Radičević, Branko - PESME
Ta znaće se Marko ubojica, Ubojica, ljuta pijanica, Dokle mači, dokle čaše zveče, Dokle sunca, dokle vinca teče. Tambur, tambur, sitna tamburice, Udri, pobro, u sićane žice,
Oj Šubiću, Juraniću, Turske glave Beu trave, Mači vaši britka kosa, Krvca vaša beše rosa, Rosa rosnu, javor s' diže, Pevac iza nj gusle zdelja, Pa bugari što ste
Malo cupni, Malo lupni Da se trese ceo dom, Okom sevni, Grlom pevni, Kao munja, kao grom — Strele, koplja, bojni mači, Junak bije, a konj tlači, Zveka, Jeka, Vriska, Piska, Gorom, dolom, junak vrvi, Gora, dola, sva u krvi.
Kroz oblak prašni dino konji vrište, Puščana zrna naokolo pište, Di oštri mači plamenito zveče, Moj otac napred silno vraga seče — Onamo ići taki njemu oću, Slobode vraga biti mu pomoću.
Turske noge tebe jadnu tlače, A u tebi svako jako plače. Di su dani dušanovi beli? Di su vaši ognjeviti mači?“ Tako starac u(z) gusle uzdiše, Gusle baca, jer ne može više.
Zar te puške već ne biju, Zar ti mači krv ne liju, A strmen je ta visoka, Zar junačka ne zna skoka, Čega s' plaši, čega s' boji? Samo brže, eto zgode!
“... Bože mili, na svemu ti vala! Pobiše se, već i stade vika, Stade velja ti pušaka cika, Posuktaše iz korica mači, Nad poljem se začas naoblači, Ta od pusta dima iz pušaka I od pare konja i junaka.
Rakić, Milan - PESME
SONETI I Surovo će vreme naša dela strti, Pisalo ih pero, il̓ puške i mači. Lagano, a stalno, njih mrvi i tlači Strahoviti žrvanj neizbežne smrti. Nek propadnu dela!
Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA
Na hiljade udvoji se vide po vozduhu i po ravninama, bez velike mješanije masah. Koplja, mači i plamene str'jele angelskom su krvlju obojeni; manji, viši besmrtni vojvode na ognjenim lete kolesnicam, opojeni
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Junak u grob ne nosi oruža, Ruka klone, mač se drugim’ pruža. Prelazeći od ruke do ruke Sve to jači bogodani mači.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Dizati serpsku liru: — Na liru našu cveća ot sopstvenog Na polju branog radosnom rukom tam' Junaci gdeno britkim mači Nemanje prostiru staru slavu, Harite nježne žar čuvstvovanija Iz čista serca v pjesne prelivaju, Potoka pored
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
ja viđeh devet Jugovića i desetog starog Jug-Bogdana: oni bjehu u pola Kosova, krvave im ruke do ramena i zeleni mači do balčaka, ali su im malaksale ruke sijekući po Kosovu Turke“.
pušaka crnijeh krušaka, doke duge puške isturiše, dok to polje magla pritisnula od hitroga praha i olova; tad s̓ u tami mači povadiše, te se njine majke ojadiše, a sestrice u crno zaviše, a ljubovce ostaš̓ udovice, a ogreznu krvca do koljena, a
okrenu snijeg sa sjeverom; smrzoše se toke za jeleke, a jeleci za tanke košulje, a košulje za pleći junačke, britki mači za junačka bedra.
S kojom r’ječi na pašaluk sjede! Uzmi, sinko, Fočić-Memed-aga, uzmi slame u bijelu ruku, mači slamom preko vatre žive: il’ ćeš vatru sa tim ugasiti, ili ćeš je većma raspaliti?