Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Dok, ništa ti bog ne dade — grunu puška kroz jednu badžu, a moj se Uzlović prevrte, baš ni nogom ne mače!... — Ubi ga! — začudi se Pajo. — Ubi, dabome. Dogorčalo čoveku.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
— Kome je život omrznuo, neka me sveže! — reče strogo. Niko se ne mače s mesta. To više ne beše Stanko, to beše mladi div, snažan kao grom a oštar kao sablja... Iz oka mu sevahu munje.
Nije mogao više mrdnuti... Jedna sunčana zraka pala mu na ruku i on je osećao kako peče, ali ne mače ruku iako mu je bilo nesnosno...
I za dve stotine godina senka srama ne pade na onaj krov... a danas?... Šta hoćete?... Ubijte me!... Ali se niko ne mače. A on, i ne znajući šta čini, okrete se od njih. Oni ostaše. Niko reči ne reče. Pomrkoše starine i udubiše se u misli.
Jedini Surep se ne mače od njih. On se rešio da ih izvida poštopoto. Baba Stoja samo građaše meleme, a Petra, Jelica i čeljad iz kuće Stankove
Dučić, Jovan - PESME
I unuci idu kud su išli dedi, Na kamenu istom oštrili su mače; I strašnu legiju, i od gneva jače, Vodi sjaj daleke carske propovedi.
Uzeli smo gordo u svoje trofeje Sve tvoje ognjene zastave i mače, Oplenili tvoje smaragde što zrače, I tvoje matice razveli u leje.
U Romaniji će Starina Novače I Pivljanin Bajo u ljutom Drobnjaku, Zalud dohvatiti za zelene mače: Podli će se pazar da svrši u mraku! A u tvom su nebu sve molitve naše, O večna predstražo i slavi i plaču!
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Ona otvori u srijedi. Namrgodi njene očice, pa poče glasno i monotono, kako sva djeca čitaju: Mače vojsku starac Jug-Bogdane, U Bogdana silna vojska bila... — Stani! — reče vladika. — Ko je to Jug Bogdan?
Pop taman da skoči još preko praga, a Burmazović, koji je stajao sa strane i ne videći popa, mače sjekirom po dovratku. Pop preko praga, a plamena greda više vrata tresnu i lupi popa po potiljku.
Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše
Mladog lava prodajem, divno lavlje mače! Nije veći od lakta, a već se penje po drveću, lovi ptice, miševe i zelembaće, na krovu djecu gleda.
Nušić, Branislav - POKOJNIK
VUKICA: Da, i taj gospodin verenik. Do pre neki dan je po dva i tri puta dnevno dolazio; pilio mi u oči kao mače; govorio mi ljubavne reči i opisivao mi najlepšim bojama naš budući bračni život.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Gleda, kao da je s neba sišla. Dođe joj smešan i zato poče i ona da ga posmatra, kao što se posmatra, iz prikrajka, mače, kad mu se baci klupče konca.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
„ Tim mlekom zakuvaju kolač i nađu mače koje nije progledalo pa njegovom šapom zamese, i taj se kolač da momku da pojede.
⁹⁵ A ako je dok jede gleda kuče ili mače, valja se da im ona baci po zalogaj, da ne bi rodila „presmakče“ (nedonošče).
Radičević, Branko - PESME
pa me i mimođe, Ona dođe — ja zboriti tedo, Ali čuda de baš ne umedo, Ona prođe — ja tedo za njome, Al' s' ne mače noga poda mnome, Srce vrelo bi tad pod oblake — Ao noge, de bijaste lake!
poštenje viteško, Pleći dade, pa konjica savi Ka čadoru gde zlato ostavi, Da je uzme pa da bega s njome — Oh zašto je mače sa sobome!
Ode Musto, ode njezin babo, Sobom mače konje i junake, Pred svojega od prijačinu, Pred onoga starog Mehmed-bega, Što mu rekâ da će danas doći Po šćer
I ugleda i razvedri lice, Pa zaklikta: „Za mnom, družinice!“ Milun mače, drusto za njim krenu, Pohitaše stazom po kamenu.
Eto jednog — već mu se približi, Hajduk mače pušku iz potaje, Puška puče, Ture o tle panu, Osmjehnu se hajduk pa izdanu. Već je davno kada ovo bješe.
„Ta zašto da nas vrazi tako tlače?“ Ovako oni jednom govoraše, Pa krenuše se potražiti mače, I snažno vrage s njima udaraše.
“ — Po celome se čulo rodu. Da silnog onda turskog jada, Da silna onda čalma pada! o verni, mili ti moj mače, Još mloga turska žena plače, Za milu, možda, kakvu glavu U zlačnu što ti svali travu.
IX Tako leža skoro ladna, Pozadugo ni se mače, Uplaši se mati jadna, Pa je škropit, trti zače: „Čedo, čedo, slatko čedo!
Kako stiže, s konja sjaa, Sluge konja privatiše: Odma u dom on zamače, Na dušeka odma pade, Tuna leže, ni se mače, Ode mislit čudne jade. I bori se, misli, sluti, A ne može da s' uputi.
Te pogleda kleto uže, Ruke njemu što nemilo Naopako uzaptilo, Pa od gnjeva i od srama Mače silnim mišicama: Pucaju mu bele ruke, Ma su lude sve te muke, Pusto uže ne uspreže, U meso se dublje reže.
Kada vide junaka mamena Kako sinu od zemlje i trave, Bi utekla od goleme strave, — Cveta jedva da se s mesta mače, Čula rečcu, pa ovako zače: „Zdravo, brate, junače neznani, Zdravo bio kakono i znani!
mladu, Svak ostavlja stado i volove, Srp i kosu, njivu i livadu, Pa se eto od miline skače, Oštri one plamenite mače, Jatagane, ubojite nože, Ogleda i o ovnujske kože: Gvožđem manu mišica njegova Pa udara runa ta sirova; Gvožđe
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
— Aha, tu li smo, Rade Ćopić, izobražen u formi sveca! — zagudi narednik Munižaba i tako iskolači očurde i mače brkovima da bi prestrašio čitav crkveni odbor, ali, bogme, i ne prekaljenog Savu, koji se u svom vijeku naslušao kako i
— Njega pitaj, on je gazda — odbrunda šironja i mače glavom put strica. Intendant se ćutke zgleda s dvojicom svojih pratilaca, pa priđe seljaku, rukova se s njim i onda
— Nema je, Vidače, pobjegla. Ostavi mi luda Savka dijete i nekud mače dok sam ja samo u hodnik zavirio. Kaže da je Jošanovo. Još će neko pomisliti da je naše, milicionarsko.
Kostić, Laza - PESME
verno ga štuje; žalostan s njime, s njime je volan, sa njega samo zdrav je i bolan, njime se pita, njime se truje, od njega mače plamene kuje!
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
O! Čarlija, za razliku od nemačkih ovčara, ipak nekako podnosi. Kada sam ga dovukla kući, bilo je to sasvim malo mače. Po njemu merim koliko si dugo odsutan, ako već hoćeš da znaš šta merim po O! Čarliju!
Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA
Vidiš li ovu devojku; tako sam je rečma doveo, te se zaljubila u mene kao mače. Nego, sad laži, ako misliš štogod. MITA: A šta ti ja znam, kad nas je već vidila.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
A radi čega je teta volela svoje »malo mače ?«... Možda stoga, što je sama ona bila poslednje dete očevo, pa nije zapamtila male dece u kući.
Ta se navala morala odlevati, da je ne potopi kao povodanj, da je ne uguši... A »malo mače« pred njom. Eto zgode! I teta je volela iskreno. držala je da se nigda neće rastati od svoje ljubimice.
Dete se zbunilo... Ali zar je teško umiriti rasplakano, ožalošćeno »malo mače«?... — Vole nju teta... srce moje! I vrući, uzbuđeni, nervozni poljupci padaju na obraščiće detinje, utišavajući, rekao
— Eno, okrenuo ti se!... Javlja ti se, Boga mi!... — Mir, mače... nije meni! šapće zablenuta tetka, klimajući i sama veselo glavom. — To on, znaš... Marici. Eno je pred kapijom.
Pa da se nikad više ne rastajemo !... Dete raširi oči od čuda. ko, od koga da se ne rastaje ? A Kosa?... A malo mače ?!... Htede briznuti u plač, ali je isti glas povrati. O, pa to ne govori tetica, nego on!...
O, pa to ne govori tetica, nego on!... Čekaj da vidimo koga više voli tetica!... On i ne zna za malo mače! Pitaće teticu. Da se ne rastaje od tetice! ... Ha — ha — ha... Baš je pogodio!
»Neka voli i njega... nije vajde... kad već tako ona hoće«. Ali samo neka ne ostavi nju, svoje malo mače, jer će umreti bez njene ljubavi. A teta sve veselija i prema Kosi sve nemarnija... Upravo, tako se detetu čini.
Tek, malo mače je po ceo dan samo... Desi se dva-tri puta dnevno, da je teta poljubi, ali su ti poljupci sad uzgredni, isto kao i
U sobi sve kao na iglama... Samo se kraj prozora, iza teške zavese, zgurilo i šćućurilo jedno malo mače. Sevaju mu užagrene očice grozničavim sjajem.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Niko ne progovori, niti se mače, no sve oči zapele za nj. Plamen je veselo igrao usred te snuždene čeljadi, te je muževno a žalosno lice serdarevo
Turci, svi imahu velje puške, a za pusat ne treba ni pominjati. Ne grajahu, no zvjerahu oko sebe. Otaš se ne mače, dok se ne uvjeri da ih nema više. Družini pogledi nestrpljivo letijahu s Turaka na četovođino lice.
Vrata se od tavnice otvoriše i uđe unutra jedan čovjek. Jan se ne mače. Čovjek izvadi ispod skuta užežen fenjerić. Jan vidje e je to opet neki crnorizac, pa obrnuv glavu reče mu: „Kanite me
Oni svi to lijepo razumješe, ali ipak niko se ne mače, toliko bjehu radoznali da i oni čuju. Svi obrnuše glave put kreveta, na kome ležaše Janko.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Vredan kao pčela. Vrti se kao leptirica oko sveće. Vuče se kao prebijena zmija. Gladi se kao mačka. Gleda kao mače u tiče. Gledi ko zmiče iz trave. Gospodski ide kao patka po duboku viru. Graju kao ovce s popasa.
Meni plast reče: — Evo ima tri godine dana Kako mene podgrizaju miši. Ja odoh mački, Da mi mačka mače da, Da ja mače plastu dam, Da mi plast sena da, Da ja sena kravi dam, Da mi krava mleka da, Da ja mleka starcu
Meni plast reče: — Evo ima tri godine dana Kako mene podgrizaju miši. Ja odoh mački, Da mi mačka mače da, Da ja mače plastu dam, Da mi plast sena da, Da ja sena kravi dam, Da mi krava mleka da, Da ja mleka starcu dam, Da mi starac
Ja odoh bravu, Da mi brav sala dâ, Da ja sala mački dam, Da mi mačka mače da, Da ja mače plastu dam, Da mi plast sena da, Da ja sena kravi dam, Da mi krava mleka da, Da ja mleka starcu
Ja odoh bravu, Da mi brav sala dâ, Da ja sala mački dam, Da mi mačka mače da, Da ja mače plastu dam, Da mi plast sena da, Da ja sena kravi dam, Da mi krava mleka da, Da ja mleka starcu dam, Da mi starac
Ja odoh ’rastu, Da mi ’rast žira da, Da ja žira bravu dam, Da mi brav sala da, Da ja sala mački dam, Da mi mačka mače da, Da ja mače plastu dam, Da mi plast sena da, Da ja sena kravi dam, Da mi krava mleka da, Da ja mleka starcu
Da mi ’rast žira da, Da ja žira bravu dam, Da mi brav sala da, Da ja sala mački dam, Da mi mačka mače da, Da ja mače plastu dam, Da mi plast sena da, Da ja sena kravi dam, Da mi krava mleka da, Da ja mleka starcu dam, Da mi starac
’rastu dadoh, ’Rast meni žira dade, Ja žira bravu dadoh, Brav meni sala dade, Ja salo mački dadoh, Mačka meni mače dade, Ja mače plastu dadoh, Plast meni sena dade, Ja sena kravi dadoh, Krava meni mleka dade, Ja mleka starcu
’Rast meni žira dade, Ja žira bravu dadoh, Brav meni sala dade, Ja salo mački dadoh, Mačka meni mače dade, Ja mače plastu dadoh, Plast meni sena dade, Ja sena kravi dadoh, Krava meni mleka dade, Ja mleka starcu dadoh, Starac
iz crne krave muzijahu bijelo mlijeko; treća: đe je bijela kučka oštenila šareno pseto, a bijela mačka omacila crno mače. Čuh da je nekakva nevjesta rodila dijete, no zaboravih da li je muško ali žensko, ama rekoše da meni sliči.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
30. Duži iver od klade. 31. Đe naš crvenko leži, onđe nikad trava ne niče. 32. Žuto mače pred Bogom plače. 33. Zagrmlje veliki grom, a prema njemu mali grom, đe se sastaše, tu se slaptaše. 34.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
„komišijun“ u trpezariju, a ljekar s ostalijema otide ka gvardijanu, te mu, odmah otvori zažeto oko, koje se sklopi čim mače prstom; pa mu zatvori drugo, a ono se samo otvori; pa ga uhvati za bilo, gledajući na svoj časovnik; najzad, namrgodi
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Ali vrabac se i ne mače ni prvi ni drugi dan. Tek trećeg dana slete na prozorski okvir i reče: — Hvala ti, a sutra me čekaj u isto vreme!
Jedino je stena ćutala. »Možda me nije čula?« — pomisli talas i ponovo nazva steni dobar dan, ali se stena i ne mače. Uspravna, bela, glatka, ona samo prezrivo podiže obrve i zagleda se u daljinu. »Zaista me nije čula!
Ali šta Že joj onda večnost? Zaplaka lepotica moleći jaje da joj vrati mladića, ali jaje se i ne mače. Uzalud je malenim pesnicama udarala u njegovu kamenu ljusku, uzalud molila...
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
ona uverava da je vest autentična, pa se napreže da se izrazi, oni sa mnogo življom pažnjom posmatraju crno vragolasto mače, što miriše na pokislu dlaku, kako: izvučenim noktićima svoje male šape grebe po njenim grudima i traži da uhvati ono
nameštajući se sve udobnije na širokoj seljačkoj klupi pored zida, i zadirkujući sa puno nežnosti malo kadifeno mače što se veselo igralo sa malim kićankama mufa u njenom krilu.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Stanka preblede, ali se ne mače s mesta, a on, pribravši se, progovori lakšim glasom: — Jesi čula, ovako se više ne može....
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
u jamu, ne ovarisa na dno, no se ustavi na jednom opećku i malo skoloni, dok ona stijena protutnji, u tom i kuče i mače padnu pored njega.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
valjaće ti, — odgovara Spasoje, i očito žali oca. —A kako majka? — sjeti se najednom mlađi, i stidljivo obori oči i mače se s mjesta. Drži se i — odgovori otac, zamišljen.
Zadovoljna, jednako se nadviruje, a kad mače svijeću da pođe, u zadnji čas duge trepavice zadrhtaše na isti način kao kada za vedra dana, iznenada, u grmu nešto
Ali on u hitnji prođe mimo nju. Čekaj, — veli joj, — još imam nešto da uredim! Tada se djevojka mače i uputi se pravce otkud je iz dvorane do nje dopiralo djetinje jecanje. Besvjesno gleda u čedo položeno na sto.
— Jake su ti ruke! — reče joj lakše. — Bićeš dobra na poslu... — Čini ti se — prekide ga i mače se. Ali on joj ne pušta ruke, no držeći je za nju, pođe pred njom.
—Uđi u kuću, sve je pripravno! — govori joj on. —Pusti me... — ponavlja Antica, kad se on s praga mače da je za ruku uhvati. —Ti se još otimaš? Što ti je? Ne bješe se udavati... Znala si što te čeka! — Udaju se i druge!
Okupiše se oko njega radnici. Škrope ga hladnom vodom, i to pomože: mače se, otvori oči i dođe k sebi. Najpre gleda uokolo kao u čudu, — ne zna šta se to s njime dogodilo; a posle, pošto ga
—Zar si gladan? —Gladan! Milivoj sede. Skide torbu sa leđa, potraži i izvadi iz nje komad hleba. Arnaut mače svezanim rukama, ali se mahom priseti, pruži glavu kao konj kad mu se iz ruke nešto daje, i zubima prihvati hleb.
Ruka mu se mače kao da će da potraži njihove glave da ih pomiluje. Arnaut gleda u Milivoja i polako odmiče. Pa, udaljivši se od njega
Krakov, Stanislav - KRILA
Bora se sećao žutoga platana pod kojim je umiralo mršavo pretučeno mače, i nevidljivih leptira koje su samo samrtnici mogli da vide.
Ćipiko, Ivo - Pauci
Nema snage da ih prati, a oni zamakoše prisjenkom zažganih lampi. Dugo je tako stajao. Najpošlje se mače i s nategom dotetura do svoje kuće. Kada se je probudio, bijaše objutrilo. Tek što je otvorio oči, svega se sjeti.
—Ne znam baš... ma hoću bar do početka oktobra... Časom stoje oboje onako jedno prama drugome, dok se on mače da se sredi. Tada se ona sjeti da će se kava ishladi i zanudi ga da je popije.
objave zdravog života i njegovu slast uživanja, morao bi da se pregori, da svoje žiće pretrgne u najljepšim godinama... Mače se i siđe usred sela... Pod granatom murvom bješe istavio „Pilat” na prodaju svoje sitne stvari.
Jure čekaše da Ivo otide prvi; nije htio da ga ostavi sama , a opet , umoran , rado bi opočinuo. Uto se i Marija mače i reče: — Oni su zaboravili da se i sutra radi! Dobra vam noć! — i pođe u kuću.
— Neka ih tu! ... Vidićemo ko jema pravicu! — I luar gunđajući otide. Tada se i njih dvoje zagleda i mače. Pognaše živinu i, smućeni, šutke izbiše na put, te će u varoš.
nešto opomenu, javi se slutnja, i pod njenim pritiskom gasila se slobodna priroda onako kako se misao silomice javljala. Mače se i osjeti kao da ga je neko silom otrgao od toga mjesta.
On se čisto zbunio kad se ona obrnula i plahivo ga pogledala; zamre mu riječ na ustima. Djevojka se mače prama kući. — Neću te pojesti! — poče Ivo. — Znam, — odgovori devojka. Ma nimam vrimena, — i osvrće se i skanjiva.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Eto dakle Ančice gde mi čupka dlačice na trbuhu i zabavlja se s njim kao mače s mišom. Nakrivila glavicu na jednu stranu, stisla zube, raširila nozdrve kao ždrebica i šapicom ga luluška
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
I što je najgore, ta vucibatina raspoznaje šmrkanje moje, i evo ga, podvlači mi se kao mače, i tako, eto, spase ga suza Boška Perčinovića... Što je čovek! Suzu ne može da ubije!... A treba je ubijati.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Uzalud sopstvenu kožu razdire — ne silazi. Pokuša još jednom, ali se maska i ne mače. Vila je sada njegovo lice — kako bi se i pomerila?
Ali ne zatvori Varalica oko, niti se mače da hlad nađe. Šta je, tu je: uzmaka nema! Začudi Varalicu tišina u kojoj se ni lepet ptičjih krila, ni šum vetra nije
»On, sigurno, zna gde žive MuDri starci!« — pomisli mladić. Ali, na njegovo pitanje Mesec ni obrvom ne mače. — Ja nisam čuo za Zaboravljeni Grad! — reče. — A ni o Mudrim starcima ništa ne znam. Možda Majka trava zna?
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
džepove sve žute dukate, tu će biti šićar za hajduke; ako l' bere ljute martoloze, koji nose struke na ramenu, o pojasu mače okovane, tu će biti muka za hajduke.
Kad začuše devet Jugovića, poskočiše na noge lagane, potegoše mače kovrdine — da pogube cara u stolici. Moli im se stari Jug Bogdane: „Nete, sinci, ako boga znate!
Istom kneže naredio vojsku, na Kosovo udariše Turci. Mače vojsku Bogdan Juže stari s devet sina, devet Jugovića, kako devet sivi sokolova: u svakog je devet iljad' vojske, a u
Uglješa i vojvoda Gojko, Vukašin je grdni rana dopô, njega Turci s konjma pregaziše, i njiova sva izgibe vojske. Mače vojsku erceže Stepane: u ercega mloga silna vojska, mloga, vojska, šezdeset iljada, te se biše i sekoše s Turci, devet
s Turci, devet paša biše i ubiše; desetoga biti započeše, al' pogibe erceže Stepane, i njegova sva izgiba vojska. Mače vojsku srpski knez Lazare: u Laze je silni Srbanj bio, sedamdeset i sedam iljada, pa razgone po Kosovu Turke, ne dadu se
Sramota je dvome na jednoga; đe su tebe guje iz potaje?“ Glednu Musa brdu i oblaku, otkud ono vila progovara; mače Marko nože iz potaje, te raspori Musu Kesedžiju od učkura do bijela grla; mrtav Musa pritisnuo Marka, i jedva se
džepove sve žute dukate, tu će biti šićar za hajduke; ako l' bere ljute martoloze, koji nose struke na ramenu, o pojasu mače okovane, tu će biti muka za hajduke“.
Al' ne bere Grčiću Manojlo, on ne bere ljute martoloze, koji nose struke na ramenu, o pojasu mače okovane; već on bere Grke i Bugare, i terzije, svoje ruvetlije, koji nose svilu i kadivu, i džepove s obadvije
Grče mače mača zelenoga: „Stan’, kurviću, deli-Tatomire! S tom li sabljom ideš u hajduke! A da vidiš mača zelenoga, što bi dobar
Napuniše trideset pušaka, i ubiše trideset Turaka, pake britke mače potrgoše, oko crkve rašćeraše Turke; pak odoše Senju bijelome pjevajući i pop’jevajući.
Panto, zemlji pade, pušci oganj dade, Pantelija ubi u ordiji iz Brčkoga Gliban-barjaktara; i on pade, ni nogom ne mače.
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
— Naprijed, Sivče! Magarac samo u neprilici mače svojim himalajskim uvom iznad bihaćke ravnice kao da dalekim zvijezdama nad sobom daje znak da i one pogledaju ovaj