Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Čas vidi, kako je Jablan pao, kako uboden izdiše; čas, opet, kako je nadbo Rudonju, pa ponosito stoji na mejdanu. Čuje, kako Jablan gromovito riče, a brda odjekuju. On doliga: Volo-lige, dolo-lige!
Udubio se u misli — ne čuje on te galame, tog života koji se oko njega širi. On misli o Jablanu i mejdanu. Vrcnu se, kao da se nešto dosjeti.
— uzviknu preplašeno knez. Ispod vrata Rudonjina šiknu veliki mlaz krvi. Lujo zadoliga. Jablan stoji ponosito na mejdanu i riče, a planinski vrhunci silno — silno odjekuju.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
“ Kralj, ga kune, car ga blagosilja: „Kume Marko, bog ti pomogao! Tvoje lice sv'jetlo na divanu! Tvoja sablja sjekla na mejdanu! Nada te se ne našlo junaka! Ime ti se svuda spominjalo, dok je sunca i dok je mjeseca!
Pozdravi mi cara poočima: ja ne smijem na Arapa doći, Arapin je junak na mejdanu; kad mi uzme sa ramena glavu, što će mene Tri tovara blaga?“ Ode tatar caru čestitome, te kazuje što je rekô Marko.
Idi kaži mojoj pomateri: ja ne smijem na Arapa doći; Arapin je junak na mejdanu, skinuće mi glavu sa ramena, a ja volim moju rusu glavu neg' sve blago cara čestitoga“.
besediti: „O Kajica, moje čedo drago, moj pernati od sunašca štite, diko moja svagda na divanu, sabljo britka svagda na mejdanu, a kreposti među vojvodama!
na krilo, pa Kajicu i grli i ljubi: „Moj pernati od sunašca štite, diko moja svagda na divanu, britka sabljo svagda na mejdanu, a kreposti među vojvodama! Možeš li mi preboleti, sine, da te baba na lekare dade?
Kuka kralju kano kukavica: „Jô Kajica, moje čedo drago! Diko moja svagda na divanu! Sabljo britka svagda na mejdanu! I kreposti među vojvodama! Suva zlata smederevski ključi! Desno krilo od srpske krajine! Kako će te preboleti baba?
Izgubi me Grče na mejdanu!“ Tu dopade deli-Tatomire, nosi golu sablju u rukama: „Stan’, kurviću, Grčiću Manojlo! Lasno j’ s Grujom mejdan
Izgubi me Grče na mejdanu!“ No eto ti deli-Radivoja, golu sablju nosi u rukama, pravo ide Grčiću Manojlu: „Stan’, kurviću, Grčiću Manojlo!
Izgubi me Grče na mejdanu!“ No eto ti Staroga Novaka, na njemu je strašno odijelo: na njemu je kožuh od međeda, na glavi mu kala vučetina, i za
“ Progovara Starina Novače: „Vjera moja, posestrimo vilo, ja ne ćeram, već ja jadan bježim; pogubi me Grče na mejdanu!“ Tada njemu vila govorila: „Vrn’ se natrag, bogom pobratime; činiću se lijepa đevojka, saviću se Grku oko grla, pa ću
age od Ribnika, aga mene na mejdan zaziva; ja sam, sine, vrlo ostario, ne mogu se ni konja držati, kamol’ terat po mejdanu s Turci! A presti se nisam naučio, Turkom presti ne mogu košulja“.
Kad s Turčinom na mejdan iziđeš, nemoj dore uzdom zabuniti, ja sam doru boju naučio, vešt je dora boju i mejdanu, dora će te sobom zaklanjati, ispod britke sablje uklanjati“.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
I učiniše to. A kad videše Turci njihan čudni zagonjen se junački na mejdanu okret, streljajući po visokoj ispod neba visini orlove i gavrane, — i ostali okret, opizmiše se karimno na njih sva
A taj što mi reče raduj se, taki se sakri i nigde ga na mejdanu nejma, nit mu traga ima kud je otišao. Tesno mi je od svuda; ni znam što činiti ni kako se odgovarati...