Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
zeta Živka Dabića i jošt dva Turčina, prijatelja moga oca, sa jošte tri kmeta, i kažu Turci: „Hajde, Jakove, poslao nas Mehmed-aga Fočić; hoće tebe da okneži”. Moj stric kaže im, da on ne sme među Turke više ići, i da neće knez da bude.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Na drugoj Sulejman-paša, što ga zvahu Kulin-kapetan, s delijama bosanskim: Mehmed-kapetanom iz Zvornika, Sinan-pašom Hercegovcem, Mulom Sarajlijom, Beširević Asom i drugima.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Pesma kaže: „Car je Mehmed Stalać osvojio, ne osvoji dobra ni jednoga“, osvojio je grad, ali u njemu nije zatekao ništa od onoga što je želeo:
Neki od velikih vezira su bili poislamljeni Srbi. Jedan od najznatnijih, Mehmed Sokolović, obnovio je 1557. godine srpsku patrijaršiju i proširio njen delokrug preko njenih ranijih granica, gotovo na
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Ovoj zbirci dodate su poslovice koje su objavljene u knjizi Narodno blago Mehmed-bega Kapetanovića Ljubušaka, zatim poslovice u Letopisu Matice srpske i, najzad, one koje se nalaze u delima
Radičević, Branko - PESME
Ode Musto, ode njezin babo, Sobom mače konje i junake, Pred svojega od prijačinu, Pred onoga starog Mehmed-bega, Što mu rekâ da će danas doći Po šćer milu, po gizdavu Fatu, Da je vodi sebi za ljubovcu, Za vidjela rekao je
će danas doći Po šćer milu, po gizdavu Fatu, Da je vodi sebi za ljubovcu, Za vidjela rekao je doći, Sunce zađe, a Mehmed ne dođe, Niti jednog posla glasonošu, Da doznadu što je odocnio.
ništa — i ništa će biti, Ali opet ne boj mi se, Fato, Opet neće u bunjište zlato, Dok je noža i srdašca toga Neće Mehmed ljubit lica tvoga.“ Ovo reče, pa slušati presta, I ozgo je sa čardaka nesta.
Juriš peti — jao kakav ti je! Sam Mehmed-beg pred Turke izletje, Gnjevan bješe, pa kâ guja ciknu: „Jao Turci, bruko i grdilo!
Ta dvaest nas ima na jednoga — Jala za mnom koji žena nije.“ Tako viknu stari Mehmed-beže, Pa od gnjeva čisto se podmladi, Trže sablju, naže niz stijene, A za njime navališe Turci.
Leti Mehmed, a gledi ga Milun, Pa dohvata onu vjernu šaru, Opali je na bijesna starca, Ali puška ne šće da sastavi.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
A priča je već bila počela. Obeležili su ga i lepota i visina pa ga njegov gazda, beogradski terzija Mehmed, prozove Uzun Mirko, Visoki Mirko.
Mirko odbije i nastane prepirka. Dođe i terzija Mehmed. Sused mu objasni kako je Mirko, dobovanjem, davao tajne znake bundžijama a Mehmed zaboravi na svoju dobroćudnost i
Dođe i terzija Mehmed. Sused mu objasni kako je Mirko, dobovanjem, davao tajne znake bundžijama a Mehmed zaboravi na svoju dobroćudnost i kazni Mirka bičevanjem po tabanima. Od te se kazne Mirko oporavljao tri meseca.
Tako je bilo i sa begom Zumbulićem, i sa čuvenim Mehmed-kapetanom; tako je bilo i sa onim Mulom Sarajlijom koga je ubio, istina ne na megdanu nego u poteri, koliko metkom iz
uselio sovjetnik Mladen Milovanović koji je, kasnije, u potrazi za većom udobnošću, uzeo za sebe konak drugog dahije, Mehmed-age Fočića.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
Ali šta Mehmed? Ta željah, vitez, Svu grdnu silu vrele Azije, Da je posečem, smrvim, razorim, — Da svako zrnce ovog alema Po jednu
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
su bili centar čitavog malog kulta — to se možda daje zaključiti iz etiološke skaske o postanju jedne džamije u Čajniču: Mehmed-begu prividilo se u više mahova kako na nekoj o. uči hodža jezan, i on na tom mestu podiže džamiju (BV, 16, 177).
Stanković, Borisav - TAŠANA
SVI Jest, hadži-Risto! JEDAN OD TRGOVACA Jutros otvaram dućan, a ono kuče tursko, Mehmed beg, što mu se meso natrag kroz čakšire vidi i što mu hleb na veresiju dajem, prođe pokraj mene pa lanu: »Hej!
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
No da vidiš deli-Radivoja! Kad iziđe drumu na raskršće, loša mu je sreća priskočila: susrete ga Mehmed Arapine sa njegovih trideset delija; Turčin ćera tri tovara blaga, pa kad viđe trideset hajduka, a on viknu na svoje
eto ti jeke niz planinu, pomoli se trideset delija; svaki nosi džidu na ramenu i na džidi od hajduka glavu, a pred njima Mehmed Arapine Radivoja vodi savezana, i on ćera tri tovara blaga, pravo ide drumom niz planinu; doke pade u busiju
pade u busiju tvrdu, al̓ podviknu Starina Novače a na svoja dva nejaka sina, pa opali laka dževerdana, te pogodi Mehmed-Arapina posred pasa, ukide ga s glasa, ni zemlja ga živa ne dočeka.
Kao što je iz istorije poznato, Musu su, posle velike muke, slomili stariji mu brat Mehmed s turskim velikašima i despot Stefan sa sestrićem Đurđem. Marka Kraljevića tada nije bilo ni u životu“.