Obradović, Dositej - BASNE
Kad pomisle šta ga im je vina u podrumu, pune klete meda i masla i suve krmetine, toliki teoci i jaganjci što jošt neizedeni ostaju! Ko to živ pregoreti može!
” Ovo mu je konac. 93 Medved i pčele Medved dođe k jednoj košnici, i počne polagano vaditi sate meda i jesti. Pčela ga jedna bocne u gubicu, a on se rasrdi, digne košnicu i tresne njom o zemlju.
pčelu vidimo na sva prozjabenija spuštajući se i od svakoga blagopotrebnaja uzimajući, sav prekrasni božji svet pun je meda i mleka, nektara i amvrosije”.
150 Divja jabuka i ružica U šupljinu divje jabuke uljeze roj pčela i napuni ju meda. Onda se ona počne ponositi i hvaliti s medom u sebi. „Nerazumna i luda gordosti!
„Nerazumna i luda gordosti!” — reče joj ruža —„Što se s tuđom sladostiju ponosiš? Učini ti, ako si kadra, da sladost meda uđe u plod tvoj, ako želiš udostojiti se da te ljudi hvale i blagoslivljaju.
Ovo se zove slast meda u svojstveni plod preneti. Imam u komšiluku jednu poznanicu kojoj je ime Dijakrisis. Ova, kako što napišem, hoće da
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
što se seje u baštama; na jednu košnicu po oku meda ili naplate pošto je med bio; na kazan 2 groša; najedio matoro krme 6 para — i koji je spa’ija blizu svoji’ sela,
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
— Zato! Stanko skoči od radosti. — Znao sam to!... Ko?... Ama zar ona poći za Lazara?... Da joj daju meda i šećera, ona bi opet okrenula glavu!... Znao sam!... Jesi čula, Jelo!... Ti si baš prava pravcata devojka!...
Dučić, Jovan - PESME
ŠUMA Sva suncem šuma ispunjena, Miriše zrak od novog meda, Žuti se mladi šiprag klena, U nebo prvi kozlac gleda.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
, da kažete: nemojte ni odsad da laskate kao što ni dosad niste laskali? Ona lako pocrvene. Baba međutim donese meda i oraha, pa opet iziđe.
(iluminacija) — vatromet, raskošno svetlo, svetlosni efekti lokumić — kolač umešen od brašna, masti (ulja) i šećera (meda) luft — fazduh Luѕcіnіa phіlomela — slavuj (latinski naziv) manov — mahnit čovek Marѕeіllaіѕe — Marseljeza,
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
Naravno da se baklava u obe kuće pravi. Prave se velike baklave, tu je nagomilno šećera, meda, oraha, karamfila, a tepsije velike, jer će biti mnogo gostiju. Krasne baklave od pedeset suvih jufki!
Afrika
U tremu sudovi u kojima previre pivo od prosa i meda; u dvor ištu beli konj kraljev, koga drži njegova kći, izvanredno lepa i stasita devojka.
naređuje da mi se u kampman pošale jedan kanari, ćup od desetak litara piva od prosa, i jedan isto tako veliki piva od meda. Kraljica će načiniti futu od pirinča i kokoši. Sam kralj donosi mi kokošija jaja i fetiše rezane u drvetu. N.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Zatim baba Goša kutlačom nali iz bakrača, vruće, medene rakije, pa turi u čašu još meda i dade ujni da pije. A i njemu dade. Ali on ni da okusi nije hteo!
„Uzmi, lijo, kašiku meda!“ bila je rečenica sa kojom je devojče, najčešće, sklopilo oči, kad bi san počeo da je hvata.
Teodosije - ŽITIJA
O, čaše tvoje, gospodaru, koju si nam služio, pune meda ljubavi, što nam je gorče od žuči spremala! O, noći u koju zaspasmo, po Jovu budi tamna, i da se ne ubrojiš u noći
Jer njegova reč sladošću meda sve je naslađivala. Čudesa i sile svetih ne bivahu obični. Nego molitvama jednoga, a pomazivanjem mirom drugoga duhovi
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
savršene, istine sva obećanja islamske vere: raj ili „dženet“ sa njegovim hurijama (divnim ženama) i sa njegovim rekama meda i mleka.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Njegove skupljene pesme izišle su 1881. u Pančevu. Kao kod gotovo sviju srpskih pesnika četrdesetih godina, i kod Meda Pucića ima više dobrih namera no prave poezije, više lepih misli no dobrih stihova, više rodoljublja no umetnosti.
Kratko vreme, 1863, uređivao je u Zadru list Zvіjezdu, uz glavnu saradnju Stjepana Buzolića i Meda Pucića. 1864. otide za sekretara kneza Nikole na Cetinje.
STJEPAN MITROV LjUBIŠA ŽIVOT. — Pored ranijih pesnika, Matije Bana, Meda Pucića i Jovana Sundečića, Dalmacija daje i jednog pripovedača, Stjepana Mitrova Ljubišu. Ljubiša se rodio 29.
oko njega su se skupljali i Srbi i Hrvati, ali uglavnome bio je književni organ katoličkih Srba, neposrednih učenika Meda Pucića. List je bio dobro uređivan i imao znatna uticaja u Dalmaciji.
Radičević, Branko - PESME
Skoči brže s Pegaza lakoga, Dovati se uljanika toga, Pa u jednu košnicu zagleda, Kad al' u njoj ni traga od meda, Digo drugu, digo sve i redom, Pogleda i željnijem pogledom, Al' u ovim kâno i u prve, Nigde meda ni najmanje mrve!
njoj ni traga od meda, Digo drugu, digo sve i redom, Pogleda i željnijem pogledom, Al' u ovim kâno i u prve, Nigde meda ni najmanje mrve! Šta je ovo, zar se tako radi?
(TA NAPI SE) Ta napi se, braco, napi vinca pusta I nasrka meda s devojački usta, Čojku reko čoče, a ćušetu ćuše — Sada, višnji Bože, smiluj mi se duše!
gaju krije, Nemirna vrela žuboreći tek, Po šljuncima šarenim što se vije, Malene čele zukajući jek, Iz cveća štono meda slasti pije, — Sve to je lepo, no je lepše bilo, Kad moje oko nije suze lilo. (3—5.) (............................
s imenom), on veli, da su mu oni pokazali5 di se treba brati med i vosak6, i upravili su ga u košnicu: I ako voska, meda plod, On spravi kadegod za rod, Nek blagodarnost bude vam Što znaste njega slati tam'. Pevač dođe međ drugove.
Lalić, Ivan V. - PISMO
crno sunce zlati, Žuta zvonca koja zvone Pri prolasku Persefone, Sunovrati, asfodele Oko kojih zuje pčele; Biće meda, zujem vele, Od narcisa, od imele, Gorkog meda, posne žrtve Posmrtne za senke mrtve...
prolasku Persefone, Sunovrati, asfodele Oko kojih zuje pčele; Biće meda, zujem vele, Od narcisa, od imele, Gorkog meda, posne žrtve Posmrtne za senke mrtve...
trenutka izoštreno jasno U fokusu; to lice što se saglo Lako nad zvučno telo blagoglasno Viole boje tamnog meda; lice u ovalnom okviru duge kose Što ko da hoće da okrzne žice, Ovlaš, kad uvis krene gudalo se, Lice od kose i
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
), da nam je obala najrazuđenija, da naše pčele nose najviše meda, da samo kod nas živi čovječja ribica u Postojanskoj jami i nigde više, da je Hajduk Veljko stalno spavao sa lepom
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Stvorih li mnogo svakojeg skota? Mrači se istok - nadiru šume. Čujem li pisku? Šta li se zbiva? Ima li meda, oraha - mliva? Treba nam krvi, kòštane srži, jestiva presnog, tečne žestine!
Da budem vrelo, gomilo tegote, sa čankom mleka koliba prostote? Zar timor-ružu izgonim u branja, u pašu meda, da procvili lira: Divizme misle umesto Pastira? A misli gde su, šta su osećanja?
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
„Sumnjiva žurba — medo ih gleda — možda ste našli jezero meda?“ „Ne, nego maštu golica moju zašto jež voli kućicu svoju.“ „Kućica, glupost!
“ „Kućica, glupost! Moje mi njuške, svoju bih dao za gnjile kruške. Za satić meda daću je svakom! — govori medo na jelu lakom. — Poći ću s vama, jer volim šalu, hoću da vidim ježa — budalu!
Magarac Njako Njakić kupcima nudi lava. „Pošto ga daješ, kume?“ — pita ga strina krava. Na klupi sedi meda, plećat, kosmat i jak. „Navali narode!“ — viče. — „Imam krušaka džak!
Mogu ga sresti vuci, a biće, bogme, još veća beda, ako li dođe meda. Jaše mališan vesela srca u sedlu drvenjaku, pažljiva Borka kopitom kvrcka kamenom stazom u mraku.
Novine evo! Dvije mi banke daj, tako ćeš priči, živio čiči, najzad saznati kraj. Pitaš se, znam te, beše li meda, nosorog, Vujo il druga beda?
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Vratili su se terajući čitav čopor prasadi, i noseći dva džaka jabuka i bakrač pun meda. Gozba je bila bogata. Dan smo proveli na miru. Sedeći na poljani, imali smo utisak kao da smo na nekom pikniku.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Moj otac je izabrao sebi sanduk, kuckajući ga, štapom od višnjevog drveta. Naručio je za moju mater meda. Umro je idućeg dana. Nije dozvolio da me pozovu iz Temišvara, sa škola.
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
Jal’ piši tu odmah: da nećeš da si nam više car, jel’ će ti sada glava s ramena! Nema meda, dete! Nego dela ti nama malecno, onako, malo, znaš, napismeno, znaš, ljudi smo — veli Mića i namignu — pa može da se
tvojim svilenim bubama; ti Jovane, sa ručnim radom u osnovnoj školi; ti Milenko s kovanlukom, ’oćeš tu da se nabereš meda; ti Savatijeviću, samo da ti je da predaješ pjenije i da pevaš za pevnicom, ka’ i Radoje što podbi noge skupljajući
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Veska Vesić, gospoja beogradska, Samoj sebi čestita i polaska: „Evo meda, bez cveća, bez polena, Muvi do grla, a meni do kolena!
Prosto brdsko cveće: Aj, niko ga neće! A bundeve žute Deset sati ćute. Ćute, nedirnute. Sunce gleda U teglu meda. Smederevsko grožđe Tamno kao gvožđe Dunjo moja, rano moja, Jesen dođe.
je brod što u grad dovlači priplod i rod, i nosi, kroz maglu, blagom kosom, stabalce višnje, posuto rosom, košnicu meda, žutog ko jantar, sa saćem — i sve to stavlja na kantar.
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
SVI MUČE NIKO NI U NOS. KOLO Čašu meda jošt niko ne popi što je čašom žuči ne zagrči; čaša žuči ište čašu meda, smiješane najlakše se piju.
SVI MUČE NIKO NI U NOS. KOLO Čašu meda jošt niko ne popi što je čašom žuči ne zagrči; čaša žuči ište čašu meda, smiješane najlakše se piju. Beg Ivan beg, junačko koleno, boraše se kao laf s Turcima na sve strane u gore krvave.
Oli čele hvatat u kapicu da uljanik u gori zametneš? Niko meda otle jesti neće. — Goniš kamen badava uz goru. — Staro drvo slomi, ne ispravi.
O Stambole, zemaljsko veselje, kupo meda, goro od šećera, banjo slatka ljudskoga života, đe se vile u šerbet kupaju; o Stambole, svečeva palato, istočniče sile
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
koža dospe na bubanj, a od drugoga na jevanđelje“; ili „Međedu su uši izvukli dok su ga na med navukli, a dok su ga s meda svukli, i rep mu i uši otkinuli“; itd.
Kukati na tuđem groblju. Kupovati mačku u džaku. Maglu zbijati u mehove. Musti jarca u rešetu. Na brusu meda tražiti. Na vatru sipati ulje. Na tavanu kopati bunar. Na trnju grožđa tražiti. Na vrapce proso ostaviti.
— Ako ne možemo kako hoćemo, a mi ćemo kako možemo. O GREHU — Slađi je grijeh od meda. — Ko se ne rodi, ne pogreši. — Nije greh u jelu, već u zlu delu. — Tko posrće, i padne. — Greh je grehu zametak.
— Kad sultan nazebe, raja kija. — Klepan kamen bolje melje. — Kovač zato ima kliješte da ruke ne žeže. — Koja usta meda neće? — Koj’ si ima čavku, taj si vika „iš“! — Krpi manje, dok nije bilo više. — Kud će suza no na oko?
Onda Turčin poviče: „Medet“, a kaluđer: „Bezakoniče jedan: ko će ti ugoditi? Sad išteš šerbeta, sad meda“. Varka pred Marka.
— Oni te mi nema otkuda da preda bir. 12 Pitali fratra: — Kakva će biti godina? — Što bude meda, — biće sladak, što pane snijega, — stopiće se u vodu, — i više će ove godine dati jedva krava masla, već deset volova.
bjelicu šenicu Dalek’ sela, blizu puta, Kraj luga zelena, Kraj luga zelena; Navrani se riso s risićima, Te pojede meda s medićima, Medo vuja s vučićima, Vujo liju s lisičićim’, Lija koku s pilićima, Koka pojede bjelicu šenicu Dalek’
blizu puta, Kraj luga zelena, Kraj luga zelena; Navrani se tigro s tigrićima, Te pojede risa s risićima, Riso meda s medićima, Medo vuja s vučićima, Vujo liju s lisičićim’, Lija koku s pilićima, Koka pojede bjelicu šenicu Dalek’
zelena, Kraj luga zelena; Navrani se lavo s lavićima, Te pojede tigra s tigrićima, Tigro risa s risićima, Riso meda s medićima, Medo vuja s vučićima, Vujo liju s lisičićim’, Lija koku s pilićima, Koka pojede bjelicu šenicu Dalek’
Daj, Bože, našemu bratu domaćinu svega do volje a brez nevolje: kruha, vina, meda, mlijeka, srebra, zlata i svakoga dobra od tebe, Gospodine, poslata; ponajviše zdravlja junačkoga su čijem bi se u
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
škola „Pero Popović Aga“ bila njegova, Jovanova pijaca na kojoj se moglo naći sve, od dimljenih jegulja i šarplaninskog meda do gročanskih ribizla, venecijanskih ogledala i ženske posluge.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
— Be, ako si ti, i ja sam, — reče mu lisica — nego idi u selo pa nam donesi jedno ulišće meda, a ja ću te dotle ovdje čekati. Medvjed ode u selo, ukrade jednu košnicu meda i donese ju lisici.
Medvjed ode u selo, ukrade jednu košnicu meda i donese ju lisici. Lisica mu reče: — Mi nećemo ovoga meda sada jesti, nego je bolje da ga za sjutra ostavimo.
Medvjed ode u selo, ukrade jednu košnicu meda i donese ju lisici. Lisica mu reče: — Mi nećemo ovoga meda sada jesti, nego je bolje da ga za sjutra ostavimo. Medvjed na to pristane, te legoše i zaspaše.
Medvjed na to pristane, te legoše i zaspaše. Poslije nekog vremena lisica se probudi, jer joj je na um palo meda, pa počne vikati: — Šta je, šta je? Medvjed se probudi na tu njezinu viku i upita je: — Tko te to zove?
— Eno u selu rodila jedna žena, pa me zovu da budem baba, a ja ne znam šta bih joj ponijela. — Pa ponesi joj malo meda iz one košnice, — rekne joj medvjed. Lisica ode tad do one košnice i, pošto se najede meda, vrati se natrag.
— Pa ponesi joj malo meda iz one košnice, — rekne joj medvjed. Lisica ode tad do one košnice i, pošto se najede meda, vrati se natrag. — Kako si djetetu ime nadjela? — upita je medvjed. — Površina, — odgovori lisica, i zaspaše.
— Površina, — odgovori lisica, i zaspaše. Oko ponoći lisica se opet probudi, jer joj na um padne još meda, pa stane vikati: — Šta je, šta je? Medvjeda probudi ta njena vika, i upita je: — Tko te to opet zove?
— Ponesi joj malo onog meda, — reče joj medvjed. Lisica ode do košnice, te kad se najede meda, vrati se medvjedu. — Kako si nadjela ime djetetu?
— Ponesi joj malo onog meda, — reče joj medvjed. Lisica ode do košnice, te kad se najede meda, vrati se medvjedu. — Kako si nadjela ime djetetu? — upita je on. — Posredina, — reče mu lisica i leže da spava.
— Eno u selu porodila se još jedna žena, pa me zovu da budem baba djetetu, nego bih li joj ponijela malo onog meda? — Pa ponesi! — naredi joj medvjed.
— Pa ponesi! — naredi joj medvjed. Ona ode do košnice, te pojede ostatak meda, i suviše ogrebe košnicu, pa se vrati medvjedu. — Kako si tomu djetetu ime nadjela? — upita je on.
Lisica ode i donese ju praznu. Medvjed, kad spazi da nema nimalo meda u košnici, poviče joj: — Kamo med iz košnice? — Ne znam ja, šta mene pitaš? — odgovori mu lisica. — Ti si ga pojela.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
da rastu i stvaraju hranu za ljude i životinje; ona omogućava da u vinogradima i voćnjacima sazre plodovi puni slasti i meda.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
počinje prvom i završava se drugom od ovih dveju strofa: Uzmi na radost sa mojih dlanova Malčice sunca i malčice meda, Kao što Persefonine naložiše nam pčele.
Petrović, Rastko - AFRIKA
U tremu sudovi u kojima previre pivo od prosa i meda; u dvor ištu beli konj kraljev, koga drži njegova kći, izvanredno lepa i stasita devojka.
naređuje da mi se u kampman pošale jedan kanari, ćup od desetak litara piva od prosa, i jedan isto tako veliki piva od meda. Kraljica će načiniti futu od pirinča i kokoši. Sam kralj donosi mi kokošija jaja i fetiše rezane u drvetu. N.
Nastasijević, Momčilo - PESME
STRUNA 1 Muklo to nečuj neki u meni sluči. Prsnuv zanemela smrću dâ glasa struna. 2 I meda ili žuči čaša li ovo puna, bol me — do dna iskapim, mrem neizrečjem u reč.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
interesantan slučaj obedne žrtve badnjaku: u niškom okrugu domaćin načini svrdlom udubljenje na badnjaku, pa tu metne malo meda, masti i p., i od toga svaki posle ima da lizne (Karadžić, 1, 1909, 213).
A da mu one oproste, treba da načini kitu od bosiljka i cveća i da iznese rastvorena meda ili šećera pa da pomoću te kite od cveća prska slatki rastvor po onom mestu gde je stradao i moli andre da mu oproste,
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Uzeću dve šake oraha i ćasicu meda, zabiću se negde u neki skroviti kutak odakle ću imati lep pogled na okršaj, krcaću orahe, umakati jezgre u med i
Petrović, Rastko - PESME
sve čežnje i sve cveće, Sve se, sve se probudilo I proleću poklonilo, Kosom zemlju dodirnulo, Vidre kapu odbacilo, Kupu meda ispraznilo: A sve u slavu mladog srca i mladih usana.
Šantić, Aleksa - PESME
Iz granja Jela se smeje I za njim gleda. Zora. Radosno miris veje Rose i meda. 1914. POGLED S VRHA Lepote! uz reku, kao labud beo, Leži Mostar i, pun sunca, adiđara, Sav trepti, i stremi s
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
tebi đece pomoriti: nema njima od zlata bešike, nego im je drvena bešika, dva komada jelova drveta; nema njima meda ni šećera, nit’ im ima rane materine, no im ima skroba ovsenoga i debela mesa ovnujskoga; al’ ti đecu ja poslati
Ršumović, Ljubivoje - MA ŠTA MI REČE
Ujak je širok Ujna je bujna Gnjavi me mama Gnjavi me tata Svi samo mene A niko brata Gnjavi me medved Jer hoće meda Gnjavi me pčela Jer mu ga ne da Gnjavi me deda Pa me baš gnjavi Deda je zbilja Gnjavator pravi Moram još reći
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
A sin mu rođeni Joanatan nije bio dočuo tu carsku zapovest, nego u neznan nađe nešto meda, započe jesti ga. To potpaziše drugi i kazaše mu ocu. Na to razljuti mu se otac, i taki kćaše da ga umori.
Muzi mleko i bitće maslo iz njega! Kako promiče prohodljivo vreme, tako i zlo je prohodljivo. Meda mnogo s malo umetnuta smesom pelina tako ogorča, što ga pak i trostruko toliko primetnuto ne bi moglo meda zasladiti.
Meda mnogo s malo umetnuta smesom pelina tako ogorča, što ga pak i trostruko toliko primetnuto ne bi moglo meda zasladiti. U čemu si, toga se dobro drži. Pred noge motreći, a ne u vis po oblaku se vozeći.