Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
I dok se žena u njihovoj senci, gola kao iz vode, gola na obe plećke, probuđena suncem iz neba mesečevog mužu senovitom do dna perunike otvara, iz dolina, i s vrhova brda, iz gradova i sela, iz stolarskih radnji, s
Dučić, Jovan - PESME
Sve vojske mraka kad otplove Spram mesečevog nemog luka, Ovde će bolno još da zove Zakaslu zvezdu glasić ćuka. ŠUMA Sva suncem šuma ispunjena, Miriše zrak od
Prve prazne staze kroz rogoz i vlati. Ova čar čekanja praznih i bez méne! Nekad behu u čas mesečevog sjanja Samo duh i oči tobom ispunjene — A sad te je puna sva noć očajanja.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
O, ta krpa, strašilo u žitu, ispod Mesečevog srpa, bednica što vreba put i stada, iz zaseda. To je sad Ona, odmor vranama i vrapcima, što ni sahraniti mirno u
Ćosić, Dobrica - KORENI
Ne videh nigde tako duguljastu ljusku da je nebo, gde svi vetrovi teku tragom sunčevog i mesečevog hoda. Jesam sluga, a radim šta hoću. Sem Aćima, niko mi ne zapoveda, a njegova vola moj je povodnik.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Ali, kad je protrljao oči, komešanja je nestalo, glasovi su se utišali. U prozračnoj noći, punoj mesečevog praha, orasi su nepomično ležali na utabanoj zemlji, prošaranoj čipkastim senkama orahovih grana.
Opet ih je bilo troje, a rasli su kao iz vode. Kad su počeli širiti krila, jedne noći pune mesečevog sjaja, Srebrni galeb je poleteo, i nije se više nikada vratio.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
U vreme prolaza Mesečevog kroz Zemljinu senku pri totalnim i centralnim pomračenjima Meseca, može se odrediti prečnik Zemljine senke na mestu tog
Ovo je dobilo koncesiju za iskorišćavanje rudnog bogatstva Mesečevog. Sa njima putuju i dva inženjera i profesor Torvaldzen iz Graca, sa kojim se dobro poznajem.
Srp Venerin razlikuje se od Mesečevog i tim što su mu vrhovi oštriji i produženiji; zato se zovu rogovima. To nisu oni rogovi koje je ta neverna supruga
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
A starac Milija kaže: — Ili će dečak napustiti kulu, ili će u njoj ostaviti glavu! Bez Mesečevog cveta nema mu ozdravljenja! — Potražićemo i naći cvet! — kažu otac i majka. — Dečak ga sam mora naći!
Ispruži bostandžija ruku da joj bar sada dodirne lice, ali se devojče izmače i laganije i nečujnije od mesečevog zraka, sakri u senku drveća, kao da u zemlju propada. Kako je trčao! Kako ju je iz glasa zvao!