Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Šta'š:: drvo na drvo — čojek na čojeka. Tako je uvijek bilo. Ne mereš ni ti, kô velim, svađe prispjeti, pa ja kô mlim: sevap je da narodu prikažem kad je koji svetac, da ne griješi, jer je
Odoše i odniješe pun ardović bašice. Simeun posrće i krupno uzdiše: — O, majko moja! O, sveti moj oče, ne mereš da spavaš. Razbio ti se san. Eto tebi tvog Simendaša. — Simendašu! Postragijo stara!
— pita ga Simeun, pa na svakom ćošku zastanu. Bradara se kukavni pokloni, a on ga drmne štucom među pleći. — E, ne mereš, brate, drukčije. Ovo je jerusalimsko vjenčavanje. Devet puta valja obići oko kotla. Tako je to na našoj svetoj ćabi.
Danas ne mereš viđeti u svijeta žirovne i bakovite sermije. Što nam je slavni sud ostavio, to je mirno, ćudevno, pametno; istina,