Jakšić, Đura - PROZA
„Grlice, šta ti je?“ pitaše me tužno osmejkujući se. „Vode!... Samo jednu kap vode!...“ On se maši rukom u nedra, izvadi jedan mali sudić čudnoga izgleda. (Ja onaki nikad nisam videla, samo to jedanput u snu.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Doboš ja! Što bre, uzimaš pare kad ne moš vratiti!... U mene, Dašo, nema šale! — Tu se kapetan maši rukom za čašu u kojoj beše dopola vina. — A, molim, molim — ubrza Uzlović i dokopa flašu da posluži.
— Te laži, dženabet! Ne prodaš ni po petnaest. — Ako ne prodam, lako je vratiti kući — odgovori Tiosav, pa ustade i maši se za torbu da ponese. — Znaš, Tiosave, što? — Šta, ćir-Trpko? — A'de, daj meni taj vosak. — More, batali!
Osam odista! Ama aja — ne može biti! Ne mogu ja nikako... — i opet se maši za torbu da je ponese. Ćir Trpko ga tako saleti da mu morade dati vosak kako su izmerili i po dvadeset i jedan groš.
Vuja samo ćuti. Nude ga da jede, a on se ni rukom ne maši. Često se osmehuje; ni sam ne zna zašto. Učini mu se da je ia Boškovoj glavi popova čita, a na popu domaćičina konđa.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Popa ućuta, pruži krst detetu, pa kad ga ono celiva, on skide epitrahilj i metnu kapu na glavu. Aleksa se maši kese i izvadi zlatan dukat: — Oče, da ti platim. I pruži dukat popu. Pop pogleda novac. — To je dukat? — reče.
Turčin je pitao više običaja radi, jer je znao da Marinko svakad hoće duvana. Marinko razvuče lice i maši se pasa tražeći lulu. Pošto zadimiše, Turčin mu se priže: — Pa, Mašo, tebe, kanda oni pas htjede danas zaklati?
Taj je čovek bio Stanko. — Dole! — Dole!... — zagrme opet. Lazar, ne znajući šta čini, maši se rukom pasa, trže pištolj i skresa... Stanko posrte i pusti uzdu. Konj pojuri trkom, ali ne Šapcu, nego natrag.
Ta to je još juče bilo... Još juče je ta kuća bila kao i njegova... — Uđi, uđi! — govorio je starac. On se nehotice maši kape i pođe ruci, ali Aleksa planu i trže ruku. — Natrag, tebi da dam ovu ruku da je poljubiš!... Natrag! Odlazi!...
I ovi priđoše bliže. — Nemoj tako!... Prvo ćemo Marinka obesiti, pa ću onda ja s Turčinom svršiti račun. I on se maši prvi Marinka, te mu odreši ruke, ali u isti mah od pojasa napravi omču, pa mu je natače na vrat. — Tako...
Kad mu Kulin prebi sablju i kad vide da će poginuti, on priteže konju dizgine i stuknu ga nekoliko koraka nazad; onda se maši pasa, trže arbiju i polete, dojuri do Kulina i udari ga onom arbijom po nosu tako da ovoga svega krv obli. — Aih!
Baba priđe nosilima. Išla je pogureno, oslanjajući se na štap. — Da je malo videla! — reče. Surep se maši pasa i iza silaja izvuče veliki kolut voštanice. Pritrča vatri i zapali je, pa prinese ranjeniku.
Popa, Vasko - NEPOČIN-POLJE
ne pukne Kad tamo trbuha nema Jedna se ruka jedva podigne Da hladan znoj s čela obriše Ni čela nema Druga se ruka maši za srce Da srce iz grudi ne iskoči Nema ni srca Ruke obe padnu Besposlene padnu u krilo Ni krila nema Na jedan dlan
Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE
O KAMENOVANjU Da se preljubnica na trgu kamenuje. Ako nemadne bezgrešne sebarke da se prva maši rukom oblutka, da se pozovu žene vlastelinke.
Matavulj, Simo - USKOK
Janko i Milica dogovornijem pogledom prekidoše igru; ona mu se maši ruke, ali on stište njenu i prinese je svojim grudimâ, razumije se, to učini brzo i krišom.
— Taj sam pozdrav već znao, naučio ga od Graničara! — A sad hoćeš li ustajati, da ručaš? Dolje te čekaju! Janko se maši svojih haljina, ali ga Krcun ustavi i brzo razvi struku na kovčegu, pa poče redom odvajati: gunj, grudnjak, remik i kese
Da mi je ište njeki od Petrovićâ, ne bih bio zadovoljniji!... — E, ljubim ti ruku za to! — završi Stane, maši mu se ruke i otide. Krstinja, Joke i Milica sjedijahu pred kolibom, svaka u svojim mislima.
Milićević, Vuk - Bespuće
Tek iza toliko nedjelja, on osjeti u sebi nepravdu i u duši optužbu. I kad se jednim naglim pokretom maši njezine mišice i privuče je k sebi, kad se zadubi u njezine oči, on ne mogaše da u njima išta pročita do nečega što se
Sremac, Stevan - PROZA
Da se kucamo. A g. Paji dođe nešto milo, kao mačku kad legne ispod vrućeg šparherta, pa se brzo maši čaše i kuca s domaćicom, a veli domaćinu: — More, priko, ti samo nakrivi kapu, pa uživaj! Kolaj rabota za to!
Radičević, Branko - PESME
On odaše brzo kraj ćelija, Valjda ručak da mu bolje prija, Katkad stade, pa se maši bradi, Osmenu se te mi je pogladi, Pa trč' dalje, jošte zazvižduka, Ao brate, da golemi muka!
23. I tad smisli detić vrli Da se čega boljeg maši, Kad mlađano što ogrli, Da se nema šta da plaši, Te ulice sve prokasa, Na tu Lizu dok nabasa. 24.
Ciči Raman kao zmija ljuta, Bocnu đoga, da načini puta; Vrisnu đogo, visine se maši, Al' na jade to bijaše paši. Veljko otle bio podaleko, Zato pašu šale ne dočekô, Već šešanom udrio Turčinu, Prosuo
I sasu mu zrna lamparice, Raznese mu bele utrobice; Ljuljnu s' Ture na svome konjicu, Pomože mu Srbin na zemljicu, Maši mu se đogu na ramena, — Tako, Srbe, divna ti imena!
Kostić, Laza - PESME
kakva li si, pusta, bila, kad pogubih tebi vojna, od gazanski što je vrata odbijao nesavlada! Ti se maši koplja bojna, pa iz grla viknu gojna: ,Za mnom, žene! preda mnom je vojnov sene!
Za belu je hvata ruku Samsonova ruka leva, a desna se slepo strmi, da se maši vrata njena. desna Mu se slepo strmi, al' umesto vrata bela, za grlo je uhvatio Astarotu, majku sveta.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Čekaju ga već Sreća i Nesreća, a on im po istini kaže šta je i kako je. Onda se Sreća maši u džep, izvadi jednu poturu i reče starcu: — Evo ti, starče, uzmi ovu poturu, pa kupi za nju što ti je drago.
Kad donesem vodu žeteocima, a oni poviču: „Kamo ti glava?“ Ja se maši rukom, a to nema glave, zaboravio je na vodi. Onda se brže bolje vratim natrag; kad tamo, a to lisica pa vadi mozak iz
Lalić, Ivan V. - PISMO
TRAGOVI Tragovi tvoji među stvarima, Otisak usne zamišljen na čaši, Haljine tvoje u plakarima Kad vešalicu praznu mašta maši — Trezna halucinacija. Pavana Za infantkinju.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
— žali se jedan. — Druže, ne sekiraj se... i ovo spada u rok službe — dobaci jedan debeljko, pa se maši svoje torbe, odakle izvadi meso i hleb. — Sigurno ti ovo prvi put, te ne znaš šta znači to „džodisati“... Vidiš...
Rekoh mu da sam poslednju popušio noćas. — Gospodin potporučnik, evo imam ja — navrati se Tanasije i maši se za džep, odakle izvadi punu maramu križanoga duvana.
— To ti je kao ajnc, kad vučeš na sedamnaest — objašnjava stručno narednik Milan. — Slika ili desetka. — On se maši za džep i veštim pokretom razvuče karte kao lepezu. — Vuci, Pope: slika ili cifra!
— Ja tek onako... uhvatih. — Jaoj, džukelo jedna, znaš li da ću te gađati iz revolvera! — i narednik se maši rukom za futrolu. — Je l treba, životinjo jedna, celom svetu da objavimo da smo ovde?
— A bogati, dobro me podseti — i Milan se maši za džep, izvuče karte i poče da ih meša. — Karte poneste, a topove ostaviste — dira ga Milutin.
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
On se vata do djevojke, Umori se, oznoji se; Pak se maši u njedarca Te izvadi svilen jagluk, Utr sebe, pa djevojku; Pak djevojci jagluk dade: “Naj ti, dušo, svilen jagluk,
Ja se maši u svilene džepove, Te izvadi iz džepova strelicu, Da ustrelim kod jelena košutu; Ne pogodi kod jelena košutu, Već
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Doveče će stići novine, pa da vidiš i kapetanovu ispravku. — Pa o tome ja, brate, i govorim, — reče Jovo i maši se džepa, te otud izvuče jedne novine, razvi ih i podnese kapetanu, govoreći: — Juče na stanici kupih broj, pa u putu
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
Trljao je zadovoljno ruke, a zatim se maši rukom za tabakeru i načini sebi cigaru, zapali je i onako u pomrčini puštaše dimove i zadovoljno uvrtaše svoju bradu.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
dok se nije zmaj probudio, ali on ne šćedne, već uzme buzdovan, pa razmahne njime i udari zmaja u glavu, a zmaj iza sna maši se rukom na ono mjesto đe ga je on udario pa reče đevojci: „Baš ovđe me nešto ujede.
” „Bogme ako i ne ću” odgovori carev sin, „ja idem, nego jeli ovo put?” Pošto baba to ču, sažali joj se pak se maši u njedra i izvadi jedan bokunić kruha, i dade | ga carevu sinu govoreći: „Na ovo kruha, ali ga čuvaj kao zjenicu od oči.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Tada Stipanu prekipje te viknu: — Natrag, ti Rkalino kako li te zovu, jer ću ti mozak proliti! — i maši se oružja. Bakonja se stani u tren kraj Stipana, a Kušmelj opet spopade vatralj. Osinjača zaleleka.
Pravo je rekao pop: taka je morala biti Maša djevojkom. Sve je to Bakonja jednijem pogledom vidio, zato odgovori Maši odmah. — Ne ja nisam ovdi nikad bija. — Pa otide da nješto mrdne oko konja. Kad se povratio, Maše već ne bješe.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Gospodar Jevrem se maši da uhvati bar odjeke tih pucnjeva, ali odjeci izmaknu, i rani HIH vek izmakne, skovitlani u nedođin.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
“ Tako je i bilo. Kad Njutn oseti strane ruke na svom licu, maši se da ih silom ukloni. Ali kad ih uhvati i u njima upozna nežne ženske ruke, on ih, instiktivno pritisnu na svoje
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Posle ručka donese Stanka čuturu vina, koju je Đurica sobom doneo. Pantovac zasvetle očima i maši se čuture. — Oh, sejo rođena i majko miljena, ti si mi još ponajvernija druga — reče on gladeći čuturu po boku i
— »Ih, kako bi se letelo. Legneš ’vako, a ono ide, ide, ide... a ti samo lezi, maši krilima i uživaj... Kud li putuje onaj oblak i šta li je tamo kud on ide? Raj ili pakao ?
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
dok se nije zmaj probudio, ali on ne šćedne, već uzme buzdovan, pa razmahne njime i udari zmaja u glavu, a zmaj iza sna maši se rukom na ono mjesto đe ga je on udario, pa reče đevojci: — Baš ovđe me nešto ujede.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
—Cveta, u plaču, u neke kaza: —Hajd'mo, deco, u kuću! —Kud ćeš po noći? Bog ti se smilovao! Maši se, sreće ti, da štogod pojedeš — bićeš gladna? —Ostani, Cvijeto, do sutra, bolje ti je! — javi se i Jurkin čovek.
— Miči, skote, jer si poginuo! — razjedi se Turčin i udari ga bičem po obrazu, pa se isti čas maši za revolver. Spasoju sinu misao osvete, pusti uzdu, odmače se, i u trenutku sastavi. Puče iz dževerdara.
sjeća se truda i znoja dok ga je obradio; i gleda pred sobom ogladnjelu stoku što na goleti skapava — nema čega da , se maši.. .i smrče mu se u duši. Nije druge, razabire se i lijepo shvaća svoju nevolju, — ali učinjenome nema lijeka.
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
On naredi da mu se ovaj primakne, pa se maši za jatagan i o tle mu oproba vitkost. Ali ga Spasa dostojanstveno pogleda i pozdravi rukom.
— uzviknu on, pa se maši za pojas. — Nema, valaa, ne! — dočeka ga Hamza i ukruti u naručja. Kad ih razvadiše, Hamza miran kao da ništa bilo
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
moje, drago, Nema smrti leka, — Poljupci su vreli, — Al’ smrt ladna čeka; Kad nas jednom zgrabi, Pa u ništa maši, Poljupci će živet’ U Đulići naši. LIV „Znaš li, dragi, onaj sanak, Što se zimi rascvetao?
Ćipiko, Ivo - Pauci
Rade, napojivši kobilu, satjera je uzbrdicom; gleda časom za njom, pa, okrenuvši se Maši, veli joj da sjedne. Maša posluša, a i on do nje sjedne na cvijetnu travu.
—Proslavićemo danas svadbu! — veli Maši, dok je do nje stigao i, uhvativši je za ruku, povede je za sobom u kolibu. — Uveo sam te da znaš gdje ćeš doći:.
Rade se uneke trže, veli Maši: —Kasno je! Žena uprti torbu i iziđe. Rade je isprati do puta. —Ne zamjeri, oprosti, Rade, nije do mene!
Našao ih je gdje ručaju puru; odmakoše se i dadoše mu stočić da sjedne do Cvijete. Smiljana pruži mu kašiku i veli: — Maši se! I već ni riječi ne progovoriše dok ne doručaše. Zatim pristupiše k vatri.
A mjesec izlazi i tri ure već minuše... Sjutradan pop Vrane, ljutit, neće da odgovori Maši kad mu u putu nazove „faljen Isus”, a naročito toga dana sreta je više puta.
ne razgovara ni sa suveznikom, i dok suveznik čvrsto plug drži, on obilatom, prostranom rukom naširoko sije i, sijući, Maši se čini da o nečemu premišlja. Kad ugleda Mašu, začudi se, pa mu ostade sjeme u šaci.
— Gledaj božjeg bika! — veli suveznik Maši, što s njime uporedo ide, pokazujući na Radu. Maša se zbunila: učini joj se kao da suveznik pogađa joj misli: — Kako
Vidim ja kako on maloprije prihvatio se janjetine, taman kao da nju prvu na sto donesoše... E, da! Pop Vrane naredi Maši da mu poda čašu vina. Čobanče ispi i, otrvši usta rukavom od košulje, prihvati kamen iz kaluđerovih ruku.
—Ne budali! — veljaše ženi Maši, kad ga od toga odvraćaše. — Što ću sa ovo para, a ako su nakastili odnijeti mi ih... fala bogu, neka nose!
Uzmi brate, pa idi! Markove oči zasjaše, i maši se đerdana. — Eto, — veli — svejedno, bio kod mene ili kod tebe...
Je li pravo? —Kako gođ hoćeš! —mahne rukom Rade. Marko smota đerdan i stavi ga za pripašaj. Maši se vatre da pripali lulu, a odlazeći s vrata veli: — Bolan ne bio, Rade, svejedno je, bio đerdan kod mene ili kod
otvori ga, iznese torbu prema plamenu od vatre i pozvavši Mašu da bliže priđe, izvadi iz nje zavežljaj kruna i izbroji Maši na ruku deset talijera para. — Evo, daj Marku novac, i fala ti! Uzmi!
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Ali, pre no što će se pogača prelomiti, na nju se stavljaju razni predmeti i stavlja pred dete, te se pusti da se samo maši, i ono čega se maši, tako se tumači, biće mu poziv u životu.
se pogača prelomiti, na nju se stavljaju razni predmeti i stavlja pred dete, te se pusti da se samo maši, i ono čega se maši, tako se tumači, biće mu poziv u životu.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
— O tome vodi računa ti, a neću ja... Najzad otvori, i u kasi zablista pun čanak srebrnih dinara. Luka se maši za novčanik i izvadi gomilu banknota. — Razmeni i ovo!
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
đevojka, nek savije skute i rukave, neka kupi burme i prstenje, sitan biser i drago kamenje; ako li se koja druga maši, vjera moja tako mi pomogla, osjeć ću joj ruke do lakata!
Kad to začu silan car Stjepane, on se maši rukom u džepove, te izvadi hiljadu dukata, i izvadi od zlata jabuku, u jabuci trn kamena draga, obilježje Milici ćevojci.
Kad pogleda Kraljeviću Marko, al' katane njega opkolile; on poskoči na noge lagane, pa se maši Šarcu na ramena. Da je kome sjesti te viđeti kad poćera po polju katane!
Na meni je ostanula kletva od mojega čestitoga kneza!“ Klobuk dade Kosovski devojki, pa se maši u džepove rukom, te joj dade tri dukata žuta: „Naj ti, seko, Kosovka devojko, a ja idem na boj na Kosovo u presveto ime
je care sagledao Marka i pred njime tešku topuzinu, car s' odmiče, a Marko primiče, dok doćera cara do duvara; car se maši u džepove rukom, te izvadi stotinu dukata, pa ih daje Kraljeviću Marku: „Idi, Marko, napij mi se vina; što su mi te tako
“ Veli njemu Kraljeviću Marko: „Gospodine, care poočime, nijesu mi rane od samrti, čini mi se mogu preboljeti“. Car se maši rukom u džepove, te mu daje hiljadu dukata da on ide grdne rane vidat, za njim posla dvije vjerne sluge — da gledaju da
“ Marko s’ maši rukom u džepove, te izvadi trideset dukata, pa i daje Kosovki devojki: „Na ti, seko, trideset dukata, pak ti idi svome
“ Marko s’ maši rukom u džepove, pred Arapa tri dukata baci: „Veruj meni, više nemam blaga, već kad bi me teo pričekati dok se vratim s
Na Kovinu Dunav prebrodio, pa se maši Vlaške, zemlje ravne, dok s' doiti Vršačke planine. Lov lovio Vršačkom planinom, lov lovio letnji dan do podne.
Ti ćeš biti ljuba Radulova, tamo su mi dva nejaka brata u tavnici Vlašića Radula, ne bi li ih kako izbavila!“ Pa se maši u svil’ne džepove, te izvadi dvanaest dukata i dariva bogom posestrimu, ona njemu svilenu košulju.
“ Brzo Đurađ sastigao Ivu, i oće mu da odseče glavu. Kad se vidi Iva na nevolji, on se maši u jankesu pasu, baci glavu age od Ribnika, baci glavu pred svog roditelja: „Bog mi s tobom, roditelju Đurđu!
Kad je Mujo knjigu proučio, te viđeo što se u njoj piše, on se rukom u džepove maši, te izvadi dvanaest dukata, te ih dade mladu knjigonoši, pa mu ’vako Mujo govoraše: „Čuješ mene, mladi kaurine!
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
brljiv stado’, Zone! — He!... Mane ućuta. Nastade mala pauza. Mane se maši tabakere i stade praviti cigaru. Pušti me, otima se Zona. — Ostani jošte malko! — zaustavlja je Mane. — Vardaj, Vaske!..
ličnost u okrugu, s kojim su obično svi „per-tu“ i zato mu nikad ne daju da on plati što je pio, već kad se kaznačej maši za džep i pita: „Šta imam da platim?
kako ti se zvaše? — Bela! — odgovori devojče. — Bela? Ne li Bela Stojančina? Pa ti li si gu kerka? reče začuđeno, i maši se za grozd i pipnu zrno-dva. — Bre, bre! Zar tol’ku golemu kerku ima Bela?! Znav’am Belu Stojančinu...