavio jedan veoma stari gosn Krečko Laponac, sa
Čamio je tako godinama okružen golim ribama iz „Pari mača“, nafrakanim mačkama iz „Gracije“ i zečićima iz „Plejboja“, uvek nekako kao zamišljen i kao malčice odsutan — kao da
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Jedan jablan ušiljenog mača samo što se ne zabode u pun mesec. Kroz već nažutela runa dveju lipa nazire se sofra, modra i beskrajno udaljena, za
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
Manasijom Čardaci kule gnezda na vlast su došli ljudi lepi novi će život da počne i biće kratak u jeku mača pojanja i završnog speva prva smrt je bila kosovski teška druga nas krepi i odnosi u letu Sa bele tačke trga dobro se
belog kamena do carskog drena sve je pritisnula sila plača U krugu od manastira do najboljeg mača plakanje svešteno i plačevi žena Plač je od jednog treptaja i trena stoji kao zdanje iznad svih vremena 28. juni 1980.
Deco gde je seme? Zar da vas nasledi trava? Osetili ste oštricu najtežeg mača na Strumici na Marici i Sutjesci nasred Terazija uvek gini u svakoj jami gini gini gini u Glini pa opet do
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Na žaru lomača jadra su buktala, ropska vam mirisna tela bludnim su vriskom nudeći se gola pala, vijajući se oko mača. Mostovi tanki zlatili se i sjali, ko meseci na reci sa neba pali.
U mojoj sobi, na levom zidu, crveni se veliki plakat – zove na zbor sa igrankom, katoličke omladine, u znaku mača, koji vidim i na čipkama zavesa. Ali je svud tišina. Znam samo da, nasred grada, ima katedrala lepe, bretonske gotike.
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
Jok! — reče Sreten odlučno, kao vitez koji jednim mahom svoga mača prepolovi svoga protivnika. — Jok! U kamarile ja ne idem! Moja noga neće tamo kročiti!
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
VLADIKA DANILO (sam sobom) Viđi vraga su sedam binjišah, su dva mača a su dvije krune, praunuka Turkova s Koranom! Za njim jata prokletoga kota, da opuste zemlju svukoliku kâ skakavac što
obuci one puste toke, šal crveni sveži oko glave, a pani mu perčin niz ramena, dvije puške metni za pojasom, a pripaši mača o pojasu, a u ruke uzmi džeferdara, — krasna lica, visok kao koplje!
Pandurović, Sima - PESME
nas zori vode, Podeliću sudbu svoga pokolenja, Prokrčiti puta pobedi Slobode; Il’ s otrovnom mržnjom, kraj slomljena mača, Srušiti se gordo, bez jauka, plača, U požaru koji bespoštedno ždere Ruševine naših nada, naše vere!
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Konte, na to, opruži lijevu ruku, stisnuvši balčak od svoga mača; desnu podiže, onako kao što čine propovjednici. Svi očekuju kad će izlećeti prva riječ.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
— Lijepa riječ gvozdena vrata otvara. — Gora je rana od jezika, neg’ li od mača. — Ko hiti vrat lomi. — Hitnja je vražije pletivo. — Brza kučka slepe kučiće rađa.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Je l' već ora koja doći mora? Jeste, jeste - boj se ljuti zače, Markov topuz iz mora iskače, Srbin diže mača plamenoga Na Turčina, na dušmana svoga.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
A posle, dve razne sudbine: onaj junak gine od cepanice, ova propalica od mača. Bar prema ovome što sam dosad pročitao.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Bila je to mlada žena u brđanskoj nošnji, a igrala je veoma dobro ”igru mača.” Muž joj je svirao u gajde, hodajući napred - nazad, šepureći se, kako to samo brđanin može.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Što se svesti našeg roda I imenu ruga — Prema njoj smo evo sami, Bez pomoćna druga. Dok mi mača izoštrimo Protiv opštih âlâ, Naša mala, bliža ala Nas je progutala. Oj, Milošu, Star-Novače, Imate l’ unuka?...
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
licu blede ropkinje Zatrepti zračak kao izgubljen, I tu na hladu ljudske žalosti Toplinu gubi žara sopstvenog; Gde mača nema da se zarije U bele kosti crnog tirana; Gde hrpe nema zemlje grobovske, Kojoj će svaku ovu mrvicu Turčina
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
— Detinje starine ta lako je strele jedovne Štitom odbiti od svog srca junačka, Lako i munjevidnu izbeći mača brzinu: Čovek je skovao ga, čovek će izbeći ga; Al’ ovo je satana sad glabljivom čoveku dao, Pade junak i nema
On ako slušati neće, ne bilo mu nikada traga! Vi ćete turskog neštedećeg žertva postanuti mača Pre nego nogom na obalu stupit uzmožete Save.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
Evrope polu skokom prejuriv, Prestolje zlatno silnih kraljeva Omastiv krvlju svoga besnila — Sad more muti bojom mača svog. VL.
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
plana dahija da poseku sve srpske starešine, a potom a sve muškarce starije od petnaest godina "takođe oštrici mača predadu", Filip Višnjić je, uz izvrsno poznavanje istorijskih podataka, pretočio u monumentalnu pesmu Početak bune
Nastasijević, Momčilo - PESME
Našto mi, našto strah? Zli kad u velikom broju Nalete da proždru moj put, Kroz šumu mača i koplja Jasni pogled moj prodre kao dan. Nek na me pođe sva sila u boj, Bog mi je moćni štit.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
na grob posadi« (Josif Pančić, Botanika, Beograd, 1868, 251). U jednoj Vukovoj pesmi (5. 708) kaže se: »U ruku joj mača od b., od b., od srpskoga cveća«. U popularnom srpskom romanu »Rajko od Rasine«, od Č.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Srce mi nije bilo pod ovom mantijom, nego pod pancirom. Nisam prebirao brojanice, ruka mi je počivala na balčaku mača. Geljucao nisam, ni zverao razrokim očima, no sam jezdio na bojnom konju, uspravan u sedlu, kao bor.
Bila bi to ružna slika, uvredila bi svud prisutno božije oko. Kakav je to ludi, razulareni monah koji se laća mača umesto da sagne glavu pred raspećem? Dobro, ali zar nemam pravo da kažem ako mi se nešto ne dopada?
ga glatko, izgovarajući se da sam bolestan, a mogao sam naći drugi razlog: da je nedolično upotrebljavati pero u službu mača, da sam ja perom pripisivao Sveto pismo, Reč božiju, reč o miru, bratstvu, blagosti, ljubavi, da će se pero oskrnaviti
Svet mača i svet krsta stoje na našim zgurenim leđima i za nas nema odmora i počinka. Naše dužnosti nam se nameću kao preteški
Nije se mnogo zadržavao na opisivanju anđela, jagnjeta i mača, te tako nikad ne saznadosmo da li je jagnje kao u Jovana imalo sedam očiju i sedam rogova.
Ne sećam se šta sam sve rekao Nikanoru. Najpre ga, otprilike, upitah kako to da se jagnje nije prepalo plamtećeg mača nego je mirno ležalo u anđelovom naručju.
Nema za njih leka. Leči ih samo zdravi, ljuti čelik mača. Šta radimo besnoj paščadi? Ubijamo. Šta radimo konjima obolelim od sakagije? Ubijamo.
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
« vikne. »Burjam da u ropstvo dođe? Dok je ovog mača u rukama, neće to biti!« So tim skoči na svoju Rozinantu, gurne je žestoko u bokove, koja dignuvši rep trubnoglasno
Popa, Vasko - USPRAVNA ZEMLJA
moje oči Na licu tvome Anđele brate Boje sviću Na ivici zaborava Tuđe senke ne daju Munju tvoga mača U korice da vratim Boje zru Na lakoj grani vremena Otuda tvoj inat lepi U uglu usana mojih Anđele brate Boje
u poderanoj košulji Opasan repom ubijenog zmaja U putiru prepunom krvi Na presečenom vratu Parčad se njegovog mača pretvaraju U drobni hleb Sveta majka Subota Po drugi put ga rađa Živ je u crvenoj kapi rose Igra u zapaljenom kolu
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Ali, on nije mario ni za moć, ni za bogatstvo! Snagom čarobnog mača branio je ponižene i obespravljene; glasom svirale lečio bolne i nemoćne.
— nasmeja se prezrivo. — Moja treća želja je srce tvoga psa! Izvadi i daj mi ga! Nije ono vrednije od svirale i mača. Šta se trzaš? — htede Zlatokosa da dodirne mladićev obraz, ali se ovaj odmače korak unazad.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
šićardžije, ubija na megdanu kraljevog zatočnika, strelja kroz prsten jabuku, preskače tri konja i na njima tri plamena mača, poznaje po braći Roksandu, pobeđuje troglavog Balačka vojvodu i uništava latinske katane.
na megdan kraljevom zatočniku, kad ne skinuvši tešku kabanicu polazi da preskoči tri konja viteza i na njima tri plamena mača govoreći: „Kojoj ovci svoje runo smeta, onđe nije ni ovce ni runa“.
ubija na megdanu kraljevog zatočnika, strelja kroz prsten jabuku, preskače tri konja viteza i na njima tri plamena mača, poznaje po braći Roksandu, pobeđuje troglavog Balačka vojvodu i uništava latinske katane.
Latinče: „Eto, care, pod Leđanom gradom na livadi tri konja viteza, pod sedlima i pod ratovima, i na njima tri plamena mača, vrhovi im nebu okrenuti: da preskočiš tri konja viteza! Ako li ih preskočiti nećeš, nećeš izić ni izvest đevojke“.
po svatov'ma: „Nije l' majka rodila junaka, i u svate caru opremila, da preskoči tri konja viteza i na njima tri plamena mača?“ Taj se junak naći ne mogaše.
“ A on prođe s one druge strane, zaigra se preko polja ravna, i preskoči tri konja viteza i na njima tri plamena mača, ustavi se na svojem kulašu; pa on uze tri konja viteza, odvede ih srpskom car-Stjepanu.
Tad izvadi mača zelenoga, pa govori trima đevojkama: „Koja je tu Roksanda đevojka, nek savije skute i rukave, neka kupi burme i
Kad to viđe Grčiću Manojlo, on poteže mača zelenoga: „Stani, kurvo, Novaković-Grujo! S tom li sabljom ideš u hajduke!
S tom li sabljom ideš u hajduke! A da vidiš mača zelenoga, što bi dobar bio za hajduke!“ Pa ga malo mačem zavatio, ali ga je ljuto obranio, lijevu mu ruku
Grče mače mača zelenoga: „Stan’, kurviću, deli-Tatomire! S tom li sabljom ideš u hajduke! A da vidiš mača zelenoga, što bi dobar bio
Grče mače mača zelenoga: „Stan’, kurviću, deli-Tatomire! S tom li sabljom ideš u hajduke! A da vidiš mača zelenoga, što bi dobar bio za hajduke!
Tada reče Grčiću Manojlo: „Bre, kurviću, čiča Radivoje, s tom li sabljom ideš u hajduke! Al’ da vidiš mača zelenoga, što bi dobar bio za hajduke!
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Bojim se s mojim mozgom jerno slovo božije živo i posleno je a pooštrije je više od svakoga mača s obe strane oštra, te prolazi čoveku kroz telo mu i dušu, i pronuzuje sve člankove i mozgove.
sablje na raonike a svoja kopja obrnuće na srpove i neće više meću sobom se biti, niti će jezik na jezik dignuti svoga mača. Nego će se već odučiti od boja i napuniti će se njihova strana srebra i zlata, kakono ni broja im blagu njinu neće biti.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Nije mu se dalo da svrši akademiju, da mu mač bude oružje, ali, kao što vidite, postade borac ipak: mesto mača izabra pero, da ga ono hrani i brani, — pero, koje ni za koje novce ne prodaje!