Dučić, Jovan - PESME
Njegovo gvozdeno srde zazvečaće u dodiru s jadima, trijumfalno kao što zveče mačevi. Njegovim putevima će da pevaju horovi poklonika. Jednog dana dete je postalo čovek.
DODATAK VRBAS Nosi, srpska reko, krv naših sinova, Jer krvave reke svud su naše međe; Mačevi ubijca svi su istog kova — Sad nosi unuke kud nosaše pređe.
Radičević, Branko - PESME
STOJAN I Doline, brda i tutnje i ječe, I cikću puške i mačevi zveče, U meso biju ti prokleti topi. I rane jape, vrela krvc(a) lopi, I mozak klade, i škrguću kosti.
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
JELISAVETA (s verande): Sofija! SOFIJA: Šta je, šta gori? JELISAVETA: Znaš li gde su mačevi? SOFIJA: Otkud ja da znam? VASILIJE: Zar nisu u pletenom koferu? JELISAVETA: Tamo su perike!
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Ali je svud tišina. Znam samo da, nasred grada, ima katedrala lepe, bretonske gotike. Sve drugo je bilo, kao ti mačevi, veselo, bezbrižno, i vitko, u tom gradu.
Pandurović, Sima - PESME
svog poslednjeg dana Čeličnu ruku na dušmana dig’o, U njegovoj krvi ljagu s časti sprao; I ostavio da ga tad raznesu Mačevi i koplja varvarskih tisuća.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
To ne zna vojska. Oslabi hrabri duh. Knez silnim slovom začas ga podigne. Već vrište konji; smrtonosni Sevaju mačevi; ginu vrazi. Al' izneveri pakleni porod, Vuk.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
(Čita.) „Trošne su, kćeri, naše galije, Mačevi slabi, da ih potisnu — Ti, kćeri, mo’š...“ Ja?... A otkud ja?... (Čita.) „Lepota ti je čudna, svemoćna!
Pa gde su braća? Gde su vitezi? S mačevi goli da joj potisnu S temena ropskog — pokrov mrtvila?... KAP. ĐURAŠKO: Pa ti kô misliš Mi smo braća ta?
RADOŠ: Jest, oče! Al’ kad za dužda padnemo svi, Šta će nam posle njini mačevi? Šta će nam puške, što li štampara? Il’ da Latini posle štampaju S porugom njine oštre dosetke Propasti naše ludi
KATUNOVIĆ: Šta govorite kâ u groznici! A gde su deca ovih planina? PRVI SERDAR: Gde su mačevi? DRUGI SERDAR: Gde su bičevi? TREĆI SERDAR: Kojima ćemo skota šibati...
— KATUNOVIĆ: Ali da jošte živi osvetnik! PRVI SERDAR: Živimo jošte mi! DRUGI SERDAR: Još su nam oštri mačevi! KAP. ĐURAŠKO: Reč vi je plam, braćo!
RADOŠ: O gnusna časa bedne starosti! O podle dece oca Srbina! Ljubavi moje sramna izroda! O gde si, snago, gde ste mačevi, Kojimano sam Turke sekao — Da njima izrod srca pokoljem, Da mačem zbrišem grdnu porugu Što mi na ime deca bacaju?
Bojić, Milutin - PESME
(1911) MAČEVI DAČKI, SEKIRE JAPODA... RAZVEJANE VATRE Kroz vekove duge pale se i trnu Vatre ludske moći, vere i saznanja, Na
(1912) ZEMLjA OLUJE ''Ne dodiruj me!'' Mačevi dački, sekire Japoda, Legije rimske i horde Tatara, Ili vitezi s vizantijskih voda, Krvavili su ova polja stara.
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
Ah, Burjam, Burjam! Kakva je to slava, kako mačevi sevaju, kako štitovi ječe, brda se tresu, a on na konju i peške leti, kako neprijatelji pred njim kao muve padaju!
Popa, Vasko - USPRAVNA ZEMLJA
prošlost I oni je jedu Sipa im u putire belih božura Njihovu rujnu budućnost I oni je piju Na kolenima pod stolom Mačevi im tiho reže U čancima na stolu Ogleda se večernje nebo I na nebu kraj sutrašnjeg boja Na desnu ruku venconosca Sleće
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Hramovi, palate, gradovi, šume od namolovanoga platna; krune od hartije, odelo od lažnoga zlata, mačevi od drveta; i lažne suze, lažni uzdasi, lažna uzbuđenja i lažne radosti, a sve to da bi se rekla ona velika, ona večita
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Oroz na pušci se visoko kočoperio gledajući drugaricu na drugom kraju cevi. Sablje i mačevi bili su široki, sablje krive, a mačevi pravi.
Sablje i mačevi bili su široki, sablje krive, a mačevi pravi. Šaku je čuvala nakrsnica, koja je nekad mogla, isprepletena, izgledati kao prava korpa.
To je pravi dvoboj rečima, izveden izvanredno vešto i snažno. Te reči deluju kao mačevi. I dok bi gavranova crna krila i graktanje ljudskim glasom u drugoj situaciji savremenom čoveku izgledali naivni i
beže Ljuboviću, on poskoči na noge lagane, dovati se sablje okovane: „Ao Bajo, pivljansko kopile, što će meni rišćanski mačevi ta kod moje sablje šamlijanke?“ Usta Bajo na noge lagane, obojica na dvor iziđoše, iziđoše, pak se rastadoše.
Prebio ga na tri polovine, tj. na tri dela. I na njima tri plamena mača, tj. mačevi svetli kao plamen, i koji pale kad seku, ili koji su u obliku plamena („izmjenice nakrivljeni na jednu i na drugu
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
na konji, u gvozdeni oklopi, u panciri, kolčaci željezni na ruku, sa štitovi i strelami, s bojnim kopjami i s goli mačevi u ruku im.