Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Noć se spusti na zemlju. Beše to tiha, letnja noć bez mesečine. Iz luga se čula pesmica ptičija; vetrić je šuškao po lišću kao mali lopov... Oko Stanka se zemlja okretala.
Dučić, Jovan - PESME
Voda je bila u visini nešto beličasta, srebrna; mora da je visoko na površini bila pala teška kiša mesečine. Te noći mladi sensualni polip oseti prvi put u svojim mikroskopskim venama jednu dugu vatrenu struju, strast od koje
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Ja vidim kako ispod babina rukava kanu kap i blesnu spram mesečine. — Pa zar si zaboravio na čardak pun šišarke? — Pun je!
Bledog meseca nije bilo. (Šteta! Uostalom, ti možeš celu scenu zamisliti spram mesečine). Sve je spavalo, samo sam ja s njome sedeo u sobi. Ona je radila. Ja sam gledao u knjigu i mislio na nju.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
A njena štrudla od prošle nedelje bila je spljoštena k’o slepačka pogača, k’o da je spram mesečine pečena. Ovoliko će odskakati od zemlje od one njene pakosti, beštija debela, samo kad vidi, — veli gospođa Ćirinica i
Bukovini čak, kako je i on ili mesečar ili lopov, tako nešto, jer ide i onda po sokacima i kojekuda kad nikako i nema mesečine; razgovarali o gladnim godinama kad se šapurika mlela i jela i od šapurikina brašna česnica i vesilica pravila; o
ni magarac se, kaže, nije proslavio sa onolikim njegovim... Al’ šta ćemo brez mesečine? Šta ga će tu štaloga probiveni’ i konja pokrađeni’ biti, kad još i pored mesečine, pa jedva da sačuvaš vranca od
Al’ šta ćemo brez mesečine? Šta ga će tu štaloga probiveni’ i konja pokrađeni’ biti, kad još i pored mesečine, pa jedva da sačuvaš vranca od rđavi’ ljudi! Aj, to ja vas pitam?
Mrak je pritisnuo i omotao sve. Nema mesečine. A i šta će je večeras kad se Šuca sprema na nešto veliko i odvažno; a za to su taman dovoljne i one sitne zvezdice
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
Naročito kad nastanu noći s punom, jakom mesečinom. Tada ne peva, već viče i igra, igra, spram mesečine. Čak i kad se mesec od mutna neba ili oblaka ne bi video, on bi opet k njemu u pravcu, u kom bi se nazirao kroz oblak,
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
I dok su kola munjevito klizala po smrzlom snegu, sve se još čarobno blistalo na zracima mesečine. H. Na pisaćem stolu, u sobi Jurišićevog stana na Dunavu, policija, sutra dan, našla je ovaj njegov rukopis: „Opet
Afrika
A da bi nam pokazao da to nisu jedine bele čakšire koje ima, on seda odmah na već počađaveli pod. Kako mesečine još nema, njegovo preplanulo lice i ruke izgledaju sasvim crni prema odelu, da ga sa uživanjem slušam kako laže po dva
grane akažua rastvore iznad nas, i sve što je zaparno raziđe put neba, vidi se veličanstveni svod pun zvezda i mesečine. Milioni zapaljenih mušica penju se plamenim stubom u visine.
Ali iznad svega jedna ogromna svetkovina osvetljenja, nebesnosti, mesečine koja juri nebom. Hotel, tuš, ledena pića. Neki trgovac Švajcarac kome kažem da imam već i boja; da je ovaj iz Banfore
Noć će biti bez mesečine i zvezde se još ne pale, tako da kad stižemo na jezero pomrčina je savršena. Da bih je video, ja nadnosim lampu protiv
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
u geometrijskim formulama, kao neki eskadroni, koji egzerciraju na nebu, samo što nisu sastavljeni od ljudi i konja, nego mesečine i bisera. Poznao je onu među zvezdama, koja je zornjača.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
- Ujela? Pa to je, ipak, nešto - prišla mi je i uštinula me, a onda se zasmejala i smeh joj je u tom sutonu punom mesečine i laveža pasa ličio na zvonce. - Ti se ne ljutiš? - šapnula je.
Kad se razdani, kad nestane ove šašave mesečine, to će proći, tešio sam se. Prestaćeš da misliš na tog čoveka. Video sam ga kako ogroman i sa sekirom u rukama čuči
volelo se sa toliko „oh” i „ah” da mi je to već išlo na nerve, a Vesna muzičarka, bila je sve drugo samo ne vila od mesečine i mleka.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Zemlja je tamna, nevidljiva i kišovita. Šumi i huji baruština iza mraka. Sjaj mesečine pođe sa nje, pojavi se nad pomrčinom, prođe i nestane u noći, što mokra ulazi i odlazi, ulazi i odlazi jednako,
Reku što pod bregom šumi, ispunivši svu noć. Po razlivenim vodama, u rupama i jarugama, mesečine. Trsku prozora i krova, sa koje kaplje nebrojeno kapljica, kap po kap. Oblake, što se kovitlaju sve naniže.
Zemlja beše tamna, nevidljiva i kišovita. U mraku su šumile i hujale baruštine, sa kojih je polazio sjaj mesečine, polazio i pojavljivao se nad pomrčinom, pa opet nestajao u noći i nepreglednim vrhovima vrbaka, punim šiblja.
je on grabio uzbrdicom, one su išle za njim, na izvesnom odstojanju, šapućući zabrinuto i krsteći se često, držeći se mesečine i ne zalazeći pod senke drveća i žbunja.
Žene, međutim, koje su čučale kraj jednog žbuna, uplašivši se od njegovog iznenadnog udaranja i mlataranja, ili od neke mesečine, šta li, vrisnuše i počeše da beže nizbrdo.
U istini, to što je Stana videla, bilo je samo njeno ludo priviđenje i odblesak bilja i mesečine te noći, na vodi, u kojoj je čučala, zapala duboko, drečeći i vičući.
Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE
šablone, za nebesa koja nežnošću kipte, za patetične sukobe vasione, za livade nikad idile site, za liriku mirisa i mesečine, za prezrene aprilske plaveti, za oktobarskih šuma buktinje, za slikovitost njinu prastaru, za bajku što je piše inje.
Radičević, Branko - PESME
Koliko smo sprama mesečine Tako, braćo, mi stajali puta, Sećali se prelepe starine, Proklinjali sad vremena ljuta, Pa se kleli noćom i
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Strah od ove gluve samoće, mrtve tišine i ovog tihog žuborenja i belaskanja vode spram mesečine. Sedoh. Drhtao sam kao prut. Odjednom čuh laki šušanj. Znao sam da si to ti. Htedoh da ustanem ali ne mogah.
I videh tebe, gde pod mladom kajsijom, na sred dvorišta, pogurena „motaš cevke“ spram mesečine a jednom nogom klatiš korito u kome spavaše tvoje dete.
A ona, presavijena, držeći tepsiju, koja bleštaše od mesečine, poče: Jovane, prvo gledanje!... U to se beše sva unela. Kao da beše pala u neki zanos, šta li?
ona u strahu poče jače privijati oko braće, Ite, koji su usled svirke, svežine letnje večeri i blede, iza mrkih oblaka, mesečine čudno izgledali: govorili mnogo, drhtavo, čas veselo, čas zbunjeno. U tom joj najstariji brat zapeva.
Kostić, Laza - PESME
prikovale, mesto zvezda na mene su sjale, a najvećom od tih želja kleti' pridela je nojca veo bledi, bledi veo sadi-mesečine, hoće nojca komarnik da gradi, da se pod njim ljube dvoje mladi'.
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
) Može ćukac u svirajku da ćurlikne, mogu sova i sekira da zalaju. Ušuškaj se, Dude brate, u zaborav mesečine, u božije nevidelo. Ušuškaj se, Senoviti, dok ne mine, dok ne mine buničice što je jelo.
Jato vrana sa rakita. U zev Kuće raščlanjene mahovina s crepa blene. Tmurno tone pridev zime u okrnjak mesečine. Skončavaju, kroz nemesta, ratnik, ovca i nevesta. uz nevreme vreme puzi. Lutaj, rode, po kaljuzi.
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
— Neću se osvrtati. Vidi li se jezero odavde? — Eno, vidi se vrlo lepo. — Uskoro će biti mesečine? — Već je rasvetljeno iza planina. Vi dolazite zbog riba? — Ne. Ne bih umeo da kažem zbog čega sam došao.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
šuplja i bela najbolje se vidi sa Maljena kad sunce zapada i nema ništa protiv mešavine bora i breze belog sira i mesečine lučonoše i venje ni protiv javnih zgrada koje na ledini rastu providne vetrom a prirodi pokazuju ogledala onih
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
stari svate; Moli vam se ženikova majka, Za rana joj snau dovedite, Da donese sunca u nedrima, U rukav’ma sjajne mesečine. 58. Kum dojezdi, dvori zazvoniše. A gde ćemo kumu konja svezat’?
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Pogledah uvis, da li je to mesečine prah, ili je ledeni vir zore, što mi guši dah? Nisam znao da mi, trešnjom i bistrim potokom i strasnom vitkošću
Noć. Oko dva sata me bude. Izvlačiće mrežu. Bunovan i hladan ustajem opet i vidim beskrajno, razliveno, mlečno srebro mesečine oko broda, u koje su utonula i brda i ostrva. Mesec je sad manji, strašno beo, kao diskos od srebra i blešti.
prošapućem strasno imena rodnih polja, azijskih ostrva, i dalekih reka, da pomislim na boju leda i snega, oko zemlje, i mesečine na nebesima. Okean je tu bio rumen i zelen, pun stena, na koje su padali vali i pene, kao beli venci.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Pre svanuća besmo pod velikim rastom. Ne beše mesečine, a putovasmo kroz neki, gotovo neprolazan, šumski gustiš, te se grdno namučismo.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Žeteoci, u Gruži, pevaju staru pesmu, Dok pleva mesečine iznad gumna drhturi. U Đušinoj neko nije zavrnuo česmu Pa mali mlaz vode bespomoćno curi.
DUNjA Ko svetiljka koja tinja i kunja, mutnim se sjajem preliva dunja; taj sjaj: sve mesečine u nj se sliše, sjaj, al i miris, jošte više, koji nas, uvek iznova, seća da negde — van zemlje — postoji sreća, i da
Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE
metara, do koje ne dopiru sunčani zraci, ugasi električna svetlost, pred očima se ukaže, kao u mračnoj noći bez mesečine, bezbroj treperavih, zelenkastih i plavičastih zvezda razne veličine, ali koje nisu nepokretne kao one na nebeskom
Rakić, Milan - PESME
žena, Kad će čula moja redom da zaneme, I strasti da prođu kao dim i pena, A da će, još uvek, pokraj mene svuda Biti mesečine pod kojom se žudi, I mladih srdaca što stvaraju čuda, I žena što vole, i voljenih ljudi, Vrisnuo bih, draga, riknuo bih
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
A ovi Markovi, danju plandujući i krijući se, a noću sklanjajući se od mesečine i vedrine, | dugo putujući, pronašli je, i pošto kulu osvojili, porušili, nju ugrabili i sada sa njom eto ovde stali, da
I jureći kroz šumu, kroz tamu, zaklanjajući ga od mesečine, odneo ga u han. Tamo, pregledavši i videvši koliko su čivčije i sluge krale, sve ih redom istukao i isprebijao.
Pandurović, Sima - PESME
svemirom celim Bled se nemar, tiha tuga širi; Svet sa bolom života se miri; Ruže ćute, pokrivene belim Sjajem pune mesečine; grane Šýme, mole milost na sve strane. Svet pokoja večnog čeka dane.
A drugi put, kada čežnja tiha, bona, Prelije u sjaju mesečine mláke I ljubav i nade mnogih miliona, Ja osetim mržnju na gorde i jake; I živim u društvu onih što su znali Živeti
Ćosić, Dobrica - KORENI
Vetar iščupao vrbu. I dete i lišće doneo. A ja, njegov unuk, ujutru putujem u Pariz, misli, slap mesečine sliva mu se na glavu i reka ne prestaje da teče. „Moji unuci po mom imenu treba prezime da nose“, rekao je.
Njoj se činilo da je malopre izgoreo... Soba je puna senki lišća i mesečine. Đorđu suvo pucketaju nozdrve. Šta mi j e bilo večeras? pitala se Simka, a plač u sutonu u njivi slatko je zabole.
— Idi i večeraj sa ženom — naredi kasnije Aćim. Ostade da sedi u mraku, na pragu stare kuće, šarene od mesečine i senki jasenovog lišća. Đorđe uđe u kuhinju i zastade na vratima. Simka se ne okrenu. Postavlja večeru i lomi hleb.
Đorđe se svali na krevet da oči i lice skloni u senku. da mu suza ne padne na gomilu mesečine. Simka priđe prozoru i ispuni ga. Brežuljak žutog kukuruza svetluca pod bagremom. Volela bi da je tama i da ga ne vidi.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Šta je ovo? Niz srebrne niti mesečine spuštalo se na livadu jato zvezda, od čijeg sjaja livada postade još plavlja. Ko bi rekao da su zvezde tako nemirne?
A onda je došla ona jesenja, mrazna noć u kojoj su ga sve kosti bolele, a u srebrnoj, lelujavoj struji mesečine otkidali se orasi sa grana.
Svu noć ga je pratio pogledom. Činilo mu se da bi u nežnoj struji mesečine mogao poletiti visoko iznad pučine, ali čim bi Mesec zašao za oblake, on bi bespomoćno padao u gnezdo.
U noćima punim mesečine bivalo je da se raziđu tek pred zoru. Zar je neobično da su mali svirači postajali sve slavniji?
Ispred njega bila je livada poplavljena mesečinom kao srebrnom vodom. Iznad nje, kao srebrni čamac, plovio je u struji mesečine vrh planine.
Uzalud ga je dečak tražio. Tek tu i tamo javljao se njegov radosni smešak nalik na titranje mesečine na vodi, i isto tako brzo nestajao. 3amišljen i zbunjen, korak po korak, dečak poče silaziti niz planinu.
Nežni listovi po ivici tanjira podsećali su na paprat, na čipku, na treperenje mesečine, a u sredini je blistalo nešto nalik na osmeh. Čiji? Nije znala. Pred suton tanjir je bio završen.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
nešto su, možda, i rekli, Višnjiću je za leđima gorela vatra, bližila se ponoć i tama se hladila, dolazile su jesenje mesečine a Voždov obraz je mirisao na barut. Posle, Karađorđe je ćutao i Višnjić je ćutao pa su tako, u ćutanju, podelili hleb.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
guši osušena trava, I suncokret mrtav od ljubavi k suncu (Sprženo mu srce smrtno žuta glava), U večeri mlake pune mesečine, Kad zabruji pesma silnih zrikavaca, Neviđenih, skritih pod velom magline, Ja volim tu pesmu bezbrojnih srdaca.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
u isto doba noći kad prolazim ovuda, prilično nervozni, šetali smo ono veče duž pruge koja je blještala na svetlosti mesečine, očekujući da ona stigne. Nemoguće je, uostalom, zaboraviti tu noć uoči ovog neobičnog venčanja.
“ 2 Kad se gospodin Leđenski, nekoliko dana docnije, jednog lepog i blagog večera punog mesečine, vratio sasvim kasno kući, gospođa Leđenski preko običaja, još nije bila stigla. Njemu silno odlaknu.
Levo i deono od nas, u svečanoj belini inja, ozareni prvim zracima sunca, u najsvetlijoj čistoti jutra iza mesečine, blještali su prostori pokriveni šumama, njivama, zvonicima i kao sneg belim kućama, iz čijih su dimnjaka strujali oni
Petković, Vladislav Dis - PESME
tu jesen što ide kroz grane, To lišće svelo, umorno, što gine, Mirno, u blede i maglene dane, U noći bele pune mesečine. Gledam tu jesen.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
I jureći kroz šumu, kroz tamu, zaklanjajući ga od mesečine, odneo ga u han. 150 U doživljaju unezverenog Tomče, kad prigušeni mentalni slojevi preotmu maha, u njegovim folklornim
Zemlja je tamna, nevidljiva i kišovita. - Šumi i huji baruština iza mraka. Sjaj mesečine pođe sa nje, pojavi se nad pomrčinom, pođe i nestane u noći, što mokra ulazi i odlazi, ulazi i odlazi jednako,
Sjaj mesečine pođe sa nje, pojavi se nad pomrčinom, prođe i nestane u noći, što mokra ulazi i odlazi, ulazi i odlazi jednako, zaobilaz
Miljković, Branko - PESME
ga đavo među reči, da se udvara svojoj vlastitoj senci, da peva u lažnom vrtu: trice i kučinu svoje čarobne mesečine, pseću ružu i svoju gadljivost, da oslepljuje predeo izvađen iz tuđeg oka, da vrati noć u ime nežnosti.
Petrović, Rastko - AFRIKA
A da bi nam pokazao da to nisu jedine bele čakšire koje ima, on seda odmah na već počađaveli pod. Kako mesečine još nema, njegovo preplanulo lice i ruke izgledaju sasvim crni prema odelu, da ga sa uživanjem slušam kako laže po dva
grane akažua rastvore iznad nas, i sve što je zaparno raziđe put neba, vidi se veličanstveni svod pun zvezda i mesečine. Milioni zapaljenih mušica penju se plamenim stubom u visine.
Ali iznad svega jedna ogromna svetkovina osvetljenja, nebesnosti, mesečine koja juri nebom. Hotel, tuš, ledena pića. Neki trgovac Švajcarac kome kažem da imam već i boja; da je ovaj iz Banfore
Noć će biti bez mesečine i zvezde se još ne pale, tako da kad stižemo na jezero pomrčina je savršena. Da bih je video, ja nadnosim lampu protiv
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Bio je to jedan od naših, koji je otišao sa čuturicama po vodu. Raketle više ne puštaju. Prema svetlosti mesečine vidim da je dva časa. Naslonio sam glavu na pesnice i nalazio sam se u nekom polubunovnom stanju.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Zrak mesečine prolazio je kroz pukotinu na krovu i osvetljavao krajičak njenog lica. Video sam njeno desno oko kako svetluca.
od jednog do drugog zupca na bedemu, naginjem se između njih i gledam dole u urvine kojima blude senke oblaka i mrlje mesečine. Vetar ujeda kamenjar kao lud i ne znam da li ja to na njega prenosim svoje ludilo ili on na mene.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Da je bilo mesečine, da je Nata mogla videti svoju senku, videla bi sliku pogrbljene stare Ciganke ili prosjakinje s torbom na leđima.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Svu noć zagledan u trak mesečine na talasima, Marijan je bio uveren da vidi kako se Srebrenka igra s talasima. A onda: pred zoru kriknu galeb u nebu.
se dečak smešio, a kada zora zakuca na prozor i san prevari ribara Luku — istrča Marijan na obalu i zagleda se u prugu mesečine na vodi. Ko zna koliko je tako gledao? Odjednom, pljusnu ga talas preko nogu i dečak začu Srebrenkin glas.
Ne odaju tajnu ni vetar, ni galebovi. A ipak, ne prestaje da među ribarima kruži priča kako u noćima punim mesečine iz mora izranja srebrna riba na čijim leđima jaše dečak duge, od sunca i talasa izbledele kose.
Na mesečini je bostanište čudesno. Ispuštaju dinje svoje slatke mirise, bruje zrikavci, a u nežnoj struji mesečine plove zvezde i svici sa svojim bisernim lelujanjim. Ali, šta se to tamo, nasred bostaništa zbiva?
tamnila u dubini, kao beličaste ribe pljeskavice, počeše da iskaču nekakva mala stvorenja i, kačeći se za srebrnu užad mesečine, penju k obali. Kako su svetlela, majko majčice!
Iza leđa mu je strujao laki Princezin dah... Ah, kako je tiho, kako puno mesečine bilo more. Jesu li godine prolazile?... U sobu koju je presecao zrak Meseca, uđe mlada žena, za njom dečakov otac.
Postade glatka i kao ćilibar žuta svirala u njegovoj ruci... — Ko je ovo? — upita se Čobanin jedne noći pune mesečine ugledavši svoj lik u vodi. Srebrna mu je bila kosa, tanke kao u ptice kosti.
Šantić, Aleksa - PESME
Uz Neretvu, dole, behar se razgrozdô; Pun fenjera stari Mostar trepti ozdo, Spava. Mesečine pokrilo ga platno. Moje srce leti, i kliče, i gori, Prostorima kruži i, kô meteori, Po rodnome kraju rasipa se
1918. ŽETEOCI Kô svilene niti što ih pauk satkô, Po drveću visi mesečine veo. U polju, uz reku, šušti ječam zreo, I, kô krv, sa grane rudi voće slatko.
''U bašti čarobnoj sámo Boravi drago dvoje; Sjaj mesečine blista, Sa grana slavuj poje. Kao kip moma stoji. A kleči vitez plavi. Moma se u beg dade — Iz česte div se javi.