Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Napolje iz grada, pak delite megdan sa Srbima!” — Fočiću se nemadne kuda, zapovedi te hata izvedu, gola. Momci reknu: „Mi ga voditi nećemo i ne smemo bez
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
SPLETKA 38 8. GROM IZ VEDRA NEBA 46 9. STRAŠNA ZAKLETVA 52 10. RASTANAK 56 11. DEVA 60 12. GORSKI CAREVI 65 13. PRVI MEGDAN 76 14. PROKLETA KUĆA 81 II DEO: OSVETNIK 89 1. PAUK 90 2. JELICA 96 3. ZEKA 102 4. POTERA 109 5. SIMA KATIĆ 115 6.
I hajduci odoše. — A mi, harambašo? — zapita Zavrzan. — Mi ćemo na Žuravu. Hajde! I krenuše se. 13. PRVI MEGDAN Harambaša dade Stanku svoju torbu. Išli su ćuteći. Svaki je svoje misli premišljao. — Na Žuravu, dakle — reče Jovica.
Gledaj oružje... sama srma! — To je Stankovo! — reče harambaša. — Neka mu to bude naš poklon za ovaj prvi megdan!... — Pravo je! — reče Surep. — Zaslužio je! — rekoše Jovan i Jovica. — Ko ovako puškom kolje, zaslužio je pašaluk!
Nego, ej vala Crnobarcima! To se sve održa. Popa i Jova održaše megdan. Niko se više ne dade ocepiti od svoje braće. Čak je i Miloš Sević postao drukčiji... To zagorča život Kruški.
Kao u moru peska!... Već je šesti dan kako navaljuju i kako ih odbijam... Čuvam i sebe i ljude. Svaki čas izazivaju na megdan... Ima među njima neki Mujaga iz Srebrnice. Dodija mi svakog jutra i večera!...
Dodija mi svakog jutra i večera!... Dođe skoro do pod sami šanac, pa se bekelji i zove na megdan. Ja čuvam ljude i ne dam, a on psuje sve do miša u duvaru. Stanku zaigra meso. — Ja ću mu sutra na megdan izići!
Ja čuvam ljude i ne dam, a on psuje sve do miša u duvaru. Stanku zaigra meso. — Ja ću mu sutra na megdan izići! Vojvoda ga zagrli. — Hvala ti, junače!... Jeste Mujaga strašan, ali strašnije tvoje oči sevaju!...
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Maks se iskašljavaše kad uđe u sobu. Sede nemarno za sto i uze nekako važno lice, kao da je delio megdan s Kursulom, pa ipak on htede se načiniti ravnodušnim, kao da on i ne motri na tako običnu stvar i kao da je i
Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše
Šarov prileže na ivici kukuruza, a mačak Tošo stade ispred njega i povika: — Mijau, izići mi na megdan, buvolovče Žućo, lažove jedan, kradljivče brašna, zečja porugo, praseća njuško!
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Miloš počne plakati, a jarac mu reče: — Recide svome Divonji neka mi dođe sjutra na Dragi Kamen na megdan da se ogledamo. Tako jarac i ode. Utom eto Divonje, pa kad vidje Miloša gdje plače, zapita ga šta mu je i zašto plače.
— Bio je ovdje mladi divlji jarac, koji mi reče: — Reci, veli, svome Divonji neka mi dođe sjutra na Dragi Kamen na megdan da se ogledamo.
Gdje ti je Divonja? Danas mi je pšenicu opasao. Kaži mu neka mi dođe sjutra na Dragi Kamen na megdan, pa ako mi dojača, neka mu bude sva moja pšenica za pašu. jarac tako reče i ode, a Miloš stane plakati.
stariji jarac od prvoga, i kako ima mali krš na glavi, „pak je poručio, veli, da mu dođeš sjutra na Dragi Kamen na megdan, pa ako mu dojačaš, da ti bude sva njegova pšenica za pašu“.
Gdje ti je Divonja? Danas mi je popasao svu pšenicu, zato mu kaži da mi dođe sjutra na Dragi Kamen na megdan, pa ako mi dojača, neka se hrani pšenicom do mile volje, ali čini mi se da mu ne vele više natrag.
Miloš mu sad reče da je bio jedan grdan i bijel jarac koji ima veliki krš na glavi, i kako ga je pozvao na megdan na dragi Kamen, da se ogledaju.
boga radi, pomožeš, jer je došao ognjeviti zmaj pa traži da mu damo kćer našu i sa njom sve carstvo naše; mi smo mu na megdan slali zatočenike naše, ali ih on šale gubljaše; sad pomagaj pa išti što ti drago u carstvu.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Igra se Žuća, zanesen, slep, uporno lovi rođeni rep, vije se Toša ko vitak prut, poziva vidru na megdan ljut, a deda Triša zaduvan huče, rakiju staru iz boce suče.
Zato mu javno odajem hvalu. Učtiv Trudbenik Mrav. STRŠLjENOV OGLAS Stršljen se javlja da megdan deli s bumbarom, hrabrim Burkom. Ako je junak, nek sutra dođe! Sastanak — pod pečurkom.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
A Milan je išao od šatora do šatora, mešajući karte, i tražio nekoga „džentlmena“ koji bi mu izišao na megdan junački: od farbla, preko ajnca, sve do rauba. Šta ko voli... Sem tablaneta, koji igraju usedelice, a žandara barabe.
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
“ Starij’ bratac mlađem progovara: “Hajde, brale, megdan da delimo, Tamo dole u široko polje Na puškama i oštrim nožima, Da vidimo čija je devojka.“ 176.
Žuborika - jasika, terpetljika Zatočenik - onaj koji se kome zaveri, obaveže da će to učiniti, naročito izići na megdan zatrnjen - obrastao trnjem zahod - zalazak; kraj, svršetak; zapad, zapadna strana zubun (zobun) - gornja muška i
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Kad je izlazio na megdan nekom od turskih silnika, niko se nije sećao da je on bivao i trgovac marvom, a kad su ga slušali na skupštinama, malo
Tu ulogu, preplašenog, koristio je kad bi izlazio na megdan, ali tako da posmatrači ne opaze ništa ili gotovo ništa. Današnjim jezikom bi se reklo da je Zmaj od Noćaja pripremao,
Stojana dolazi taj strah kao neko meko, neopisivo, jezivo tkanje i, u protivniku, budi samouverenost a smiruje oprez. Megdan počinje i Čupić već deluje kao pribran mada ne i sasvim pripravan; u onom drugom, samouverenost buja i više je ništa ne
Beć tada, megdan je odlučen iako se dvojica megdandžija, nekad još dugo, ogledaju u tuči za smrt. Pobeda je, razume se, Stojana Čupića,
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Sirakuška vojska i flota behu isuviše slabe da bi smele podeliti Megdan sa Rimljanima na otvorenom polju ili na pučini mora.
ovoga poraza, Marcelus koji se sam jedva spasao, pozva sve svoje vojskovođe sebi i reče im: „Manimo se toga da delimo megdan sa ovim geometričarom, opasnijim od storukih basnoslovnih džinova!
Onamo jure svi ovi vitezovi na megdan junački da, kopljem i mačem, osvoje srce svoje obožavane. Da sam pesnik, i ja bih pošao onamo da prisustvujem toj
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Ja sam, veli, tako reći, juče rođenu svoju ženu sahranio, ali nadu svaku nisam izgubio, jer ne smem ni s Bogom megdan deliti i sebi samom život uskraćivati.
Pa kad na megdan poziva: Rok neđelja, mejdan poneđeljak, A utorak nek’ kukaju majke, Ja li moja, ja l’ tvoja, Alile, Ja li jedna, ja
A utorak nek’ kukaju majke, Ja li moja, ja l’ tvoja, Alile, Ja li jedna, ja li obadvije, — onda kao da je onaj megdan ponedeljak sjutra, da ćemo ga svi gledati, i da je ono njegov megdan s Alilom.
li jedna, ja li obadvije, — onda kao da je onaj megdan ponedeljak sjutra, da ćemo ga svi gledati, i da je ono njegov megdan s Alilom.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
“ Kô da j’ izgubit dece hiljadu Očitat ludom očenaš?... RADOŠ: Ti dece nemaš, oče, ćut’! A ja ih dvoje imam za megdan, I ja — ne pristajem! KATUNOVIĆ: Pa zar ih nisi za to rodio Da na megdanu bojnom izginu?...
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
Na njoj se još vidi pet brazda od Evinih prstiju (ZNŽOJS, 16, 40). Kad ko nekoga hoće da pozove na megdan, pošalje mu j., koju ovaj, ako prima poziv, pojede (SEZ, 8, 292). J.
iz pušaka obore (SEZ, 16, 215; 19, 139. O sličnim uslovima koje postavlja devojačka strana — gađanje u jabuku, megdan, preskakanje konja, nalaženje devojke među drugim sličnim — v. Uѕener, Kl. Schr.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Sirota moja Ančica se prikazala ovim zgranutim tikvanima kao ala kojoj na megdan valja izvesti dostojnog protivnika. Izbor je odmah pao na Mijata Vidića, sokolara.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Dušanovoj pobedi na Velbuždu, kao i o pobedama ostalih Nemanjića, on bi se tako busao u grudi kao da nas je izazivao na megdan, a kada bi se dočepao ustanka i njegovih junaka, Sinđelića, Rajića, Zeke i Konde, onda bi toliko lupao pesnicama o sto
Živko, koji je inače iz Užičke nahije, iako nije voleo da deli megdan sa profesorima, prevukao bi u duši gudalom po strunama i počeo takođe desetercem, kao svojim domaćim dijalektom: Malo
Petrović, Rastko - PESME
Opažaš li: sjajnih očiju kunu, opažaš li Hajduk Veljka na topu, Ili Dmitra Jakšića da megdan vodi? Šest kraljeva špiritusa? Sve to brodi. Ko će poludeti prvi? Tup, tup! kopaju ugalj ispod nas; Klo, klo!
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
On je takav kad razgovara s carem, kad s kopljem naopako okrenutim polazi na megdan kraljevom zatočniku, kad ne skinuvši tešku kabanicu polazi da preskoči tri konja viteza i na njima tri plamena mača
On je — kaže ova pesma — mlad, nema ni šesnaest godina, još nije ni video megdan, a protivnik mu je na glasu megdandžija.
Starac dobija poziv za megdan i plače: oseća da je vrlo star, da se ne može ni konja držati, a teško mu je da pod sedu glavu služi Turčinu.
Čije li si dvore poharao? Čije li si roblje porobio? Čiju l' ljubiš pod čadorom ljubu? Izlazi mi na megdan junački!“ Skoči Turčin kâ da se pridrnu, jednom kroči — do konja dokroči, drugom kroči — konja pojahao, pritegnu mu
cara ni vezira: što j' u cara vojske državine, čini mi se sva careva vojska kao mravi po zelenoj travi; a ti, more; megdan da dijeliš!
Buzdohane perne polomiše, polomiše i pera prosuše, pa su britke sablje povadili — da junački megdan podijele. No da vidiš Strahinića bana, kaku ima sablju o pojasu: kovala su sablju dva kovača, dva kovača i tri
Da vi kažem ko me obranio, od koga sam rane dopanuo: kad dijelih megdan sa Turčinom, o moj taste, stari Jug-Bogdane, onda mene ljuba obranila, ljuba moja, mila šćera tvoja, — ne šće mene,
na ruke Mujinu Alilu: „O Turčine, dijete Alile, tebe vale po kršnoj Kladuši, mene vale po ravnu Kotaru, no mi dođi na megdan junački, da vidimo ko je bolji junak!
A evo ti tri megdana dajem: prvi ću ti megdan ostaviti u Kladuši, a pred tvojom kulom, nek ti vidi ostarjela majka: ja kako ćeš, Ture, poginuti, jal’ kako ćeš mene
pred tvojom kulom, nek ti vidi ostarjela majka: ja kako ćeš, Ture, poginuti, jal’ kako ćeš mene pogubiti; drugi ću ti megdan ostaviti a pod mojom pod vrenđijom kulom, nek mi vidi vijernica ljuba: ja kako ću, Ture, poginuti, jal’ kako ću tebe
pod vrenđijom kulom, nek mi vidi vijernica ljuba: ja kako ću, Ture, poginuti, jal’ kako ću tebe pogubiti; treći ću ti megdan ostaviti pod Kunarom u polju Kotaru, a na međi turskoj i kaurskoj, đe je zemlja krvi poželjelja, gavranovi od junaka
Ako li mi na megdan ne smiješ, a ti uzmi divčik i povjesmo i vreteno drva šimširova, pa mi predi gaće i košulju, da ne mučim ljube Anđelije“.