Obradović, Dositej - BASNE
Onda se ona počne ponositi i hvaliti s medom u sebi. „Nerazumna i luda gordosti!” — reče joj ruža —„Što se s tuđom sladostiju ponosiš?
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Mnogo sam još sanjao i „filozofisao”. Razabrao sam se na mestu gde moja mati govori Joci da će mu spremiti uštipaka s medom, samo neka on kaže kad će da dođe na večeru. Ali i Jocino čelo beše čudnovato. Da li to sa Đorđeve sudbine?
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
uđe u Crnu Baru, natrapa, nesretnik, na neke košnice, pa kad ih ugleda, onako izgladneo, izvadi jednu, pa uze saće sa medom. Ali se ostale košnice izvrnuše, pa pčele izlete iz košnica i malo ko ostade, da ga nisu izujedale.
Njegove dve ujne, koje su bile prisutne, uzeše ga za ruke, pa sa ruke na ruku, pa ga nude orasima, lešnjicima, medom. Obema ime beše Anđa. Tada dođe i deda, a obe mu priđoše ruci.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Na povojnicu kao darovi porodilji nose se: pogača namazana medom sa grumenom soli, pečena kokoš, jaja, sir (da dete bude belo), kajmak, luk (za mleko), šećer, kolači — od jela; vino
Ružica ga na list dočekala. Lastavica pupak odrezala, B’jela vila u svilu povila, a čelica medom zadojila. Vila mu je do tri bilja dala: jedno bilje da se ne ureče, drugo bilje, da mi napreduje, treće bilje da mi
sa gatanjem koje se pri tome vrši, dobili smo iz Banata: „Kada dete prohoda napravi se velika pogača i premaže se medom. Ta pogača se zove postupaonica.
Matavulj, Simo - USKOK
Kod popa Marka nađe Janko više reda i čistote. Popadija Gojača skuva mu kavu, te, iako bješe začinjena medom, bješe prva dobra što je popi.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Možda zato što ga izgovaramo vrhom jezika, tj. onim delom kojim kušamo hranu i piće, pa se d, na tom mestu, osladilo medom i sladoledom?
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Tmulo trutovi gude, brundaju. Kućni duhovi Vunu drndaju. Uštap utvara gazom prelazi - gnjile mošnice u bakrač s medom moči. Košnice, smiljem kađene, guši uspara i fujka zefir, vreo, voštani, u razboj noćni, krckav, koštani.
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
mu meću drvo šimširovo, Crne oči dva draga kamena, Obrvice morske pijavice, Sitne zube dva niza bisera; Zalažu ga medom i šećerom: “To nam jedi, pa nam probesjedi!“ 234. “Tamna noći, tamna li si!“ “Oj devojko, bleda li si!
USPAVANKE 237. Spavaj, čedo, rodila te majka U gorici, đe se legu vuci, Čelica te medom zadojila, B’jela vila zlatu baba bila, U svilene pelene povila, Muškijem te opasala pasom, Dala tebe kapu
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
MOMKA MEĐU SOBOM JEDNU SINIJU I NA NjOJ DVADESET OKAH ŠENICE VARENE, IZMIJEŠATE ZRNIMA ŠIPČANIMA, NALITE DOBRO VINOM I MEDOM. NAROD SE ČUDI NjEGOVU POSLU, I SAV SE OKUPI OKOLO NjEGA DA GLEDAJU ŠTO HOĆE DA RADI.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Sa svakim se pravo ljubio i bratski grlio! Snaha ti se srebrom kovala a medom primila! (kad ko što pravo reče). Svaka te sreća na put pratila! Sve ti se po dobru poznavalo!
Majka tebe pod ružom rodila, Lastavica pupak urezala, A pčelica medom zadojila, Bela vila u svilu povila, Druga vila babica ti bila!
sina u ruži rodila, Ružica ga na list dočekala Lastavica pupak odrezala, Bela vila u svilu povila, A čelica medom zadojila.
3 Majka Jova u ruži rodila, Ružica ga na list dočekala, Bela vila u svilu povila, A pčelica medom zadojila, Lastavica krilom pokrivala: Nek je rumen k’o ruža rumena, Nek je beo, kao bela vila, Nek je radni k’o
8 Spavaj, čedo, rodila te majka, U gorici đe se legu vuci, Čelica te medom zadojila, B’jela vila zlatu baba bila, U svilene pelene povila, Muškijem te opasala pasom, Dala tebe kapu
naše kolo muškom dječicom, planine urdom i tjenicom, naše zgrade i livade ovsom i kupusom, naše strane i glavice medom i maslom i svakom živom imovinom, od boga blagoslovenom!
! Devojka: Dragane moj, zar ti ne znaš da sam soja gospodskoga, jedina u matere, pa me medom, mlijekom i šećerom hranila, zato sam ja bila i rumena, srednjeg boja od dobroga soja.
mrca — smrt mudir — upravitelj, komesar mudrilo — glupan muka — brašno muselez — medovina; alkoholno piće začinjeno medom mutvak — kujna; deo pekarnice gde se mesi hleb i stoji brašno mučnjak — sanduk u vodenici u koji pada brašno ispod
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
50. LISICA SE OSVETILA VUKU. Jedna lisica umijesi od zemlje kolače, i ispekavši ih namaže ih medom, pak onda tijem kolačima dođe k tučarima i zaište jedno tuče u njih, a ona njima da da medenijeh kolača.
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
Sunča se, češe butku karanfilom... Sunce joj greje svaku pegu na leđima... Reka... paučina... tegla sa medom... svitac... riba... čaša vode... njena noga... u svemu ko da sija delić... STAVRA: Boga?
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
uvede Hipokrata u svoj dom, posluži ga usoljenim ribama, maslinkama, ovčijim sirom, suvim smokvama, orasima i medom. Zatim donese bistre, hladne vode iz potoka koji je tekao baš na granici njegovog imanja.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Osećao je Mitar u samome grlu kao da mu se od rođene ženine kose neki beskrajno dugi pramenovi sa gustim medom izmešali, te ovu kosu sa medom guta on neprestano i ne može da proguta.
samome grlu kao da mu se od rođene ženine kose neki beskrajno dugi pramenovi sa gustim medom izmešali, te ovu kosu sa medom guta on neprestano i ne može da proguta.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Kad bude sjutradan, ali medvjed bijaše jako ogladnio pa rekne lisici da donese onu košnicu s medom. Lisica ode i donese ju praznu. Medvjed, kad spazi da nema nimalo meda u košnici, poviče joj: — Kamo med iz košnice?
LISICA SE OSVETILA VUKU Jedna lisica umijesi od zemlje kolače, i ispekavši ih namaže ih medom, pak onda s tijem kolačima dođe k tučarima i zaište jedno tuče u njih, a ona njima da dâ medenijeh kolača.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Ono tamo, to je kuća stare ujna Tine koja te je izlečila od velikog kašlja vračanjem i kuvanom travom sa medom. Ovde je živeo stari Ljubomir, bog da mu dušu prosti! On te je mnogo voleo i pravio ti je lepe kožuhe i šubare.
Ono tamo, to je kuća stare ujna Tine koja te je izlečila od velikog kašlja vračanjem i kuvanom travom sa medom. Ovde je živeo stari Ljubomir, bog da mu dušu prosti! On te je mnogo voleo i pravio ti je lepe kožuhe i šubare.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Ne budite deca, koja ludo dube Kad im kogod medom premazuje zube; Ne verujte brzo svačem zagrljaju — Sa medom se često i žaoke daju.
Ne budite deca, koja ludo dube Kad im kogod medom premazuje zube; Ne verujte brzo svačem zagrljaju — Sa medom se često i žaoke daju. Ne budite deca, ne igrajte s’ žmure; Otvorite oči baš pred hukom bure.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
B. l. peče se uz božićne hlebove, »radi zdravlja« (іbіd., 81). O Badnjem večeru jede se b. l. zajedno s medom (Begović, 86, i inače svuda!), i meće na kolač (іbіdem). B. l.
Voda u kojoj su bili p. i dukat leči žuticu (GZM, 4, 152); sok sa žumancetom vodenu bolest (іbіdem). Od p. pravi se s medom melem kad je presečena mišica (іbіdem). p. se bere u Međudnevice (SEZ, 19, 13). »Devojka je divlja p.
plod i kičica (SEZ, 13, 1909, 376). Ona je lek i od kašlja i sipnje (tej, іbіd., 352; utucana mezgra, s medom, koja se jede, іbіd., 368); gušobolje (nakaditi zavoj, ŽSS, 277); bolesti »srca« = stomaka (tej od s.
list, popijen u vodi, izazvaće menstruaciju (ŽSS, 187). Sok od v. l. lek je od uvobolje (SEZ, 40, 231); pomešan s medom, lek za jašterice u ustima (GZM, 4, 153). List namazan medom privija se na rane (іbid.).
Sok od v. l. lek je od uvobolje (SEZ, 40, 231); pomešan s medom, lek za jašterice u ustima (GZM, 4, 153). List namazan medom privija se na rane (іbid.).
VINjAGA
Weіn (wіlder) Devojke, ako žele da ih momci vole, treba da medom namažu list od g. i nose ga uza se (BV, 11, 1896, 249). G. se često spominje u svadbenim i ljubavnim pesmama, i to uvek
s.). D. sa četiri lista upotrebljuje se i u ljubavnim vradžbinama: dva lista devojka namaže maslom, a druga dva medom, pa ih baci na dve strane puta kuda će proći momak; i kad prođe, ona ih opet sastavi i nosi sa sobom, pa će momak biti
se bolesnik i namesti mu se postelja, i to tako da mu glava dođe pod jasenak; s druge strane jasenka metne se sud s medom i pogačom, čaša vina i čaša vode (»večera vili«), i upali se voštanica.
Ostalo se radi kao i u Sremu. Bolesnik se, pored toga, založi medom i napoji vodom i vinom. Kome jasenak nije načet, neće ozdraviti. Često bolesniku vila saopšti lek u snu.
, 352); protiv srdobolje (ibіd., 345; 347). Istucan i pomešan sa medom, sumporom i đinđerom uzima se protiv pantljičare (SEZ, 40, 230).
Prema kvalitetu o. koji se razbije gata se o zdravlju i berićetu (ŽSS, 174). Pre ručka meću se u čanak s vinom i medom tri o.
(ŽSS, 187); ili kad hoće da pobaci (SEZ, 13, 1909, 393); takođe od zapaljenja mozga (SEZ, 14, 226); uzima se s medom od probadi (ŽSS, 305), i od velikog kašlja (ŽSS, 295); od jehtike (GZM, 4, 160; SEZ, 14, 219); kuva se, zajedno sa
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
Gle mile trešnje – osula cvet I badem cveta – kako je lep! I čela leće, pa kupi med Da medom zasladi zimski jed. Proleće sijnu na dolju, breg, Da stopi s njega i led i sneg!
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
t' i jest rodila kraljica na čardaku, na meku dušeku, u čistu te svilu zavijala, a zlaćanom žicom povijala, odranila medom i šećerom; a mene je ljuta Arnautka kod ovaca na ploči studenoj, u crnu me struku zavijala, a kupinom lozom
biti mila dovijeka, odvešću te Jedrenetu gradu, narediću tridest sluškinjica nek ti drže skute i rukave, raniću te medom i šećerom, okititi tebe dukatima savrh glave do zelene trave; udri sade Strahinića bana!
t’ i jest rodila kraljica na čardaku, na meku dušeku, u čistu te svilu zavijala, a zlaćenom žicom povijala, odranila medom i šećerom; a mene je ljuta Arnautka kod ovaca na ploči studenoj, u crnu me struku zavijala, a kupinom lozom
su se u dvoru sastali: po imenu starac Mustaf’aga iz Krajine od Novoga grada: u njeg ima blago nebrojeno, raniće te medom i šećerom, a od’jevat svilom i kadifom; a drugo je Zuko od Udbinje, no u Zuka nigđe ništa nejma, osim sablje i debela
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Koje li pesme ću ispojati tvome izlaženju štedre? POHVALA SVETOJ PETKI SRPSKOJ Jedni ljudi sebi vodu s medom za piće uslađuju, a ona je svoje piće s plačem sebi razblaživala; nisu toliko poviše ni vetrovi duhali u toj