Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
- Petar i Miloje, - oko čega? - oko toga ko će ispred koga! Krv se sa kneževa raširi u narod i, dublje nego mačem iz oblaka, rascepi se, raskoli srpska zemlja - na šta? - na petrovce i na milojevce!
Dučić, Jovan - PESME
POBOŽNA PESMA Na čemu zidam crkvu, na čem? Na steni, pesku ili blatu? Liči li strašni angel s mačem Sudiji mome ili bratu?
A laž sa usta koja poljubim (Otrov u zlatnoj čaši pričesti, Ubijca s mačem svojim stogubim) Mrači sve pute moje ničesti.
Živeće u tebi isti čas, — znaj čuda, — Prorok, lakrdijaš, kralj i njegov luda, Rob s lancem o vratu, i osvetnik s mačem.
Gospar Sabo, plemić, nekad đak Bolonje, Uvek s perom noja i novom perikom, S ruhom od velura punog fine vonje, I s mačem što visi lepše nego ikom.
Tada on poče da ih goni, dan i noć, po poljanama i gorama, svojim kraljevskim mačem i svojim dugim kopljem divljačkog borca.
Teodosije - ŽITIJA
I gle, kao protiv Madijamaca negda Isusu Navinu, i ovome protiv ljute zmije anđeo gospodnji s mačem u rukama pojavi se i stade pred njim.
Sada ćeš videti slavu Boga našega!“ I kad se približiše ulazu u pešteru, dvostruki napad — anđela s mačem i starca s močugom — zmija ne podnese, nego sa vrha peštere niz provaliju pobeže i neznano kud u begu bežeći otide.
Dođosmo da te konačno ubijemo. Šta ćeš sad, ludače? Opameti se bar, i poslušaj nas: Ustani, idi, da mačem zaklan zlo ne umreš.
“ A oni koji se nalažahu pred vratima peštere, vičući i oružjem klepećući na nj navaljivahu, i skakaxy da ga kopljem i mačem ubiju. I kopljem gurnyt, svesveti moj unazad posrnu, i uplašen reče: „Gospode, pomozi mi!
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
- rekao je sedajući na stolicu, a Stanika je, kao Arhangel Mihailo s mačem pravde, stala iza njega. Vesna je, verovatno, bila negde kod zečeva.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Plamen u kome se izgori, od želje za jednim daljim i lepšim i slađim žićem. Terezija. Mačem probijene, bele, rukom muškom netaknute grudi! Pa onda sjaj. Svoj narod treba da uvedu u sjaj. A sjaj je u katolicizmu.
je bio ostao trag svega što je svojim očima video, idući ne iza tih slovenskih vojnika, već sa njima u prvom redu, sa mačem u ruci. Oni su ga u ratu načinili čuvenim, klanjem i pokorom, i on je i posle ostao pri tome.
Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE
milosti božjoj i blagoslovu svetitelja iz Rasa, ja, car Srba, Grka i Arbanasa, zemljama koje od oceva nasledih i mačem osvojih, koje povezah krvnim sudovima svojih vojnika, dajem zakonik, i neka nema drugih zakonika osim mojih.
Matavulj, Simo - USKOK
— Zato ti Janko kaže: „Udri gdje hoćeš!“ A-nu, počinji već! Sijeci, more, tijem ljutijem mačem! — E, kad je tako, drž’se! — viknu Labud i započe udarati.
Radičević, Branko - PESME
Ao Sremče, gujo ljuta, Svaki junak po sto puta! Crnogorče, care mali, Ko te ovde još ne fali? Mačem biješ, mačem sečeš, Mačem sebi blago tečeš, Blago turska glava suva, Kroz nju vetar gorski duva.
Ao Sremče, gujo ljuta, Svaki junak po sto puta! Crnogorče, care mali, Ko te ovde još ne fali? Mačem biješ, mačem sečeš, Mačem sebi blago tečeš, Blago turska glava suva, Kroz nju vetar gorski duva.
Crnogorče, care mali, Ko te ovde još ne fali? Mačem biješ, mačem sečeš, Mačem sebi blago tečeš, Blago turska glava suva, Kroz nju vetar gorski duva. Oj sokole dalmatinče, Divna mora divni sinče!
na visoko, Ravno polje na široko, A na polju dva okola, Sredom gledni sina gola, Tatarin je — vatra živa — Preti mačem pa doziva: „Oj Ugrine, kurvo, amo, Amo da se ogledamo!
Njega spusti, Feratu se vrnu; Manu mačem, joj, golemi Bože, Samo Srbalj tako udrit može! Od udari Ferata u ramo S leve strane pa na desnu amo, Presekô mu
Ta doba je, puštaj želju tajnu! Ol' će sada, oli nikad neće! Ustaj, ustaj, britkim mačem plani, Preko Drine sestrice zadani! A ti, Bosno, što s' ne krećeš tude? Da zadugo ti mrtva ležaše!
ta de li je Cveta, Ta da vidi što čini Mileta, Kako s' pred njim Turci pobijaju Ka s pred vetrom trske savijaju; Mačem maše, lete turske glave, Kâ pred kosom što padaju trave.
Hej Turčine, kud si se nagnao? Ta već te je đavo potkovao! Manu mačem vojvoda Mileta, Dočekao Neten-bega kleta. Oj Turčine, loše si srećice, Ispade ti sablja iz desnice!
Vrišti konjic, žali gospodara, Gospodara, prijatelja stara; Ali Srbin svak' veseo pevne, Kada taki pod mačem mu zevne: Mloge l' srpske majke j' ojadio, Mloge l' Srbe prevarom zgubio, A najgrđa beše najpotonja, De pogibe
Kud on šeće, sve ostaje pusto. Na njega se Vlajko sad nagnao, Al' ga Rusto ljuto dočekao, Zaludu se Vlajko mačem čuva, Dovati ga Ture više uva, Više uva ili malko niže, Do desne ga slabine prestriže.
“ Plači, turska majko! Uleteo u zlotvore Bajko, Velju pušku turio o ramo, Konjem vrda i tamo i amo, Oštrim mačem oko sebe maše, Dve je ljute posekao paše: Baš Halila i tebe, Tahite, Skinuo im glave ponosite, Još poseče nekog
— Ali Jusuf ne zbori nikako: Srpskim mačem ona srpska ruka Presekla je Ture više kuka. Seče Bajko, ne mož' da oprosti, I preseca i sablje i kosti, Ta čudne je
Kostić, Laza - PESME
se jedna stresa u okviru, ikona Đurđa, sveca namastiru, stresa se slika u tresu sve jačem, svetitelj Đurđe zamahuje mačem, zamahuje ljuto sve žešćim mahom, a konjic mu diše ognjevitim dahom, ognjevitim dahom listove prosu starostavnih knjiga, na
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Tu ti se heroj zmaja ne boji, sa mačem spreman u noći stoji, nejake štiti, krvnike gazi, tražeći pravdu pod zemlju slazi, razbija brave, otvara stijene il
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
stari u odaju dođe, A despot ogrnut crnim ogrtačem, Pa niti se diže, nit mu ruci pođe, No nemirno zvecka mamuzom i mačem, Voštanica tiho na stolu mu gori, Oboren mu pehar i vino prosuto...
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
Dva se boga o tela njihova otimlju i bezbroj riba. Kuda sad, pitaju me sa krivim mačem u grlu, kuda? Uzvodno, kažem kao da smo prave ribe, rano je još za odmor u moru, idemo bistrom kamenu pod okrilje
Kavga se zače i bitka je hram podignut brzo u ništavilu neba, dvojnika susresti s mačem treba da ne postaneš zemlja, da ne ostaneš sam. Sad biraj, carstva ti se nude, bitka se i kroz oblake vuče.
Pa sada kreni s njima u odlučni boj. Lazar gologlav, velik i nespretan mačem razmahuje, Jugovići ginu, odleti odjednom po sto turskih glava.
knjizi, crkve se naježe, žene se stežu, školjke, no vojska je kneževa mekša no piktije i klizi preko mosta, širokim mačem Lazar je gura natrag u boj i šlemom na uzbunu zove i gleda tog dušmana tako spremnog da seče i grize i glavom kroz
Ili samo stoji pored arhanđela s mačem? Koga će na sudu da brani? Da li će Ništog zaobići? O, Duh će pomilovati ljude svoje, i zajedno s njima na svetlost
Monomaha i u teškom zlatu lik bogosiromaha ikonoklasti sad sa suvom lađom oru oreole i viču Osana Osana suštini! mačem presecaju arhive preko pasa da niko više nikog ne pozna ni dete ni oca ni onu majku mudru izbačene su iz upotrebe
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
” (Zagrlivši ga, izvuče njegov mač i, s isukanim mačem, koji u njega uperi, brzo se odmakne.) „Gledaj, zlikovče, šta ću sad s tobom da učinim!
VASILIJE: Molim vas, ne obraćajte pažnju na njega! FILIP: I da drvenim mačem ne može da se proburazi aždaja, ili da se probode tiranin? I da drvenim mačem ne mogu da se odbiju udarci čeličnog?
FILIP: I da drvenim mačem ne može da se proburazi aždaja, ili da se probode tiranin? I da drvenim mačem ne mogu da se odbiju udarci čeličnog? JELISAVETA: Posle mačevanja, to bi moglo da služi kao sitnina za potpalu!
Samo što smo se raspakovali, ponovo pakuj! (Zatamnjenje) MEĐUIGRA (Sa isukanim drvenim mačem, na smračenoj sceni se pojavljuje Filip.
) FILIP: Ja ću da ustanem, zgažen, zgromljen, tlačen, na čelične vojske sa drvenim mačem! Deci koja cvile, majkama što plaču, doneću slobodu na drvenom maču!
Osvojiću Englesku, Poljsku i Burgonju, sa drvenim mačem, na drvenom konju! Pokazaću svetu crn gvozdeni panj: drvenim mačem presečen nakovanj!
Pokazaću svetu crn gvozdeni panj: drvenim mačem presečen nakovanj! Kroz mračne zemlje, što sa lanca laju, s drvenim ću mačem poći na aždaju!
Kroz mračne zemlje, što sa lanca laju, s drvenim ću mačem poći na aždaju! Krenuću u oblak, usijan ko sač, da nabodem zmaja na drveni mač!
Doneću iz oblaka, u senku i penu, devojku drvenim mačem osvojenu! Nošen jaucima, kuknjavom i plačem, u požare letim sa drvenim mačem!
Nošen jaucima, kuknjavom i plačem, u požare letim sa drvenim mačem! (Zatamnjenje) VII SLIKA VIDOVA TRAVA ili ŠIŠANjE SOFIJE (Obala reke. Mesečina.
Iz mraka i vetra, i sam u velikom uzbuđenju, sa isukanim drvenim mačem, pred nju iskrsava Filip. Prepreči joj put. Ona ga ne prepoznaje. Pokušava da pobegne od njega.) FILIP: Stani, jadnice!
Za njima izlazi Majcen. Nosila spuštaju na zemlju. Iz mraka, sa isukanim drvenim mačem, pred njih iskorači Filip.) FILIP: Gledajte ovo delo, grdnu krv, gledajte tu na zemlji leša dva!
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Da me zapita meko, ko kad bi leptir šuško: Što si uvek tužan? Ja bih mačem počast šinuo i tiho reko: Jer sam muško. Jedne lepe jesenje zore rujne, da me na izdanku nađe, pod kikotom truba.
To, da postoji čovek koji mene nabada kao leptira, a da mu ja, sa mačem u ruci, ipak, ne mogu ništa, ama baš ništa, meni se činilo kao fantazmagorija, čarobna. Ja sam zato ostao na Rijeci.
Dani prolaze, i svaki vrši svoj posao. Ban Jelačić, na konju, sred Zagreba, pokazuje mačem na Madžarsku, i zaboravlja da spusti ruku.
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
“ Mat. II., 16. U gluvoj noći bezljudnih pustara Bežeć pred mačem krvnika Iroda Devica — mati s čedom se odmara Posle tolika puta, mučna hoda.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Ej, čoveče, u grabežu ne znaš granicu: Sve prigrćeš, šakom, kapom i mačem. Putuješ na Majorku, na Bled, Planicu. I do zemlje poklanjaš se Najjačem: Nek ti bude!
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Na čudo sam i ja na san bio braneći se od nekijeh pasah, i pet šest sam mačem presjekao. Da sam đegođ u četu krenuo, doista se bih poklâ s Turcima.
Pandurović, Sima - PESME
Donose ih redom s dalekih ravnica Oborene mačem, u borbi i lomu. Nosila se nižu. Preplanula lica, Naši pali borci vraćaju se domu.
Navući ću oklop večne mržnje tad, I s otrovnim mačem u noći ću toj Poći u krvav i tragičan boj Što besni, tutnji, komeša se sad; Gde padaju žrtve, gde se kosti mrve,
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Stari njegovi ostaviše trajan spomen u povijesti svoje otadžbine — spomen koji zadobiše neki mačem a neki kao visoki crkveni dostojanstvenici.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Ao, Sremče, gujo luta, Svaki junak po sto puta! Crnogorče, care mali, Ko te ovde još ne hvali? Mačem biješ, mačem sečeš, Mačem sebi blago tečeš: Blago turska glava suva, Kroz nju vetar gorski duva!
Ao, Sremče, gujo luta, Svaki junak po sto puta! Crnogorče, care mali, Ko te ovde još ne hvali? Mačem biješ, mačem sečeš, Mačem sebi blago tečeš: Blago turska glava suva, Kroz nju vetar gorski duva!
Crnogorče, care mali, Ko te ovde još ne hvali? Mačem biješ, mačem sečeš, Mačem sebi blago tečeš: Blago turska glava suva, Kroz nju vetar gorski duva! Oj sokole Dalmatinče, Divna mora divni sinče!
Jakšić XI LjUBAV (1-18) 1 Ljubim te, ljubim, dušo, Ljubim te, raju moj! A osim tebe nikog, Do samo narod svoj. On će sa mačem doći Kad kucne jednom čas Oteće staru slavu, Dobiće novi glas. A ti ćeš, moje sunce, Svo blago moje, svo!
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Onamo jure svi ovi vitezovi na megdan junački da, kopljem i mačem, osvoje srce svoje obožavane. Da sam pesnik, i ja bih pošao onamo da prisustvujem toj romantici, no pošto sam na
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Taj momenat evo kako je tekao. Dakle, Lepir Aleksa (ukršta svoj mač sa mačem Vuka Brankovića i preti): — P... p... pazi, veli, V... v... v..... Vuče, sad O... o...
srca žacnut bolom, Aleksa Lepir, jednim munjevitim pokretom, ispuštajući u isti mah svoj mač, prinese tada onaj Vukovim mačem posečeni palac ustima i stade ga sisati, tako srčući krv da je ona, inače vrlo akustična sila, prosto od onog srkanja
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Oko nje su se plele intrige zlotvora, zbog nje su se lijevale suze stare vjerne dadilje, zbog nje ukrštavali mačem, zbog nje dizali kliktaji mladog kneževića.
Tu se još dosta da opozvati, povratiti, popraviti. Doduše, i na probama knežević proboden mačem pada mrtav, a Ona ostaje neutješna. Ali tu Probodeni opet ustaje, Neutješna se opet smiješi.
Petković, Vladislav Dis - PESME
U kući naroda žižak nade trne Pred ikonom Boga, opasana mačem. Ta slutnja što danas u srcima vlada, Taj strah što k'o zima sve poglede ledi, Šta u sebi nosi: život davnih
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Pri tome se misli na odbranu nacije u najširem smislu reči, tj. odbranu barutom i mačem, a potpomognuta naučnim pronalascima, ako nas napadne brutalni neprijatelj.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
U svima nam srce bije, Koje srpska misô kreće, Al’ Stevana Kaćanskoga Majka rodit’ skoro neće. Kud si mačem naperio Tud si perom nadmačio, Svedok ti je život ceo, Svedoči nam što si hteo, — Hteti biva i zanago, Ti si mogô
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Bilo je tu bivših komita, koji su za vreme turskog režima štitili naš živalj ognjem i mačem od krvožednih turskih janičara i Arnauta. Imalo je dosta graničara.
Zar si ti dobrovoljno pristao da ti razbiju oko, i razlupaju uvo?... Neprijatelj je upao u zemlju ognjem i mačem, palio varoši i sela, ubijao sve odreda.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Kakva ji, bedne, kod vas živih Žalosna sudbina sutra čeka! Već danas serpska padoše svetila Pod mačem zlobe: Rečiti Aleksa Nenadović, i s njime drski Birčanin Ilija, dobri Ruvim!
Vuk lažom kuje braći okov. Njija se drvo svobode Serbom. Car Murat leži. S mačem u desnici, Nazad gord speši Obilić k svojima. Opet ga reč zadana vrati K sultanu. Gnječi mu petom šiju.
vodila krepko, Narodu smućenom počev govoriti nebesnim glasom: „Dokle će srpske nam padati žertva pod jarosti mačem? Dokle i svetinja naša se gaziti nogama turskim?
Jakšić, Đura - JELISAVETA
“ Oh, Venecijo! Što nisam muž? Da bojnim mačem spasem zidine, U kojima ti stara tvrdica Nezavisnosti skupu svetinju Slabomoćnima čuva prsima... (Čita.
Na kršnu zemlju Ivan-begovu, Da je obori, da je razori — I silan paša riknu užasno Hrapavim grlom šeset tisuća, Da mačem svoje zverske jarosti Kolevku tvrdu srpske slobode Sa blatom ropstva braće nesrećne Izravna, sruši, zgazi, izmrvi,
O gde si, snago, gde ste mačevi, Kojimano sam Turke sekao — Da njima izrod srca pokoljem, Da mačem zbrišem grdnu porugu Što mi na ime deca bacaju?
“ JELISAVETA: Mrtav i živi? Oh, strašna časa! Kad s oštrim mačem mrtvi ustanu I bezbroj žive vojske podignuv Mrtvačkim glasom drsko zaištu Nepogrebeno zlato prestola. KAP.
Ta svi đavoli Protivu tebe da se zavere, Ta mačem bih im telo vazdušno Nemilostivo donde šibao, Dokle se ne bi zemlja raspala, Da primi cara mraka večitog. ....
KATUNOVIĆ: A ti nepošten, rđo, i sada! Poturčen izmet... E, gde je snaga, Da bojnim mačem sada izmahnem, Pa da izdahnem — izdajniče, ti!... BOŠKO: Ta što ga gledaš, tog klevetnika? KATUNOVIĆ: Ubij me ti!
Bojić, Milutin - PESME
Vekovima se vrh leševa klalo A zemlja, starog gospodarstva sita, Sve novo želi, da, kada bi palo I njemu mačem opelo očita.
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
duhovno jedinstvo pred turskom opasnošću, njegov zemljak Konstantin Filozof traži hrabrog ratnika kadrog da se s mačem u ruci suprotstavi inovernom osvajaču.
Jakšić, Đura - PESME
1861. LjUBAV 1. Ljubim te, ljubim, dušo, Ljubim te, raju moj! A osim tebe nikog, Do samo narod svoj. On će sa mačem doći Kad kucne jedan čas — Oteće staru slavu, Dobiće novi glas.
Oh, sveti me, Crnogorko, Ne kukanjem i sa plačem, Već krvavim ljutim mačem: U boj, u boj, Crnogorko! A na domu hrani sinke, Moju nadu, Crnogorko; One divne muške slike, One hrabre
Izginućemo!.. „Pa izginite!“ Podsmeha tvoga gordi je zbor. „I ginućemo, ginuti slavio — Il’ mačem preseć Gordijev čvor! Izginućemo — ali slobodni, Jer Srbin neće da bude rob!
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
Popovci, pak, veruju da čovek može doći do p. semena ako noću uoči Ivanjdana stane na paprat, napravi oko nje brazdu mačem vukovcem, tu brazdu pospe blagoslovljenom solju, i ne prepadne se od »nečistih duša«, nego tako čuva do sutra, kad će
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
neprilično bi bilo za jednog kaluđera da juri unaokolo u širokoj crnoj mantiji i da vitla iznad glave teškim mačem za dve ruke. Bila bi to ružna slika, uvredila bi svud prisutno božije oko.
Ništa ostalo nije moje. Ni krov pod kojim živim, ni postelja u kojoj ležim. Ni mišice kojima vitlam topuzom i mačem. One su prodane za komad hleba. Ipak svi zavide Dadari.
Prosto, radio je ono za što je bio predodređen, mlatio je buzdovanom i mačem kad je trebalo i krotio uspaljenice, zasejavajući im njivice svojim zdravim krepkim semenom.
Napali su ih kurjaci! Dadara bi izašao nakraj sa tri čopora. Kad on počne da kosi mačem... Video sam kad je odjednom odrubio dve glave nekakvim Grcima u Pologu. Snažurda je to. Ma kakvi kurjaci!
Ilić, Vojislav J. - PESME
) Stoleća drevna su prošla od Rahmanove vlade: Boabdil pobeđen beše, i slavna Kordova pade. Pod aragonskim mačem jeknuše dubrave rodne, I požar obuze sela, varoši i zemlje plodne, Brišući spomene drevne.
1884. GRAĐANSKA VRLINA Strog i uzvišen preda me je stao, Oružan mačem i grančicom krina... Ah, poznajem ga, i pre sam ga znao, Sa svetla uma, pravde i vrlina.
zmija, On čuva narod i brani slobodu, Čelo mu vedro, a pogled mu sija Kô jasna zvezda na nebeskom svodu On tiranina mačem povrgava, On belim krinom roba uvenčava.
A dušman ako narodu mu preti, Sa mačem ume za narod umreti. Ja ga poznajem pre mnogo stoleća, Od kako služi pravdi i vrlini, U dvoranama državničkih veća, U
Bezumno, strasno, sa smehom i plačem, A oružani mržnjom na tirane, S buktinjom, lirom i sa britkim mačem, Proslavićemo osvetničke dane I kao zvona grmićemo tada Sa ravnih polja i sa barikada. 1888.
stari u odaju dođe, A despot ogrnut crnim ogrtačem, Pa niti se diže, nit mu ruci pođe, No nemirno zvecka mamuzom i mačem. Voštanica tiho na stolu mu gori, Oboren mu pehar i vino prosuto...
1889. SMRT KATONOVA Kad su pred carskim mačem, kod Tapse i Farsale, Kviritske legije grozno sa drevnom slobodom pale, I tiran, pod carskim vencem, lukavo praštajuć
faklju i Korvus sa gozbe pođe; I Katon otpusti sina, što ode gotovo s plačem, A zatim, razgrnuv togu, strašnim se udari mačem. I onesvešćen pade.
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
ali ne jecati i uzdisati samo, i sudbini nigda mira ne davati, nego svakom slobodno u oči pogledati, i gdi nužda bude, mačem se ogledati.
palate bilo je spavanje, i baš su se slučajno svi u ovom položeniju nahodili kad je naš vitez u najhitrijem trku s mačem u ruci pod bedem doletio.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
od La Fuente, koji vodi poreklo od znamenitog Kastilijanca don Hiacinta Nuneca de Korkuele, koji je lično svojim mačem odsekao glavu Muhamed abu-Sahibu Barbarosi, a čiji je unuk Don Pelažio od Mondoneda, sa Špancima iz Kastilje, opkolio
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Ima li rose koju ne popije sunce? Pojavi se gord i smeo momak s čarobnom sviralom o pojasu i čarobnim mačem u ruci i zareče da će osvojiti Zlatokosu.
— obrati se Zlatokosoj s prekorom u glasu. — Zar ne znaš da mačem uboge branim, da je mač samo u mojoj ruci čaroban? Devojka trenutak poćuta, strogo ga pogleda i reče: — Znam.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
čovek kom je kuća divan-kabanica, mač i puška — i otac i majka, dva pištolja — dva brata rođena; koj' se rani mačem po krajini kao soko kril'ma po oblaku... koj' od rane jaoknuti neće, pored sebe uplašiti druga.
S tom li sabljom ideš u hajduke! A da vidiš mača zelenoga, što bi dobar bio za hajduke!“ Pa ga malo mačem zavatio, ali ga je ljuto obranio, lijevu mu ruku osjekao, klonu ruka niz čošnu dolamu; no su lake noge pod hajdukom, u
S tom li sabljom ideš u hajduke! A da vidiš mača zelenoga, što bi dobar bio za hajduke!“ Pa ga malo mačem zavatio, desnu mu je ruku osjekao, klonu ruka niz čošnu dolamu; no su lake noge pod hajdukom, u goru ga noge
Al’ da vidiš mača zelenoga, što bi dobar bio za hajduke!“ Pa ga malo mačem zavatio, dva mu vita rebra presjekao, vide mu se džigerice crne, vide mu se i crne i b’jele; no su lake noge pod
Da si meni juče pobjegao, opet bih te danas sustigao!“ Sustiže ga nakraj polja ravna, udari ga mačem na dovatu, do ramena ods’ječe mu glavu, pa on viče slugu Šaban-agu: „Vrat’ se natrag, slugo Šaban-aga, te ti skidaj
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
sine čovečiji, uzmi vrlo preoštren sebi mač ka brijaću britvu, pak uzmi četiri rifa platna, te nasred grada Jerusalima mačem načetvoro raseci. Te četvrt sažeži nasred grada vatrom do kraja, a drugu četvrt također posle nasitno izdrobi i sažeži.
Pak izmakni mač, i teraj svud ovam-onam ta parčeta s oštrim mačem. SEDAMDESETORO BRAĆE AVIMELEHOVE Meću izrailjskim sudijami tako vrlo se je bio zastareo da pridobije sebi zemljano
I naruči onaj mu gradić Sihar, što je bio sebi selište kod njega kupio, a i grad je s mačem dostao, na deljenju im zemlje da ono Josifovu plemenu od Manasije sina mu bude. I tako doposle to i učiniše.
Raj osta prazan od seljana i zapusti. Životno drvo s plantitim vatrenim mačem davno se čuva. Vrata od berićetnoga mesta s hranom zatvorena su. A našto je kad niko nije za to?
Vide David sa svojih polata angela s mačem što hoće da učini. Pade s obrazom k zemlji, reče gospodinu Bogu: »Ja sam taj što sam zgrešio, ja sam pastir koji sam
Pade pod prvi Vetil grad i te noći vrlo se opi vinom pod šatorom svojim. Odseče mu glavu njegovim mačem jedna udovica žena Judit i odnese je te je na bedenu na kolac metnuše.