Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
On poznaje svoje ovce u glavu, sa psima razgovara, po ceo dan sluša melodične zvuke medenica, i misli valjda da je tako i dole među ljudima. On sleže ramenima i čudno mu je što se ja toliko uzbuđujem.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
“ Dakle, ovaj i ovako žestoki opozicionar svečanosti po imenu Jaćim Stričević-Medenica, koji se tako o njima izražavao, i na njih se okomljavao pred svojom ženom, pa i pred svojim astalskim društvom u kafani,
Kosa mu razbarušena, kragna mokra i izgužvana, „mašlija“ otišla za vrat, prsluk je raskopčao, pobesneo je sasvim Jaćim Medenica, nema mu pomoći. I žena mu se već zabrinula, trza ga za kaput, stidljivo ga umiruje: „Lakše, Jaćime. Umiri se, Jaćime.
Jao, veli, braćo Hrvati, dušu nam srpsku ne poznajete.“ i baš tu kod Hrvata ponajviše se isticao i nastradao Jaćim Medenica, i na publiku se okolnu stao ljutiti što ga žešće i svesrdnije ne pomaže: „Šta je, veli, šta je, narode, što stojiš?
“ Mučenički izgleda Jaćim Medenica, široko je ruke raširio, te se čini da je grozno strašilo upravo sa njive dospelo onde nasred trotoara, strašću je sve
Propao sam ti kao Janko na Kosovu. Nego, znaš li šta? Čestitaj ti meni ovu moju junačku ranu, jer je evo i Jaćim Medenica naposletku jednu ranu zaradio.
— Deder još mêko, deder sad — kaže seljak, i sve se više izmiče i udaljuje da čuje i oceni kako ona medenica zvoni izdalje.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Napred iđaše krst i sa njim uporedo barjak, za njima medenica, pa onda crkvena i opštinska ikona uporedo, a posle toga sve po dvojica u redu.
i nepregledne, pokošene zelene livade, po kojima se belucaju čopori stoke i razleže onaj jednačiti, poznati mu zvon medenica, koji mu dušu razgaljuje... Gle, i sad mu dopire do ušiju taj čarobni zvuk: cin... can... cin... can...
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
godine poslužio ogledalom kao deus eh machina u ulozi vremenskog prebacivača. Glavni junak pripovetke „Pustinjak i medenica“ (1921), koji kazuje o svom životu još dok su se naši slovenski preci pokrštavali, na samom se kraju kanda trza iza
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Turski ubojni rogovi imaju neki za čudo melanholičan tanak zvuk, i taj se tužan zvuk, zvonak i jasan kao medenica, nosio i razlivao vlažnim jutrenjim vazduhom, prodirući u samu dušu. Turski su rogovi odjekivali: tra ti.. tra ti..