Dučić, Jovan - PESME
I dok stidno oko u nebesa bludi, Čežnjom drhću prsa i udovi goli. Tako noć prolazi tiho, jednoliko, Vetar mesečinom zasipa i veje; Spi nebo i zemlja; i ne dozna niko Tu pagansku ljubav sred mrtve aleje.
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
— — — — — — — — — — — — — I kad nije pijan opet luta. Naročito kad nastanu noći s punom, jakom mesečinom. Tada ne peva, već viče i igra, igra, spram mesečine.
Ljudi, slušajući to njegovo pevanje i lutanje za mesečinom, govore: — Bekče pijan peva. — Hoće nešto da ga ’aloše, zlo snađe, Bog ga ne ubio!
— Čudili bi se drugi ispunjeni strahom od tog njegovog pevanja i lutanja po pustim poljima za mesečinom. VII Sam. I to toliko da neć sme slobodno ni nać zemlju da stupa. Uvek krijući se ide.
Juri onako bled, u košulji, po ulicama, čaršiji te se od njega svet grozi, smeje. A to ga snalazi u noćima s jakom mesečinom. I kad bi ga posle sluge negde tamo u kraj varoši ili u kakvom jendeku, njivi, našli palog, i onda poneli kući.
Afrika
Milioni zapaljenih mušica penju se plamenim stubom u visine. Kad se probijemo do laguna, široke vode osvetljene mesečinom, velika barka koja treba da nas preveze nalazi se na drugoj obali.
potopljen vodom; noću, čovek se blizu njih seti geoloških doba kada su se džinovski gmizavci vukli šumama osvetljeni mesečinom i kada je gušter viši od baobaba brstio lišće fromažea.
Od nje, u crnačko selo u pratnji Sambe. Mislim da smo dugo pešačili do prvih domova. Selo fantomski zaspalo pod mesečinom. Između okruglih koliba, kupastih slamnih krovova, zaspala stoka po torovima ili sabijena oko stabala koja su nasred
Bude me prvi udari u bubanj. Za igranje ostavljen je veliki prostor opet osvetljen samo mesečinom koja se pojavila i mojom lampom.
Odsada mi plovimo Sredozemnim morem, kraj španskih obala, i na veliko čudo svih, nalazimo da je tiho, plavo, obasjano mesečinom. Poslednji listovi govore o njegovome besu, o nedavnom topljenju brodova i putnika.
Teodosije - ŽITIJA
O, noći u koju zaspasmo, po Jovu budi tamna, i da se ne ubrojiš u noći obasjane mesečinom! O, mi, od nemudrih bezumniji!
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Krvavim prstima, za koje se lepilo perje, čupali su plave glavice, pribijeni mesečinom uz zidove, osećajući kako se mala, vruća tela trzaju nekoliko trenutaka u šaci.
Poneka žena pratila ih je, sredinom puta, mesečinom, čak dole, do poljana. Poneka mračna kuća, iz koje iziđoše, ostade tako za njima, u tami, sa svetlošću što je dopirala
Čelo nje, duž zida bilo je u mraku polegalo nekoliko njih, bežeći od potera, izbivši tu, na glavni trg, obasjan ceo mesečinom, prazan i pust Sat, ogroman, sa gvozdenim skazaljkama, koji je neprekidno škripao, u kom se nešto, među užetima,
“ Tada čestnjejši Isakovič poče buditi Komesara i, već sasvim napit, blenu u noć, punu zvezda, prešav pogledom sva mesečinom obasjana polja... sve šume u daljini... brda... i oblake... pa, unevši se biskupu u lice, prošaputa... „tamo az pojdu...
Nju bi položio tu, pod nadstrešnicu, u zavetrinu, na sunce. Zatvorila bi oči i videla srebrne, mesečinom polivene šume, još jednom, snežna polja iza Osečkog grada, trag lisica, jahanja, dah njin, kao maglu, prošlost.
bio, gde je dočekivao zoru, ili otpočinuo u večeri, u kojima je, i pre nekoliko godina, prolazio među zidinama i mesečinom obasjanim putevima, kao sen.
nebo, za najlepše nakite, za božanski zaokrugljene grudi, za tišinu, zaborav, dovoljno samo ispružiti ruku, među tim mesečinom obasjanim ogledalima.
Nad šumama, mesečinom obasjanim, bila je tada potpuna tišina, tako da se katkad čuo lavež pasa čak iz Majnca. Vlažni, ohladneli jutrom,
Osećao je, levo od sebe, hladnoću ritina koje su, posle duge suše, bile usahnule i videle se, obasjane mesečinom, kao sablasti. Oko njih je gusta trska čujno šuštala.
Providan, prosijan mesečinom, on je bio tako dalek od svega toga što se, te noći, u njegovom selu događalo, da ga je i žena, u svom samrtničkom
Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE
volje odgovorili, prvo čovek pa onda žena, kao pred sveštenikom što drugi čine, da će zajedno sav život proći, njegovo mesečinom obasjano vilinsko polje i njegove urvine.
pomilovanje, dragi care, za one koje su od mladosti rane privolele se carstvu poezije, koje trepere vazdan kao breze, i mesečinom se zanose kao barka, za Jefimije, za svete Tereze, za svaku Safo i Jovanku od Arka, za sve zanete i nedovršene, i za
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
na ulici u po bela dana, a kroz prozor vaše hotelske sobe svake večeri vidite ljubavne narove kako se ogrću peskom i mesečinom. Obišli ste svet, ali više od muzeja i riznica vas su zanimali hodnici kuća.
Lutali po gornjem delu grada, stizali pred mala kamena groblja obasjana mesečinom, hvatali se za zidove i od njih tražili pomoć, želeći da zaboravimo piskove lokomotiva i brza promicanja predela iza
Taj beskrajni prostor okupan mesečinom, što se pružao s onu stranu ušća, obuhvati ga svojom šumnom širinom. Leti, sećao se, to je nepregledno more travuljine
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
drugi razum, druge moći, ništa me ne steže, dišem punim plućima, slobodno letim preko vode, sijam, ko da sam s mesečinom u braku! Sve se oslobodilo, sve se preobrazilo, u mraku! Noćas sam snažan, svemoćan, i slobodan po drugim zakonima!
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Raspršujem puhor-trinu: okitim se detelinom i prometnem u letinu. Glog razdražen mesečinom u cvetanju gubi pamet: divljajući po obzoru, glogoslovi, plaši avet i smejanjem krši goru.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
„ŠUMSKIH NOVINA“ Izišle, kažu, novine šumske, štampane senkom finom, crtane perom slikara Sunca, šarane mesečinom. Hoćeš da vidiš malčice samo novinu ovu znanu? Iz nje sam juče nešto prepiso.
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
To je prvi put da je progovorila. Pokret njene tamne, oble ruke pređe preko neba upola rasvetljenog mesečinom što se nije pojavljivala.
Rakić, Milan - PESME
No našu ljubav nema ko da zbriše: Ona se menja, ali uvek traje. Sad nam je ljubav otmena i čedna, Ko mesečinom prožeta. Miriše Ko cvet sasušen, uspomena jedna, U knjizi što se već ne čita više.
Ko bajka da je, da to nije java, Da s mesečinom sve se stapa sada, I neosetno gubi se i pada, I sve nestaje, i sve iščezava, Pa kad na mene padnu usne tvoje, da
suncem stukne zima tavna; Na ikone krotke, starodrevne čari, Što blagoslov nude iz okvira stari̓, Na prostrana polja mesečinom plavna.
svakom kucnju bednog srca, U očajanju, u samoći, Međ jorgovanom i jasminom, U zagrljaju vedre noći, Pod dobroćudnom mesečinom!
Hladni mrtvi svete, daleko od mene! Prošli su me snovi, ne budi ih više. Odvraćam od tebe mirne moje zene Što pod mesečinom nekad suze liše: Uvek imaš mlada srca i sve mlade Parove što život tek snivaju sada, I bezbrojne kule od karata
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
negde daleko, na nekom žutom pesku, usred neke pustinje i sve se to spaja u jedno, i sve, kao nešto živo, zajedno sa mesečinom ide, kreće se.
Ćosić, Dobrica - KORENI
uz teško roktanje svinja i škripu kola, pretvorio u ćutljivog i strogog gazdu, koji je mladića dobro pamtio i o njemu, pod mesečinom, oblacima i zvezdama, po kiši i vetru, često i dugo s podsmešljivom tugom mislio. Samo mu nikada nije video lik.
Đorđe se kratko zacereka i muklo reče: — Nemaš kud. Ona se okrenu k njemu, preko pasa presečena mesečinom. Pritisnute uz bokove, bele joj se pesnice. Lice u senci. Imaću snage, ponavlja u sebi.
Vidim, Boga nema pa nema. — Zaguši se i malo poćuta klateći se. Ona i dale mirno stoji, prepolovljena mesečinom. — Neka se samo zdravo rodi. Mora da bude moje i ako nije moje. Samo mi kaži... Da ne mislim više šapuće.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Možda zvezda? — Ko si ti? I čega da te oslobodim? — dečak se trže. Ispred njega bila je livada poplavljena mesečinom kao srebrnom vodom. Iznad nje, kao srebrni čamac, plovio je u struji mesečine vrh planine.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Jedna od tih strana baš se nalazila u potpunoj tami, a suprotna je bila obasjana mesečinom. Između masivnih pilastera koji su rasčlanjavali arkade u pojedina polja stajali su, bilo glatki, bilo uvijeni stubovi
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Prozor je bio otvoren i zadah vlažne zemlje i mokrog lišća, ona vlažna svežina puna mirisa, sa mesečinom iza kiše, ispunjavala je sobu neodređenim ali milim uspomenama râne naše mladosti.
I u taj par, eto u taj mah, bacajući poslednji pogled na nove i stare krovove Beograda osvetljene mesečinom, s prokletstvom svoje nesretne svidrigajlovske krvi i leptira što mu ispiše sav mozak, zatvorenih očiju, stegnutih
Petković, Vladislav Dis - PESME
mirno, izrazito, mračno: K'o odblesci smrti senke pale redom, Lišće tek zašušti jednoliko, plačno U noći, što diše mesečinom bledom.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
A jedne večeri, obasjane mesečinom, našavši je samu kod ovaca na raženu strnštu, trenom probudi se u njemu stara, uspavana želja za njom.
Pa ipak, u toku od nekoliko sedmica boravka uspeo je da upije u se i oseti i mistiku njegovih džamija mesečinom oblivenih, i blagi šum vode iz česama, i tišinu stambolskih ulica krcatih mirisa pitomih jagoda, i rađanje njegovih
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
negde daleko, na nekom žutom pesku, usred neke pustinje, i sve se to spaja ujedno, i sve, kao nešto živo, zajedno sa mesečinom ide, kreće se.
] blenu u noć, punu zvezda, prešav pogledom sva mesečinom obasjana polja ...sve šume u daljini ... brda ... i oblake ... pa, unevši se biskupu u lice, prošaputa ....
Petrović, Rastko - AFRIKA
Milioni zapaljenih mušica penju se plamenim stubom u visine. Kad se probijemo do laguna, široke vode osvetljene mesečinom, velika barka koja treba da nas preveze nalazi se na drugoj obali.
potopljen vodom; noću, čovek se blizu njih seti geoloških doba kada su se džinovski gmizavci vukli šumama osvetljeni mesečinom i kada je gušter viši od baobaba brstio lišće fromažea.
Od nje, u crnačko selo u pratnji Sambe. Mislim da smo dugo pešačili do prvih domova. Selo fantomski zaspalo pod mesečinom. Između okruglih koliba, kupastih slamnih krovova, zaspala stoka po torovima ili sabijena oko stabala koja su nasred
Bude me prvi udari u bubanj. Za igranje ostavljen je veliki prostor opet osvetljen samo mesečinom koja se pojavila i mojom lampom.
Odsada mi plovimo Sredozemnim morem, kraj španskih obala, i na veliko čudo svih, nalazimo da je tiho, plavo, obasjano mesečinom. Poslednji listovi govore o njegovome besu, o nedavnom topljenju brodova i putnika.
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
Ali kad bi noć bila obasjana mesečinom, videlo se sve. Dvorište blještalo. Po bašti šuštale senke i lelujalo se lišće a gore čardak sigurno se još jače belio.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Jezivo zavijanje u noćima sa mesečinom, režanje i urlikanje ispunilo je dolinu. U ljude se uvukao strah. Neki su govorili da je sve to u vezi sa Prohorovom
Promaljam glavu kroz otvor i žudno dišem. Ispod, dole, duboko kao u provaliji, vratimljska dolina obasjana mesečinom, mirna, nepokretna. Voda se gotovo povukla, svetle još ponegde zaostale bare.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Samo kad ne bi bilo tako vrelo!“ Oba čoveka ustaše sa svog sedišta, pa se uputiše preko travnjaka, obasjanog mesečinom, u kuću. Mi ih jasno videsmo.
Stanković, Borisav - KOŠTANA
Na sredi dvorišta »ćutuk« i kameno korito od stare, presušene česme. Na kapiji stoji obešen fenjer, koji zajedno sa mesečinom osvetljuje vodenicu i oko nje tamnu goru, čija se debela, mrka kestenova stabla crno ocrtavaju.