Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
« A on mi odgovori: »Prošlo je to mene, snago moja, nego ti uradi k’o što sam ti kaz’o; slušaj ti samo meneka, ja sam ti, kaže, uvek dobra želeo!
Radičević, Branko - PESME
Ti joj lice belo Vide i rumeno, I još vito telo I to oko njeno. Oči joj veljau Da meneka čeka, I da je u strau Za mene daleka. I suze je lilo Drago u samoći: „O ti višnja silo, Kad ćeš mi pomoći!
Čun tu vežem, lakim skokom Na obalu pa izletim, Pa laganim onda krokom Dvoru mile ja poletim. Blizu dvora gle meneka, A na vrati ono ko je? Mila moja mene čeka — Čekaš i sad, zlato moje?
Al' kad smotri vragolana, Povikala seka: „Oj stazice, oj tanana, Dones' ga meneka!“ Viknu moma, pa ti brže Za žbun jedan zađe, A momak se čisto trže I čudo ga snađe: „Jao mene, i do sada Šeta
Osim drugog ovde svega Mene stvori iz ničega, Duom svojim ti podunu, U meneka dušu sunu; Pa mi, Bože, jošte tade I u dušu nešto dade, Ta i moja pesma ova, I nju meni ti darova.
Plamti nebo kao živi plamen, Plamti nebo, a plamti i kamen, Plamti izvor i ponosna reka — Zaigra se srce u meneka: Reko, goro, nebo puno žara, Oj večeri, de je tebi para!
! Tako staja srca veseloga, Al' eto ti čuda još jednoga: Preko luke pravo ka meneka Jedna krasna uputila s' seka, Ao vile, vi, prebele vile, Vi joj bogme ne bi druge bile, Ao Bože, čuj što zborim
Moma pravo ka meneka šeta, Moma samo, ali kaka kleta, Kakvo lice, a kakva li usta, Kakva ruka, kakva kosa pusta, Kakve grudi, a kakvo
Bog ga dade, al' zašto ga uze? — Krasna moma ka meneka dođe, Dođe krasna pa me i mimođe, Ona dođe — ja zboriti tedo, Ali čuda de baš ne umedo, Ona prođe — ja tedo za
malo, pa će danak svanut, Jošte malo, pa će sunce granut, Svetu jedno, a do dva tebeka, — Sutra, sutra, o blago meneka!
Tako t' vrela, tako t' cveća toga, Ne muči mi jadna srca moga, Vrni zlato meneka nazada, O dones' ga samo, stazo, sada, Samo sada, samo jedareda Da ga jošte moje oko zgleda, Bože, jednom još je
Zar je bio samo prazan sanak, A ne beo, a ne vedar danak Kad se ona meneka pojavi? Ja je smotri na belome danku, Ja s njom šeta, al' samo u sanku, Al' će biti, biće i na javi.
Al' opeta čini se meneka Kao bela da zorica zori, Tice poju, gore stoji jeka, A kraj mene potočić žubori; Ja se šetam, družina sa mnome,
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Ih, šta tu !... Kralju, bratiću, pravo ti Kralju! obrte se on Gojku. Pa ti njemu lepo tu masnicu pred oči: je l’ tako ti meneka, Gospodaru? rekni mu, pa se zaplači. Ja kako, bratiću!... Čuj ti samo mene.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
— Sve što krave od ljubavi žele Jeste jedno malo, slatko tele: Čim se rodi tada iz meneka Poteče u svet reka mleka. Kakva reka? Pomislim — okean Čedu mom je za život potreban!
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
— On, on — nastavi Mačak đacima. — Naslonija se uza zid, a izdreljija oči na meneka. Ajme meni! Ajme meni! Kako nisam umra na mistu!... — E, sad se već nema rašta kriti — poče Balegan.
Gledam, gledam, dok mi se oči poniše put greblja, a, tamo, on pomolija glavu priko zida, a izdreljija ovolike oči u meneka. A meni, brate moj, priviše se noge kâ dva konca. Oću da izmolim „Pozdrav gospin“, a ne mogu.
takvijem prilikama, prekrsti se, izgovori polako „Pozdrav Divici“, pak zapita pudalinu: „Dušo kršćanska, šta želiš od meneka?“ — „Želim, da ti se ispovidim!“ — „Dušo kršćanska, ajde ka kome redovniku sporadi toga!
Ej, ej... Duvalo poče jako kašljati. — Ta-a-ko! — poče fra-Brne. — Pet godina, veliš! Ja bi prista i na deset za meneka. Ja ne znam šta će s menom biti! — Ne bojim ti se ja glavi, Brne! — reče mu Vrtirep.
A, ovo nisu lipe bilige, ovo... — Nemoj, ćaća, činiti škandalu, ako boga znaš! Nemoj zbog meneka... — Ma, ja sam imâ puno razgovora s vamikare, sa Brnom i s tobom! Ja moram ostati!...
— Šta se dogodilo? Da nije što stricu? Da nije umra? — Za meneka je umra — odgovori Bakonja, strovalivši se na klupu. — Ja s njim ne mogu više. Bolje bi mi bilo da skočim u vodu.
— Ne valja zrno boba, ni ta niti ijedna tvoja pisma! To kažu i pametniji od meneka, samo šta ti neće u oči da reku. Jeto i fra-Dume... — Šta ja? Šta sam ja rekâ? Kad sam ja to rekâ? — poče Tetka.
I s menom je sad taki. Ne gleda me u oči i govori mi pripokorno, kâ da će se ispovidati u meneka. Šta je to, pitam vas ja? Jesu li to škale priko zida obnoć, pa priko greblja ka slugama po svu noć, kad je...
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Sve mi milo nojca rasplašila; Što ne mogla, u tamu zavila... Al' opeta čini se meneka Kao bela da zorica zori: Tice poju, gore stoji jeka, A kraj mene potočić žubori. Ja se šetam, družina sa mnome.
Al' kad smotri vragolana, Povikala seka: „Oj stazice, oj tanana, Dones' ga meneka!“ Viknu moma, pa ti brže Za žbun jedan zađe, A momak se čisto trže, I čudo ga snađe.
- Preletela letom vrh meneka Polovina polovine veka, A ja ležim u dalekom kraju, u tuđini, tuđem zavičaju. Što to trese moje ledne grudi?
Jakšić, Đura - PESME
Mnogi težak oblak, jeka, Krš gromova, oganj, kletva I sto čuda neba, zemlje, Razbilo se o meneka... Usamljena Na sredini morske pene, Cepam munje i gromove; A talase rikajuće Sa hrapavim kamom grudi U kapljice
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
Osim drugog ovde svega, Mene stvori iz ničega, Duhom tvojim ti podunu, U meneka dušu sunu. Hvala Bože na dar ovi. O pomozi, blagoslovi! Da mi kako s prava puta, Duša mlada ne zaluta.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
megdan mejdandžija — borac melem — lek, mast za mazanje meneviš — ljubičast meneka — mene mermer-avlija — dvorište popločano kamenom mermerli — od mermera merdžan — koral mestve — kožne čarape