Obradović, Dositej - BASNE
je to reći, ali baba Čava zna i kaže tolike primere kako se je prividilo tome i tome prolazeći noćom pokraj groblja na mesečini, i kako se veštice preobraću u kokoške. Ne verujte, moja deco, sve su to gole laži! No slušaj|te kako to biva.
Ne verujte, moja deco, sve su to gole laži! No slušaj|te kako to biva. Na groblju su veliki krstovi od kojih se na mesečini vide seni, pak ko se je naučio iz mladosti plašiti, prolazeći tuda, vidi te seni, ili kakva psa da tuda protrči, ili
Eto kako su postala sva prividjenija i strašilišta, letući zmajevi, vile i aždaje. jednu noć na mesečini, naša stara sluškinja Ugrinka uplaši se od svoje seni; jao njoj kukavici, vikne, pak beži koliko igda noge mogu.
Neki kovaran i zlohitar iz komšiluka prijak nekako kroz plot na mesečini privreba našega starine ljubovna dela i potajene sastanke. Šta bi drugo podozreo nego ono što jest.
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
kroz bežanije, kroz razbijene pukove, kasom i galopom, niz poljane, dižući uvis prepelice i vrane, noćevajući na mesečini, kraj žara, na konju jedući, budeći dobošara, s Lima i Uvca na Povlen i na Maljen, kroz poštu srušenu, kroz mlin do
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
I Jurišić, sa besnom novom i dotle nepoznatom uzbunom u duši, ostavi ženu i pođe za stvari. Napolju, na mesečini, usred one gužve, ogreѕѕe je, piskavim glasom, grdila nosače.
kad smo zajedno bili, (zaboravila sam onaj poslednji dan), one intimne večere ovde ispod našeg drveta, one šetnje po mesečini obalom šumne Morave, onaj poslednji zalazak sunce, sećaš li se onog divnog zalaska, sve to činilo mi se kao odlomak
Afrika
biljem i debelim drvetima, koja imaju oblik naših vrba i puštaju iznad blata i vode korenje kao pipke, živi riba koja na mesečini izlazi iz vode. Ona se pomoću peraja puza uz korenje, povijena stabla i granje, da bi brsla zeleno lišće.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
BELI ZEC I CRNI AJGIR NA PUTU 102 VII NEĆE VIŠE VIDETI SVOJU PLANINSKU SERVIJU 139 VIII PO SEĆANjU SE HODA KAO PO MESEČINI 153 IX KRAJ NjEGA KORAČA, SAMO NjEGOVA SEN KOJA GA PRATI 182 X IZMEĐU ŽIVIH I MRTVIH SVE SE VEZE PREKIDAJU...
Momci su imali običaj, u Rumi, pa i Hrtkovcima, da se po mesečini skupe, i vodaju putem, i pevaju. Ti horovi, kroz mesečinu, i bagrenje, dovodili su gospožu Kumru do suza.
VIII PO SEĆANjU SE HODA KAO PO MESEČINI Carstvujušča varoš Vijena bila je, u to doba, noću, slabo osvetljena, fenjerima – kao svećama.
Naprotiv, odneo je sa sobom, u ušima, pesmu momaka, koji su bili po selima uobičajili, u to vreme, da se po mesečini, u letnje noći, vodaju, i pevaju. Te pesme momaka se, posle, kad god bi se žene setio, sećao na svom putu.
Naprotiv, njegove misli, iznenada, odoše, kao u neki žbun jasmina, u mesečini. Setio se bio Tekle, ćerke Božiča, koja mu je postajala sve milija, u uspomeni, s puta.
Vidik se, iza te kuće, spuštao, prema Dunavu, u daljini, u podnožja brda, gde je reka, kao da je već u mesečini, treperila.
Evdokija, namirisana, nafrakana, svaki čas u novim haljinama, bila je, i posle tog doživljaja, gotova da se šeta po mesečini, čak i da se ljubaka – ali se više dala nije.
Kao i za Anu, Višnjevski je, sad, priređivao, svako veče, večerinku, za Varvaru, pa šetnje u baštu, po mesečini, pa vožnje po Tokaju, i u okolinu. A trudio se, koliko je god mogao, da njenog muža ukloni, nekud.
Jer i ta njegova, mrtva žena, nije mu se više javljala, u sećanju, polugola, u mesečini, kao strasna žena, lepotica, niti u plavoj krinolini, sa crnom lepezom u ruci, nego kao dete u grobu, iza kojeg ostaju
Kad bi je se setio, kao neke nimfe, u mesečini, kako ga uzima za ruku, da sa njim potrči, postelji, u tu sliku bi mu se mešala i gospoža Božič, bestidna, luda, gospoža
Vide, kao da je tu, na izmaku šumarka, u mesečini, kapiju senatora Bogdanoviča, Đurđevog tasta, u Novom Sadu, kad mu je u kuću išao.
Dizali su se u visinu. Leteli su u nekoj toploj mesečini, i prelazili lako – kao žut list na vetru preko druma – planinske vrhove u plavetnilu, iznad zemlje, koja je ostala, sa
Popa, Vasko - NEPOČIN-POLJE
NA POČETKU 20 II. POSLE POČETKA 21 III. NA SUNCU 22 IV. POD ZEMLjOM 23 V. NA MESEČINI 24 VI. PRED KRAJ 25 VII. NA KRAJU 26 VRATI MI MOJE
NA MESEČINI Šta je to sad Ko da se meso neko snežno meso Na meni hvata Ne znam šta je I kroz mene ko da teče srž Neka hladna srž
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Na mesečini od čitave Rašide video sam samo njenu svetlu kosu i beli kvadrat bluze. Trčala je brzo i nečujno i ubrzo više ništa od
Samo za trenutak. Devojke su se prenemagale, a momci, gotovo svi, govorili iste reči o mesečini i ljubavi itd. Blesava stvar, kompletno! Nisam mogao da zamislim Rašidu među njima, pa Bog!
Daću Nobelovu nagradu onome ko mi napiše i jedno jedino pametno ljubavno pismo! Moja su govorila o mesečini, o njenim očima u kojima se ogleda čitav svet, o nemogućnosti da javno pokažemo svoju ljubav Karanovu.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
probijali, kroz lanac stražara, koji su osećali de se nešto oko njih događa, ali nisu znali šta, naprežući vid da u mesečini što sagledaju, opalivši pokatkad u potpun mrak.
Četvoronoške, po mesečini, oni su plašili pse svojim skokovima i senkama i zastajali dugo tamo gde je još gorela svetiljka, zagledani, kroz
„A kad se pogleda ovako u noć? Kad se stane, evo ovde, u mrak, na vratima? Kad se pogledaju sva polja u mesečini? Sva ona brda u daljini... grad, krovovi... tamo oblaci... sazvežđa... to nebo puno svetlosti?
u malim strmim varošicama, a večerao već daleko, u nekom mračnom brđanskom selu, gde se kraj sveg zamora igralo na mesečini. Bagremovi su mirisali i bube zujale svu noć.
Puževi su im padali za vrat i lepili im se uz obraze i ruke, kad su spavali. U mesečini, posle ponoći, morali su da leže nepomično, da se ne bi odali, dišući jedan drugome u blatnjave opanke i oštre noževe,
divno priviđenje, da je potpuno utonuo još jednom u maglovito bezumlje, vozeći se kao u raj kolima, prema poljanama u mesečini. Sve što je tog dana činio bilo je uzaludno. Sakriti je trebalo sve i ćutati, jer niko njima nije mogao pomoći.
Dotle se i žene namučiše strašno, jer se, u senkama noći, i u mesečini sjajnoj, pogubiše i razbegoše, tako da su se, vrišteći, uzalud dovikivale po mraku, padajući u jarkove i pokrivajući
koji je, inače, prekodan, toliko puta videla i koji je prolazio pred njenom kućicom, učinio joj se sad beo, užasan, u mesečini, sasvim nepoznat.
Sneg beše napadao do kolena, zavejao gole grane i stabla drveća. U sivom obzorju graktala su jata vrana. Na mesečini, pojavljivahu se čopori vukova.
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
Neka se udaje, ako hoće. I to ti je sve! Kvit! Čista posla! Šteta samo opake žene! Ko da se na mesečini sunčala... MUSA: Ama baš i nije toliko kvit! Čista posla?
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
— da i ona, kao što se u pričama kazuje, poleti, sedne do njega na konja, obgrli ga, i da oboje, zagrljeni, na mesečini, preko polja i gora pobegnu daleko, daleko!... — Na mesečini, zagrljeni, daleko, daleko!...
— Na mesečini, zagrljeni, daleko, daleko!... — nesvesno otpoče Cveta da šapuće glasno, nihajući se napred i stiskajući prsa.
— nesvesno otpoče Cveta da šapuće glasno, nihajući se napred i stiskajući prsa. — Na mesečini... Jaoh! — kriknu ona sva prestrašena i odstupi korak uplašeno, kad spazi sebe i okolinu osvetljenu od meseca, koji
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
krunisanja, izgubljenih i dobijenih tamo nekakvih bitaka, osvajanja ovog ili onoga, odvajanja ljudske noge po mesecu i mesečini, posle dizanja i spuštanja zastava, kuknjave i džumbusa, topovskih salvi i intoniranja državnih himni, posle svega toga,
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
Ribari na jezeru sigurno me više ne čekaju i večeru nigde ne mogu tražiti. Jedino mi je ruka sa satom ispružena na mesečini. Pet minuta svršavaju takođe. Treba da se dignem. Tada odjednom vidim devojku kako prilazi.
Žalim vas uistinu... Pomilovao sam je po kosi. Njen lik sasvim beo na mesečini izgledao je nepomičan, ćutao. Zatim se nasmešila nedovršenim osmehom, osvrnula glavu na drugu stranu: — Ne čudite se
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
POČETAK PESME Jedna je žena prešla sa mnom reku po magli i mesečini, prešla je uz mene reku a ja ne znam ko je ona. U brda smo pošli.
*** Čini ne čini na mesečini sad mogu da viknem sa obale Dunava nekad sam s vrlo umnim licem pitao sebe biti il ne biti danas mogu da govorim
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
— Da grdne nesreće! — Sve ih porobiše... — Ih, ih! — lupi se Rajko punilac po kolenu. Kroz kukuruz, prema mesečini, ugledasmo našeg komandira. Prilazio je lagano. Pozva nas vodnike. Bio je slomljen.
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
“ 176. Tri su jele spored rasle Na vedroj - vedroj noći Na jasnoj mesečini. Pitale su jedna drugu, Šta bi koja najvolela. Najstarija govorila: “Ja bi’ čoju najvolela“.
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
(Sa desne strane dolazi Simka) SIMKA: Odmarate se na mesečini? VASILIJE: Pakujemo se, pa malo da predahnemo. SIMKA: Lepa noć, mirna. Kao da nije rat... Znate li kud ćete sutra?
VASILIJE: Brzo ćemo. JELISAVETA: Da mi je da mogu da sedim na ovoj mesečini, i da ni o čemu pod milim Bogom ne mislim! Da ne postoje ni juče, ni sutra, ni ljudi, ni reči, ništa!...
celog leta i jeseni po planinama bereš lekovito bilje... Nešto sušiš na suncu, nešto na promaji, nešto na mesečini... I svi od tvoga bilja ozdravljaju! DROBAC: Nisam ja travar! SOFIJA: Otkud onda znaš sva ta imena?
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Talijanska artiljerija grmi, ali ne tuče selo, puca idilično. Posle večere, vraćam se u praznu kuću. Sva je u mesečini i cveću. Hodam po kući kao veštac, sa svećom u ruci, i tražim svoje knjige, mastilo i pero.
Pod mojim hotelskim prozorima teče Neretva i ja je slušam i noću. Šum vode, koja protiče po kamenu, u mesečini, najlepši je šum na svetu.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Ponegde blješti virić na mesečini i preliva se beličastim sjajem, dok ne naiđe na njega neki gust oblak te ogleda, na njegovoj glatkoj površini, svoje
Sad nije mislio ni o čemu, već je gledao u ono najveće crkveno kube i na njemu jabuku, kako se sija na mesečini. Pade mu na pamet, da se baš na onaj prozor od kubeta, koji je prema njemu, meće barjak o narodnim praznicima.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Sa podvinutom rukom on, moćnik, krotko spava; Zora, napukla narandža, skoro će da zarudi. U opojnoj mesečini ne miče se ni trava Velikog poglavicu da ne razbudi.
Rakić, Milan - PESME
No još u meni iščeznuo nije Sledbenik mladog Vertera, što sanja Pri mesečini, i što suze lije Uz svaki spomen starog osećanja! O znam to dobro, stari oganj da je Nestao, da ga neće biti više.
Podignuću glavu svoju ponosito, I kao mujezin s tankog minareta, dok poda mnom šušti nepregledno žito, I na mesečini plavi kukolj cveta, Uzviknuću gromko kroz predele neme, Da obuzme svakog nevernika strava: ''Jest, samo je ona
Hteo bih jednu noć venčano belu, Providnu, svetlu, svu u mesečini, Da nezemaljski izgled dâ tvom telu, I svakoj stvari, i da mi se čini.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Jer sada će ponova nastati veselje, pevanje. I to, kao uvek, sve će pesme biti o ljubavi, čežnji, mesečini... I zaista, uskoro to i bi. Žene su oko nje još ležale i parile se, ali devojke već počeše.
njihova cika, i oni, iz kuće i do prozora, na zemlji, poređani, od umora pospali njegovi seljaci sa licima, okrenutim ka mesečini, i sam on tamo, u velikoj sobi, osvetljen svećama sa prekrštenim rukama, vezanim vilicama, opkoljen ženama, sa ženom,
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Nek’ osuši, al’ za što presuši? — Rekao Ciganin kad je zimi metnuo obojke na mesečini da se suše, a oni se smrzli. Pržio bih, gospodaru.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Sitne i tople detinje pesnice. Laki i meki detinji prsti. Oči što sve vide. Otegnute pesme na mesečini kad je put ravan a šume iz daljine silaze u polja.
puta je mislio o tome, baš tamo kod onog zabrana na kosi, sada, naravno ne liči na nebesku kapiju, kao onda, gledan na mesečini od Morave. Šta je čitao na tom raspustu?
On, Aćim, ležao je na njegovom krevetu. Pun mesec zatisnuo je prozor. Pri mesečini sin ima plavkasto lice, a on ga krišom gleda sa slamarice na klupicima. „Ja ih i ne čujem.
Ionako mi se ne spava“, odgovorio sam. Deda nema nikakve veze sa psima, mislio je Vukašin i video vodenicu na mesečini i blistav žbun vode na vitlu. Morava je bila žila u mraku topolovih šuma. Neće je videti nekoliko godina.
„Neka se Simka nauživa moje muke“, rekao je glasno, oprezno se izvukao iz kafane i, po mutnoj mesečini, klecajući, pošao niz ulicu, a fijakeristi su vikali i psovali što ide sredinom ulice.
U mraku i on je mrak. Sve je mrak. Da je ubije? I tuđe u njoj? Tuđe? Ustaje, bela kaldrma gori na mesečini, Mijat spokojno spava! Njega?
I nje. Ona se dvaput nakašlja kazujući mu da zna da je tu. Izaziva me, ulazi, zastaje, jer jedno drugo vide na mesečini. Ona seda na krevet i posmatra ga. Oseća da ga se Simka ne boji.
I To što je u njoj. To što će da izraste iz mraka njenog mesa. Trže se. Ona podiže glavu, celo lice vidi se na mesečini mirno, unutra, u sebe okrenuto, a njemu se čini da je Tužno, da su joj oči pune suza, da joj drhte lako raspuknute usne.
Da ne mislim više šapuće. — Ubij me, zlotvore! — vrisnu ona stojeći uspravno, bez pokreta, posađena na mesečini. — Ne možeš da mi podvališ. Simka zarida. On se svali u krckanje drvenog kreveta. Proverava da li iskreno plače.
Vukašinu je pričao pred polazak, one noći kad su psi lajali na mesec, noću kad vetar spava u topoljacima i greje se na mesečini, Morava kao dželep omica rže na sprudovima... On, Aćim, u vodenici, po paspalju je pisao slova.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
U zidu, kraj peći, cijukao je miš. Na jakoj mesečini crneli se sastavi dasaka na podu, a pravo ka njemu, kao srebrna zmijica, jurila mesečeva zraka, smejući se: — Ulovi
mu se činilo da vidi kako iz plodova oraha iskaču malena, razdragana bića, on spazi samo opale orahe kako blistaju na mesečini. Celu noć nije oka sklopio.
Ni sam ne zna koliko je spavao, šta je sanjao... Ali, kada je otvorio oči, sve oko njega blistalo je u mesečini. »Gle kako sam žedan!« — pomisli, ali teško mu je bilo da ustane. »Ni žive duše nema da mi donese čašu vode!
Padali su celu noć blešteći na mesečini, a u zoru princ uze jedan i stavi ga sebi na dlan. Nije moguće? U orahu, iza srebrnastih ljuskica, sva prozirna sedela
— Pa, ti sa drvetom razgovaraš kao da ono ima dušu? — reče majka. — I ima! — prošaputa dečak. Ponekad, deljući na mesečini, daleko od kuće, činilo mu se da čuje kako neka nevidljiva bića govore između sebe.
Nikad mu kraja! Jedva se jednom javio mesec. Dečak se u tren oka pope do vrha, ali samo je paprat blistala na mesečini. »Sigurno me je prevario, pa još i tanjir uzeo!
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
kada je Jovan postao Gospodar to je bila druga priča: ovuda su, svuda unaokolo, bila zelenila, tamna i na suncu i na mesečini, a Kalemegdan, taj Fićir-Bajir, Breg za razmišljanje, bio je kamenita ledina, obrasla zlim pamćenjem, na kojoj se ni
Popa, Vasko - KORA
je oblik svoj Telu njenom sanjivom Večno je na nogama Kako bi se rado Sjurila niz stepenice Ili zaigrala Na mesečini temena Ili prosto sela Sela na tuđe obline umora Da se odmori TANjIR Zev slobodnih usta Nad vidikom gladi Pod slepom
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
jednog dela one staze nazirem, među tamnim džbunjem, beličastu neku pantljiku, dugu oko sto koraka, kako se svetluca na mesečini. Biće to - tako rasuđujem - neki potočić koji je na tom mestu svoje korito položio u uvalu staze.
je u bašti fiolozofa, kako su atenjani nazivali Platonovu školu, sedeo sa svojim mladim prijateljima i uživao u blagoj mesečini, osluškivao slavuja i udisao balzamni miris cveća, reče Aristoteles svojim drugovima: „Po mišljenju našeg velikog
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
telegrafskog aparata ili poglédasmo na taman zvonik usred uspavanog sela i beličaste, razbacane kućice što snevahu na mesečini, kad najzad, čusmo u daljini pisak.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Uvrh kovrčica tanka crvena mašna. Glava se lelujala u mesečini. To joj je bila sestra. Postoji neki dublji, tajni afinitet između vodenih glava i mjesečine.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
U isti mah sevnu sekira prema mesečini i lupi u kurjačku glavu, koja beše naslonjena na vrljiku. Kurjak se mrtav sroza niz vrljike, a onaj drugi klisnu i
Petković, Vladislav Dis - PESME
I gledam. Danas, kao nekad, nisi S pesmom na licu, niti mi se čini Da se pokreće sad u mesečini Arija snova, i da u njoj ti si.
Vidi se moj grob... Meni sve se čini, Da sam u dane, bez sunca, i sive, Što behu nalik ružnoj mesečini, Umro k'o dete: smrti perspektive Izgubiše se van mene, po tmini, I moje zvezde što više ne žive.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Sve te slike su dolazile pred oči Ivu Poliću. Išao je dalje k moru. Pučina je drhtala u mesečini. Azijska strana gubila se u fantastičnim konturama; svetionik bacao je pregršte trepereće svetlosti na golemoj pruzi.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
njihova cika, i oni, iza kuće i do prozora, na zemlji, poređani, od umora pospali njegovi seljaci sa licima okrenutim ka mesečini [. . . ]“.
Kad se stane, evo ovde, u mrak, na vratima? Kad se pogledaju sva polja u mesečini? Sva ona brda u daljini ... grad, krovovi ... tamo oblaci ... sazvežđa ... to nebo puno svetlosti?
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Tada mu se skamenilo srce i smrzla duša. Može biti da njegove žene neće ovako tražiti da idu po mesečini na mobe čak u druga sela, ali će to sutra raditi njegove kćeri i njegove snahe, ako ih bude imao.
Jer ono je mesto za primirenje. Groblje je. A na groblju čovek najlakše razgovara sa sobom. I na mesečini i na vedru danu. Stari sam ja opet krvnik. Ne dam se lako.
I razgovaram sa svima koji ispustiše dušu na ovom polju i oko njega. Izvodim ih na mesečini po ovom čičvarju kao jariće. Skaču oko mene po celu noć kao lanad sa žile na žilu ogromnih bukava. Svi, i Turci i Srbi.
Sad ne mogu i neću, jer ovako kao derviš, kao običan rab gospodnji, služim noću na mesečini drugu službu, skidam prokletstvo s Kosova i onoga Babuša s prvom zobnicom ječmena...
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Tiho plovi brodić mali po pučini I nada se vedroj noći, mesečini. I brodari sećaju se doma svoga I u njemu roda svoga milenoga.
sam Petefija, Gledô sam ga spram meseca: Učini mi s’ kô da vidim Mesečara, sonanbila, Koji bole srca svoga Mesečini poverava, Na jedared jedna misô Proleti mi kao žunja: Boži, beži — jer ti znadeš Opasno je sonanbil’ma Kad ih
Krakov, Stanislav - KRILA
Duga senka od staničnih zgrada padala je na njih, i samo se na mesečini svetlucalo skupljeno oružje, kraj koga su koračali dremovni stražari. Bilo je dosta tiho i čulo se hrkanje pospalih.
Voda se donosila izdaleka. Prošao je dan kao i raniji, i pala je noć. Žbunje je na mesečini pocrnelo. Tada se jače osećao zadah od leševa. Trunuli su stotinama pred rovovima i po šumi.
Na turskom groblju u Zejtinliku dremali su kiparisi, kraj Vardara platani, a u Sv. Đorđu bleštale su mermene ploče na mesečini. Jedino su bila tužna duga vojnička groblja na kojima su rasle samo niske povorke krstača.
Borove šume se crnele na mesečini. Na rovovima su klepetali mitraljezi, i njina zrna su tužno jaukala u svetloj noći. XIV STUDENT SA PLAVOM BRADOM - -
Petrović, Rastko - AFRIKA
biljem i debelim drvetima, koja imaju oblik naših vrba i puštaju iznad blata i vode korenje kao pipke, živi riba koja na mesečini izlazi iz vode. Ona se pomoću peraja puza uz korenje, povijena stabla i granje, da bi brsla zeleno lišće.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Bilo je potrebno da mu naga, nevina devojka protera strelu između rastavljenih nogu, na Ivanjdan, po mesečini, u ponoć. Vrh strele će biti zamočen u krv crnog jarca i okićen kandžama slepog miša.
Zinuo je, u uglovima usta mu se otegla pljuvačka. To vidim pri mesečini čija je traka, treperava i nežna kao veo od svile, pala po njegovom pepeljastom licu.
A istrčavao sam po svakom vremenu, po kiši i vejavici, mrazu i julskoj mesečini. Najveće je čudo da mi se nikada nije desilo da zbog toga dobijem i najmanji nazeb.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Ogromni kip Atene Promahos nadvisuje ih sve redom, pozlaćeno koplje boginje blista na mesečini. Erehtejon je dobio svoje pozlaćene prozore i vrata Partenon svoje divne skulpture, Fidijine ruke; one su doletele
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Jedini rentijer za mene... Uh, ala sam sama!... bar da je neki komšiluk... Sedim sinoć na mesečini, i milo mi kad čujem kako se kabao kod pođonara diže iz bunara... đavo će znati šta mije... matora, luda..
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Daleko na pučini čuli su je mornari kako peva i brodove skreće s utrvenih morskih staza. Srebrila joj se krljušt na mesečini, a oni koji su je videli stajali su i slušali kao zatravljeni.
Meko su se spuštale poslednje zrake sunca, a Strašilo se njihalo na povetarcu. Još malo pa će rosa, pa mesec. Na mesečini je bostanište čudesno.
« — potrča Starac, sav pretrnu: na obali je reke? Nije? Vrbak je ono? Nije? Ugleda Starac na mesečini neko džinovsko drveće, krošnje u nebo poletele, grane kao devojke kose opustile, a lišće se na vetru poput srebrnih
Ubrza Varalica korak. Skoro se skotrlja niz planinu i spazi kućerak žene sav zgrčen na mesečini, zastade kao okamenjen: šta ako gaje Smrt prevarila i nadjačala majku? Šta ako dete nije živo?
Stanković, Borisav - KOŠTANA
Klekne, i nagnuta nad njim počne po njemu da razmeće zrna. Mesečina jako prodrla u sobu. Okreće leđa mesečini.) Oh, ova mesečina! (Vrača, razmeštajući zrna): »Postelja mu prazna, put dalek i krvav«!
Sviriv mi oni i pojev. T’nko i visoko kroz noć i na mesečini sviriv. A iz seraj i bašče, kude mlade žene i devojke oko ševrdan i na mesečini oro igrav, grneta sviri, dajre se čuje
T’nko i visoko kroz noć i na mesečini sviriv. A iz seraj i bašče, kude mlade žene i devojke oko ševrdan i na mesečini oro igrav, grneta sviri, dajre se čuje i pesma... I toj ne pesma, već glas samo. Mek, pun glas.
Šantić, Aleksa - PESME
Ja znam, ti često iz okna Gledaš gde ja, sa svojim Čežnjama, na mesečini, Kao stub jedan stojim. 39 Momak devojku ljubi, No ova drugom je sklona; Taj drugi voli drugu I s ovim venča se
duhova ostrvo lepo U mesečini je bilo. Tu se uz slatke zvuke Magleno kolo vilo. Vilo se tamo i amo. Dok svirka sve slađe zvoni; I mi minusmo
Tu u noć nemu sam bio, Sav bolom obuzet; Na mesečini se nji'o Bednih grešnika cvet. 63 Svuda gde sam, oko mene Pomrčina, guste tame, Otkad milo ne gledaju Tvoje
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Baš smo tako nalični nekoj vojski da se na mesečini noćom na malu videlu bije ne poznajući se u smesi. Tako i mi s toga lakomstva nesita ne razaznajemo ni zlotvora ni