Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
Sinje more ili sinje inje? Nešto posuto pepelom? Ili polenom? Ili nešto mračno, što vetrovi mese i nose prema Kolašinu? Je li to nešto što nestaje u mećavi? Ili nešto što se ukazuje iza usijane ivice oblaka?
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
pa se uzveraju na koju će stranu poiskakati, jer su časom mogli da se načine lepi kao oni ćerpičari što povazdan mese blato i suše ćerpič kraj Kolubare. — E, e, lakše, more! — Šta to radiš?
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
— A kod Bućkalovi’ mese sutra ujutru ’leb, tamo ću svrnuti ujutru na vruću lepinju, a i da im kažem da sam nacunj’o trag nji’ovim vrancima, onim
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
dan se niko ne veseli, strogo se posti, a žene se uzdržavaju od svojih uobičajenih poslova, odnosno ne strižu ovce, ne mese hleb, pa čak ne kupaju decu niti se češljaju. Ako prekrše ove zabrane, veruje se, dobiće bolest rusu.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Anđeo im odgovori: — Ništa za to, ja sam zadovoljan onim što ima. Oni onda šta će da rade? Žita nisu imali da mese pravi hleb, nego su tukli koru od kojekaka drveća i od toga hleb mesili.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
— Blago dobrom činu i svetom obrazu i poštenju. — Reč bez dela mrtvo telo. — Lepe reči ne mese kolača. — Zla mis’o truje dobra dela. — Bačva bačvu gradi. — Pređa pređu hvali.
konje, u košutin rog; iziđi pa idi u kalajgoru gde se vatra ne loži, gde devojke kosu ne češljaju, gde neveste hleb ne mese, gde petao ne peva, gde ne laje, gde mačka ne mauče. Idi i tamo se skrasi, ovde mesta nemaš.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
” Anđeo im odgovori: „Ništa za to, ja sam zadovoljan onim Što ima.” Oni onda šta će da rade? žita nisu imali da mese pravi hleb, nego su tukli koru od kojekaka drveća i od toga hleb mesili.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
— Dang, bang! — leteo je čičak. Domaćice su prestajale da kuvaju, učitelji zatvarali škole, pekari odbijali da mese hleb. Kao jesenja magla rasla je prljavština i glad.
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Zato se već po Brodu peku halve, mese baklave i razni kolači, kakve je samo Carigrad mogao izumeti a Goranin naučiti, bilo kao kuvar kod kakvoga ješnoga
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
(SEZ, 19, 69, Homolje). Na četrdeset »mladenčića«, koje mese o Mladencima i namenjuju mrtvima, Vlasi »stavljaju kašiku pasulja« (GEM, 42, 1978, 427, okolina Zaječara).
Najglavniji obredni hleb je česnica (koja se, u Lubnici, zove »sreća«). Nju ponegde mese (od pšeničnog ili kukuruznog brašna), na Badnje veče, kad i k. »badnjak«, tj.
Uz česnicu mese se i manji obredni hlebovi: zakončići ili kravaji, koji se zovu: njiva, lojze, kuća, svinje, volovi, ovce (i ovčarnik),
— O svadbi mese se i upotrebljavaju razni k. ili pogače počev od prosidbe pa do nevestinog prvog dolaska u rod posle udaje: na primer,
svekra, a on svoju povrh njih (za uspeh i plodnost), u četvrtak pred svadbu pogačom se pozivaju svatovi, u subotu se mese obredni k.: »grabena pogača« i »banica«, mladoženja drži sito sa k.
npr. SEZ, 16, 1910, 124, Lužnica i Nišava; upor. i SEZ, 58, 1948, 203, Gruža; 86, 99, Vranje). Pored glavnog k. mese se i sporedni, dva ili više: u Homolju večernjača i poskur (SEZ, 19, 1914, 192), u Gruži pogača i »leturđija« (SEZ, 58,
npr. SEZ, 86, 461, id; GEM, 25, 179—182; 38, 161). K. se mese i o raznim praznicima, seoskim slavama, zavetinama, litijama: u Lužnici i Nišavi (SEZ, 16, 1910), na primer, na
na primer, »ne vrte vretenom, da vrana ne vrti seme u njivu«; ne daju ništa iz kuće (ni ono što je pozajmljeno); ako mese, ne dodiruju ništa crno; na sofru ne stavljaju sudove sa crnim dnom; ručak spremaju samo one koje su »čiste«, tj.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Vino se lije, orasi se tresu, sudžuci se mese; umazan je od šećera i šire ceo Srem. Tako čitav mesec dana. Pa onda „Svi-mrtvi” i „Svi-sveti” — katolici hadžijaju na