Jakšić, Đura - PROZA
— reče joj mekim glasom, koji je kao ustreptali zvuci meke frulice do njenih ušiju dopirao. — Sedi, Jelice!... Oh, kako je ovo divno mesto!... Osećaš li kako lipa miriše?...
Dučić, Jovan - PESME
Mi ćemo, međutim, sesti u dnu sale U meke fotelje, ne slušajuć tezu, I napisaću vam, hitro kô od šale, Jedan tužni sonet na vašu lepezu.
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
Ne zbog čega drugoga, već zbog te njegove čudne lepote. Naročito bile su mu oči lepe. Velike, crne ali nekako i čudno meke, meke — čak do tuge meke. Gazdi se dopao i uzeo ga kod sebe, posle ga oženio, dao mu svoju sluškinju.
Naročito bile su mu oči lepe. Velike, crne ali nekako i čudno meke, meke — čak do tuge meke. Gazdi se dopao i uzeo ga kod sebe, posle ga oženio, dao mu svoju sluškinju. S tom ženom imao i kćer.
Naročito bile su mu oči lepe. Velike, crne ali nekako i čudno meke, meke — čak do tuge meke. Gazdi se dopao i uzeo ga kod sebe, posle ga oženio, dao mu svoju sluškinju. S tom ženom imao i kćer.
Afrika
Uče me da razlikujem kafu od kafe, po njenim rumenim plodovima uvijenim u meke crvene opne. Krupna kafa iz Sikasoa i sitnija iz Konakrija donose po dva ploda godišnje.
Njin lik vrlo pljosnat, uskih dugih i kosih očiju što kao da su pune suza; nosa širokog, usana koje se smeše, debele i meke, iznad zubi vrlo belih. Lobanje su im obrijane iznad čela sve do polatemena, a čeone kosti jako ispupčene.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Zatim se sve smirilo. Lice samrtnika bilo je prebledelo, crte Garsulija postadoše mirne i meke i blage. Glava je klonula na desnu stranu, a iz usta mu ispade mlaz krvi.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Jedino je Neda sedela beležeći nešto u svaštaru, a oči su joj bile odsutne i nasmejane i meke kao što ponekad znaju da budu meke oči mladog psa.
je Neda sedela beležeći nešto u svaštaru, a oči su joj bile odsutne i nasmejane i meke kao što ponekad znaju da budu meke oči mladog psa.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
masiwer Körl) — debeljko maškrtan — proždrljiv, lakom Medina — grad u Saudiskoj Arabiji u koji je Muhamed pobegao iz Meke 622 godine, gde je i umro; u njoj se nalazi grob Muhamedov Meka — grad u Saudiskoj Arabiji, rodno mesto Muhamedovo; za
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
i glavčina uspavljivalo ga je kao i neprekidni šum, pod kolima, opalih grančica i igala, što su bile posule planinu, meke kao mahovina, tako da je točak zapadao čitav pedalj.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Jagića, za srpsku književnost ono što je za muslimanstvo bilo bekstvo Muhameda iz Meke u Medinu. Preko Slavonije dođe u Zagreb, gde je privatno učio latinski, i u proleće 1761, preko Like, ode u severnu
On po svojoj prirodi opominje na »čuvstvitelne« »pjevce« četrdesetih godina. Meke prirode u osnovu, on nije shvatio da može biti poezije bez sentimentalnosti, raznežavanja, uzdaha i suza.
Radičević, Branko - PESME
Tu na bregu tije reke, Sred travice ove meke, Padaj, telo, pa s' odmori, Dok zorica ne zazori.“ Tako putnik trudan reče, Al' kako je pusto veče, Kako l'
“ Vadi od pojasa Vrulu meka glasa. On u vrulu vesô duše Laor krilom lako puše, Na obalu drugu reke Nosi vrule meke zveke; Jedna moma tu je bila Ćupom vode zavatila. „„Mili dragi, večni Bože““ Tela b' doma, al ne može.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
raskopčam ti jelek, i, uviv moje lice tvojom kosom, zagnjurim ga u tvoja bujna, topla nedra, i osećam dodir tvoje meke, nežne, tople kože i sišem, sišem... Đipih. Uhvati me strah.
Kostić, Laza - PESME
Srdašce meko i meke grudi mora da žešća nevolja muti, jer iz oka joj setna kaplja bije, uzdahom sklapa bele ruke dvije, „Zar tu? oh, tu zar?
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
PERUNOV ODLAZAK Proletos su svi opazili da u polju slabi ljubičasta boja i biljne sablje postaju meke: vrhovni bog nam ustupa svoje oblasti i manje se čuju njegove reči osim iz veprova kad rokću i kod vukova pre no što
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
I osetim da mi nije dosta ljubav nevesela. Razočaran od tvog umornog tela, radoznalo milujem bludne i meke velike oči bilja. VETRI Ne grli cvetne poljane moj glas.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
ih je zaklonila rpa, s druge Anđa i žene, ali s treće i četvrte niko, a otud je baš najveća opasnost: velika gomila meke i mirisne šaše... No već i cure se umiriše. A čega da se plaše, kad nema ništa strašno!
U njemu beše mnogo nekake meke nežnosti, neke gotovo ženske bolećivosti, a lice mu vazda beše ozbiljno, i ne vide mu niko osmeha na usnama.
Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE
Kosti mu postanu meke, a mišići su atrofirani. Sličan je slučaj i sa laksom, koji posle mrestenja toliko malakše, da od toga i ugine.
Rakić, Milan - PESME
A kad je ponesu u grad palankini, Bledu, kroz redove borova i smreke, Setno naslonjenu na jastuke meke, — Zadrhte od čežnje redom svi perčini... PRIZIV Pomeni me u molitvama tvojim Kad sunce pada za daleke gore.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
i u što većem izobilju: da su sobe jednako okićene i što toplije, ututkani je, nameštene; da po kući, po dvorištu šušte meke ženske haline; da se viđaju lica bela, nežna, očuvana i negovana.
I tamo, u sobi, do prozora, na minderluku sede međ crvene i meke jastuke čupavce. Snaga joj poče goreti, čelo, ruke sve u znoju.
Počeše tupo šušteći i sekući vodu da se prelivaju stare medžedije, duble, i meke ćošalije, već zarđale, poluzelene. — Na, na! Sve!...
i na njoj se ukazaše glomazna rabadžijska kola, koja su vukli dva jaka, stara i crna bivola, a kola su bila puna sveže i meke slame i povrh nje, u sredi, crneo se Marko mrtav, ispružen, ukočen i pokriven širokom gunjom, onda Arsa ne dade da ga
nagnuta nad njim, čeprkajući mašicom, odvajajući kupice ugašenog žara, onda po čistom i mekom pepelu povlačeći neke meke, nežne poteze. Iz toga ako bi je tek koja komšika trgla. Zamrsilo joj se platno i zove je da ga ona odmrsi.
Pandurović, Sima - PESME
Nenadno te noći, dok je mesec trn’o, Južni vetar prođe ulicama burno. Nosio je teške, zanosne i meke Mirise cveća, i živost, i nadu, Dah proleća bliskog iz zemlje daleke, Rasuo ih, krišom, raskošno po gradu.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
On zažmuri i zasmija se, pa lagano, lagano pruži obje ruke, a kad osjeti njene meke i tople u svojima, on ih provuče, te im se u trenutak šljubiše grudi i usta...
Ćosić, Dobrica - KORENI
I mlade žene, meke u glasu i bedrima. Neke je sretao po mehanama i čaršijama, neke su u sutonu vodu nosile sa izvora gde je on stoku
Dolina između dva venca, prorezana mutnjikavom žilom Morave, sva se utisnu u raširene oči, a meke jagodice prstiju pređoše po neuštrošenoj nežnosti.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Ali ta je stranost bila blagotvorna. Kroz suze je ugledao nebo nad Bečom: svetlucavo, i ono je bilo sve od prosejane, meke tuđine, već neprisutne, jer je i tuđina izmicala. Više kije došao u Beč iako je, marveni trgovac, mnogo putovao.
Ni iz te kože nikud. Tako je, u jesen 1813, dok su obasjane, meke izmaglice padale po grozdovima i jabukama, i klipovima kukuruza, po razvaljenim tarabama i gustom blatu, po opštoj
Anastasijevića je ova smrt ražalostila ali i umirila: u sebi više nigde nije mogao da primeti one meke, opasne mrakove. Međutim, uoči Svetoandrejske skupštine kojoj će biti predsednik, to je već 1858.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
korali, sija se biserje, Rize su tvoje oblivene Svetlošću blagom, i dahom morske trave, I grudi mirisave, Rosne i meke K'o labudovo paperje!... Zaštitnice dobra! Ljubavnik se tebi klanja, A ti ga blagosiljaš Sanjiva, umorna Od milovanja...
Meni je bilo k'o da pjesme ove Svaki stih posta pun behar u rosi, Pa trepti, sjaje, i meni po kosi Prosipa meke pahuljice nove... O mili časi, kako ste daleko! Vi draga lica, iščezla ste davno! Pusta je soba... moje srce tavno...
Mi ćemo, međutim, sesti u dnu sale, U meke fotelje, ne slušajuć' tezu, I napisaću vam, hitro, k'o od šale, Jedan tužan sonet na vašu lepezu. J.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Nežne i meke kao paperje, stršale su njene zlatne loknice ispod kapice duboko navučene, a velike plave oči, pod kao sneg belim
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Ušavši u sobu, leže na drvenu postelju i zažmuri. Da se sad okrenu sto pušaka na njega, čini mu se ne bi se digao sa meke slame, koja prijatno šuškaše i ugibaše se pod teretom njegova tela.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
A četvrti: — A ja njezine tri vitke stvari: ruke, kose i đerdan. A peti: — A ja tri meke stvari: prsi, mišicu i pleći Šesti se češao po glavi i sve uvijao nešto ramenima, pa reče: — Eto, mene ne ostade
Petković, Vladislav Dis - PESME
O nisi, znam ja; znam da nisi mogla, Ti, rako dobra, crna i duboka, Otići ikad do meke postelje, Uzeti sobom dva zaspala oka, Dva njena oka, od tuge joj belje, Mramorno lice, glavu što se pogla U snu sanjivo.
slike sve odjednom skine, Da mi izdvoji iz paklene jeke Dan zdravog sunca, jedne oči blage, Osmeh detinji, miris duše meke, Dok se svet rve i dok masa gine.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
podignuvši glavu, bojažljivo pogleda u propovjednika, ali, opazivši na njegovu licu gnjev, odvrati pogled i svrne ga na meke, ponizne plamičke što se na velikome oltaru dižu uvis, kao da hoće da cjeluju sveto otajstvo, obasuto obilatom
Sofije. Zapanjen nečim novim i velikim, zastao je. Koje iznenađenje! U pljusku prozirne, meke, podjednako podenjene svetlosti, Ivo Polić uhvatio je jednim pogledom veliki prostor fantastično udešen, ispunjen
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
A u suprotno usmerenome preslikavanju to se hrišćansko stalno i večno vezuje za blage, meke i dobre linije visokih Dečana, ispod kojih izmenljiv život ne prestaje da teče.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
nije smatrao važnim: „I onda, počne da čisti sobu, paja je, namešta i ututkava tako da, kad uđete u nju, smestite se na meke ćilime, koji, istina, zaudaraju na staro i čađ, ali ipak ne jako; zavalite se u ćošak, ispod kandila [...
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Ma da s’ čini udes hudi, Al’ tu neko viši sudi; Ne šalje im meke dane Da ih stroše i stamane; Ne šalje im mazne noći Da ih slašću onemoći: Patnje grle srpsku diku Da ne zaspi na
Krakov, Stanislav - KRILA
Viču nešto. Mija čuje kuršume kako zvižde, kidaju drvo na ogradi, tupo probijaju meke zidove kuća, ali ne vidi nikoga da pada. Samo se jedna ogromna leđa, narasla od ranca, odigla od zemlje. Leže nepomično.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Uče me da razlikujem kafu od kafe, po njenim rumenim plodovima uvijenim u meke crvene opne. Krupna kafa iz Sikasoa i sitnija iz Konakrija donose po dva ploda godišnje.
Njin lik vrlo pljosnat, uskih dugih i kosih očiju što kao da su pune suza; nosa širokog, usana koje se smeše, debele i meke, iznad zubi vrlo belih. Lobanje su im obrijane iznad čela sve do polatemena, a čeone kosti jako ispupčene.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
Bruka, vjere mi! TREĆI TURČIN: Bruka, Huso, ’ma čudo ni od kuda!... Dođe derviš — veli da je glavom od Meke došao — tu se dvatri dni po gradu vukao, čitajući, sanćim, iz alkorana nekakve molitve, ne bi li se, belći, Vlasi
Tek, kad sam prošô pored prozora, Kô tanku frulu meke pesmice, Njezin sam glasić čuo moliti: „Nemoj da ideš, dušo, ostani!...“ „Ja ići moram, moja nevesto!
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Evo šta je bilo »zatim.« Zatim đeneral dade napraviti od lisnatoga granja zaklon od sunca, pri ruci se nađe i malo meke postelje i đeneral leže da malo »otpočine.« No ako je đeneral »otpočivao,« zato je načelnik štaba, puk.
Gvozdene osovine, debele kao noga u butini, stoje previjene kao meke voštanice; debele čamove grede raščešljane u tanka vlakna kao povesmo kudelje; točkovi, skliznuv sa šine, zarili se u
O'ladi ce čovek i onemari pa je ka' i svaka druga babetina; mo'š mu ako i po trbuhu koljati, pa opet ništa. Puštaj ti meke 'vako rastutnjala ako šćaše što bit'. Za ranu ne mari. Zavlačio sam prs' — nije duboka.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
(Jelisaveta u noćnome odelu ulazi.) KNEZ ĐURĐE: Ah, sanče sjajni moje ponoći, Sa meke svile svoje postelje Ko te u ovo doba podiže?
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Od suve studeni na njemu se bijaše sve nakostriješilo i ukočilo. Sitne, meke dlačice na licu mu se naježile, a ruke pocrvenjele, pa pocrnjele od teške zime.
crkvenom obredu“ čemer — žuč; otrov; gorčina, gorak ukus; ogorčenje, jad čivit — modra boja čovan — čohan, od čohe — meke i čvrste vunene tkanine Čok jaša padiš — Naš car ima još zemalja džamija — muslimanska bogomolja džube — „muška i
Bojić, Milutin - PESME
Muče me tvoje oči nikad stalne, Čas smrtno crne, čas kô osmeh nežne, Čas modro plave, zeleno opalne, Kristalne I meke kao pahuljice snežne. Njin gospodski pogled svud me prati.
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
Ali, kao presečena time, njeno lice kao da ostare, omekša. Podvaljak joj se zbrčka, i njene meke, tople materinske pazuhe, prsa, kao da usahnuše, izgubiše se. Korak, kretanje postade joj sporije, učmalije.
Ćipiko, Ivo - Pauci
I u tome spušta se suton i selo zakrili božićna noć. Radi tek sada izbijaju pred oči meke i jezive uspomene iz djetinje dobi; i život i navade ispoljuju se jače i skladnije sa tajanstvenošću ove velike noći,
Studen je stegla, što odavno ne pamte ni stari, ljudi. Bijaše se već obiklo na meke zime, pa u selu ponestade piće blagu. Treba je nabaviti ili pustiti da stoka skapa od gladi.
zamorivši se tek naslućenom strašću, podmetnulo bi svoju ruku ispod njene masne, plave kose, čiji vonj sjećate na miris meke, isprane vune i — tvrdo bi zaspalo.
* On je više puta u životu u očima osjetio tople suze. Bijaše meke,osjetljive prirode. Smutio se je kad ga je prvi put otac od sela otrgnuo u njegovoj četrnaestoj godini i namjestio u S..
Pa i u razgovoru s majkom, u čitanju, u radnji po kući, u posmatranju seoskoga života, nalazio je iskru meke svakidašnje poezije; on se tako najzad primiri i bijaše očito zadovoljniji.
Ivo se trže, ispred očiju mu proletaju meke sjenke što se pučino časom stizahu i nadođe na nj sjeta, kao nekaka bona slutnja, neodređena i daleka...
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
stešnjen u kamene zidove sličan kornjači koju su izvrnuli na leđa obesni dripci i dugim trnovima stali da bodu njezine meke udove.
Gle, njegovo lice se menja, postaje izduženije i koščatije, meke punačke usne mu se stanjuju, gube ružičastu boju, čelo mu se bora, beonjače tamne. To je Dorotej. Ustajem.
jedva naznačena čvorića na grudima bujaju do raskošnih Jeleninih dojki, duge pikljave nožice se zaokružuju urastajući u meke butine što se uzbudljivo susreću u okrugloj zadnjici.
Plaše se moje opake zlobe, misle: otkud će ta grbava smlata imati uši za naše tanane kao paučina meke sanjarije, ono što je spolja nakazno, nakazno je i iznutra.
Ilić, Vojislav J. - PESME
Proleće je stiglo. Više plave reke Sve njegovo društvo leluja se eto... Oni žurno stižu od sveštene Meke, I dovode leto. Na obali pustoj, o pravedni bozi!
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
država podrhtavala u svojim temeljima, a njeno krmilo iščekivalo Cezarovu snažnu ruku, on je sa Kleopatrom, zavaljen u meke dušeke kraljevskog svadbenog broda, plovio po drevnom Nilu, praćen od četiri stotine lađica.
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
Pa te tvoja dobra majka Danas lepo opremila. Kadiveni dolamicu Obukla ti od miline, Išarala meke grudi, Ravna polja i doline.
A ja ću pevati: Milo moje selo, Budi mi veselo! RANO RANI STEVAN POPOVIĆ (ČIKA STEVA) Probudi se utri oči Iz postelje meke skoči, lastavice mile tice Već cvrkuću letimice. Pa i ševa već te zove Da razgoniš lake snove.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Nama navire voda na usta. Pominje neke hlebove, čajeve, mleko, zatim meke postelje, sve kao u onim začaranim pričama za decu. Već smo nestrpljivi.
Stanković, Borisav - KOŠTANA
KOŠTANA (zaradovana): Eh, zar baš ruse kose? STOJAN Ruse, meke, još ne zamršene! KOŠTANA (peva): Mirjano, oj Mirjano, Imaš ruse kose, Mirjano!
KOŠTANA (još razdraganije): Sum šetal, mori Đurđo, po Stara Srbija, Po Srbija i po Maćedonija, Pečalil sam meke mahmudije, Kako tebe, Đurđo, ja nigde ne najdoh. Oj pojdoh dole, pojdoh na gore Kako tebe nigde ne najdoh!
Šantić, Aleksa - PESME
Meni je bilo kô da pjesme ove Svaki stih posta pun behar u rosi, Pa trepti, sjaje, i meni po kosi Prosipa meke pahuljice nove... O mili časi, kako ste daleko! Vi, draga lica, iščezla steko'... ste davno! Pusta je soba...
U vedre noći njen je pokrov mio Od plava neba, mjesečine meke; Njena su njedra vrt u kome ti'o Počiva miris bagrena i smreke. Ja za njom ginem! Njoj me duša vodi!
A ona s pendžera đul i behar mio Prosula bi hitro, i kô snijeg na me Pahuljice meke padale su ti'o, Kao da su sevdah ćutile i same... O, kako je onda puno sunca bilo!... A sad?...
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
mu zelenu dolamu, pa ga uzja kako i paripa, odjaha ga gradu dubrovniku, pa prodade njega u Latine, u Latine, za meke rušpije, neka vuče po moru galije. Hajdučka pesma pominje kao borce ne samo muškarce nego i žene, pa čak i decu.
Kad je bilo uoči neđelje, Momčil' ode u svoju ložnicu, pa on leže u meke dušeke. Malo prođe, i ljuba mu dođe, ali neće u meke dušeke, već mu roni suze više glave; a nju pita vojvoda
Malo prođe, i ljuba mu dođe, ali neće u meke dušeke, već mu roni suze više glave; a nju pita vojvoda Momčilo: „Vidosava, moja vjerna ljubo, kaka ti je golema
Onda mlada ode u riznicu, dovatila sablju Momčilovu, te je slanom zatopila krvlju; pak se vrnu u meke dušeke. Kad ujutru zora zab'jelila, poranio vojvoda Momčilo, pa govori ljubi Vidosavi: „Vidosava, moja vjerna ljubo, ja
Od ruke mu ništa ne rodilo: rujno vino ni šenica bela! Rđom kapô dok mu je kolena!“ Leže Steva u meke dušeke, povečera Vaistina sluga, povečera i nali se vina, pa išeta pred gospodskog dvora i pogleda čistom vedrom
Ode skidat gospodske haljine, a Grujica nameštat dušeke; kad se paša s ruhom odlakšao, a on pade na meke dušeke, pa govori Novaković-Gruju: „Sjedi donje, dilber-Ikonija, da prenoćiš sa mnom u dušeku, pa ćeš biti mlada
Sjede Grujo na meke dušeke; no da vidiš paše brđanina! Odmah Gruja zadirkivat pođe, zavlačit mu ruke u pazuhe; no se hajduk nije
Zabolje me i srce i glava, svu je mene zima obuzela: bogme, brate, mrijeti valjade; već ti sjedi na meke dušeke — da ti padnem u krioce glavom, da ja pustim moju gr’ješnu dušu“.
Žao bješe Mustaj-begu Ličkom, jer od roda više nikog nema, pusti suze niz bijelo lice, pa on sjede na meke dušeke, cura pade u krioce glavom, jednu ruku u džepove tura, drugu ruku bratu u njedarca, — dok ukrade ključe od
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Kamo li žalostiva lepa deca i čoveči hubavi lepi stasi? Gde li je šala i maskara, lepo i skupo ruho i gizdave meke postenje, visoki i široki domovi, krasne polate i kaštili?