Upotreba reči mesto u književnim delima

Jakšić, Đura - PROZA

Kad videše kako im zlikovci na hiljadu komada razderaše zastavu slobode, klonuše duhom i tražahu — smrt; al’ mesto smrti, mesto tužne svečanosti koju narodi za pokoj duše svojim mučenicima čine, mesto lavora, mesto slave, nađoše —

videše kako im zlikovci na hiljadu komada razderaše zastavu slobode, klonuše duhom i tražahu — smrt; al’ mesto smrti, mesto tužne svečanosti koju narodi za pokoj duše svojim mučenicima čine, mesto lavora, mesto slave, nađoše — okove, teške,

duhom i tražahu — smrt; al’ mesto smrti, mesto tužne svečanosti koju narodi za pokoj duše svojim mučenicima čine, mesto lavora, mesto slave, nađoše — okove, teške, krvave. Zemlja je pogorela i opustela.

— smrt; al’ mesto smrti, mesto tužne svečanosti koju narodi za pokoj duše svojim mučenicima čine, mesto lavora, mesto slave, nađoše — okove, teške, krvave. Zemlja je pogorela i opustela.

U ruci je držao jošte otvoreno pismo. Ćuteći je seo na obično svoje mesto. Posle nekoliko minuta izvadi iz špaga cigaru i, ponudivši jednu meni, zapali svoju; a to nije bilo nešto obično, jer

Čiča Marko je gledao: kad deca poseku prst, a oni pospu to mesto solju, i krv prestane; pa je i on metuo jednu malu pregršt soli u veliku čašu vode, i dodade je bolesniku.

suze su govorile... Već se smrkavalo, kad se tetka od prozora diže da promeni mesto. Uze stolicu, metu je do očeve postelje, naže glavu na njegov jastuk i tiho jecaše: „Sad nemam nikoga, Grlice moja!

Posle sam našao, baš pored česme, jedno hladovito mesto; metnuo sam moju torbicu pod glavu, pa sam se onde odmarao. Gledao sam tamo u daljini podgoračke i sumrakovačke planine.

Taj joj dukat veza oko vrata, pa joj onda onako kroz nos, kaluđerski, protepa: „Eto, džanum, i ja hoću da te darujem mesto pokojnoga Marka“. Stana se sva zarumenela i saže se da ga poljubi u ruku.

Damnjan pročita nekoliko redaka. — Dobro, — veli uča, — idi na mesto, a sutra da mi doneseš jednu torbicu krompira; bogme, sinko, odavna mi ništa nisi doneo...

Sremac kriv, — veli druga neka, — on je baš sam hteo da se u ovome lugu sahrani, i vazda je govorio kako je ovo mesto najdivnije za večno počivanje... Jest, i to je istina bila...

Rumen na licu Milisavljevom ustupi mesto samrtnom bledilu; posle zbunjeno dodade: — Pa šta sam ja učinio?... — Kneže Radovane, nemojte ga mučiti, — primeti

Obradović, Dositej - BASNE

Jeja kad gdi zaviče, plaše se bake, jer to znači da će ko umreti. A gdi se ljudi rađaju a ne umiru? Jošte se to mesto nije našlo! Da i nema sovuljaga na svetu, i opet bi ljudi umirali.

Zec se probudi i pobegne, a jelen uteče. Onda se lav vrati k zecu, al' nađe mesto čisto. Počne lizati usne i mahati glavom: „Eto ti moje pameti, hoću jelena, neću zeca!

uzdajući se da će je tu moći uhvatiti, naumi k sebi je domamiti, govoreći: „Sestrice, tu ti nije najbolje, strmeno je mesto, možeš se ubiti, a ni paše ti tu dosta nema; siđi u dolinu, bolje će ti biti”. „Jest, baš!

Kad cesar po Augartenu hoda, pak čuješ malenu decu da govore: „Ovde da stanemo, ovuda će on proći”, — kom se ne bi to mesto raj zemni činio? 44 Magarac u lavovoj koži Magarcu se dosadi tvar nositi.

A da stojiš ovde vsegda kao mi, što bi onda činio?” „Mučite budale“, — odgovori magarac. — „Zar mislite gdi je vami mesto, da tu svakom mora biti”. Naravoučenije Nije se nimalo čuditi što nisu svi ljudi jednoga načina života.

Prasetu odreži rep i uši u lubenica; nek ono sutra samo mesto nađe kud će se provući, opet ćeš ga ti onde naći. No ptičice i prase bez razuma su, nije im se čuditi; ali mi, s

Kažu da jedan starac spremi se da pređe preko planine Vučjaka, čujući da tamo negde ima mesto gdi nijedan starac ne može živiti. A kad čuje da se na planini pojavio strašan medved, a on ti beži kući.

A starac bež' u među, govoreći: „Ta lud je sasvim; bi me upljejao na mesto!” Dovde je za šalu. Niti smo s našom voljom došli u ovi život, niti pak valja da želimo iz njega izići dok nas ne

A drugo, ne idimo gdi nismo zvati, zašto: nezvanu gostu mesto za vrati.| 88 Seljanin i psi Seljanina zateče zla zima na salašu.

bilo da se i po seli ova naredba učini) da se napravi jedan hospital za siromaš staru i nemoćnu (pravo je da svako mesto svoje bedne prikrmljuje); da se uredi opšta kutija u koju svaki, kad u crkvu dođe, po svom mogućstvu i proizvoleniju da

Ja znam da gdi varvarstvo vlada, onde niti je mesto učeniju i prosvešteniju ni pravoj dobrodjetelji; obače nek se ova dobra uvode onde gdi glupost ne vlada, a gdi zasad

koje je mnogo gore od detinjstva, no u vozrast muža soveršena i ukrašena razumom i dobrodjeteljiju, i zaslužićemo mesto među slavnim i prosveštenim nacijama Evrope.

Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME

Iz pšenice do pojasa, pod vedrinom koja raste, s rukom na ženi gledao leđa potopa! ZAGONETKA Mesto tučka (s dva je kila tri preteglo!) kantarsko se jaje u zvonu izleglo!

Pevajući ono što nam se ne peva, i slaveći onog ko nam se ne slavi, idemo i stižemo i gde nismo hteli: na prazno mesto, na koje pada mrak. Komandantima ni traga, ni glasa. Kuda su, kad su, kako su nastali?

Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI

njegov brat Jakov jošte živi, koji je u vreme Karađorđeva rata bio komandant valjevske nahije, a posle došao na moje mesto u Sovet srpski, a ja odem u vojsku na Drinu. Njegovo ime naći ćete često u mojim rukopisima.

Kličevac je brdo od severne strane više Valjeva, gde se i sada poznaje mesto onoga šanca. Tu je bilo oficira iz Srema sve sami̓ Srba: major Lukić, kapetan [Đorđe] Kljunović i kapetan [Jovan]

dahije ubile, i da je Hadži-Musta-paša imao sina Derviš-bega, koga je car postavio da bude vezir na očino mesto; on je, otkako su mu dahije oca ubile, jednako kod cara prosio da mu izun i ferman dade da pokupi vojsku i na dahijama

Derviš-beg Mustapašić i dovući topove i sve dahije i subaše po̓vatati, i pašaluk od zuluma osloboditi, a on na očino mesto u Beogradu vezirom biti; a svi znamo kako smo pod Hadži-Musta-pašom njegovim ocem dobro živili i slobodu imali”, i proče

” Kažemo da hoćemo u nemačku Oršavu. „Dakle, kaže, mi smo društvo, i ja nameravam u isto mesto.” — Putujemo malo dok Živković poče kao sam da ruča, pak onda reče: „Dajte čamac do čamca, pa zajedno da ručamo; ja

nema kod koga da ostane u Harkovu, a i troška svoga nemaju, na karuce unutra ne može da stane; i tako načinimo mu mesto ostragu kola, mesto sanduka, i tako Mijailo, kad stojeći kad pomalo sedeći, do u Petroburg dođe. Pođemo iz Harkova.

ostane u Harkovu, a i troška svoga nemaju, na karuce unutra ne može da stane; i tako načinimo mu mesto ostragu kola, mesto sanduka, i tako Mijailo, kad stojeći kad pomalo sedeći, do u Petroburg dođe. Pođemo iz Harkova.

opet rano iskaše izun da se prevezu, no kad im odrekosmo konečno, a oni okretoše uz Moravu i između Bagrdana — uprav mesto zaboravio sam — na konaku udari Karađorđe s vojskom i sve i̓ pobi i pljačku uzmu.

opredeljujemo, i da od nas gledaju; koji hoće neka ostane, koji neće neka sad ide kući da znamo; a mi ćemo na njegovo mesto iz drugi̓ nahija momcima potpuniti, jerbo svuda dobri̓ momaka ima.

— Njemu se zavrtoše suze i reče: „̓Ajte, ̓ajte svak na svoje mesto; a što je bilo, bilo; da je prosto, ni spomena nema. A odsad koji želi od mene da izađe, neka mi napred javi” itd.

Zato neće nijedan poći. No ̓̓ajdete da vas izvedemo na ono mesto, odakle smo vas i uzeli, a naše Turke da vratimo nama, pa idite i kažite: — Eto sve ordije i vezira (Ibraim-paše) u

— Ja poče̓ govoriti, da to nije prevara, no da naši nisu pogodili na koje će mesto one begove dovesti, i da se oni nikakve prevare ne boje.

Glišić, Milovan - PRIPOVETKE

— I svake se godine biju na Prevoju... ne može se obići drukčije — reći će Radan. — Vala i jes̓ ružno mesto. Usred podne sumnja te onude proći, a kamoli noću — potvrdi onaj što je okretao popa.

Idi, veli, te iskopaj... a ja što ću?... — Odmah da si išao s kim si i kopao — da vratite dete na svoje mesto, gde je i bilo!... Jes' čuo, sad odmah, ili ne, noćas moraš!

što je uzimao na protokol Simicu zbog njegova mrkova, dobio je sad za pisara i premešta se u drugi srez, a na njegovo mesto poslali nekakvog dečaka: izgleda kao metiljava ovca — jadno, suvo, nepokretno, ne ume čestito ni govoriti...

i zdrav, gospodine — poče Simica povrativ se malo od smeha — ja sam ga našao još ono jutro kad sam vratio nahoče na mesto. — Još ono jutro! — uzviknu kapetan i pljesne se rukom. — Ih, ja grdne bruke pisati toliko! — Aha, gospodine kapetane!

Tako vele da je nekakav Englez po veka preležao na svom krevetu i pljuckao u tavan, vežbajući se da pogodi u jedno mesto.

go — koga kojasiti se — javiti se, pozdraviti konđa — ženska kapa, sastavni deo stare srpske nošnje kontumanac — mesto gde probave neko vreme putnici koji su pod sumnjom da mogu preneti neku zaraznu bolest konšija — komšija, sused

oporočava — priča, negira orjantin — hulja orospija — nevaljala žena osmočiti — u slast pojesti neko jelo osoj — mesto koje leži u hladovini otoič — malopre ošvanjio — osramotio se ošljarenje — rad bez volje, izbegavanje posla, magarčenje

štete pošnofovati — ušmrkati u nos pranga — teški okovi za noge prezidijal — predsedništvo prelaz — uređeno mesto na kome se ograda lako prelazi prećavac — sitan sneg koji vetar nosi privat — nezvanično privulati se — privući se

Uabonositi — postati kao abonos (crno i tvrdo drvo); okoreti se uašiti — prevariti uvar — korist uvratina — mesto gde se pri oranju zaokreće plug udljikov — od udike ili kamišovine (belo cveće) uzjazditi se — zaprepastiti se,

Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO

U doba kad se događaj o kome pripovedam desio, Mačva je drukčije izgledala. Mesto njiva i pašnjaka beše tu gusta šuma. Hrast do hrasta, grm do grma, a česte tako guste „da nisi mogao guju za rep izvući.

Naokolo se oplete prućem, ali se ostavi rupa za vrata i badža, koja je služila mesto prozorića, pa se ono pruće ulepi blatom, da ne bi vetar produvao. Ozgo se pokrije krovinom ili korom od drveta.

Lazaru smrče pred očima... On napreže svu snagu, ali ne može doskočiti. Skoči dvaput u mesto, ali treći put udari nazad. — Ostav’ se, Lazare, ne možeš! — povika momčadija. — Ovo nije čisto skočeno.

— Simo, — reče kmet Jova odzbiljno — vidi-de ovde. I pokaza štapom na ono vlažno mesto. Sima se saže i poče čeprkati. Ledeni znoj probi čelo Aleksino.

Oko mu se zapali plamenom... On pogleda prvo kmeta, pa onda ostale. I njegov pogled sve ih prikova za mesto na kome stojahu. — Čekni malo, čiča Jovo, čekni! — reče on oštro. I hitro kao jelen otrča u kuću...

— Nemoj, sine! — reče očajno majka i pruži ruke da ga zadrži. — Moram, nano! Ovde nije moje mesto!... Zar nisi videla kako htedoše da me svežu!... A ja se živ ne dam svezati!... Zbogom!

On će me uputiti... On će me poučiti... On će sigurno znati gde se opi nalaze... I, mesto da se uputi dubravom, on okrete Drini. Put mu je poznat, prošao je njim bezbroj puta... Već je čuo žubor talasa i huku.

Nije bio toliko srdit koliko začuđen... — Najposle — reče — ja i volim! Neka bar džaba nisam otišao u goru!... Mesto jednom, ja ću trima glavama okititi Crnu Baru! Naplatiću se sa svima o jednom trošku!...

A šuma kao četka sa obadve strane. — Sad da se raspodelimo — reče harambaša. — Ovo je mesto dušu dano za busiju... I, ovako ćemo!... Ti, Ilija, ti ćeš stati tamo.

Jesi upamtio? — Jesam, harambašo. — Sad... svaki na svoje mesto i... tajac!... Hajduci se ponameštaše. — Pazite!... Kad viknem: „Juriš”! — svi noževe iza pasa, pa jurnite pa drum!...

dečica, koja ne mogahu pojmiti ove teške muke, igrahu se u sobi... On priđe ognjištu, uze trupac i sede pa svoje mesto. U glavi mu je vrilo kao u loncu... Tišina nasta, razgovor preseče, samo se još deca čula...

On je sve čuo!... — Čekaj, molim te! — reče pop, pa izide iz sobe. Ne prođe mnogo, a on se vrati i sede na svoje mesto. — O, brate! — reče radosno. — A hoćeš verovati: ja sam verovao da će Stanko svašta pre učiniti nego što će ukrasti.

Dučić, Jovan - PESME

I stoj ravnodušna, dok oko tvog tela, Mesto kitnjastog i raskošnog odela, Lebdi samo pramen tajanstvene magle. ZIMSKI PASTEL Zgurena na snegu seoska kapela

dođeš, ti mi priđi tada, Ali ne kô žena što čezne i voli, Nego kao sestra bratu koji strada, Tražeć mekom rukom mesto gde ga boli.

Jer ti ne znaš, bedna! kroz sve dane duge Da te voljah mesto ko zna koje žene! U tvom čaru ljubljah sav čar neke druge... I ti beše samo sen nečije sene... SNOVI Vaj!

Pletem svoje gnezdo visoko nad vama, A još niko ne zna mesto toga gnezda — Ono ide kao što nad obalama Putuje u nebu izgubljena zvezda.

Kakva himna srca, ta reč nerečena! Ta reč što ne pozna bespuća ni bludnje! Kad tišina zbori mesto nas, reč njena Ima svu čistotu sna i bolne žudnje.

moje krilo seklo, Gde sad sja tvoj pokret i tvoja reč zari; I kao da svemu ti beše poreklo, Sunce što mi otkri mesto sviju stvari.

I da nikad strašni ne vidim ti presto, Ti mi dade sumnje mutno oko ovo; No da večno pitam za tvoj trag i mesto, Usadi mi bedno srce čovekovo.

I dok je sve mračna bezuvetnost stegla, Ima jedno mesto gde je prsla uza: To je gorki prostor u koji je legla Ta naša samotna i iskonska suza.

Presto Patrijarhov od opala; presto Carev od rubina, stoji na dva zvera; Za deset vladika od bisera mesto; Sto kedrovih stola za sto kaluđera.

Svud oko njega vladala je duboka vodena tišina. To je bilo mesto večitog studenog mira i gluhe nepomičnosti. Voda je bila u visini nešto beličasta, srebrna; mora da je visoko na

Zastavu ideje u ruci podlaca! Mesto mač što svetli, uvek nož što para! Borca što se blatom mesto kopljem baca, Junaka što pljačka i žreca što hara!

Zastavu ideje u ruci podlaca! Mesto mač što svetli, uvek nož što para! Borca što se blatom mesto kopljem baca, Junaka što pljačka i žreca što hara!

Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE

On je ovako pričao: Kad sam se vratio „ozgo” u Srbiju, dobio sam mesto u ministarstvu i živeo sam s majkom od moje plate i njene male ušteđevine. Živeli smo lepo i zadovoljno!

— Majstor je, i bogzna kako, rad bio da se oždrebi — nastavljaše Blagoje, gledajući neprestano u mesto na kome je kapetan još pri početku sedeo. — Dabogme! Jer to je hala, nije konj! E, ali tako...

Vrba puče, a Ninko ljosnu na drugu stranu o zemlju, a kotao izruči svu vodu na provaljeno mesto. Čvrknu voda, a dim se sklupča. U sobi se ništa više ne viđaše od dima.

A ti se, molim te, smej, smej se onako od srca, kako bi se ja od srca zaplakao, da me nije sramota i da ne moram mesto plača pregnuti na delo poštena čoveka. Rekoh da ću početi gde sam stao.

Kazaću joj.. znam već šta ću joj kazati. Tvoj XII PISMO Lajpcig Već si po poštanskom žigu poznao da sam ostavio mesto moga, moje, mojih... kako da kažem?... moje patnje. Sve je svršeno — ja sam slobodan.

Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA

I od toga doba manje ih diraju. Osobito u selu ni za živu glavu niko to ne sme da spomene; štaviše, sad još hvale mesto da je suvo i ocedno, i da mu i ne treba trotoar. No, međutim, nije baš ni tako. Naprotiv.

Po svoj prilici, tu je dočekao duboku starost, i pošao tragom starijih svojih. Mesto je bilo veliko, a pobožni parohijani tako imućni da su komotno mogli ne dva, nego dva puta po dva popa izdržavati,

— onda zlo i naopako, da se ne provede lepo i ne prođe dobro i gospodin popa, koga naročito zovu, i najuglednije mu mesto daju za stolom, jer zbog svatova je valjda i postala ona reč: »Trista, bez popa ništa«.

Gospodin-popi opet najuglednije mesto. Sede svi i jedu. Niko ništa ne govori, nego ćute i jedu i piju pogruženo, kako pravoj tuzi i žalosti i priliči.

— He-he! »Zašto?« Kako: zašto? — odgovara mu pop Spira — pa gde da stoji? Njegovo mesto i jeste baš tu gde ga vidite. Nije meni odlikovan trbuh, pa da na trbuhu stoji, nego je moje čisto srce nagrađeno, pa

pesme, one, znate, »na froncle« pesme, a Ekselenciji se dopale, pa mu poslao crven pojas kad se vratio u rezidenciju. Mesto da dobije po nosu, k’o što je već nekoliko puta i zaslužio to, on još odlikovan!... Tek štogod i od Ekselencije!!

Zasada je najnovija stvar koja je zanimala selo bila ta što kroz koji dan dolazi novi učitelj na mesto starog. Iščekivao se svakog dana taj novi učitelj, mlad jedan bogoslov, namesto starog učitelja, gospodina Trifuna, koji

vrlo smešna izgleda, a videlo se po njima da su oba mnogo putovala i štrapacirala, mnoge gazde dosad promenila, i da im mesto nije bilo u sobi.

pop-Spirom u porti crkvenoj i predstavio mu se: — Petar Petrović, svršeni klirik i izabrani i potvrđeni učitelj za ovo mesto!

eto na primjer, uzeo parohovu kćer, kćer predšestvenika svoga, i onda, kad je došlo vreme — lepo on doš’o na njegovo mesto.

Pa čim zgrabi, a on bega iz sve snage; pravo bega na tavan, na krov ili na kakvo drugo bezbedno mesto gde će moći natenani omastiti brke.

odmah bi, budući uvek nečiste savesti i svestan svoje krivice i grehova, begao iz kujne na kakvo uzvišeno i bezbedno mesto, gde sedne, obvije rep oko nogu, zažmiri pa ćuti.

Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI

Naročito na groblju. Tamo im je bila kao neka domaćica. Uređivala ih je, pazila da ko čije mesto ne zauzme. Naročito je terala one druge, bogate, prosjake koji po selima prose, imaju u varoši svoje kuće pa i novac

— Trzajte se. Tamo... prosjačka vero, bre! I počne da ih gura, rasteruje, dok on, u sredini, najbolje mesto ne zauzme. Neki gunđaju. Slepci se povlače, sakati hvataju štaka, a neki mu, uzmičući se i prete: — Bekče, miran.

Pred njom se sve otvara. Pare zakopane u zemlji, lale — sestro! same one iz zemlje izlaze čim se raskovnikom dotakne mesto gde su bile zakopane... Tom travkom se ima sve što duša zaželi, čovek pomisli... Ali nju je teško naći.

Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE

Već je gotovo na Savku zaboravio. Kad jedared dođe gospodar Siridžić sa gospođom Jelkom i Savkom u O., mesto Čekmedžijićevo. Otsednu u bircauzu.

Što mati mu ima, treba njoj, a treba i miraza kćeri Alki. U varoši kod magistrata upražnjeno je mesto podbeležnika. Izbor je blizu, a Rogozić ima prijatelja.

U poslu je neumoran, te mu nedostaje vremena obdan da Micu zabavlja; mesto sebe dopušta Svilokosiću da je u praznom vremenu varoškim spletkama zabavlja; a to ovaj jedva čeka, jer u svačemu je

Marko na to pristane, samo mu još preporuči da što bolje Alku novčano odrapi. Marko se vrati a Babonja pozove Alku. Mesto Alke dođe Svilokosić, i on sa Babonjom stvar udesi.

Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE

Ama pobesnili smo mi, ja vam kažem Trebalo je da se umiljavamo a mi izazivamo i čikamo, posle dva rata. U mesto da smo je gladili i mazili, da smo joj laskali dok se odmorimo, dok se spremimo, dok se opet osposobimo a mi....

— Ljudi, ništa se ne zna. — Užas! — Ja sam četvrti prekobrojni. — A mesto mobilizacije? — Torlak. — Grozno. Magacini u gradu. Znate li to? — Pa šta?

dana to je po nekad večnost; i da sam ja imao toliko uživanja sam bih večeras svečano tražio da mi odrede najopasnije mesto pa ma izgubio glavu. Eto recimo, spavam ja i probudim se i vidim da sam dvadeset i tri dana bio oženjen.

A sad, evo ovde... vidiš evo ovde spustila sam svoj goreći poljubac za tebe. Poljubi to mesto. Ljubi ga dugo i strasno. ja sam ga do bezumlja dugo ljubila.

ja sam ga do bezumlja dugo ljubila. A ovo sam držala na grudima, na one dve kaplje krvi, da ti ispratim najdraže mesto tvojih kao žar vrelih poljubaca. Ne ubi me! Čuvaj se! Znaj: ne smeš poginuti, jer si ti najvoljeniji čovek na svetu.

, a da on odmah dođe na njegovo mesto prema primljenom naređenju. Zatim naredi da se skine telefon i dva vojnika pođu zajedno s njim, pošto pronađu jednog

“ Ali, u mesto toga, Hristić se zaplaka ljubeći svoje stare roditelje, i onaj stid poraste još više kad u suznim očima žene opazi ponos

s kojim se sreo negde u šumi kao baterijski izviđač, prsa u prsa, kad je ulan njega ranio u nogu a on ulana ubio na mesto posred samoga srca iz svoga karabina koji je oteo u bugarskom ratu i bez koga nikad ne ide u izviđanje.

Kažu joj da je luda i da se ona vara.. ako misli da su muževi tamo na frontu sveci. Pa prelazi u napad: — U mesto da me vređaš bole kaži ti meni: da nisi i ti, tamo na granici, dirao seljanke? — Nisam, časti mi! brani se Hristić.

a u onoj ukočenoj tišini, što je vladala u sobi, osećao je nešto kao prekor i prebacivanje što on sad, kad je njegovo mesto tamo u sred onih mračnih oblaka na hladnim brdima, sedi ugodno tu u toploj sobi.

druga žena, visoka, lepa i dražesna figura pa je lako pozdravila glavom ne gledajući ni u koga i zauzela ono prazno mesto žene koja je izašla Jurišić u njoj poznade ženu Hristićevu, i kad im se pogledi susretoše, on je pozdravi sa onom

ja govo— rim otvoreno Ako to ne možete podneti, onda se odreknite razgovora sa mnom, i ja ću smesta otići na svoje mesto. — Ja znam tu vašu osobinu i volim je. — Dobro. Na koga se odnosilo ono malo čas? Na vašega muža, je l' te?

Afrika

Sedamo u čamac i prelazimo u grad. Velika razlika između francuske i engleske kolonije već na prvom koraku. Mesto demokratskog francuskog, ima nečeg feudalnog i viteškog u kolonijalnom Englezu.

Dogodilo se da mu je jedan crnac, koji je znao da Vuijea zanima taj insekat, doneo na mesto insekta cvet. Treba znati kako je savršena moć opažana kod crnca, pa razumeti šta znači kad se i on mogao prevariti.

Taman sam se obukao u najlepše belo odelo kojim ću iznenaditi gospođu Bede, kad mi njen boj donese pismo. Mesto u jedanaest ja ću u osam časova moći poći za Mankono.

njima, ili im bar ne ukazivati nikakvu pažnju ako neće, Švajcarac zahteva da je sluge probude i premeste na kakvo drugo mesto. Na moje posredovanja, ostavljamo je gde je, a mi naše postelje razvijamo po verandama.

Kad aga udarim on vidi da to nije da bih ga ponizio, već da ga zaboli; a ja znam mesto gde ga najjače zaboli. Posle, kažem vam, ja s crnim govorim njegovim narečjem, tako da belcu ispred nosa odnesem posao.

Uostalom, dokazano je da crnac pamti ne po količini, već pojedinačno; mesto da pamti da ima četiri krave, on pamti da ima kravu belu, kravu tamnu, kravu malu, kravu vrlo rogatu, i svu ostalu

To je mrla velika kao veći novac, nešto malo bleđa od ostalog tela; žuto–sivkasta, mesto boje mahagonija, kao što je koža mladićeva.

ovako hladne, čvrste, još uvek u pupljenju, prave i kruškaste i teške, a ipak vučene nečim uvis, nijedno vreme i nijedno mesto Evrope nije poznalo.

— Pli mejel leste ankol, me nu vulon paltil! (Bolje je još čekati, ali mi ćemo i da idemo.) N. tada greši. I, mesto da iskoristi odmah ovaj trenutak poslušnosti pa da pođemo, želeći da im pokaže koliko je dobro biti poslušan, daje im

Sve to izgleda nestvarno i neopasno u ovoj prekrasnoj noći. Idem sasvim poslednji u redu, zadržavajući za sebe mesto koje crnac nikako ne voli, ne toliko što panter, ako napada (to je beskrajno retko), napada s leđa i poslednjeg, već

su stalno u kretanju; oni nisu vezani ni za kakvu ličnu svojinu a nikakvi ih pravilnici ni pasoši ne drže za određeno mesto.

Eto jedne porodice koja traži pogodnije mesto za življenje. Pred nekim selom na stazi dočekuje nas jedan vitak deran, mladić, namazan mirisima i uljem, obojenog lika

Crnjanski, Miloš - Seobe 2

Nije ni on bolji. To je samo selja sa Rajne, Švaba, prostak, i bolje bi bilo da su mu dali u ruke motiku, mesto Temišvara. Zato on nama stalno oponira? Zato on ne odgovara na naše reskripte?

On je dobio apšit od Engelshofena i ne može to prominit, ni carevina, oli taj Garsuli. Triba Pavlu neko, mesto pokojne Katinke, eto to je! Pavle je sam na svitu! To je zlo, eto to je!

Ček! Ček! Ako ti je do toga, a ti se posle hvataj sa njima, pojaske! Nije ovo mesto, debeli, za zasedu. A ako ti je bilo do toga, što si žene dovodio?

Varvara onda uzviknu: „Pavle, svi ćemo sa tobom, Pavle! Ja ću ti biti kao sestra, mesto moje Katinke. Ne valja da ideš tako udov po svetu, kažem ti. Zlo je. Samoća nije dobra, Pavle! Ženi se!

Na zidovima od naboja, tamo, gde su pre stajali ormari i minderi, u potamnelom zidu, od prašine, zjapilo je sada belo mesto odnetog, odseljenog nameštaja. Kao da ima neki svet u kom je senka stvari bela.

je Trandafil neke črezvičajne poslove imao, a koji su mu dolazili, iz dalekih, balkanskih, zemalja, često, u kuću. Mesto da živi, kao i ostali oficiri – a mogao je da živi kao što imućni ljudi žive, veselo – ovaj Isakovič se potuca, eto, i

A kad Đurđe poče da viče da je ženi pravo mesto u haremluku, ona mu podviknu da valjda tek ne želi da tamo zatvori svoju majku?

Neko mu je bio raskopčao husarske čakšire, razdrešio učkur, i nakitio ga, šarenim šeputima, tamo gde im zaista nije mesto. Nakitili su ga bili kao čuturu, kakve nosi onaj ko u svatove zove – a koje su zvali „fiferi“ u Novom Sadu.

Kad je sobarica izišla, ona je iznela sa sobom kandelabar, i u sobi je nastala tišina i nastao polumrak, na mesto treptanja mnogih sveća. Gorela je samo jedna.

šaputala da joj je jazik zavezan, ali da hoće kazati mu da je razumeti izvolela da nije izabrao nju, nego njenu mater. Mesto prave ljubavi, devojačke, ode u tuđu ženu.

je sačekao poštu, koja je dolazila iz Ajzenštata, a zastajala u Švehatu, i dobio je, u tim poštanskim kolima, mesto. U kolima su bila tri fratra i jedna gospoža, i svi su oficira dočekali ljubazno, ali je Isakovič ućutao brzo.

Na njegovo mesto, za rosijskog poslanika, došao je barun Kajzerling, za koga je Kogada tvrdio da je grof! O tom grofu – koji je, tih

Teodosije - ŽITIJA

mili moj, utešiš srce moje, mnoge počasti od nas darom i ljubavlju primićeš; ako li ppezpeš našu molbu, znaj da ćemo ti mesto ljubavi biti protivnici.

Kada je stigao u mesto zvano Milopotam, napadoše na nj razbojnici i uhvatiše njega i one koji su bili s njim. A pravedni se zbog ovoga ožalosti,

Onome koga ćemo vam mesto sebe postaviti da Bogom i vašom ljubavlju vlada, molim da budete dobropokorni i verni, kao što meni samom biste, i

A kada su ovo svi čuli, gromu podoban plač od sviju podiže se, tako da su mislili da se pokreće mesto na kome sabrani stojahu.

Takođe i žena njegova, blagočastiva Ana, od istoga episkopa svetoga Kalinika primivši anđelski i inočki obraz, nazva se mesto Ane Anastasija monahinja, koja sabravši lik crnorizica provođaše vre me u postovima i molitvama Bogu.

A došavši u Mesi, to jest u središte Svete Gore, u mesto zvano Kareja, ušavši u crkvu prečiste i sveneporočne Bogomatere, pokloniše se i mnogim suzama kako treba celivaše ovu,

A iguman, stideći se ako uzmoli da ne bude odbijen, jer je molba bila velika, namisli sa bratijom da mesto sebe pošalje dobromislenoga Savu.

Požurite se da mesto ili zapusteli manastir izmolite, i ovaj obnovivši svojemu otačastvu utvrdite da se srpski manastir zove, da bi oni od

A sveti otac, krepljen toplotom, htede sagledati mesto gde su uz Božju pomoć hteli da podignu manastir. Ali kao što smo rekli, od starosti i posta beše iznemoralo, tako da

A u Kareji kupivši mesto od prota, mnoge dvospratne ćelije sazidaše radi počivanja kada dođu iguman i bratija manastirska.

A ljubljeni sin pripade na svečasno lice očevo, i mesto toplom vodom vrućim suzama ovo umi, a tako isto i prepodobne mu ruke umi mnogim suzama.

Inače, neka se opet i od nas, slugu tvojih, sakrije kao i od prvih! I kada je došao sa učenikom svojim na označeno mesto, malo kopnuvši, i gle kao da zemlja rukama izdavaše ono što je čuvala, i nisu nimalo promašili otvor jame u kojoj

Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA

ovih krajeva, u kojima se čakavski dijalekat održao usled geografske usamljenosti, svi Srbo-Hrvati govore štokavski. Mesto štokavskim i čakavskim Slovenci govore kajkavskim dijalektom. Ali ovaj dijalekat nije svojstven samo Slovencima.

Kako ovo stanovništvo ima osobina i centralnog i dinarskog tipa, teško mu je odrediti mesto. Najzad se Slovenci Karsta, koje sam uvrstio u dinarski tip, u izvesnom pogledu razlikuju od ostalog dinarskog

Sa ovim se inspiracijama mešaju rasni instinkt, instinkt za životom i za razvijanjem, instinkt da se izvojuje svoje mesto u svetu i da se da svoja puna mera, instinkt čija je snaga ogromna.

Opevaju se ljubav prema porodici i prema materi, naročito ljubav prema bratu, koja zauzima prvo mesto u narodnim pesmama; osim materinske ljubavi ljubav prema bratu je jedina koju žena dinarske zadruge sme iskazati; ona to

Kada stignu na određeno mesto, raspakuju i skidaju tovare sa istom brižljivošću. Gledajući ih na poslu dobija se utisak, kao da misle samo na odlazak

Bogatstvom i lepotom svoga folklora Bosna i Hercegovina zauzimaju prvo mesto među srpskim zemljama. Hercegovački dijalekat je kod Srba usvojen kao književni jezik.

Neki od ovih muslimana zauzimaju vidno mesto u srpsko-hrvatskoj književnosti. Učestvovali su u nacionalnom pokretu, koji je zahvatio celokupnu južnoslovensku

Šjor radi malo i sa malim je zadovoljan, živi mirnim životom uživajući poštovanje svojih sugrađana i ima počasno mesto u crkvi ili u povorkama.

Posle Soluna prvo mesto zauzimaju Ser i Kavala, opet grčko-levantinske varoši; međutim su male varoši, kao Njeguš, Ber, Voden, Drama, Pazar

godina ovo je bilo srpsko selo sa moravskim stanovništvom: ali su ga malo-pomalo istiskivali i naselili se na njegovo mesto Arbanasi, poreklom sa Kosova, iz Drenice i iz Metohije.

Devojke i neveste se o praznicima dosta neukusno ukrase: mesto „dolaktice“ nose tada kupovni jelek, a oko pojasa su velike pafte od novog srebra (pakona, alpake), potkićene srebrnim

Jedan, sada imućniji, seljak iz Pasjana pričao mi je da je njegov deda promenio osam puta svoje mesto stanovanja. Dolazeći iz sela Rajčića (u kumanovskom kraju), da bi se stalno nastanio u Pasjanima, on je usput menjao

Popa, Vasko - NEPOČIN-POLJE

je uvis šiknula Pobegli su daleko Gledali su izdaleka Zmija se oko vidika obvila Ko jaje ga progutala Vratili se na mesto igre Nigde zmije ni trave ni parčadi belutka Nigde ničeg daleko u krugu Zgledali se osmehnuli I namignuli jedni

Nušić, Branislav - POKOJNIK

PAVLE: Otkaz? Našli ste bolje mesto? ALjOŠA: Ne to. Ni za bolje mesto, ni za bolju platu ne ostavim, ali, ali... PAVLE: Onda ste bolesni?

PAVLE: Otkaz? Našli ste bolje mesto? ALjOŠA: Ne to. Ni za bolje mesto, ni za bolju platu ne ostavim, ali, ali... PAVLE: Onda ste bolesni? ALjOŠA (vrti glavom ne podižući oči): Njet!

(Novakoviću.) Čitajte, molim vas, dalje! NOVAKOVIĆ (čita dalje): „Odlučih se, dakle, na to, i, kako je Beč nezgodno mesto, jer svakoga trenutka može čovek sresti poznanika, prvim vozom krenem u Nemačku, u Hamburg i, u okolini Hamburga, u

Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV

Sada znam da je bila u pravu: ja moram imati jedno mesto samo za sebe, ili sva ostala bivaju oklop koji me guši. Sobica na tavanu bila je to mesto i ja nisam preterano uživao

Sobica na tavanu bila je to mesto i ja nisam preterano uživao kad bih zatekao Vesnu da cunja po njoj. Guštere u špiritusu, kutije s nabodenim leptirima i

” Ko je bila ta Sonja nisam uspeo da saznam. Miša koji je upotrebljavao francusku čitanku mesto dopisnice sigurno je već otac porodice, ako nije govedo sa svih strana.

sam stigao do Pogače, jer je to čvorna tačka koju čovek mora da preseče da bi stigao na Tisu, ili već neko drugo ludo mesto. Ataman je sedeo na jednoj od klupa zagledan u prozore naše gimnazije i grickao semenke suncokreta. - Zdravo, stari!

Žene! Čuj! Malo je trebalo da se izvrnem na neko mesto. Žene! Ataman me je gledao kao što je Hilari morao gledati padine Himalaja kad se popeo do vrha. Žene nikada nisu deca!

- Ovo nije mesto za te stvari! - branila se žena, ali onaj glas, sada već sličan nekom glasu koji sam znao, naređivao je moleći.

Čulo se samo dahtanje i opet glas mog oca, koji je govorio ženi da ne brine: ovo je poslednje mesto na kome bi je njen muž mogao potražiti. Bila je to, znači, udata žena. Počeh da prisluškujem pažljivije.

Upitah se hoću li i ja ako se oženim Rašidom kroz nekih trideset šugavih godina zauzeti njihovo mesto, ali to je kao i većina mojih pitanja bilo pitanje bez odgovora.

doduše, a i poneka daska je propadala pod nogama, ali ta, pre mali milion godina zaustavljena skela bila je najluđe mesto koje je čovek mogao da izmisli.

Baronica je čučnula na staro mesto, sokratovski klimnuvši glavom, i počela da prevrće po vreći koju je večito vukla sobom, skupljajući otpatke svih

Njegov otac je šef bolnice u kojoj je umro onaj moj ujak i on je to morao znati, To da je idiot, mislim. To gde mu je mesto, takođe. Ako bilo ko uopšte zna gde mu je mesto.

To gde mu je mesto, takođe. Ako bilo ko uopšte zna gde mu je mesto. Rekao sam samo da mi je Rašida nešto kao ljubav, ali on to nije mogao da shvati.

Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA

Svi zasednu. Tu je i gospođa Soka sa celom porodicom. I Milan šegrt dobio je dole mesto. Kod gospodara Sofre i šegrt za trpezom ruča. Mati se tek katkad digne da nadgleda, a Lenka i Pelagija služe.

Mati je pre tog spominjala gospodaru Sofri da dâ Peru dalje u škole, ili da ga dâ gdegod na drugo mesto u trgovinu, ali on nipošto; hoće po svom kalupu sina da izobrazi, da je uvek pred njegovim očima, pa veli: i on je u

Obuče se po redu, uzme nadžak i kaže da je gotov. Sad uđe u birtiju. Razgledaju gde bi bilo najbolje. Moler nađe jedno mesto na duvaru, u čelo, da svakom koji uđe odmah u oči padne.

Čamča unese „provijant” i jedno polovače. Mesto da armicijaš njih časti, oni časte armicijaša. Armicijaš dobro pije, već se pomalo ugrejao.

— To je selo jednog bogatog grofa. Tu ćemo „auspruh” prodati. — Kada? — Sutra. — Ali ovde nije opasno mesto, kao ona čarda? — zapita Krečar. — Nije, ’de si video da grof spahija sedi ’de je opasno? — A poznaješ li ti grofa?

Na tom krasnom kandilu izrađeni su svetitelji, među kojima glavno mesto zauzima sveti Nikola. Posle nekoliko dana spreme se na put, kola natovare platnom i pođu natrag.

Gospođa Matilda poruči Šamiki da dođe u B. da se s njom na izvesnom mestu sastane. Opredelila je mesto, dan i sat. Šamika se prijavi u zakazano vreme. Tu mu gospođa Matilda ispriča kako je Lujza žalosna.

Pravi „galantom”! — Ja vas sažaljujem, gospodin-Kiriću! — Zašto? — Što vas usrećiti ne mogu. Kamo sreće da sam vas mesto laćmana izbliže poznavala! — Već sam omatorio. — Ništa zato, ženite se. — Koga da uzmem?

Juca, kad je čula vrata otvarati, držala je u ruci zbornik i molila se bogu. Zatvori zbornik, ali eto na vratima mesto Šamike, brat. Brat je gleda kako je obučena, ježi mu se koža. Juca mu izgleda kao s neba kakav duh u ženskom obliku.

dіlіgence) — brza poštanska kola koja prevoze i putnike deposіtum (lat.) — ostava, mesto gde se čuvaju tuđe stvari „Der Todesengel senkt die Fackel nіeder, Und mіt іhr erlischt meіn armes Sіen.

pobegao iz Meke 622 godine, gde je i umro; u njoj se nalazi grob Muhamedov Meka — grad u Saudiskoj Arabiji, rodno mesto Muhamedovo; za muslimane sveto mesto kuda idu na hadžiluk Meіn Herz іst Horst der Lіebe (nem.

je i umro; u njoj se nalazi grob Muhamedov Meka — grad u Saudiskoj Arabiji, rodno mesto Muhamedovo; za muslimane sveto mesto kuda idu na hadžiluk Meіn Herz іst Horst der Lіebe (nem.

Crnjanski, Miloš - Seobe 1

iznad članaka i laktova, donesen i bačen pred ulaz u taj čudni drvored, kojim je imao bez daha da projuri, a u kom su mesto stabala stajali nepomično njegovi zemljaci, iz kojih je izraslo šiblje.

Ako je stajao kraj njega, gledao ga je nekako sažaljivo, ako je sedeo kraj njega, prepuštao mu je blagonaklono mesto, mada je on bio suv kao štap, a onaj težak kao bure.

Živeo je za njih i zanemario svoju trgovinu, brinući se da ih već jednom naseli stalno na jedno mesto. Uvide da je sreća bratovljeva sasvim slučajna, ali da tako mora biti.

Dugo se zadrža kod velikog prozora sa rešetkom, koji je gledao na reku. To mesto odabra prvih dana da se isplače. Dan i noć proticala je tu široka, ustajala reka. I, u njoj, njena sen.

smatrali neprijateljskom zemljom, ušao je u Virtemberg, sav u procvalom drveću, mirisnim šumama i brdima, tražeći zgodno mesto za zimovanje, gde bi stovario sve one kože, kabanice, ćebeta, što ih je puk vukao i prtio od kuće.

periku, primali su ih vrlo hladno, a jedan od njegovih oficira, kapetan Antonovič, samo je sabljom uspeo da sačuva svoje mesto u jednoj gostionici, u koju su kirasiri doveli dve italijanske glumice, da načine teater.

prvu noć, u jednoj šumi, iz koje se videla varošica Štukštat i Rajna, sa jednim rukavcem, koji je Berenklau odabrao za mesto gde će prvo da se udari. A iza njih, u daljini, brda.

uspeti da kruniše svoga muža u Nemačkoj, bila mu je šesta briga, kao i njima njegovo proizvodstvo za potpolkovnika. Mesto rata u kom je učestvovao, on je pamtio to svoje hodanje tamo‑amo, kao neko besmisleno tumaranje kroz vrele, letnje noći i

Babetina mu se pojavi na mesto prve ljubavi, praznina na mesto gradova, u kojima je živeo, trgovao, ili kopao jarkove, pucao i tukao ljude.

Babetina mu se pojavi na mesto prve ljubavi, praznina na mesto gradova, u kojima je živeo, trgovao, ili kopao jarkove, pucao i tukao ljude.

se kao u snu, po kojoj bi mogao da se ispruži, da ga voda nosi, nosi, kao njegove lađe, kad nema vetra, lako i nečujno. Mesto toga, počeo je da se davi sa konjima u blatu i da guta pesak, koprcajući se, u mulju, koji nikako nije mogao da izbriše

I da mesto čistih nebesa i slasti telesnih, kao neki paša oko svoga vrta i šedrvana, naiđe na kudikamo strašniju patnju, nego što

Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI

nego predstavlja jedan sistem veoma precizno kodifikovanih simboličkih akcija u kojem ništa nije slučajno: ni vreme, ni mesto izvođenja, kao ni postupci i sredstva.

U jeziku magijskih obreda, čiji je cilj rađanje muške dece, istaknuto mesto imaju raznovrsni predmeti i atributi koji simbolizuju muškost.

„Kad trudna žena izađe iz sobe napolje, onda neka komšika metne na klupu ili krevet ispod ponjave ili ćilima na jedno mesto nož a na drugo makaze, ali tako da trudna žena o tome ne zna. Zatim je zovne i kaže joj da sedne.

⁴⁰ Trudnica takođe ne sme jesti „načeto“ mesto. Vuk piše: „Pripovedaju kad žena trudna jede meso od ovce, ili od koze, koju je vuk jeo, onda po njezinom djetetu kad

Ko se rodi na Veliku subotu, taj može da vidi „crveni vetar“, a ima i sposobnost da otkrije mesto sa zakopanim blagom.

⁸ Voda posle kupanja prospe se na za to određeno, „čisto“ mesto. Na Kosovu se prospe u kući, a nikako napolje, da se ne bi detetu desilo kakvo zlo.

mnoga nevidljiva bića koja mu mogu zlo naneti, razumljivo je što je veliki broj zaštitinih mera vezan baš za ovo mesto. Pre svega, vrlo je važno od kakvog je materijala kolevka sazdana.

Ovde je mesto da se nešto kaže o jednom veoma starom, čudnovatom i široko rasprostranjenom, mnogo izučavanom, a još uvek zagonetnom

Ako na bolno mesto kane samo kap mleka, bolest će, kažu, zasigurno proći.² Koliko je u srpskom narodu značajan kult mleka vidi se i po

U legendama o junacima takođe je opšte mesto da su njih vile zadojile. Neobično junaštvo Banović Strahinje, Miloša Obilića, Alije Đerzeleza i drugih junaka narod

Strogo se vodi računa da se voda upotrebljena za kupanje deteta prospe na posebno, čisto mesto. Ona se obično prosipa uz plot ili tarabu, a nikako tamo gde prolaze ljudi ili stoka.

Na kraju obrednog šišanja, kosa se pažljivo prikupi i ostavlja na naročito mesto. Najčešće se kosa, da bi dete dobro napredovalo, ostavlja na mladu šljivu, zatim u račve kalema koji bujno raste ili u

Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE

Zna se svačija putanja i mesto, i kad ko izgreva u punoj slavi i dokle mu traje plima, zna se kojom svetlošću ko sija i od koga je prima.

imaju pozivnice za svaku povorku i panoramu, za čoveka koga i u vozu, i na gozbi, i u hramu, i u raju, numerisano mesto čeka, za one koji još za veka grobnicu gde će leći znaju; za ljude koje na svakoj vodi čekaju brodi i kotva u svakom

Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE

122 PRAZNIK 126 ŠETAČ 131 PRIJATNO MESTO 135 CARSKE MRVICE 139 MIS 145 LANjSKI SNEGOVI 147 NEDELjA 151 VIKEND 154 POSLE GOSTIJU 161 IZLET 166 ZAMAK 169 ČOVEK

Pa, kako je, kaže, šta ima novo, šta se napada? Bez veze! Vidimo lepo, mesto ga nekako ne drži; nervozan je, sav u grču, uopšte više nije za gluvarenje.

U čemu je štos? Kao da se meni gluvari ovde godinama, kao da ja ne bih zbrisao istog časa na neko bolje mesto kada bi mi se pružila šansa? Znate kada bih požalio za ovim ćoškom? Nikada! Fuck off!

To je moje mesto! – govorili su za komadić obale, za neku stenu zgodnu da se na nju nasloni glava, za deo mola ili lanternu.

– govorili su za komadić obale, za neku stenu zgodnu da se na nju nasloni glava, za deo mola ili lanternu. Ovo je moje mesto! Ali, ko može da poseduje more?

ali već sutradan, prvog, desetog ili dvadeset i petog, stizali su novi gosti i govorili za komad obale da je to njihovo mesto, i sve je bilo isto. Ne, ne, zaista je krajnje vreme da se pakujem! Bio sam sa kelnerima na ti.

Naročito mi se dopadalo ono mesto kada Princip puca govoreći sa papučice automobila: »Došao si Bosnu pohoditi, srpski ne znaš dobro govoriti, Evo Tebe

FNRJ zahvaljuje...« i obojena razglednica Vuka Karadžića, još i njegova diploma za prvo mesto u jesenjem kros-kontriju 1952.

neke daljine, a onda je polako, sasvim polako, spustio svoj tovar na zemlju i dugo razgledao polumrtvog profesora i to mesto.

Za starce, opet, to je jedino mesto u njihovom kraju gde se nešto događa. Ono im zamenjuje sedenje pred gradskom većnicom — zatvorena je one godine kad

– A gde je, do đavola, znak za krivinu? – Tamo... – Ne vidi se od granja! – Nema ko da ga skreše. Siromašno smo mesto. – Ima li servis za kola? – Nema. – Ima li bar kakav automehaničar'? – Nema. – U redu! Gde je telefon'?

– Ovo naseljeno mesto? – Mi živimo ovde i ništa nam ne fali. – Dobro, ljudi, hoćete li mi pomoći da izvučem kola? – Zar ne vidiš da smo

Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA

MATI: E molim vas, blago je lako steći, samo kad je čovek vredan. PROVODADžIJA: Verujem, osobito kad je mesto kao kod vas. Gledim, lepa se varoš učinila. MATI: A vi niste skoro ovde bili?

Lazar, mamo, to ne mogu nikako da trpim. MATI: Pa zovi ga Lazicom, Lakom, ili kako oćeš. I ja tvom ocu kažem „Cico“ mesto Nika, a tako i druge čine. TETKA: Meni moj kaže „babo,“ a ja njega „Milo“, pa dobro.

Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA

fenomen 4 Počeci 6 Dete i dečja književnost 8 Pribežište 13 Vaspitna tendencija 16 Merila 19 NAIVNA PESMA 22 MESTO I ULOGA ZECA 35 JEDAN VID UPOTREBE DEČJE 48 KNjIŽEVNOSTI 48 ZMAJ 53 POBUNA PETLIĆA 61 ĆOPIĆEVE PRIČE IZ

Tim ograničenjem ona kao da je priznala da ne drži mnogo do sebe, i da dragovoljno pristaje na niže mesto u redosledu duhovnih aktivnosti.

pesama deca su prihvatila i zavolela; to je lepo; ali, to je jedna od onih činjenica kojima se ništa ne dokazuje. MESTO I ULOGA ZECA U dečjoj književnosti, koja se od XVIII veka počela izdvajati kao poseban rod, zečevi su odigrali vidnu,

Zajac-hvalisavac jednog dana radosno poskoči I celom svetu objavi što ne reče dotle nikada: Među zverima prvo mesto meni pripada! Na moru i na kopnu, pa čak ni na nebesima Bolje životinje od mene nigde ne ima!

Na moru i na kopnu, pa čak ni na nebesima Bolje životinje od mene nigde ne ima! Zajcu će počasno mesto osporiti medved, a naposletku će i jednog i drugog pobediti crv.

Vole da posmatraju ljude dok rasađuju kupus, i dogovaraju se kako će, kad se kupus zaglaviči, na to mesto često svraćati. Veliki su majstori u šaranju uskršnjih jaja.

Ta, retka izvorna delca, mogla bi opstati i naći mesto i u postojećim okvirima književne umetnosti. Mogli bismo ih priključiti čas satiri, čas humorističkoj književnosti, čas

POBUNA PETLIĆA I Zmajevo dete je dete čestite građanske sredine, čije je mesto u društvu sigurno, zadaci jasni, obaveze utvrđene. U tom detetu pesnik oseća budućnost nacije, njenu sutrašnju snagu.

Stavih žuti list u rupicu na reveru i rekoh: -Ovo je mesto za francuskog Peru. Zašto se ovaj list zove Pjer, zašto je Francuz, to ni na racionalnom ni na iracionalnom planu

Primenljivost kojom se pesma čvršće vezuje za događaje, za povode, za mesto i vreme, pomaže joj da nađe bolje uslove opstanka, podsticaj, životvorni uzlet.

odeljku Radovićevog stvaralaštva pojavila se temperatura koje kod njega, do sada, nije bilo; skepsa je ustupila mesto izvesnom zanosu. Ali, zanosa tekućim životom i čovekom ni tu nema.

Ona, svakako, pripada lakšem, tzv. zabavnom žanru, ali to nimalo ne umanjuje njeno izuzetno mesto u istoriji našeg duhovnog iskustva.

Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI

ŽUTILOV: Znate li šta je, da isteramo Gavrilovića iz odbora, koji je i tako mađaron, pa da namestimo vas mesto njega. SMRDIĆ: To bi dobro bilo. ŽUTILOV: I tako nam mlogo koješta kvari.

Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI

CAR 331 BOŽIDAR KNEŽEVIĆ 332 V DANAŠNjA KNjIŽEVNOST 334 KULTURNE I KNjIŽEVNE PRILIKE 335 DOLAZAK MLADIH NA MESTO STARIH 336 INDIVIDUALISTIČKI KARAKTER DANAŠNjE SRPSKE KNjIŽEVNOSTI 337 NACIONALNI OPTIMIZAM 338 DUHOVNI I KULTURNI

Prirodno je da se u takvim teškim prilikama Srbi nisu dobro osećali u svojoj novoj domovini. Mesto željena skloništa naišli su na nova gonjenja i stradanja, i gorko osećanje zahvatilo je duše narodnih vođa.

u svetovnjačkom redu prvo mesto zauzimaju građani, trgovci i zanatlije, rastureni po svima mestima uz Dunav, od »srebrobogatoga 3emuna« do

ljudi«, oficiri u državnoj službi, oni su se izdvajali iz narodne zajednice, postupno postajali nacionalno ravnodušni. Mesto njih na čelu naroda stoje i prvu reč vode građani, trgovci i zanatlije, koji su došli sa Balkana sa izvesnim znanjima,

Kada pominje sebe naziva se: »mnogogrešni«, »nepotrebni«, »ludi«, »skudoumni«, krije svoje poreklo i mesto rođenja, i piše: »otečestvo mi zemlja, mati že grob«. Kada je pisao svoja dela bio je »v starosti glubocej«.

Pošto mu je brat svrgnut sa episkopske stolice i bačen u zatvor, on izgubi mesto, napusti Erdelj i 1680. ode u Vlašku, na dvor kneza Šerbana Kantakuzina u Bukureštu.

je u Moskvi i u Smolensku. 1757, putujući punu godinu dana preko Poljske i Ugarske, vrati se u Karlovce. Ne dobivši mesto za nastavnika u »Pokrovo-Bogorodičinoj školi«, uvređen i razočaran, on napusti Karlovce i po drugi put ode u Rusiju.

Ostavši tu nekoliko meseci, preko Makedonije i Srbije vrati se u Karlovce iste godine. Tek 1759. dobije mesto za nastavnika geografije i retorike u »Pokrovo-Bogorodičinoj školi« u Karlovcima.

Kao pesnik Rajić ima svoje mesto u istoriji srpske umetničke poezije, kao jedan od prvih pisaca naših koji su pisali stihove.

On napušta staru tradiciju da se u pisanju počinje crkvenom istorijom i mesto toga govori o ranijoj sudbi Slovena, tumači postanje monarhije i republike, raspravlja o istorijskim zakonima, ima

On zauzima osobito mesto u srpskoj književnosti XVIII veka: on je prelazan pisac između starije, bogoslovske, i nove prosvetiteljske svetovne

Lюobezni Haralampіe, koji je poziv na pretplatu za Sovъte zdravago razuma i manifest celoga njegovog budućeg rada. Mesto objavljenih Sovъta izdao je on u Lajpcigu, 1783, delo Životъ I priklюčeniя Dimitrіa Obradoviča, narečenoga u

Sremac, Stevan - PROZA

A to mesto prepiščika jedva je dobio. Sva mu se familija digla na noge dok mu je izradila to mesto. I tetka, i strina, i stric, i

A to mesto prepiščika jedva je dobio. Sva mu se familija digla na noge dok mu je izradila to mesto. I tetka, i strina, i stric, i neki daleki rođak (čije su ime i zvanje vrlo često s ponosom spominjali), i mati — sve je

Ali: »Čovek nalaže, a bog raspolaže«, i naš majkin »medicionar« zape, pa ni maći. I mesto da medicinu uči deset godina (kao što to većina dobrih Srba i čine) — on zape u nižim razredima nekih šest godina, i

— veli mu šef. — To ti samo kažem. Zar ti da primaš neke deputacije i neke poklone i »jabuke« mesto gospodina načelnika ili gospodina ministra?! Da varaš geake i da im obećavaš nešto?! — To nije istina!

Kad je doznao, on se iselio od Riste puškara, i mesto jedne stalne i glavne kancelarije, imao je nekoliko filijala po onim mehanama gde seljaci svraćaju.

Jova bi otrčao u poštu, seo na svoje mesto i šefa dočekao. Tako je živeo Jova kroz sva četiri godišnja vremena i dočekao Božić leta gospodnja 1891.

Kod ovoga poslednjega je najradije išao i najprijatnije proveo. Kad dođe, a on skine samo kaput, a pripaše mesto kecelje neku staru suknju gospođe Perke šefovice, pa radi posao, a sve zameće šalu i pravi komediju, tako da gđu Perku

izvora i utoke; za tvoje je pare sve to sagrađeno, podlogo društvena, a ne za gospo’ske — reče i posadi majstora na mesto na kome on obično seđaše. I jadan i zbunjen, majstor sede, ali ne zna kud će s rukama.

Radičević, Branko - PESME

kraj jednog izvora, Teke što je zabelila zora, Al' sve jasno kanô u po dana Kada sine luča ta sunčana, Divno mesto, puno lepirića, Puno tica, i puno cvetića, Puno lipa i druge divote — Baš mi srce iz nedara ote.

Sve nestalo, sve ga je izdalo, Ti jedino verno mu ostalo, Mlogo teo, mlogo započeo, Čas umrli njega je pomeo, Mesto danka spustila se tama, Mesto slave tebe ima sama, Ti si ponos, ti si cela dika, Ti mu slava možda svekolika.

Ti jedino verno mu ostalo, Mlogo teo, mlogo započeo, Čas umrli njega je pomeo, Mesto danka spustila se tama, Mesto slave tebe ima sama, Ti si ponos, ti si cela dika, Ti mu slava možda svekolika.

Oj Karlovci, mesto moje drago, Kô detence došao sam amo, Igra beše jedino mi blago, Slatko zva ja med i smokvu samo.

ljubice ubave; Zbogom i vi po njima izvori, Velja slasti kada žeca mori; Zbogom ostaj, ubavo Belilo, Ti mi beše uvek mesto milo, Svud po tebi deklice, tanane, Svaka od nji laka kâno lane, Lica bela pa malo rumena, Suknja borna divno

Neće biti sokolova oka, Niti pleća kô stena široka, Niti grudi kao sinji kamen, Kad udariš da isteraš plamen, — Mesto rasta, mesto omorike Buće samo trske i šibljike, Oh nevoljo, ao velji jade!

sokolova oka, Niti pleća kô stena široka, Niti grudi kao sinji kamen, Kad udariš da isteraš plamen, — Mesto rasta, mesto omorike Buće samo trske i šibljike, Oh nevoljo, ao velji jade!

Kad udariš da isteraš plamen, — Mesto rasta, mesto omorike Buće samo trske i šibljike, Oh nevoljo, ao velji jade! Mesto one ponosite zgrade Biće samo dva-tri praška laka, Da se plaše od vetrića svaka.

ali baš najposle Da ne beše sve to sanak dosle? Ovo reko, pa se leći sprema, Jera mi se nešto pozadrema, No dok mesto ja traži po mraku, Glednu malko nebu i oblaku, Al' kad vide same oblačine, A zvezdice te baš ni jedine, Padne na

Pobratimstvo pod noge vrgao, Rodnu zemlju zlotvoru izdao, Na krst časni sablju povadio, Ukraj Boga mesto izgubio, Pa sve zaman — oh ti jade teški!

ograšju pade, Al' se Cveta prevarit ne dade: „E pa dobro, dad' njegovu glavu, Da je vidim mrtvu i krvavu, I celivam mesto dragog svoga, Kad ga živa grliti ne moga, A ti brže kopaj raku ladnu — U nju leću, izdajice neću.

Juriš, brate, seci, tuci — Besna paščad, isti vuci — Juriš, juriš na zlotvore, Da ti ime ne obore! Mesto Jovan Janoš vele, Mesto Gliša Gergelj želje, Mesto Paja Palči ištu, Od Steve ti grade Pištu — Juriš, Srbe, juriš,

Simović, Ljubomir - HASANAGINICA

Biće da ga je u onome boju — a svi bar znamo šta je stanje ratno — neki aramija, neki zdrpilović, na nezgodno mesto ga je mlatno! I tu ga je oštetio znatno! SULjO: Šta mu je bilo — ja niti znam, nit pitam. Njegova stvar.

Da nema neke zabune... HASANAGA: Prvo sedi. (Kratka tišina, dok beg zauzme mesto) BEG PINTOROVIĆ: Mi odnedavno više nismo rod... HASANAGA: Jes, fala bogu.

MUSA: Ćuti-de! Kao da čujem talambase! Bogami, jesu talambasi! Evo svatova! Ajde, svako na svoje mesto! Brzo! Suljo, po agu! (Suljo utrča u kuću. Na scenu ulaze Hasanaginica i beg Pintorović.

Znam raspored. Ovde brat, ovde čauš, i tako dalje, ovde nevesta, ovde mladoženja. Al ovde, gde je mesto mladoženji, ja vidim konja! Za koga moju ženu udaješ? BEG PINTOROVIĆ: Šta pod tim podrazumevaš?

Kakva ti je to smišljotina? Šta si to namislio? HASANAGA: Šta sam ja namislio! Ti si mesto mladoženje doveo konja! Hteo si ti mene da uvrediš dovodeći mi pred kuću ovu kljusinu!

Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI

u masnim, prljavim mintanima; opasan s nekoliko pojaseva; na nogama svinjski opanci iz kojih strčaše navek slama mesto obojaka.

Jure oni i grabe ko će što pre i lepše i bolje mesto zauzeti pred portom groblja. Ja ostajem kod kuće, čekam tebe da dođeš te da zajedno ručamo, kao što smo se i dogovorili.

I da bi sve to izgledalo kao ozbiljan ručak, ti mi u čašicu daješ vode mesto rakije. I tek onda donosiš jela, ali najviše pšenice s orasima i šećerom.

I prigrljenu, potpuno pripijenu uzame, držah te, osećah ti laku trzavicu i toplotu tela... Ah! I mesto radosti, sreće, strasti, mene luda i bedna, obuze beskrajna velika, teška, tuga... Suze mi navreše.

Kako se nije podavala bolesti; kako sama, noću, nije mogla da naiđe na vrata sobe; kako je lomila vatru u mangalu mesto u peći; kako je htela da padne u bunar ne mogući da se vrati u kuću; kako nije davala da me zovu bojeći se, da se ne

Sve što beše kod tebe: u bašti malo drveće; sa ulice oronuo zid i pokriven tuluzinom i prućem mesto crepova; na motci, pred kućom, obešena ponjava; uz zid prislonjeno nekoliko drveta; mali prozori izlepljeni hartijom —

Dođe do mene, spazi me, i mesto: „Dobro jutro“ Ti reče: — Umre teta? — A glas ti beše tako običan, ravnodušan. Lice tamno, bledo, suvo i, pocrnelo od

ikada srce zaboli, duša se razdraga i slatka tuga obuzme dušu — to je pri uspomenama na prošlost, minule dane, rodno mesto, drugove iz detinjstva...

Tada ga dozva otac k sebi, ne znajući šta da čini. — Sedi! — rekao mu mrko i pokazao mesto DO sebe na minderluku. Stojan, kao uvek, samo stao pred njim. — Neka — odgovori mu — Mogu i da stojim.

— Da gledamo — šaputaše noseći me kroz baštu. I donese me do zida. Izabra najtamnije mesto, u ćošku do jabuke. Mene metnu na zid i okrenu tamo, svadbi, a ona osta iza mene.

— Eto ga, neka služi on. Vidiš li ga koliki nam je porastao. Sedi ti, tako, do mene. I pomiče se da joj načini mesto. Majka seda, klekne, i nudi č’a-Jovana, a ruka joj drhti... — Kusni, Jovane. Obiđi. Ja baš za tebe ostavih.

Ali ona opet okrete na šalu: — Jest. Takav ti posao. Samo da si po mehanama. Mesto ovde, ovako, da sediš, veseliš se, a ti tamo. Pa i da se oženiš. — A da znaš kakvo sam ti devojče izabrala?

Kostić, Laza - PESME

ask.rs. 2009. Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Laza Kostić PESME Sadržaj MESTO PROGOVORA 2 MEĐU ZVEZDAMA 3 LjUBAVNE PESME 14 POD PROZOROM 15 POGREB 18 POSLE POGREBA 22 OBJESEN 25 SINOĆ 27 LjUBAVNA

I MOLITVE 174 PEVAČKA IMNA JOVANU DAMASKINU 175 MOLITVA BOGORODICI 178 ЅANTA MARІA DELLA ЅALUTE 179 PESME MESTO PROGOVORA MEĐU ZVEZDAMA (Vilovanka) U po noći preveseljke, sa netrenke terevenke, zagrejan se digoh doma.

Silnih želja poletelo jato da s visine izgleduje zlato, o nebo se želje prikovale, mesto zvezda na mene su sjale, a najvećom od tih želja kleti' pridela je nojca veo bledi, bledi veo sadi-mesečine, hoće nojca

Valjda kroz vas probi cikut i vapaj mučenički, pa kroz svako tako prociknuto mesto proviru znaci božje milosti tanko, štedljivo, kao što vladari na zemlji kolajne dele, kolajne sjajne i reči lepe tebi,

reči, mora da se um pritaja kad se ludost pred njim peči, u žestini okršaja vetrenjača mnoga zveči, kad je glavi drugo mesto a trbuh se za sve brine: sećam te se vrlo često, budaline Savedrine.

čika, filišćanskog najamnika, čiko njojzi bole zna: odvede je na prevare među svoje gospodare — sad im noću uz pehare mesto žiška licem sja. Jest, al' sada, bože sveti! kad od mene tuđin strepi, sada me se svaka lepi!

Znadem šta se tamo sprema, al' Samsona više nema, mesto njega en' u kleti na postelji mojoj spava avet grdna mojih strava, — Dagon mi se njome sveti, što mu hrama obesveti; eno

Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA

Kad dođe aždaja, pitaj je kuda ide i gde je njezina snaga, pa sve ljubi ono mesto gde ti kaže da joj je snaga, kao od miline, dokle je iskušaš, pa ćeš mi posle kazati kad dođem.

Kaži mi gde je tvoja snaga. Ja da znam gde je tvoja snaga, ja ne znam šta bih radila od miline, sve bih ono mesto ljubila. Na to se aždaja nasmeje pa joj reče: — Onde je moja snaga u onom ognjištu.

Onda car sedne s njim na kola, i pođe na ono mesto da vidi je li istina, kad tamo, ali još samo jedan prut nađu. Car Trojan naredi da se načini svirala od onoga pruta da

u cara na kom će mestu da bude vinograd, pa neka ti išpartaju, a ti uzmi torbu i u nju struk bosiljka, pa idi na ono mesto i lezi te spavaj, a za sedam dana imaćeš grožđa zrela.

A mati kad čuje, reče mu: — Idi, sinko, idi ogledaj, i onako si propao. Onda on otide k caru i zaište mesto za vinograd i da mu se išparta gde će biti brazde.

On iziće iza sela, i kad dođe na ono isto mesto gde je pre onu devojku našao, ona iziđe opet preda nj pa mu reče: — Opet si, brate, neveseo n plačan.

Viljevi će onamo doći da piju vodu, pa će se opiti i popadati, a dunđeri onda neka im sve zube izrežu pa ih nosi na ono mesto gde car hoće da mu se grad sagradi, pa lezi te spavaj, a za sedam dana biće grad gotov.

otide i svrši kako mu je devojka kazala: viljevi dođu te se opiju i popadaju, a dunđeri im iseku zube i donesu na ono mesto gde će se grad zidati; on uveče metne u torbu struk bosiljka, pa otide onamo i legne spavati, i tako za sedam dana bude

A on odgovori: — Da je sve vino od ove vode, pa da je moje. Anđeo prekrsti štapom, a to mesto vode poteče vino: tu se burad opravljaju, tu se vino sipa, ljudi rade, selo čitavo.

A on mu odgovori: — Da su to sve ovce, pa da su moje. Božji anđeo prekrsti polje štapom, a to sve mesto golubova ovce: tu su stanovi, jedne žene stoku muzu, jedne mleko razlivaju, jedne skorup skidaju, jedne sir sire,

Kad ujutru dan osvane, ali nema onih dvorova velikih, već mesto njih srednja kuća; ali i u njoj opet ima svega dosta. Kad bude predveče, sedne Usud za večeru, sedne i on s njim, a niko

“ Kad ujutru dan osvane, ali nema ni one kuće, nego mesto nje stoji manja. I tako je Usud svaku noć radio, a kuća mu se svako jutro smanjivala, dok najposle od nje postane mala

Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE

Teško svakoj, koja ne ljubi čistoću. Šta si onu mast metnula na policu, da diraju mačke? Zar je njoj onde mesto? LEPOSAVA: U hitosti ostavila sam, pak sam posle zaboravila. SOFIJA: Žalosno je za svaku kuću, gdi nema reda.

MAKSIM: Svršila kao naopako. Kako si metnula onaj pepeo? SOFIJA: Kao što si kazao. MAKSIM: Onde je njemu mesto. Nisam li sto puta govorio, da se meće pored odžaka. SOFIJA: Ja sam čula: u kraju do oluka.

JEVREM: Pravo, snao! MAKSIM (Jevremu): A šta ti tu? JEVREM: Kad komandant ne razume komandu, onda se mesto njega postavlja drugi. MAKSIM: Ti nju kvariš. JEVREM: Ja sam samo od generalštaba.

PUTNIK: Nije mi poznat, a ko će sve fabrikante i poznavati. DOKTOR: To je fabrikatno mesto. PUTNIK: Nije mi poznato. ŠALjIVAC: Vidite, kod nas čujete što nigdi nema na svetu. DOKTOR: U Parizu ste bili?

DOKTOR: Jeste li bili u Vitlehemu? PUTNIK: Gde je to? DOKTOR: Isusa Hrista mesto rođenja. PUTNIK: Ja sam kazao da vi niste Srbin. Ta u Svetom pismu stoji Vitlejem, a ne Vitlehem.

DOKTOR: Pređe nego o tome što počnem, treba da znate da Srblji žive i u Bosni, gdi je znatno mesto Dubiča na reki Sani u predjelu srebrni i gvozdeni ruda nalazećim se.

Ja sam moje novce zakopao, pak sve mi se čini da je rđavo mesto. I zaista, onde, gde svako može doći i zaviriti, nisu najbolje sačuvani. Da ih izvadim dakle, i na drugo mesto sakrijem.

I zaista, onde, gde svako može doći i zaviriti, nisu najbolje sačuvani. Da ih izvadim dakle, i na drugo mesto sakrijem. (Ide k drvetu.) Odi, brigo moja! (Kopajući.

KUZMAN: Fala, komšo, na tvom prijateljstvu; ali, opet, ne želim da mi mesto pokažeš. Znaš, novac je đavo. DAMJAN: Idi, molim te, sad ću ja o tebi, ili ti o meni sumnjati.

Ne škodi prokušati. (Pristupi mestu.) — Na moju dušu, malda nije radio, zašto mi se čini da je ovo mesto sasvim drugi vid dobilo. (Počne kopati.) DAMJAN se polako ukaže. DAMJAN (za sebe): Aha, ovaj se već zabunio.

STANIJA: Tako i Turci čine, i vi niste bolji. Kuku, Stano, ako umrem u pogano mesto! LjUBA: Ne boj se, majka, ovde nije tako. STANIJA: I ovce, i ovde; ako nije bilo, biće.

Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA

da nijednu reč ne čujem! Ja znam što radim. Ti si jednakog lica i moga stasa. dokle god ja ne dođem, ti ostaješ ovde mesto mene. Povataće Sultana svima krajeve! PELA: Ali ako me poznadu? SULATANA (lupi nogom): Opet počinješ?

Nije šala, navuče žena moje aljine, poveza se, pak kanda u vodu utonu, a mene ostavi da budem mesto nje gospođa i jošt da se nikom ne izdajem. Šta će biti ako dođe milostivi gospodin? Evo nekoga!

PELA (s valom preko šešira, stupi), PREĐAŠNjI TRIFIĆ: Odi, sunce moje, oće majstor Sretinica silom da ti preotme mesto. PELA: Milostivi gospodine. TRIFIĆ: Šta je? PELA: Oprostite mi, ja nisam kriva.

TRIFIĆ: Hm, hm! Dakle, tebe je Stevan mesto Pele kod Srete odneo? STEVAN: Milostiva gospođa, molim za oproštenje, ja nisam znao. SRETA: A šta ću ja da reknem?

Lalić, Ivan V. - PISMO

Možda je bila pustoš i hladnoća, Pa zaboravom namernim se tešiš: Da mi je da ti mesto pesme ove Napišem čitak sinopsis za snove!

Ovde i ruševine Sarađuju, iz veka u vek, sa savršenstvom: Svetlost je halina duše i na tim stubovima Što mesto arhitrava ozbiljno vazduh nose. S vernošću istom, kao da ista je težina. A ljubav?

Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE

na primer, već bih imao svoj sopstveni komforni spomenik na Kalemegdanu, gde sam ošacovao jedno zaista prijatno mesto, odmah desno pokraj glavne šetačke staze. Umesto toga, što sam radio?

Uzmimo drugu mogućnost! Ako neko može da vas otfura na jedno ovako maksimalno mesto, gde svaki sto ima lampu sa abažurom, onda je on kao po pravilu „tabu“, razmenio je četvrtu banku života, ima ženu i

“ što se tiče njihovog ponašanja, oni se inače ponašaju kao šefovi diktatorskih režima — u poslednjem trenutku menjaju mesto i vreme sastanka da bi izbegli potencijalne atentatore! Stvarno vas ne masiram?

Baš mi žao! Stvarno mi je žao! U stvari, da me večeras niste izveli na jedno ovako fino mesto, umrla bih a da ne bih nikada doznala čemu služi stari kečup, na časnu reč!

Sve u svemu, bilo je to prilično konforno mesto s upotrebom deljive reke. Moj matori napisa jednog dana belom bojom na pramcu „ČAMAC“.

Sećam se godina kad je mom matorom išlo naopako: nismo imali lovudže ni za jedno pristojno mesto pod kapom nebeskom, ali stari „Čamac“ je uvek bio nekako tu, pod rukom, i uvek bi se našlo toliko lovijanovića za dva

A ovo je Anči, na primer, jedno pravo pravcato mesto! To sam shvatila tek kasnije. Dakle, na svoj rođendan, odoh, naravski, tamo. Brod je u očajnom stanju.

Šta se dogodilo jednom Burzi u Milanu, i otvaranje Anine izložbe sa zatvaranjem kritičara (u ludnicu!) Posebno mesto u mojim memoarima zauzimali bi međunarodni razgovori koje sam vodila u studentskom domu na Novom Beogradu (III blok,

zar, draga maturska komisijo, i vi što treba da ocenite ovaj antologijski sastav koji će sasvim sigurno zauzeti svoje mesto u ženskom delu frizeraja srpske književnosti, rame uz rame sa poslanicom Monahinje Jefimije, zar i vi niste stigli u

Hoću da kažem, ako je ovo gde mi živimo pravo mesto, onda ono mora imati i pravu modu za sebe, je l' tako? Mislim, modu u kojoj će se osećati sve one buregdžinice, miris

Na časnu reč, ubijte me, ne mogu! Ali neću odustati od trke. Samo ću je razvlačiti što duže mogu. Nije važno prvo mesto — važan je sportski duh!

drugima da govore dobar dan i kako ste, i da vraćaju lovu koju su dužni; zamislite taj hepening da vam neko ustupi mesto u tramvaju ili na vratima kaže: „Posle vas, gospodine!“ To bi nas stvarno zaprepastilo! Takav hepening, mislim.

Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU

ІІІ Skrunjuje se u rezime Roѕa alba mesto rime, a uz refren plamen liže: tek je duša zrnce riže. Kroz podneblje polusedo, dan i ponoć, uporedo, jedući se,

KAO LAĐA PO PUČINI Den že i nošt begajušte... ot mesta na mesto, aki korablj v pučinah velikago okeana begstvujemo. Arsenije III Čarnojević, u Pismu od 29.

puni - imenice stvara da iz njih grune jedan glagol čvorni, pred čijom silom nauka se ledi, a reč se smrzne, mesto da zalebdi. Tumara tmušom nagon bògotvorni. III Iznutra beo, ljubičast po rubu, a s ponoć—jutra podne mu se ceri.

Treba nam krvi, kòštane srži, jestiva presnog, tečne žestine! brzaju dani, koje ne drži mesto im dato nego ništine vijaju zevak, kolju se, glođu, kružeći stoje - nikud da pođu.

(Grabi, ne predi: izmiče se nit hitro u raznit, u tamno mesto, nestih-stalaktit.) Rasipa rđu lišće kruškino. Iznutra šumi predeo freska. (Gdegde ga razdre grlo kučkino.

Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA

“ Tako ja mislim. A sovet moga prijatelja?... E, njemu je mesto ovde. (Savije pismo i mešne ga u džep.) Ali sad kud ću? Oće skoro da me izda zanat.

A francuski govori kao da se u Parizu rodio. MARKO: Bre, mani se Pariza, već kako ti zna ovo mesto, kanda je odrastao kod nas. Pa onda, i onu devojku... Hm! Hm? Meni je začudo.

JELICA: Obršter? To mi nije kazivao. MITA: O tom rado ne pripoveda, jer ga uvek jedi. Dogodi se upražnjeno mesto generala, i moj se gospodin nadao da će on postati; ali kad ga drugi preterira, on se rasrdi, sazove toga na duel i

Ćopić, Branko - Čarobna šuma

Povazdan tutnji, pljuska i lupa: ukleto mesto đavoljeg skupa. A čiča Triša, gospodar mlina, starina svakom draga i znana, prekrasne ćudi, s navikom čudnom:

Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE

Odjednom se zaleti u cvet, zariva se duboko u njega, buši jogunasto, strasno, skoro brutalno, sebi mesto u njemu. Celo njeno telo je u radu, čvrsto, teško, zadihano.

Pokatkad se, i samo za jedan sat, čovek odmori kao za celu noć. Ja spavam izvrsno u vozu. Uzeću mesto kraj prozora, nasloniti se i spavati. Paziću da se ne naslonim na zavesu, jer su zavese uvek garave.

Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA

Tako je plakala ona vazdan i svu noć gorko, Vrteći vreteno tanko. Ona je molila Boga, Da joj bar mesto kaže, na kome okonča Pavle, Te jednom da vidi jošte umrlog jedinca svoga.

7 O vitezi srpski, pepelišta tavna Pohodiće tada naši miliuni, Mesto tužnih zvona horiće se trube I naši plotuni. NA PROSLAVU KOSOVSKE PETSTOGODIŠNjICE Kao Hristos na Golgoti, Kad ga Jude

4 „Kad se Rudnik pređe i malena reka, Ima jedno divlje i sumorno mesto, Na koje sam nekad odlazio često, A na tome mestu pećina je neka, I u njoj jezero.

Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka

je trula hrana na ovoj zemlji za njih nema stana ne znaju da zemlja nije ženskog roda ona je sve za svakog polazno mesto daha zemlja je najluđa prerađevina ima nežno lice za svakog ludaka i mrtvaca što trune kog niko da pogleda neće

je inače moćan i drevan mora da preduzme nešto pre no što dođe zima i zaista dok su oblaci niski on staje na mesto visoko na vrh koji se zove Golija poput vodenog stuba koji na vetru govori kao da je od šupljikavog metala tako i

vrata neko kuca silazi s huma gde su krčme i mrtvaci i nosi kobasicu minut ispred konjanika koji uvek znaju strašno mesto eto stranci okupani osvajači dolaze po meso i dele devize stari znanci igraju se kopljem vrlo ratu orni severnjaci

Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA

Može biti ja bih pre vama mogao reći: gle, i vi ste tu? AGATON: More, ja i ti ništa; nama i jeste mesto ovde, ali skrhala se cela familija. MIĆA: Zar baš svi? AGATON: Pa svi, dabome! Eto tu, u toj sobi je Sarka.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1

Tu su bili svi moji drugovi i poznanici. A ovako, idem u nepoznato mesto, među tuđ svet. Seljaci su pristizali u masama. Popisana kola zakrčila ulice.

I niko da mi nije izišao iz vagona! Počeše novi da ulaze; stari se pomeraju, neki sedaju, da bi što pre zauzeli mesto. — Ala smo se zgusnuli — dobaci neko.

On se uozbilji, a zatim me začuđeno zapita: — A gde si ih ostavio? — Gde bih na drugo mesto, nego ovde. — Pogledasmo se, pa mi najednom pade na pamet: — Da nisi ti slučajno namignuo svojim zemljacima?

Već su zapamtili i svoje mesto. Komanda pade i zvecnuše mamuze. Tajac. Stotine očiju upiše se u mene, prateći netremice svaki moj pokret.

“ — govorili su mrzovoljno pešaci... A već dojadi i ovo marširanje. Nije se kasalo, već smo danima išli hodom. Moje mesto bilo je pored prednjeg vozara na trećem topu. Već smo se narazgovarali.

I zapamtite: još za videla da preslišate svakoga vozara da li zna gde mu je pribor. Jeste li razumeli?... Na svoje mesto! Ovde smo predanili. Bio je četvrti avgust.

Oko podne ugledasmo varošicu Ub. Predahnusmo, kada prednje baterije skrenuše u neko oranje. Kako se zove ovo mesto? — zapitah u prolazu jednoga starca. — Vučjak — i stari pođe, naprežući godine da me stigne. — Odakle idete, deco?

— Potporučnik Aleksandar! — čusmo odsečan glas komandantov, koji nam je odnekuda zaišao iza leđa. — Je li tu vaše mesto? — Razumem! — pozdravi Aleksandar i u galopu odjuri do prvoga voda.

Pogledaju vojnici levo i desno. Odmeravaju rastojanje. Neki pretrčavaju menjajući mesto, da su uz nekoga prijatelja ili druga. Komandiri primaju poslednja naređenja i posle toga priđoše streljačkom stroju.

Dva suprotna osećanja strujala su naizmenično: radost, da neprijatelja nema, i strah, da oni ljudi ne izginu. Mesto me nije držalo. Od uzbuđenja drhtale mi ruke. Ali komandir i Aleksandar nisu, srećom, ni obraćali pažnju na mene.

Mitraljez umuče... Možda se samo pritajio dok ne promeni mesto. Zmija se ne plaši trnja, već je treba tući u glavu. U čelične cevi uleteše žute razorne granate.

Vozari bez komande pojahaše, gotovi da pojure. Ali ih ledeni izraz lica našeg komandira prikova za mesto. Konji, obuzeti opštim pokretom, uznemirili se i nestrpljivo trupkaju nogama...

Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA

Ćata opet htede nešto reći, ali se nekako pri rukovanju zapetlja, pa se ćuteći vrati na svoje mesto. Učitelj se rukova sa odbornicima i taman da se izmakne, a predsednik mu svrnu pažnju na jednog suvonjavog čičicu, koji

pa onaj krivi. Vaš novi učitelj... — Ne mogu svi ljudi biti fini i uglađeni: nekom je Bog dao pamet, a nekom, mesto pameti, zalizanu glavu... reče ona ironično, ne prikrivajući svoju misao, pa ubrza korake te ćata poče izostajati.

Odredi mesto svakom detetu, kaza im kako se zovu njihova sedišta i taman poče da im kazuje kako se ulazi u školu, kako se sedi i

— Kako vam se svidi prvo mesto, je l’ prvo ? — Da, sad počinjem. — Kolegu ćete imati dobrog, za to vam jamčim. Mi smo ga u školi zvali mlâdom, jer

obrte se Velja Gojku. — More... šta ja! Ovo mi je treće mesto, nego otkud ti ovde, kad si bio u Podrinju ? Kad se pre oženi i čak steče kozu! — Znaš... naša posla !

Kad se pre oženi i čak steče kozu! — Znaš... naša posla ! I meni je ovo treće mesto. Samo mi neobično što me sad ne premestiše: naučio sam već da radim svake godine u drugoj školi, pa mi to izgleda kao

— A zar mislite da se ovaj grešni kolega mešao, pa ipak mu je ovo treće mesto za tri godine. Je li, Gojko ? — Pa ti me znaš: kakav sam bio u školi, takav sam i ostao.

Da to učinim sad odmah, dok još nema opasnosti. — Nema ni nedelja dana kako ste došli na ovo mesto, pa već da tražite premeštaj, i to još bez uzroka! Jer šta biste mogli navesti za razlog?...

i drago, od koga mu i srce življe kuca, ali se on stara da ga zasad uguši, jer mu danas i u ovakim okolnostima nije mesto. Samo tihi, lagani uzdasi po kadšto odaju njegovo nemo prisustvo. A oko njega sve jedno isto: suton, žubor, jecanje...

Ona klimnu glavom, nešto promrmlja, i više očima no govorom pokaza mu mesto gde će sesti. Gost se namesti vrlo oprezno, starajući se da ne poremeti ovu tišinu, koja vladaše u školi.

se razudale i svaka za sebe savila gnezdo, braća se rasturila po belu svetu i on sad zamišlja kako izgleda ono rajsko mesto, gde je poznao jedine dane sreće, milošte, zadovoljstva.

— To je zlo, veliko zlo, moja gospodo, reče popa. U mesto da su oni složni, pa da se udruženim silama brane, oni udare svako na svoju stranu, a to je kmetovima dobro došlo.

Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME

najčešće dariva mlada brekinja - vrsta šumskog drveta čiji se plod jede (Sorbus torminalis) brod - plovno sredstvo; mesto na vodi gde se može prelaziti ili se prevozi skelom, gaz, plićak, prelaz brčak - 1.

Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ

Prvo od te žile! DROBAC: Ne mogu ni od rođenog traga da pobjegnem! A đe i da bježim... SOFIJA: Naći će se neko mesto i za tebe... DROBAC: Kakvo mjesto? Steničnjak? Osinjak? Gujinjak? Bubašvabinjak? SOFIJA: Bože!... Pa i ti si čovek!

BLAGOJE: Šta je? DARA: Pa iza tebe ostaje krvav trag! (Zatamnjenje) VIII SLIKA NASTAVAK SEDME (Isto mesto, nekoliko trenutaka kasnije. Odjednom se smračilo, mesečina je nestala. Duva vetar. Sa scene su otišli svi osim Sofije.

Dvoja nosila! TREĆA GRAĐANKA: Ništa se odavde ne vidi! PRVA GRAĐANKA: Trebalo je da zauzmemo bolje mesto! TREĆA GRAĐANKA: Ja to ne mogu da gledam! TOMANIJA: Pa što si onda dolazila, kad ne možeš?

Crnjanski, Miloš - Lirika Itake

Već prvi put mi ljubav beše samo bol. Već prvi put mesto da slušah u zori kako se topiš kao sneg, ja jurnuh u šume gde upada breg, i grane što pokraj jecahu kao moja duša.

Noću kad lutam u senci grada, kraj raspeća, baština i groblja, ne žudim za sinom, ne planem za roblja. Vetri će mesto mene kličući da jezde.

Razvratan kolut pod očima mojim pečat je šuma, sa bolom svojim. Drveće puno pupova i zvezda mesto mene živi. Sve što sam ja reko šaputaće vam meko dalje noći. One vas vode u moje osmehe i grehe, za mnom daleko.

A svetkovina što vino pije, slave i crkve što nas se tiču? Suza sa oka još kanula nije, još telali mesto mrtvih viču. Zdravo, na domu mrki pogledi, mržnja i svađa. Zdravo, u sramu, pokoru, bedi, braća smo, braća!

Rastuži li nas kakav bledi lik, što ga izgubismo jedno veče, znamo da, negde, neki potok, mesto njega, rumeno teče! Po jedna ljubav, jutro, u tuđini, dušu nam uvija, sve tešnje, beskrajnim mirom plavih mora, iz kojih

I, mesto da se klanjam Mesecu, toskanskom, što u reci, rascvetan kao krin, blista, znam da ću, ovog proleća, zakašljati ružno i vi

Poveo sam davno tu pognutu senku, a da sam to hteo, u onoj gori, poznao grožđe, noć, i terevenku, i potok, što sad, mesto nas, žubori. I, tako, bez tuge, oči su mi mutne od neke bolje, duge.

I, mesto da vodim, pogledom zelenim, kao pre, reku što se sliva, da skačem, kao Mesec, po gorama pustim, i zažarene šume da potp

A, mesto svog života, davno živim, bure i senke groznih vinograda. Nastavljam sudbu, već i kod nas prošlu, bolesnu neku mladost,

Za društvo mu, što po vinskom mehu svelo lišće rasu, sa osmehom mutnim, preskačući, prvi put, potoke, u smehu. A, mesto svog života, znam da, po vidiku, taj osmeh rasuh, nad svakim telom, golim, i, nad zemljom ovom, kroz koju Arno

I, mesto svoje sudbe, sa užasima novim, susrećem davni život, bolan, i prozračan. A, kroz ovu zemlju, svilenu i prozirnu, čim, up

I, mesto srebrnih pruga, zabrežja i reka, susrećem, kao u snu, umorne misli, svoje. A, nad trešnjama i mladim višnjama, tamnu i du

Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU

“ I Agaton ostavi pustinju i vrati se u svoje mesto. Ali to sada beše sasvim drugi čovek. Družeći se s ljudima, on postade toliko blag, tih, dobar i svet da su se svi

— Šta je to sad? — progunđa pa se pipnu rukom po glavi i vide da na njoj nema kose, već, mesto kose, oseti pod prstima perje. — Kakvo je to čudo?

Onda podiže oči svoje k nebu. — Bože, Bože, šta učini to od mene! — htede da vikne u očajanju, ali mesto reči, iz kljuna mu izađoše samo dva kratka jednaka sloga: — Ku-ku!...

Predveče se vrati žena kući i zaprepasti se kad kod kuće nađe, mesto muža, nekakvu grdnu pticu. — A-a-k-ko si ti? — zamuca žena drhćući od straha. — Ku-ku! — odgovori pekar.

JOVAN PUSTINjAK 1. Ribizle Surovi asket što je mesto kruha Jeo skakavce — što je uništavo Plot mnogostrasnu za život duha, U pustinji je na kamenu spavo.

“ Al On zanesen svemirnom lepotom. On se sažali nad umrlim skotom... I, kao začuđen, što se leša gade, Mesto da Lepo svud nađu i ljube. Pružajuć ruku kraj lešine stade: „Gle!“ reče „kako ima bele zube!...

Posle se vijor spusti Ko meko, belo krilo I opet dete metne Na mesto gde je bilo. Pritrčaše mu ko bez duše Pitanjima ga obasuše— Al mala davaše znake Ručicama obema Da je gluva i nema...

Domanović, Radoje - MRTVO MORE

— uzviknu taj viši činovnik oduševljeno. Mene to još više zbuni. — Imamo jedno upražnjeno mesto za konzula. Tu biste, što je glavno, imali dobru platu i dobre dodatke na reprezentaciju, što biste vi, razume se,

Eskulapova, koji će u rukama držati takođe srebrni divit, oko koga se prepleću dve pozlaćene zmije sa dijamantima mesto očiju, i u ustima drže sveće.

Namesti me da sednem kraj njegovog stola, a on sede za sto na svoje mesto. Sto je bio pretrpan nekim starim knjigama sa požutelim lišćem i otrcanim koricama: — Odmah ću da vam se pohvalim.

— Čudnovato! A šta mu to treba? — Treba mu, jer tek tako ima pravo da se kandiduje za poslanika na jedno upražnjeno mesto, a on je naš čovek i pomagaće svojski postojeće političko stanje. Zaprepašćen od čuda, nisam umeo ni reči progovoriti.

I zaista svet se počeo odvajati u razne grupe i ići raznim pravcima; svaka grupa žuri na svoje određeno mesto gde će držati zbor.

— Zašto? — Ko to zna! — Pa ništa se čak ni važno nije dogodilo? — Ništa. — Čudnovato! — rekoh. — Mesto Mesije, pao je te godine veliki grad i upropastio sve useve u zemlji!

vere je tražio da pošto poto u udžbenike školske o veri uđe i jedan deo o gajenju ždrebadi, a ministar je tražio da mesto toga uđe članak o plivanju.

da bi svome protivniku što više napakostio, naredi da se čak ni u zoologiji u školama ne sme predavati o konju, a mesto te odvratne životinje, kad ona dođe na red u predavanju, da se predaje o plivanju u hladnoj vodi.

Ali, to su već sitnije stvari što se menja jedno mesto u udžbeniku, jer se i udžbenici, pa čak i celokupni programi za nastavu menjaju svakog drugog dana.

Ministar policije uzeo je na se svu narodnu brigu, te on postavlja, bira mesto naroda, a narod ne dangubi, ne brine i ne misli. Prema svemu ovome, prirodno je da se to zovu slobodni izbori.

Posle učenja lekcija dolazi slišavanje, a zatim se drže probe. Poslanici dođu u klub i tu zauzme svaki svoje mesto. Predsednik kluba sedi za naročitim stolom, i uz njega dva potpredsednika.

Sretnu se dvojica na ulici, pa mesto pozdrava odmah: — Šta je sa zajmom? — Ne znam! — Pregovaraju? — Sigurno! Ministri sve jače učestali pohađati

Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE

Dnevno plavetnilo neba sasvim se izgubilo, a mesto njega navuk'o se gust, crn pokrov, izbušen na milijune mesta oštrim i svetlim zracima sićušnih zvezdica.

I još ona lično dolazi, — mesto da on ide njoj!... Pa kako možeš tu da se izvučeš?!... Jutarnja hladovina sve više steže, i on poče da se zdrhtava.

Dosadi im ovo uzaludno traganje i strahovanje; oni se upravo nastrahovaše, te i to osećanje morade ustupiti mesto drugom — ljutnji.

Oči mu napregnuto i pažljivo razgledaju svako sumnjivo mesto, i glava mu se jednako okreće na sve strane. Ljubiša i sad ide tromo, ali mu je pokret smeo i odlučan, a pogled, rekao

— Hm... dobro, dobro... samo pazi: ako ne položiš, presešće ti ovo leto. Mesto da se provodiš u banji, okapaćeš mi nad knjigom.

— Pero, kako se zvaše ono mesto, gde je Eduard III pobedio Filipa IV? — zapita ga jedan. — Ne znam ti ni Eduarda ni Filipa, a o njihovim ratovima

Pera obrati pažnju na ove reči i primi ih k srcu. — Pst! Idu! Čiča! — viknu onaj s vrata i dotrča na svoje mesto. Ženske pobledeše. Obuze ih trema, i ako je svaka bila sigurna sa ispitom. Muškarci se samo utajaše.

Ded' na priliku, pogodi nam još samo godinu, kad se Romul otkazao prestola. Devojka odgovori, pa ode na mesto. Ispitivanje ide »kao po loju«. Đaci raspoloženi, pa samo pljušte odgovori.

Istorija nije zabeležila vreme kad je zakopano naše mesto. Ali mesno predanje glasi, da su i naši čukun-dedovi bili najvredniji i najposlušniji narod na svetu.

Istina, jesmo se ponekad i šalili tim. Jedared Stanko berberin predloži, da molimo vladu i skupštinu, da se naše mesto smatra kao nepristupna tvrđava, pošto ne prijatelj ni s koje strane ne može u njega ući.

ode i popa, koji se posle kratkog vremena vrati i kaza nam, da se gospodin kapetan pomeo kad je slao pismo u novine: mesto napisane i gotove ispravke on savio i poslao neku svoju hartiju, u koju je beležio po nešto, da ne zaboravi, a

— Gde sam ja, šta je ovo!? viknuh glasno i protrljah oči. Preda mnom behu, u mesto poznatih mi palanačkih kućica, čitave gromade gorostasnih dvorova i palata.

Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK

JEVREM: Deder, boga ti, kad si tu; pročitaj, evo, ovo! Nešto mi mnogo zamršeno. (Daje joj novine, označujući mesto koje želi da mu se čita, a on ustaje i sluša šetajući.

A što? Zar nije i drugi imao kuću za prodaju? Ne kažem da sam ja imao, ali, eto, da postavimo svaku stvar na svoje mesto pa da se upitamo: šta će tebi, na primer, ovolika kućerina? JEVREM: Pa vidiš da polovinu dajem pod kiriju.

Ali pusto ne ide... nego... ovaj... kaži ti meni, šta misliš, na primer, ko bi onako od naših mogao biti poslanik mesto njega? SRETA: Pa kako da ti kažem, brate moj!

SRETA: Pa kako da ti kažem, brate moj! Ako ćemo svaku stvar da postavimo na svoje mesto: on jedini što je onako malo otresit, svi ostali su nekako malo zavezani i glupi...

(Udara jezikom o nepce.) Sad, dakle, možemo da postavimo svaku stvar na svoje mesto. JEVREM: Ja velim... a to što kažeš... ako sam baš i zavezan malo... to onako...

SRETA (koji je za sve to vreme mislio): E, čekaj sad ti, brate si mi moj, da mi najpre postavimo svaku stvar na svoje mesto... Kaži ti meni najpre, kako ti stojiš sa načelnikom? JEVREM (trlja dva kažiprsta jedan o drugi): Ovako!...

počast, i onako kao... SRETA: Dobro, sad smo načisto i sad možemo da postavimo svaku stvar na svoje mesto. Ti znaš, Jevreme, da sam ja vešt za te stvari. JEVREM (hteo bi nešto da kaže).

E, dobro, onda brate moj, da ti meni odgovoriš na farbu, ako hoćeš da ja tebe postavim na svoje mesto. JEVREM: Da odgovorim, zašto da ne odgovorim, samo... Ne razumem te kako? SRETA: I to ću ti reći.

Ima i drugih poslova sem državne službe, samo kad se svaka stvar postavi na svoje mesto. JEVREM: Pa jes', pravo kažeš!

SRETA: Sasvim, svaku stvar treba postaviti na svoje mesto. PAVKA: Ama, čoveče božji, pa šta da kažem ženi? JEVREM (rasejano): Zar ja znam... eto... na primer... na primer...

na primer... ako je ona bacila kralja, onda ti baci keca... (Zbuni se.) Nije to... već svaku stvar postavi na svoje mesTo, pa eto ti! PAVKA (krsti se): Čoveče božji, govoriš kao da nije reč o tvome detetu.

Dobro! Da postavimo svaku stvar na svoje mesto. Ilić petlja i ne može da sastavi kraj s krajem, a tebi se, gazda-Jevreme, pomalo i preliva; njemu plaćanje najahuje na

Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU

Nikako nije ćeo! — A je l’ bilo kontra-kandidata? — Kako reče? — Je l’ bilo još koga da pretenduje na to mesto? — Ama, prosti me, palio sam prangije kad je ono vladika ovud prolazio, pa ih jako nabijao, a zaboravio da zinem, pa

Kući se više nije smela vraćati, nego se potucala tako od nemila do nedraga, iz mesta u mesto, kao rđavo adresirano pismo, dok nije došla u Beograd, a odatle zaredila po Srbiji.

To joj je poslednje ime iz poslednjeg vremena njenog burnog i šarenog života. Promenivši mesto i način života, promenila je i to ime.

mehani viđala, iako gazda Đorđe mišljaše da je to, istina, dobro i korisno za domazluk, — ali tek držaše da joj tu nije mesto. A ona uzme tako pletivo, pa sedi u mehani i vodi račun od potrošenog pića.

će onako najbolji biti, eto, sad da reknemo da čiča Milisav neće više da je predsednik, pa da treba drugoga na njegovo mesto... pa šta misliš ko bi nojbolji bio? — A nijesam ti, boga mi, gospodine, nikad o tome ni mislio!

Moći će, samo, naravno, treba i ti da mi pomogneš. — Da pomognem, džanum, ama kako? — Evo kako. Mesto Milisava treba drugi da dođe, je l’ tako? — Da dođe, da dođe! — usitni ćir Đorđe. — Treba naći čoveka.

Ima već đida za to mesto, — reče i stade se udarati u prsa Žika, koji je, kao što vidite, aspirirao na to pandursko mesto.

Ima već đida za to mesto, — reče i stade se udarati u prsa Žika, koji je, kao što vidite, aspirirao na to pandursko mesto. I dugo posle toga dopisa, kad god bi se sreo sa Sretom, a oni se tek jedan na drugog onako prijateljski nasmeše.

se lupa po onoj strani koju gospođa kapetanica ukrašava turnirom, a na to skoči i ona druga, pa to isto učini; i sada mesto dijaloga nastane mimika, koja obilno naknađuje prestanak dijaloga.

Ovaj usitnio samo koracima po mehani; ne drži ga zemlja, nigde da ugreje mesto. Prima čestitanja i daje čast. Zadovoljan, bože, pa od zadovoljstva i ne zna šta radi.

Sretenovo selo nije više ni Vandeja ni Kikandona, nego mesto u kome je »sloboda presto svoj postavila«, kako se Sreta izrazio.

« Ko je baš toliko cepidlaka i radoznao da vidi i naslovu i onome pod »moto« pravo mesto, neka zagleda tamo gde je i Sreta zagledao, a to je u Zečevićevu Istoriju sveta.

Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME

ZA PRANjE VEŠA Moja mašina za pranje veša Po dva sata žvaće, čija i češlja Zalogaj od pet kila: tkanine Služe joj mesto sira i slanine, Kuva ih i mesi kao pogače.

Kroz Povest jedni idu Andante, drugi Presto Al na kraju će svi stići na isto mesto! SRBI Pođi do na kraj sveta, do najdaljih visova i grbina I tamo ćeš naći bar jednoga Srbina!

Dok čovek kopni od samoće, Voz zna kako će i kamo će. O, kakva bi to sreća bila Kad bi čovek, mesto ruku, imao krila! Kad ne bi bilo mame i tate Da nas na svakom koraku prate!

Pa se bezglavo katkad zaleti, U svemu bi da uzme svog udela Al nema ni sreće, ni pameti, Loša je gde je na glavno mesto zasela, A kad je sporedna, nije na šteti...

Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE

To je brodolomce učvrstilo u uverenju da su naišli na dobar trag i da će ih ovaj dovesti na mesto koje traže, a koje bi bilo svetsko plodište jegulja.

brod, pored sve svoje majušnosti, odigrao je značajnu ulogu u rešenju problema jegulje; njemu je bilo suđeno da naiđe na mesto koje se tražilo i da time omogući rešenje problema.

Tako je bilo neosporno utvrđeno mesto gde se rasplođavaju sve jegulje što dolaze iz slatkih voda Evrope, a ubrzo zatim je nađeno, i to opet tu u blizini, i

Tada stanovnici okolnih sela hitaju na to mesto, snabdeveni ostvama, nabadaju jegulje i pune čamce koji se radi toga lova stalno tu u grotlu nalaze.

Na mesto da, kao što je to do tada činila, jegulja traži zaklon u kome će prezimiti, ona se uznemiri i počne tražiti izlaze iz sl

Ali je u isti mah odlučeno i da se podigne nov i moderan daljan ispod Taš-Moruništa. Tu se nalazi jedno mesto gde korito Drima naglo silazi, pa voda preko njega teče velikom brzinom.

Šmit je tada preduzeo jedan sasvim obrnuti posao: na mesto da dalje tera trag odraslih jegulja na njihovom svadbenom putu, on je preduzeo traganje za jeguljinom larvom, da bi tako

Ti centri imali bi se tada smatrati kao svetska plodišta jegulja. U takvim istraživanjima ističe se na prvo mesto Šmit, a pored njega i poznati istraživači Petersen, Johanzen i Hjort.

Danas se to trenje jako smanjuje time što se na mesto užeta upotrebljavaju tanki i jaki kablovi od vulkaniziranog čelika, čija je otpornost vrlo velika, a proizvedeno trenje

komadi uginulih životinja; za gornji kraj užeta ili kabla vezan je plovac koji će ostati na površini vode i označavati mesto na kome se nalazi vrška. Takvih vršaka spušta se po više komada i svaka je od njih vezana za svoj kabl i svoj plovac.

Među tim mnogobrojnim naučnim ekspedicijama naročito mesto zauzimaju one što ih je organizovao i o svome trošku opremio i vodio veliki mecena oceanografskih istraživanja, Knez

koji je pokušao da na taj način reši pitanje, bio je onaj koji je i doterao trag jegulje do njenog plodišta i pronašao mesto na kome se ono nalazi, a to je Johanes Šmit.

Rakić, Milan - PESME

No ja sam ipak retkost među njima: Ne ističem se rado. I sad, evo, Da ritam bude zvučniji, i rima, Ustupam mesto onom što je pev̓o Roksani nekad, neka mesto mene Otpeva opet pesmu svoju staru, I neka kaže čar ljubljene žene U svom

I sad, evo, Da ritam bude zvučniji, i rima, Ustupam mesto onom što je pev̓o Roksani nekad, neka mesto mene Otpeva opet pesmu svoju staru, I neka kaže čar ljubljene žene U svom starinskom ljubavničkom žaru.

Stanković, Borisav - NEČISTA KRV

Osobito udovice, čiji sinovi tek što nastali, pa mesto da preduzmu i počnu voditi brigu o kući, da zamene oca, domaćina, a oni počeli trošiti i rasipati — osobito su one te

Jednoga dana našli je u kupatilu mrtvu, sa presečenim žilama. Pa čuveni deda Sofkin, Kavarola. Mesto da on, kao stariji, jednako sedi kod kuće, pošto je mlađi brat bio večito bolešljiv, i ma da se bio oženio prvom

A on opet otišao na ta svoja putovanja i lutanja. Kćeri, s pomoću stričeva i rodbine, mesto njega vodile kuću. A i on sam morao više puta u godini da dolazi, da ne bi sve to palo u oči i sve se saznalo.

Kolima bi odlazili u Donje Vranje na čivluk. Ali niko više sem njih troje i Magde. U kolima, na prvo mesto sedao bi on.

kroz prozore od sopčeta, modrila i sproću njega, na bunaru, jasno se ocrtavala velika gvozdena kofa, sa lancima mesto užeta. Iz kujne poče da dopire prasak suvih lozinaka.

Bože! Ali nemajući kuda, na drugo koje mesto, opet je ničke padala po krevetu. I već kada sasvim dođe noć, ona najzad doznade sve.

pretrpeo, ovoliko se namučio, potucao i još, sada, kada se smilovao i rešio da se k njima kući ponova vrati, a ono, mesto blagodarnosti, gle šta!... Sofka ipak promuca: — Ja ne mogu! — Ni ja ne mogu. I odskoči od Sofke, uspravi se.

Ne ustuknu. Još manje, kao što bi druga, da pocrvene, zamuca i od stida pobeže, ostavljajući roditeljima da mesto nje oni odgovaraju.

I jedino što je, mesto u opancima i bosa, išla u papučama i vunenim belim čarapama. Pa i to, koliko se puta zaboravi i počne da vezuje

Jedino što bi joj pokatkad sâm dolazio, to bi bilo kojom subotom, kada bi, mesto oca, došao sa rabadžijama da espap uzmu. Pa i to bi morao odmah sutra rano da se vraća.

I pošto je Sofka poljubi u ruku i darova je košuljom, ona prvo nju uvede unutra i odvede je u čelo, na najlepše mesto, gde je bio prostrt dušek, dok su svuda okolo po minderluku bile asure. Pod je patosan pločama.

Ne može se više. Ne može se, i sam vidiš. Marko, mesto da ga, kao drugi put, na takav odgovor udari, izbije, otera, čisto kao da ga poče moliti: — Znam, vidim...

Pandurović, Sima - PESME

Svako mesto, kamen, žbun i travka žuta Drhte pod vetrićem jedne noći strasne U kojoj mrtvaci leže ukraj puta, A daleko plamte

Neka topla suza i zadnji put kane Na to mirno mesto zaborava trajna, Gde je mogla, skromno, jedanput da stane Cela jedna mladost uzbuđena, sjajna.

prošlost dala, Od sokova našeg srca i od hrpe Šarenih i prisnih, dragih ideala, Kao dobrih duša najmilija draž, — Mesto vere što se pretvara u krpe — Prostire se opšta i otrovna laž.

Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA

Posebno mesto zauzimaju e) govorni izrazi za imitovanje glasom, rečju i čitavim izrazima, kojima se pojačava ekspresija (šljis, tras,

Među manjim pak govornim tvorevinama one zauzimaju najuglednije i najvrednije mesto, i to odmah posle narodnih pesama i priča, sa kojima stoje u prisnoj tvoračkoj povezanosti.

kojima je prvobitno poreklo u mitskim i misterioznim verovanjima, u prvom redu paganskog karaktera, gde naročito mesto zauzimaju praotački kult i antropomorfističko zamišljanje prirodnih pojava kao da su to natprirodna bića čudesna izgleda

pa i korist, naročito u slučajevima „kad ih zadavač ne otkrije, nego navodi pogađače da sami nađu, kazujući im mesto gde se ona u zagoneci sakrivena stvar nalazi, ili korist ili štetu od one stvari, ili drugo što se u zagoneci

Ko to vidi, treba dobro da zapazi mesto iz koga izbija plamen, pa da odnese pepela i da ga proseje na to mesto, pa sutradan da vidi od kakve je životinje trag

Ko to vidi, treba dobro da zapazi mesto iz koga izbija plamen, pa da odnese pepela i da ga proseje na to mesto, pa sutradan da vidi od kakve je životinje trag ostao na tom pepelu.

Tu životinju treba da zakolje, i njenom krvlju da poprska to mesto, i da kopa pa će naći blago. Ne učini li to, blago će mu se, iako ga nađe, pretvoriti u ugljevlje.

Sveti Dimitrije doznavši to, da konjma pune zobnice peska mesto ječma, a ljudima zakaže da svaki svojim petlovima povade jezike, da ne bi pevanjem objavili Trojanu zoru.

Tada „prokleta“ Jerina prokle ovo mesto: — O da bog da, Ponikve, nikad ne ponikle! I tako od tada ova visoravan dobi ime „Ponikve“.

(Plamen na ognjištu) 63 — Gde nam je vranac lane ležao, i danas mu se mesto poznaje? (Vatra i vatrište) 64 — Govori bez usta i jezika?

(Knjiga) 98 — Krivo drvo zemlju drži? (Obramica s krčazima) 99 — Lani zec ležô i sad mu se mesto poznaje? (Vatrište — mesto gde se loži vatra) 100 — Majka mršavi, a dijete deblja?

(Knjiga) 98 — Krivo drvo zemlju drži? (Obramica s krčazima) 99 — Lani zec ležô i sad mu se mesto poznaje? (Vatrište — mesto gde se loži vatra) 100 — Majka mršavi, a dijete deblja? (Preslica i vreteno) 101 — Manje od oraha, teže od tovara?

Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE

Kad dođe aždaja, pitaj je kuda ide i gde je njezina snaga, pa sve ljubi ono mesto gde ti kaže da joj je snaga, kao od miline, dokle je iskušaš, pa ćeš mi posle kazati kad dođem.

Kaži mi gde je tvoja snaga. Ja da znam gde je tvoja snaga, ja ne znam šta bih radila od miline, sve bih ono mesto ljubila.” Na to se aždaja nasmeje, pa joj reče: „Onde je moja snaga u onom ognjištu.

” Onda se mati vrati kući i idući putem nije se osvrtala, a kad dođe svojoj kući, a to mesto njezine kuće dvori bolji od carevih.

Lovac kad ga opazi potegne iz puške da ga ubije, a ovan se zatrči te njega pre rogovima ubije. Lovac padne na mesto mrtav, i društvo njegovo kad ga posle nađe, ne znajući ko ga je ubio, odnese ga kući i ukopa.

u cara na kom će mestu da bude vinograd, pa neka ti išpartaju, a ti uzmi torbu i u nju struk bosiljka, pa idi na ono mesto i lezi te spavaj, a za sedam dana imaćeš grožđa zrela.

A mati kad čuje, reče mu: „Idi, sinko, idi ogledaj, i onako si propao.” Onda on otide k caru i zaište mesto za vinograd i da mu se išparta gde će biti brazde.

” On iziđe iza sela, i kad dođe na ono isto mesto gde je pre onu devojku našao, ona iziđe opet predanj pa mu reče: „Opet si, brate, neveseo i plačan.

će onamo doći da piju vodu, pa će 85 se opiti i popadati, a dunđeri | onda neka im sve zube izrežu pa ih nosi na ono mesto gde car hoće da mu se grad sagradi, pa lezi te spavaj, a za sedam dana biće grad gotov.

otide i svrši kako mu je devojka kazala: viljevi dođu te se opiju i popadaju, a dunđeri im iseku zube i donesu na ono mesto gde će se grad zidati; on u veče metne u torbu struk bosiljka, pa otide onamo i legne spavati, i tako za sedam dana

” Kad ujutru dan osvane, ali nema onih dvorova velikih, već mesto njih srednja kuća; ali i u njoj opet ima svega dosta. Kad bude pred veče, sedne Usud za večeru, sedne i on s njim, a niko

” Kad ujutru dan osvane, ali nema ni one kuće, nego mesto nje stoji manja, i tako je je Usud svaku noć radio, a kuća mu se svako jutro smanjivala, dok najposle od nje postane mala

” A on odgovori: „Da je sve vino od ove vode, pa da je moje.” Anđeo prekrsti štapom, a to mesto vode poteče vino: tu se burad opravljaju, tu se vino sipa, ljudi rade, selo čitavo.

Sveti Sava - SABRANA DELA

Potom, opet, podigoh ovde u Orahovici mesto za tihovanje, Svetog i prepodobnog oca našeg Save, za dom dvojici ili trojici, po reči Gospodnjoj: „Gde su dvoje ili

Bilo da bude neko, kao iguman, ili drugi neko ko je služio u mestu ovom svetom, da se pošalje u to mesto, i on svaku slobodu i vlast da ima nad ćelijom tom, kako i ranije pisasmo.

Naš sveti manastir ovaj, treba da znate, da ovo mesto, koje se ne može uporediti ni sa jednim na zemlji, beše opustelo od razbojnika.

I htede on blaženi, da kao što i tamo opravda svoje carstvo, tako da bude i ovde. Poželevši da za vas nađe mesto spasenja, isprosi u cara mesto ovo pusto i uze mene grešnog iz Vatopeda, i na mestu ovom nastanivši se, provede nešto

Poželevši da za vas nađe mesto spasenja, isprosi u cara mesto ovo pusto i uze mene grešnog iz Vatopeda, i na mestu ovom nastanivši se, provede nešto malo vremena sa mnom, a veliki

odlaže obaveze, ne čeka zapovesti igumanove, i nije na ukazanom mestu, zapovedam u Gospodu da mu se odredi poslednje mesto kako bi se naučio da svetovno ostavlja u svetu.

Nego, poručujem vam pobožno i blagočastivo, da ne bi ovde kod mnogih dobila mesto klonulost i sva trpeza izvoljevala, da ne bude onih koji ne razlikuju nevaspitano i nepobožno, koji, kada piju jedan

“ (Jn. 19, 15) i „Krv njegova na nas i na decu našu!“ (Mt. 27, 25) Jer mnogim znojem i trudom obnovi se ovo zapustelo mesto i svrši se. I zapovediše oni koji su ga postavili da bude slobodno.

“ A potom, davši celov u Gospodu, na odgovarajuće mesto svoje da stane. A onda da ga celivaju svi. Po celovu slava Bogu da uznosi se i otpust posle običajene jerejske molitve.

je davanje na vratima stranim i nemoćnim koji su nas spokoja radi posetili — zbog njih gostinicu sazidasmo, isprosivši mesto od nekog hristoljubivog, u kojoj ćemo stranoj braći odmora dati i nemoćnima da leže, koliko moć dopušta da ih

je u ovom tipiku, i zapovedismo jasno i nepokriveno izvoleti postarasmo se, da ne bi posle našeg odlaska, našavši mesto, za koje se molim, Vladičice moja i Gospođo moja preslavna Nastavnice, neprijatelj duša naših sotona pokolebao vas od

ili mlad, a takav će se naći među vama, koga ostavih da živi kao moj učenik u ovoj ćelijici, takvog pošaljite u ovo mesto, a ne onoga koga vidite da nije podoban.

Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU

Žao ti da platiš malo mišomora! Tvoja kafana, tvoja stvar! Al moje radno mesto, oću da bude čisto i ispeglano A ne da se presecam svaki čas! IKONIJA: Da l bi još možda htela i nešto od damasta?

Ovde su kuće, a treba da su kupusišta i pašnjaci... Slažu se i rastojanje, i pravac, ali se mesto ne slaže... TANASKO: Ja bi, goskapetane, digo ruke od svega! Preko cele Srbije peške, pa ništa!

MANOJLO: Ima da speremo sramotu sobraza! TANASKO: Velika vajda! MANOJLO: A sad na stražu! Mesto je, vidiš, prometno, znači opasno! Teren potpuno nepoznat! TANASKO: Bolje da nađemo nešto sklonitije!

Al dok sam Stajo, sve se objasnilo! Gledam je, gledam, a u glavi sve dolazi na svoje mesto! Ko da sam pred Vukosavu stao, istu istacku! I sine meni da nije bilo onako kako sam ja upamtio i pričao!

MILE: Mogu ja i nešto bolje da uredim. Sad je smenjen jedan frakcionaš, i to zadrti, a znaš ko dolazi na njegovo mesto? Ilić, drug Ilić, odličan kadar, proveren! Išli smo zajdno u zanatlinsku...

Pa beži, ko bez duše! IKONIJA: Čekaj, crna! Zar ovde, pred kafanom? JAGODA: Ovde, mogu i mesto da pokažem! CMILjA: Pa to je onaj! JAGODA: I posle, tako usplahirena, i besna, odem kod onog vajnog verenika!

Stanković, Borisav - JOVČA

Na svakoj svadbi, veselju, on je. Na saboru zbog njega najbolji svirači, najlepše mesto ispred crkve, ne može da se dobije. I onda ora, pesme, vesele.

VLADIKA (popeo se, ide Jovči). JOVČA (ustaje): Oh, dedo, zar ti? Što ti da se trudiš? Zar mesto ja tebi prvi da dođem, a to ti... VLADIKA Ostavi, Jovčo. JOVČA (ljubi mu ruku): Blagoslovi! VLADIKA De, de.

Eh, kad bih ja bio njen, na tvom mestu! Ali, šta i meni, kod mojih snaška, fali? Moje mesto još bolje, još lepše. Ja bar nisam željan, ne trpim, ne mučim se gledajući kao on. Ja ovamo kod snaška imam bar sve.

Šta joj nisam dao?... NAZA (zagleda bolje »kost«, podnosi je Jovči da vidi i sam i pokazuje prstom mesto gde se to vidi): Ne znam, gazdo. Ovde tako stoji.

Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA

Pogreške štampe valja prostiti, jer oni koji štampaju ne znadu srpski, i koliko god ispravljam, mora nešto ostati.| Mesto roždenija mojega bilo je varoš Čakovo u Banatu Tamišvarskomu.

da kaluđeri jedu i piju kao i drugi ljudi, i ne čujući da se oko nji[h] gdi na[h]odi kakva peštera ni pustinja, nije ovo mesto za mene, mislio bi[h] u sebi, pak bi[h] se neveseo vratio u Čakovo.

„Ha, to ti je moje mesto!” — viknuo sam — „a blažena turska zemlja gdi ima taki[h] pustinja koje ljudi sa svoji gresi ne skvrne; tu ti se čovek

Monah će reći „sam“, iliti „jedinac“ i „samoživac“, kom je mesto — pustinja, planina, ujedinjenije i samoća; koji se odrekao sveta i prebivanja s ljud’ ma; koji postom, nespavanjem i

Suze prolivajući, načnem govoriti: „Ostaj mi zbogom, o predrago selo, mesto roždenija roditeljnice moje!” Padnem licem na zemlju, ljubim zemlju i s toplim suzama kvasim.

Evo, moj ljubezni čitatelju, k[a] kakvim razmišljenijam samo vaspominanije [h]opovske krasote um moj uzvišuje. O, mesto dostojno da posvećeno budeš mudrosti i učeniju i da se srpskim nazoveš Parnasom!

na[h]odeći se sam sebi ubica budem, no svaki dan u vreme urečeno da s drugom bratijom jedem; ako li neću, da na drugo mesto gdi idem lipsavati od gladi, a ne kod njega.

On, polazeći u rečeno mesto, dade mi petnaest dukata (malo je više imao za svoju osobitu k svom manastiru vernost). Pri našem rastanku, ovi mi

ti ja jedva dočekam, otkrijem mu s podobnom poverenostiju moju želju da bi[h] i sam rad kud dalje poći i u koje mu drago mesto gdi se mladi ljudi uče doći, al’ ne znajući ni na koju stranu puta, zamolim ga da me povede s sobom do Horvatske, a

” Ovi sovet smili mi se sasvim. „Gdi bi[h] našao takovo mesto gdi bi potrebu od mene imao ko?” — zapitam ga. „Nigde tako kao u Dalmaciji”, odgovori mi; iz različnih mesta ondešnji

Peti dan pređem Vučjak planinu i siđem u Krupu manastir i tu se ustavim dan-dva, za otpočinuti i raspitati za kakovo mesto gdi magistra trebuju. Tu mi kažu za tolika mesta; da nas je desetoro bilo, svi bi mogli namešteni biti.

U trećem mesecu ftore godine, budući ovo mesto blizu Bosne, okuže se neke kuće u Golubiću; onda ti, kud koji može, beži, i ja pređem u Kosovo, gdi prebudem u domu

Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA

ŠTA UČINI SJAJ 24 NAILAZI HLADNO DOBA GODINE 25 JAVA 26 SLIKA U RODITELjSKOM DOMU 27 U DOZIVIMA 28 SKROVITO MESTO 29 MI STIŽEMO PADOM 30 NA NEKOJ PADINI 31 RASKRŠĆE 32 OPET POD NEBOM 33 POD NOĆNOM ZVEZDOM 34 NA RASTANKU 35 NOĆ JE

NA MALOM TRGU Na malom trgu — nikog, čak ni trga. Ni senku čak da baci sinagoga. Rupa mesto crkve: ni porte, ni boga. Nema kuće u vetru, zida, lupe vrga.

Gle — stoji još sve to al s tankim obrisom: Tu je i porta i vrg i sinagoga I neki čudni osmeh mesto boga. VIDIK Taj mali vidik — što kroz prozor vidim — I mene motri s hiljadu očiju. Gle: kako grane izdužuju šiju.

Gde sam: još u travi il na nekom spratu? Pesak koji vreme neumorno broji Da li je u meni il peščanom satu? SKROVITO MESTO Tražio sam skrovito mesto što mi se u snu javi Po udaljenim gradovima, u jednoj senci, u glavi.

Pesak koji vreme neumorno broji Da li je u meni il peščanom satu? SKROVITO MESTO Tražio sam skrovito mesto što mi se u snu javi Po udaljenim gradovima, u jednoj senci, u glavi. Skrenuh u mračnu šumu s vidika što se plavi.

O teži je muk od teških reči. BEZ LjUBAVI Kad će sneg iz moje glave da prestane: Već mi mesto srca kuca komad celca. Prazan sam i beo kao dno krečane. Najzad, crni svete, evo tvoga belca!

O — ja sramno padam u šareni pesak Turoban i taman a — igračka sveta. Kud ću: evo ležem dok mi vali Nude šuplju penu mesto pravih reči. Pitao sam juče (kao da sam mali) Jedno drvo: gde se ova glava leči? Ćute drvo i more.

Ugasi i ti svoju lampu pre no Upale okno svetlosti nebeske: Ispruži malo telo umoreno. Nek mesto pesme, iz tvog polumraka Gleda sa stola prazan list iz sveske I pepeljara puna opušaka.

Nisi kroz usta reč procedila Kako odlaziš od nas crvima. O kako ćutiš pod tim drvima Gde ti je mesto kob odredila Da ležiš odsad sva pobledila Bez trunke boje koju krv ima.

Već pola mojih stvari s tobom trule. Niko me sada ne zna, nit će znati: Iz mene zjapi rana mesto nule. UMESTO DA U SVILU LAKU Umesto da u svilu laku Oblačim tvoga tela plamen Ja zaodevam hladnu raku U neprozirni

Ćosić, Dobrica - KORENI

imena nigde nije bilo, u stranci se nije čuo, iako mu je toliko puta rekao da će mu glupaci i laktaši zauzeti mesto i da mu ništa neće vredeti pamet i škola u Parizu, ni što mu je otac Aćim Katić.

— Žene napolje! — Milunku i Simku pratio je očima Dok za njima ne lupiše vrata, a onda sede na svoje mesto za niskom sofrom pretrpanom jelom.

— Ja? — jeza strese starca. — Ja? Kako? — podiže se na laktove. Ne vidi je. — Zasluži duši mesto: moli Aćima da se pomiri s manastirom. Ti jedini možeš da ga nagovoriš.

Nisam mu verovao. U godinama kad su njega ostavili u vrbaku, ništa se ne pamti. ’Hoćeš li da ti pokažem mesto gde su me ostavili?’ zapitao me, ustao i uzeo me za ruku.

“ On je, sigurno, često odlazio u vrbak, na mesto gde su ga ostavili, pomisli sada Aćim. U očima je mrak, disanje ga boli, i hladno mu je od kiše i jesenske studi u

pojesti i ukrasti zavist i sumnja, pa u kuhinji ne upali lampu sve dok i poslednji nadničar ne stiže i ne popuni poslednje mesto u krugu velike sofre.

čekao da na vratima Toline kuće lupi reza, mnogo puta je nije čuo, tada je bio siguran da će se on vratiti na zakazano mesto.

levoj strani gde je oduvek sedeo, ali ga inat i ponos da ne ustukne i ne pobegne pred protivnikom odsuljaše na njegovo mesto. Video je Vukašinova povijena leđa i glavu pognutu nad hartijama: miran, kao da se ništa ne događa.

Hoću, ne iz zle namere, i tebe da postavim na svoje mesto. Pričao sam ti da mogu rebra falično da se užlebe i srce s leve da se obesi na desnu stranu.

Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE

To ga toliko uplaši da celog dana ne izusti ni reč, a sutradan, još pre zore, otrča na obalu, na isto ono mesto gde je video Zlatnu krabu. — Krabo, Zlatna krabo! — dečak zaplaka, uze jednu mrkozelenu krabicu na dlan i pomilova je.

— tužili su se na bolove u nogama i očima, raspitujući se za mesto na koje dečaci najradije odlaze, dok se jedan ribar ne prevari, pa reče za bor na obali mora. — A tako!

Ostali su davno prešli u grad. Taj grad dečaci sa ostrva ne mogu ni da zamisle, ali je zato ostrvo za njih mesto skrivenih čuda. Ko nije čuo da u Zalivu smokava žive okamenjeni patuljci, a u Plavoj pećini morska vila?

Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL

Muzej i deo dvorišta Osnovne škole „Pero Popović Aga“, u toku svakoga dana padne najviše svetlosti, jer je baš tu ono mesto na kojem, na celoj padini prema Dunavu, ima najviše neba.

Ali, to je bilo nedovoljno. Nadao se da će mu, možda, ponuditi mesto među predstavnicima na strani ili će ga pozvati među predavače na Liceju.

Zapušten i ničiji ćorsokak, bila je mesto na kojem kao da su se gomilale, u otpacima, izanđale dorćolske strasti. Sad je to uredno prosečena i asfaltirana

Njih, svoje taoce, Turci u miru sprovedu na mesto zamene; ali, na tom mestu nema ni srpskih talaca, ni vesti o njima. Ni glasa o četvorici begova, niti o srpskim

Na to mesto gde, po danu, padne najviše svetlosti koju ni košava, kad vitla, ne raznese odmah, noću padaju najgušće tmice i lebde

Ujutru ga je zaboravio, a nije ni bilo važno: već je kretao na put, prvo u Trst pa onda na mesto zbivanja, u Grčku. Svega se setio u času kada je, tek što je stigao u Trst, osetio kako nešto tamno, kao prosejan, zao

Uplašeni, zahtevali su da se taj stari čovek što pre prenese na neko mesto zdravije od tih odaja Pašinog dvora u kojima su se, pod drvenim tavanicama, gomilale istrošene prošlosti i glasovi

Ali, kako ga je kupio tako je odmah, ponesen novom zamisli, dao i da se razruši: odnekud je silno želeo da na mesto stare kuće Gospodar-Jevrema Obrenovića dođe novo zdanje Ka petan-Miše Anastasijevića. I došlo je.

Zatim bi osuđenik zakoračio u samo središte raskršća, na mesto smrti obeleženo kamenom i stao, od mah isturene glave a ona bi, ta glava, već sledećeg trena, kao neki od smisla

Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE

Radičević VII ĐAČKI RASTANAK .............................. .............................. Oj Karlovci mesto moje drago! K’o detence došao sam amo; Igra beše jedino mi blago; Slatko zvah ja med i smokvu samo.

Ana toči, Ana služi, Al' za Milom srce tuži. Iz Milinih ruku mali' - Ma se rast'o bela sveta Mesto čaše od bermeta Otrova bi progutali! Ana toči, Ana služi, Al' za Milom srce tuži. Ko da igra? Ko da peva? Ko da žedni?

stari, Srce vam je dobro, pesma vam je med; Ali moje srce, ali moje grudi, Ledenom su zlobom razbijali ljudi, Pa se mesto srca uhvatio led.

opet dođeš, ti mi priđi tada, Ali ne k'o žena što čezne i voli, Nego kao sestra bratu koji strada, Tražeć' mekom rukom mesto gde ga boli.

Jer ti ne znaš, bedna! kroz sve dane duge Da te voljah mesto ko zna koje žene! U tvom čaru ljubljah sav čar neke druge, I ti beše samo sen nečije sene... J.

I stoj ravnodušna, dok oko tvog tela, Mesto kitnjastog i raskošnog odela, Lebdi samo pramen tajanstvene magle. J. Dučić XCVI ANĐEO MIRA Noć duboka vlada, i sve

Tako je plakala ona vas dan i svu noć gorko, Vrteći vreteno tanko. Ona je molila Boga Da joj bar mesto kaže na kome okonča Pavle, Te jednom da vidi jošte umrlog jedinca svoga.

Popa, Vasko - KORA

iznenadne noći Kad nestane iz ulice Ko zna kuda ide U šumi bi se izgubio Ali se uvek pred zoru U drvored na svoje mesto vrati PU3AVICA Najnežnija kći Zelenog podzemnog sunca Pobegla bi Iz bele brade zida Uspravila se nasred trga U svoj

Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA

No to me nije činilo nestrpljivim: ja sam svoj posao završio, a delo će, ako vredi, naći samo sebi svoje mesto u nauci. Ali sam stajao pred novim pitanjem: u kome pravcu da uputim svoj dalji rad, jer ne bih umeo živeti besposlen.

Aleksandriski Muzejon, zborno mesto naučnika iz svih krajeva nekadanjeg carstva Aleksandra Velikog, bio mi je dobro poznat.

Tako sam zavoleo istoriju nauka. Ona se razlikovala od svetske istorije time što su u njoj, mesto naslednih vladara, glavnu ulogu igrali oni ljudi koji su snagom svoga duha došli na vladalački položaj.

Na toj uzvišici zauzeo sam svoje mesto i odatle gledam dole prema varoši. Duž jednog dela one staze nazirem, među tamnim džbunjem, beličastu neku pantljiku,

Na taj način se pokazalo da se taj datum pomera iz godine u godinu da tek posle 1460 godina dođe opet na svoje staro mesto kalendara. To je bio slučaj, no ne sa istom matematičkom pravilnosti, i sa vremenima poplave Nila.

Ala bi me obrukao, a cela varoš bi pucala od smeha“. U tim crnim mislima stiže nomofilaks sa svojim društvom na ono mesto obale koje mu je Milon označio i gde su njegovi ribari zaista lovili ribu.

“, reče on samom sebi. Jeste, to je on bio. Gledajući oko sebe, postade mu to jasno. Njegovo rodno mesto, Stagira, beše bedna jedna palanka u Makedoniji.

Iza nje video se, prostrt po patosu, crveni baktriski ćilim. On je označavao mesto predavačevo. Ovoga puta za predavača određen je, na izričitu želju kraljevu, mladi naučnik Aristarhos sa Samosa.

Tabla bi obešena na svoje mesto; gospoda iziđoše iz dvorane da se svečano odenu za doček vladaočev. U određeno vreme stiže kralj sa svojom porodicom i

Kralj, stasit, lep čovek, zauze mesto u srednjem od nameštenih prestola, desno od njega sede njegova sestra, i supruga u isti mah, slična po liku svome mužu i

Koračajući, on se klatio, povlačeći za sobom levu nogu, kraću od desne. Kad stiže na svoje mesto pokloni se pred kraljevskom porodicom.

kroz to prozorče, i pored nišanske mušice, pričvršćene u centru sfere, on vide, tu pred sobom, na dohvat ruke, mesto narečenog pratioca Zemljinog, alabasterko rame princezino i, kroz isečak njene haljine, gornji deo njenih zanosnih grudi.

Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE

Poneki zadocneli putnik protrčavao je žurno da zauzme mesto. Malo posle krenusmo se... Ja naročito uživam kad brzi voz polazi iz stanice.

— Ovde smo svi jednaki i svaki ima pravo samo na jedno mesto — dodade čovek s novim torbama. I ja sam odmah bio načisto da su novodošavši vrlo lako odneli pobedu.

Pravo je sad da je odvedem na njeno mesto. Pa uze stvari i pređe u treću klasu. Sa ostalima za kragujevački voz ode i narodni poslanik, a ja ostah sam u onoj

Ali Nikola je pretpostavljao mirnije mesto: — Primetio sam — reče mi on — u blizini pristaništa jednu malu kafanu s podrumom. Ima i ćevapčića.

„Nosi, veli, kod Andrejevića da lično on ispegla.“ A vojnik nije razumeo, pa mesto kod šnajdera Andrejevića, odnese kod Andrejevića, predsednika opštine.

Jer svi znaju da će on prvi nanjušiti neprijatelja, prvi dokučiti dragocene podatke i prvi se vratiti na svoje mesto, kao i da je patrolska služba njemu omiljena stvar.

— ...Sedi ovde, druže, a... tu je tvoje mesto. Prolazi tako mlekadžija, seljak iz okoline, grbav. — K... k... k.... k... — krkori nešto Sekula.

I tako ponova legnem na svoje mesto. Proklinjao sam i sebe i sav ovaj varljivi život. Uvek je tako bilo, celoga moga života izmicala mi je sreća u

Imao je slavne pretke, kao i mi, i nije hteo da bude gori od njih. I svestan kako važno mesto zauzima Francuska u Evropi, on je hrabar da je ne ponizi i dovede u pitanje njen položaj u budućnosti.

— Dobro govorite srpski. — Moram, da! Pa je ona, nagnuta, podnosila plave, sitno ispisane tabake i tražila ono mesto za potpis, a gospodin Leđenski, uzrujan blizinom one male glave, raširenim nozdrvama udisao miris njene kose.

(Uostalom, ja tačno znam gde je on, jer sam nesumnjivo uvrebao ono mesto na svilenom končiću koje njegovo krilance, u odsudnom trenutku kad treba da zaspim, redovno dodirne sa jednom

Ali se nije imalo kud i ja sam morao otpočeti ovaj novi život, svestan da nisam onde gde je moje pravo mesto, da sve više postajem rastrojen, pobrkan i zbunjen i da mi ostaje još jedina nada: da se oženim što je moguće pre i

Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR

Sakupi se veliki zbor pred kancelarijom. Kapetan razgleda provaljeno mesto; rupa beše mala: izgledaše da se ne može kroz nju ni glava provući. Ljudi se čude, zevajući i protežući se.

— zapita čudeći se. — Sutra, ja kako. Ali nećeš, valjad’, polaziti iz moje kuće, da te svi vide. Sad treba stići na mesto, pa čekati. Đurica iziđe iz kuće mahinalno, kao u nekom bunilu, praćen dvojicom zlikovaca.

— Hm... neće biti — odgovori Đorđe, pa ode te umi ruke. Kad se vrati na svoje mesto, beše već donesena trpeza. Njih dvojica stadoše da ručaju.

Ako tebe, recimo, danas ubiju, ostaje mi on za dužnika, pa će mi to posle platiti drugi, koji dođe na tvoje mesto. Đurica se sasvim zbuni, jer vide da ovome starcu ne može i ne sme ništa.

On dođe na obično mesto, tu se nađu oboje i provedu čas dva u zanosnom ljubavnom priželjkivanju, pa se rastanu ; i on se vraća srećan, zadovoljan,

— Nije vajde, Đuro, nema se kud. Moraš je voditi na drugo mesto — reče mu on, kad mu saopšti novost o naredbi. — Vidim i sam, ali treba još da promislim i da se dogovorim s ljudima...

On podiže glavu, i sa nekim svetiteljskim dostojanstvom pogleda zlikovca pravo u oči i odgovori mu: — Ovo je mesto, gde samo ja mogu govoriti i niko drugi.

Đurica sad tek poče da razumeva i oseća svoj užasni položaj: ličio je na zver, koju neprestano, s mesta na mesto, goni velika hajka. Zbog svega toga i on sam izmeni svoje postupke prema drugima.

— Jok, jedni će na Radovanovo selo i Brezovac, a drugi će ovamo. Ovi će se skupljati ispod Bukulje, ali mesto nije određeno. Čiko se boji da ne bude dignut i kačerski srez, pa veli da dobro pazite kad naiđete na Kačer...

Strah ga beše pogledati. Gusta kosa mu beše spaljena i na mesto nje stajahu još ukovrčeni crni i tvrdi purci, pepeo od kose, koji mu davahu još strašniji, neobičniji izgled.

Đurica obiđe svud oko kuće, razgleda svako sumnjivo mesto, pa se uputi k visokoj rozgi, pobodenoj u gradini, pod kojom je Mato obično spavao.

Kako li bi to izgledalo ? Namesti je on, recimo, kod... gde bi to moglo ?... sve jedno, Novica bi joj našao zgodno mesto, on zna svaku kuću. Pa tako... on bi dolazio noću... krišom... ne bi niko znao... A Stanka? The, pa ništa!

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA

On je znao gde mu je selo, no tu sada sela ne beše, nego se samo poznavalo mesto gde je nekada bilo. On se tome jako začudi, pa pođe da potraži gde je nekad njegovog oca kuća bila; kad je našao, dođe

Kad dođe aždaja, pitaj je kuda ide i gde je njezina snaga, pa sve ljubi ono mesto gde ti kaže da joj je snaga, kao od miline, dokle je iskušaš, pa ćeš mi posle kazati kad dođem.

Kaži mi gde je tvoja snaga. Ja da znam gde je tvoja snaga, ja ne znam šta bih uradila od miline, sve bih ono mesto ljubila. Na to se aždaja nasmeje, pa joj reče: — Onde je moja snaga u onom ognjištu.

Lovac, kad ga opazi, potegne iz puške da ga ubije, a ovan se zatrči te njega pre rogovima ubije. Lovac padne na mesto mrtav, i društvo njegovo kada ga posle nađe, ne znajući ko ga je ubio, odnese ga kući i ukopa.

u cara na kom će mestu da bude vinograd, pa neka ti išpartaju, a ti uzmi torbu i u nju struk bosiljka, pa idi na ono mesto i lezi te spavaj, a za sedam dana imaćeš grožđa zrela.

A mati, kad čuje, reče mu: — Idi, sinko, idi ogledaj, i onako si propao. Onda on otide k caru i zaište mesto za vinograd i da mu se išparta gde će biti brazde.

On iziđe iza sela, i kad dođe na ono isto mesto gde je pre onu devojku našao, ona iziđe opet preda nj pa mu reče: — Opet si, brate, neveseo i plačan.

će onamo doći da piju vodu, pa će se opiti i popadati, a dunđeri onda neka im sve zube izrežu, pa ih nosi na ono mesto gde car hoće da se grad sagradi, pa lezi te spavaj, a za sedam dana biće grad gotov.

otide i svrši kako mu je devojka kazala: viljevi dođu te se opiju i popadaju, a dunđeri im iseku zube i donesu na ono mesto gde će se grad zidati; on uveče metne u torbu struk bosiljka, pa otide onamo i legne spavati, i tako za sedam dana bude

Onda car sedne s njim na kola, i pođe na ono mesto da vidi je li istina, kad tamo, ali još samo jedan prut nađu. Car Trojan zapovedi da se načini svirala od onoga pruta

Kad, ujutru dan osvane, ali nema onih dvorova velikih, već mesto njih srednja kuća; ali i u njoj opet ima svega dosta. Kad bude pred veče, sedne usud za večeru, sedne i on s njim, a niko

Kad ujutru dan osvane, ali nema ni one kuće, nego mesto nje stoji manja, i tako je usud svaku noć radio, a kuća mu se svako jutro smanjivala, dok najposle od nje postane mala

Petković, Vladislav Dis - PESME

marim da pijem, al' sam pijan često U graji, bez druga, sam, kraj pune čaše, Zaboravim zemlju, zaboravim mesto Na kome se jadi i poroci zbraše. Ne marim da pijem.

NA ONOME BREGU † Janku Veselinoviću Na onome bregu što je nad životom, Tražio sam mesto gde stanuje sreća, I išao dugo okružen lepotom Iz predela snova u predele cveća.

Po njoj kada lutam moje misli blede, Gube se u nebo, u svet harmonija, U oblak, u zvezde, nevine poglede. Na njoj ono mesto mene samo pleni Gde stanuje ljubav, gde je radost mlada, Prolazna i lepa, k'o cvet dragoceni, Kao presto snova, kao

Zašto i ti, srce, ostarelo nisi! Ti i danas voliš, kao nekad što si, Nosiš svoju ljubav — tvoje mesto sveto, K'o u mlade dane, k'o u prvo leto. Ti i danas voliš kao nekad što si.

Zaspale su potom. Ona, bez života I mladosti, spava na krilima tuge; Mesto cevi — mrtvo cveće, mrtve duge Po njoj: ona spava, s njom njena lepota.

I tu vidim život sav bez tuge, I bez smrti, život od ljubavi: Mesto noći širile se dýge, Mesto mraka jedan obzor plavi.

I tu vidim život sav bez tuge, I bez smrti, život od ljubavi: Mesto noći širile se dýge, Mesto mraka jedan obzor plavi.

2 U daljini iz nejasnih šara, Imao sam u samoći često Mesto jedno koje mašta stvara Za postolje, za budući presto. Na tom mestu nas dvoje bi bili Svet za sebe, nerazdvojan,

Ja sad nemam svoju dragu, i njen ne znam glas; Ne znam mesto na kom živi ili počiva; Ne znam zašto nju i san mi java pokriva; Možda spava, i grob tužno neguje joj stas.

Bačka, tu je i Srem ravni, Dalmacija, Bosna — sve to zemlje Srba, Tu je i Hrvatska: svud spomeni slavni Čuvaju se tajno mesto srpskog grba.

Kada nam sinovi dođu sa bojišta, Naći će zagrljaj i doček i cveće, I još topla, znana i željna ognjišta. Ali mesto onih, sa ratnog vojišta Što se nama nikad povratiti neće, Što za zemlju mreše, što ih zemlja uze, Doći će crnina, bol,

Svoju mudrost rastočismo na izbore. Mesto svetle istorije i grobova Vaskrsli smo sve pigmeje i repove; Od nesrećne braće naše, od robova, Zatvorismo svoje oči i

Tesla, Nikola - MOJI IZUMI

Konj se vratio kući iscrpljen i krvav, ali pošto je podigao uzbunu, ponovo je jurnuo nazad na mesto nezgode i stigao tamo pre ljudi koji su pošli u potragu za ocem i sreli ga kako se osvestio i ponovo uzjahao konja, ne

sekundi nestaje na levoj strani, ostavljajući za sobom prilično neprijatnu i tupu sivu pozadinu, koja vrlo brzo ustupa mesto talasastom moru oblaka, koji kao da pokušavaju da se uobliče u živi lik.

nepotpunim izveštajem o telefonskom preduzeću u koje sam došao i ironijom sudbine, morao sam da prihvatim plaćeno mesto crtača u Centralnom telegrafskom uredu pri ugarskoj vladi, sa platom koju — dozvolićete mi — neću otkriti.

pomoć, organizator poduhvata gospodin Puškaš (Puskas), posle završetka svoga posla u Budimpešti, ponudio mi je mesto u Parizu, koje sam rado prihvatio. Nikada neću zaboraviti snažan utisak koji je taj čarobni grad ostavio na mene.

Ništa nije ispalo od toga i ja sam sledećih nekoliko meseci morao da putujem iz mesta u mesto po Francuskoj i Nemačkoj i da ”lečim bolesti “ električnih centrala.

Sijalicu od 16 sveća trebalo je staviti u hodnik i pošto sam odabrao mesto, naložio sam monteru da položi žice. Pošto je radio neko vreme zaključio je da treba da se konsultuje sa inženjerom, pa

sa njom razgovarali, ispitivali, raspravljali i odlučili da sijalica treba da se pomeri dva inča, odnosno da se vrati na mesto koje sam ja odredio.

(Regierungsrath) Funke (Funke) je vrlo isključiv i ja se ne usuđujem da dam nalog da se sijalica postavi na određeno mesto bez njegove izričite saglasnosti.“ Shodno tome dogovorena je poseta ovoga uglednog čoveka.

Nakon dva sata savetovanja, odjednom je uzviknuo: ”Morao bih da idem“, i pokazavši mi mesto na plafonu, naredio mi je gde da stavim sijalicu. Bilo je to upravo mesto koje sam je prvobitno odredio.

Bilo je to upravo mesto koje sam je prvobitno odredio. Pošto se iz dana u dan ništa nije menjalo, rešio sam da tome stanem na kraj i konačno

Ali šansu umalo da propustim. Sakupio sam svoju skromnu imovinu, obezbedio mesto u vozu i našao se na stanici, upravo kada je voz polazio. Tog trenutka sam otkrio da su mi nestale karte i novac.

postrojenja biće moguće projektil ove vrste lansirati u vazduh i spustiti gotovo tačno na svako predviđeno mesto, makar ono bilo hiljadama milja udaljeno. Ali, mi se nećemo zaustaviti na tome.

Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka

Pokušaću da odgovorim na ovo pitanje pričom o svom životu pre iskrcavanja u ovu zemlju. Moje rodno mesto je Idvor, a ova činjenica kazuje vrlo malo jer se Idvor ne može naći ni na jednoj zemljopisnoj karti.

Tu su stvorili organizaciju koja se kasnije prozvala austrijskom Vojnom granicom. Po predanju, i moje rodno mesto Idvor bilo je osnovano 1690. godine, ali ne na istom mestu gde se sada nalazi.

Ono je vezano jednom uskom prevlakom sa novim naseljem. Prvobitno mesto za staro naselje bilo je izabrano iz strategijskih razloga zbog preimućstva odbrane u slučaju turskih upada.

Ostataka tih podzemnih stanova bilo je još u doba moga detinjstva dok sam, pre pedeset godina, išao u školu u Idvoru. Mesto prve crkve bilo je obeleženo malim stubom sazidanim od cigala, sa krstom na vrhu.

činovnici zabeležiše sve što se događalo za vreme bakljade i nakon nekoliko dana bio sam obavešten da Pančevo nije mesto za razuzdano seljače kao što sam ja, i da moram da se spakujem i vratim u Idvor.

Onaj grubi kondukter koji me je malo, pre toga nazvao srpskim svinjarom, odveo me je do voza i učtivo mi pokazao mesto u prvoj klasi.

U početku sam se morao boriti da bih obezbedio sebi mesto pored dimnjaka, ali kada su iseljenici shvatili da nemam tople odeće, prestali su da me potiskuju.

nad onim ljudima koji su lutali unaokolo bez tradicije i bez ičega što bi ih čvrsto vezalo za jedno određeno mesto.

U prolazu kroz Filadelfiju upitao sam nadzornika da li je to bilo mesto gde je pre sto godina čuveni Bendžamin Franklin puštao svog zmaja, na što mi je on odgovorio da nikad nije čuo za tog

Zgrade na farmi bile su udaljene oko jednu milju od grada. Naokolo nije bilo sela ili suseda i ovo mesto mi je naličilo na usamljeni salaš.

To je bilo njeno osetljivo mesto. Konačno sam našao leka svojoj muci i to tako što u radne dane nisam skidao ular sa mazge već bi joj samo uklonio

Kada sam joj rekao da nameravam da se jednog dana vratim u svoje rodno mesto, obogaćen iskustvom u Americi, ona se iznenadila i upitala me je: - Onda Vi ne nameravate da postanete Amerikanac?

Ćipiko, Ivo - Pripovetke

Ilija sedi i puši i, mesto da gleda u vatru i da ga veselo plamen razgaljuje, gleda sada preda se, u zemlju. Kad stiže mala s bremenom, obeseliše

I, mada nije ovde nikoga nalazio, ipak ovo mesto beše razgovorljivo — uvek kao da nešto živo zaklonjeno šapori, — pa kad bi odilazio, osvrnuo bi se za sobom: činjaše mu

Marko sa ženama ugrabi mesto ispod vrela, u prošarici; ni brige ga što sunce peče. Naručio pečene ovnovine s ražnja i sklenicu vina — vina što kad

Ali on je već otvoreno govorio svojim učiteljima da će da ode; nije tu njemu mesto. A toplo leto požuri tu njegovu odluku. Nemiran, razdražen lutao je po prostorijama setminarija, dvorištu i bašti.

Ivo Polić pope se na najviše mesto sivoga zida u bršljanu obraslo. S te visine pogleda u dvorište. Mrtve leže u popodnevnome suncu preturene stvari starih

Na poljani, između žbunova, momci potraže zgodno mesto i stručak suve mirisave trave da ga pod glave podmetnu. Neki od njihovih — a poznaju ih po besedi i po odelu — već se

Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI

preteča današnjega strukturalizma i semiotičkog izučavanja književnosti koje, u svojim krajnjim namerama, teži da odredi mesto i ulogu književnosti u datome modelu kulture.

makedonskom jeziku možemo vrlo lako krivo da vrednujemo, jer nam slično zvučenje prikriva različito značenje, drugačije mesto i funkciju u susednim jezičkim sistemima.

Naime, u svojim zasebnim jezičkim sistemima slovenačko vabiti i makedonsko vika(ti) nemaju isto mesto kao i istozvučni glagoli u srpskome jeziku, nego im pripada mesto koje u ovom poslednjem jeziku ima stilski neutralan

slovenačko vabiti i makedonsko vika(ti) nemaju isto mesto kao i istozvučni glagoli u srpskome jeziku, nego im pripada mesto koje u ovom poslednjem jeziku ima stilski neutralan glagol zvati.

Naš je, prema tome, deo dužnosti i u tome da sa krajnjom opreznošću ispitujemo svaku kulturnu pojedinost s obzirom na mesto i funkciju koje ima u svome sopstvenome nacionalnom sistemu.

Pozicije koja je rodno mesto mnogih naših nemilih nesporazuma. Ako sada iz ovoga sleda misli pređemo na umetnost uopšte i književnost posebno, lako

nacionalnih kultura ne možemo kako valja govoriti ako se prethodno ne razmotri jedno drugo pitanje, naime kakvo mesto i funkciju ima umetnost u sistemu kulture.

I koliko je samo ovo nastojanje indikativno za mesto na kome se poezija obrela kad se opasno zatvorila u privatnoosećajnu sferu.

Nakon simbolističkog nastojanja da joj se izmeni mesto i funkcija u ljudskome svetu, moderna poezija, bar jednim svojim tokom, ispod oblika kanonizovane i formalne nacionalne

Ali možda upravo zato u njoj, što cmo bliže našem vremenu, sve istaknutije mesto dobijaju pisci koji kao Rastko Petrović, Momčilo Nastasijević i, u naše dane, Vasko Popa književnim sredstvima

Još na početku veka R. Jakobson i P. Bogatirjov dosta precizno su opisali kakvo mesto i značaj u usmenome pesništvu ima takozvana kolektivna cenzura: sve što sam pevač kao individua stvori dalje se prenosi

Njegova poezija kod nas zauzima književnoistorijsko mesto pravog parnasovstva, iza čega je sledio parnasosimbolizam i simbolizam u Rakićevoj, Dučićevoj i Disovoj poeziji.

Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA

Naslonila makaze na usne i zamislila se gledajući u pantalone): Gledam, znaš, kako da izbegnem ovo mesto što se izlizalo. SAVKA: Ne možeš ga izbeći, nego podmetni parče.

Ako ne može nikako drukče, a ti da znaš, uzajmićemo makar na drugo mesto, pa tebi vratiti. Tebi tvoje ne gine. SAVKA: Ako je samo za tri meseca... ŽIVKA: Ni jedan dan više!...

) ČEDA: Ali čemu se vi to radujete?... ŽIVKA: Gle sad! Mesto i ti da se raduješ, a ti još pitaš. Rako! Rako! ČEDA: Čemu da se radujem?... ŽIVKA: „Naši”!

” A onaj moj šmokljan – mesto da kaže: „Hvala, Vaše Veličanstvo!” – sigurno će početi da muca. Ubio ga bog sa suklatom, sigurna sam da će mucati.

Dakle, ovako sam smislio. Otac da meni izradi jedan zajam kod Klasne lutrije na privredne ciljeve, i to da mu bude mesto miraza. S tim da odužim dugove, a posle... ŽIVKA: Daro, kćeri, meni mrkne pred očima.

” A zašto? Zato da obrukate i mene i sebe. 'Ajde svaka na svoje mesto, pa kad izađete na ulicu, a vi se čupajte sve dok vam traju dlake na glavi. (Ove odlaze i sedaju.

Pa onda, ako si na ručku, počasno mesto; ako je kakva svetkovina, dobiješ buket; ako je parada, dobiješ mesto na tribini.

Pa onda, ako si na ručku, počasno mesto; ako je kakva svetkovina, dobiješ buket; ako je parada, dobiješ mesto na tribini. Ne može se reći da sve to nije prijatno. ŽIVKA: Pa jeste, kad se s te strane uzme.

Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)

su Seobe Miloša Crnjanskog bile privlačne zato što je u njima, kao retko gde, čisto jezička faktura teksta dobila mesto kakvo obično nema u romanu, ali ga zato ima u poeziji.

Pripovetka Stari dani ima središnje mesto u Stankovićevome ukupnom delu, i dabome ne zato što je njome naslovljena njegova valjda najznačajnija knjiga pripovedaka,10

Što jeto mesto istaknutije, što je više dignuto prema autoru, utoliko jača težnja da se događaji prikazuju kako ih lik vidi.

rečenica u romanu - bilo kom, pa i u Nečistoj krvi - ne mora sama po sebi biti značajna, ali joj zato jako, inicijalno mesto u kompoziciji daje vanrednu moć da privuče čitaočevu pažnju: nju on najpre vidi i najpotpunije je opaža budući da ga još

i ispušta u preštampavanju - čemu svoj prilog ponekad daju slovoslagači i korektori - da je Stanković imao običaj da na mesto dubljeg kompozicionog preloma metne zvezdicu.

tome naučila ne samo novija nauka o književnosti nego i sama moderna lingvistika - baš u tom pogledu zauzimaju naročito mesto budući da kod njih nalazimo valjda najjaču uzajamnu zavisnost među čisto jezičkim (od fonološke do sintaksičke ravni) i

krv odbijala, pesnik Jovan Dučić za Stankovićeve je pripovetke, kad su se pojavile, mislio da im valja dati prvo mesto u srpskoj književnosti, ali je za sintaksu u drugoj verziji svog izvrsnog ogleda (1907) kazao da je „neverovatna i

u njegovoj mimici i pokretima otkriva unutarnji, duševni kovitlac, no stvar i jeste u tome što je Sofka dobila Miletovo mesto, i što upravo ona i prati, osmatra majku Todoru.

Pouzdano prilazi babi, ljubi joj ruku, daje joj ključeve, da ih ona u sobi obesi na određeno mesto. Ulazi unutra, ide u sobu [...]” 86 Najdalje dokle je došao, to je tekija nakraj varoši.

Ma kako menjao mesto, to neće uticati na imenovanje. Mogu se, međutim, i drugačije imenovati: oni prozori i ovi prozori.

on, ona. 122 Kod Stankovića preteže drugi slučaj: po pravilu se zamišlja da je lik zauzeo neko mesto sa kog se prostor opaža, pa se u tom slučaju upotrebljavaju zamenice.

Ali pošto se mesto menja, mora se menjati i imenovanje: sa ovog su mesta prozori oni, a sa onog bi već bili ovi; tačno onako kao što

Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE

Kad povorka naiđe u samu sutesku, ona pogna umorne konje brže da što pre mine ovo opasno mesto. No čim izbi na drugu stranu, čitava četa razno obučenih i razno naoružanih pustolova opkoli ih i zaustavi s naredbom

Teško beše jedan put i Sulj-kapetan vo Gora. Rezil će se napraveše. Ama ti mu go donese obraz na mesto. So junaština. Dade mu hata za dete i mnogi ćemeri so zlato... Take li je? — Pa, aga... — Ubavo!...

I rođena deca bila su ga željna. Nosio se čisto i bogato ali mu je ruho bilo staroga kroja kao i oružje. Mesto žutoga redenika oko pojasa, pasao je on ogroman starinski silav i u njemu dve ledenice i jatagan.

Mesto žutoga redenika oko pojasa, pasao je on ogroman starinski silav i u njemu dve ledenice i jatagan. Mesto uvedene u običaj martinke, o rame je vešao staru paftajliku, koja se još samo u kolašinskim pesmama pominjala kao puška

pa priđe Vujani n bolno je zagrli, ovlaživši je nelažnim suzama: — O, sestro, koliko bi bila srećna da moj sin leži mesto tvoga Jablana!.. Da Bog da majka ni jednoga kod kuće ne zatekla ako je ovo laž!.. A razume te što ne kukaš.

Pa onda pođe k čelu odaje, k ognjištu i stade s desne strane gde je prvo počasno mesto, i gde se beše otegao jedan ogroman Arnautin. Pop se nadnese i vlastelinski ga premeri u svoj njegovoj ogromnoj dužini.

— Šta govori ovaj gost? — zbunjeno promuca Arnautin još zbunjenijoj družini. — To, da je to mesto moje, bre sokole! — odgovori mu sam pop.

Arnautin se pomače i pop sede na njegovo mesto, pa pozva domaćinova sina da mu skine čizme. Onda podvi noge, uspravi se gospodarski, izvuče poslednju kutiju skupih

Tamo će se nekako skrasiti. Pošao i zatražio da ga nastane oko Eski-šehera. Slušao je od hodža da je to drevno i sveto mesto tursko. Odredili mu neko selo kraj grada i dali zemlje. Pomogli i da se nešto kuće podigne.

Odelo, iako novo i čisto, opet prosto n veoma seljačko. Mesto kicoškoga ćurčeta običan kratki mrki gunj šarplaninski, na nogama veoma jednostavna plitka obuća.

— Nimalo!.. Kaluđeri i derviši traže potoke i dubrave za svoje manastire i tekije. A ja izabrah ovo mesto i kupih ga za svoje stare dane. Vidiš li ovu lepotu Božju?

Da postanem derviš ili kaluđer, ako hoćeš. Kosovo sam izabrao za manastir ili tekiju, koje ti je po volji. Jer ono je mesto za primirenje. Groblje je. A na groblju čovek najlakše razgovara sa sobom. I na mesečini i na vedru danu.

Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA

Al’ na zemlji takih mesta Nema više, samo dva; Jedno j’ mesto s jedne strane, Drugo s druge života: Majci pod pojasom U začetnom dobu, To je jedno mesto, — Drugo je u grobu.

samo dva; Jedno j’ mesto s jedne strane, Drugo s druge života: Majci pod pojasom U začetnom dobu, To je jedno mesto, — Drugo je u grobu. «Javor» 1882. TUGA MATERINA ZA PRVENCEM* Ja ne mogu suza skriti, Makar da se trudim, silim.

Jedina pesma moja Potomstvu neka priča Lepote tvoje strašnu, Ledenu čar. U mesto mirte nek’ ti Cvati, baš kâ i meni, Lavor, taj grki dar.

Ja te, pobro, mogu tražit’, Znam gde ću te skoro naći, Al’ ko će ti prazno mesto Da ispuni, izjunači? U svima nam srce bije, Koje srpska misô kreće, Al’ Stevana Kaćanskoga Majka rodit’ skoro

Još ga nema, ne vraća se, A nju brige vuku, — Ovo j’ mesto njojzi sveto: Tu joj stisnô ruku. Tu još bruje one reči Druga milenoga: „Nadaj mi se, ljubo moja, Majko čeda moga!

Žalosna je borba svaka, Gde se brat na brata strvi, Gde se srca bolom lede, Suza teče mesto krvi. Kad već mora biti borbe, Bar ne gon’mo turske hajke; Sećajmo se usred boja Da smo sinci jedne majke.

— verovat’ ne mogu, — Ta zvezdama ne kopa se grob! Ti odleti ka istini samo, Nju tražeći provekova vek; A mesto ti, i ako je prazno, Iz njeg’ bije neumrli sjaj...

»Starmali« 1887. OPOMENA O NOVOJ GODINI 1888 Evo već je svoje zauzeo mesto I seo je na svoj, na godišnji prestô I počô je vladat’ zagonetno, žurno Lažni Bog — Saturno.

Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA

JOVAN: Ajde, vidićemo. FEMA: Neće njemu više niko nogu skr’ati, (pokazuje kanape) tu je njemu mesto. Propopo, Johan, donećeš ćilim da prostremo ovuda (pokazuje astal). JOVAN: A na šta ću posle ja spavati?

Miljković, Branko - PESME

GROB NA LOVĆENU Ali ne, to još uvek nije vreme. To je jedno mesto koje prepoznajem u prostoru. Mrtve su gore odakle ta reč dođe.

O nežna maglo koja me izdvajaš, evo vraćam se čist na svoje prvobitno mesto. Tišino u svetoj senci što snove moje vajaš hoćeš li primiti to telo ukleto, koje nastanjujem poslednji i prvi zatočenik

Završiće se putovanje ostaće tiha brda, Siva praznina vetar koji bludi, Mesto koje nema mesta u želji al nudi Zlo da nas spase i istinu otkriva. To čemu se molite je Žalosni Slavuj.

Pod zemljom mračni predeli se mešaju. Pomeraju se mora užasi se premeštaju sa jednog mesta na drugo mesto zlo. O strašni preobražaj moj u srcu sna gde vasiona počinje mi pticama, s dva oka varnica da l će da zna da put mi

1957. ARILjSKI ANĐEO O ANĐELU NA ZIDU I Zauzme svoje mesto između sedam zvezda kada prestaje vatra i zbivanje i počinje čista kristalizacija podarena u smirivanju.

O anđele blagi uprkos svojoj moći, Il upravo zbog nje, vatro sa svojom noći, Kako se zbi divno da biće ti izbegne Mesto koje bi izvan tebe bilo, Jer zabunom sve se zbilo što se zbilo A sjaj koji kasni najdublje dosegne.

Tu nema sunca, jer sve sobom zrači Mesto uzalud pokušano. Jači Postaje koji svoju slabost spozna, Cvet šupljom rukom otkinut.

Lepo je manjkanje u sebi što ljubi Prazninu i mesto još neoporavljeno Od odlaska anđela, svislo bilje. Seno Na tragu odlutalog cveta čije ime Miriše izvan vrta i vodi me Do

Nek ti ime čeznu ostrva u plimi, Anđele, i pesma koja mesto mene Pati, jer pakao i moje srce primi, Da bela iznutra crnim tragom krene.

Samo je budnost pesma, i teskoba, Beščulno mesto prevareno maštom. Izmišljanje slepog u kovitlac oka, O saplitanje kroz izmišljen vrt!

Svet nestaje. A mi verujemo svom žestinom u misao koju još ne misli niko, u prazno mesto, u penu kada s prazninom pomeša se more i oglasi rikom.

zimu Večito proleće zaleđena zoro Sunce je tvoj neprijatelj U ime pravde u ime pustinje Sunce se okreće istina menja mesto Onima koji ostaju verni ostaje samo laž Al na istinitom mestu je hladno Na istinitom mestu niko ne diže dom Ledena

Krakov, Stanislav - KRILA

Nisu poneli mitraljeze. Mitraljezi su ležali rasklopljeni u malome magacinu. Glumac Dile je ostavio počasno mesto kraj orkestra, i trčao po redenike.

Najzad su za kosom popadali od umora. Tu je bilo mesto za rezerve. Oni koji su tu ranije bili ostavili su puno zagađene slame, krpa, konzervi i nešto vašiju.

Petrović, Rastko - AFRIKA

Sedamo u čamac i prelazimo u grad. Velika razlika između francuske i engleske kolonije već na prvom koraku. Mesto demokratskog francuskog, ima nečeg feudalnog i viteškog u kolonijalnom Englezu.

Dogodilo se da mu je jedan crnac, koji je znao da Vuijea zanima taj insekat, doneo na mesto insekta cvet. Treba znati kako je savršena moć opažana kod crnca, pa razumeti šta znači kad se i on mogao prevariti.

Taman sam se obukao u najlepše belo odelo kojim ću iznenaditi gospođu Bede, kad mi njen boj donese pismo. Mesto u jedanaest ja ću u osam časova moći poći za Mankono.

njima, ili im bar ne ukazivati nikakvu pažnju ako neće, Švajcarac zahteva da je sluge probude i premeste na kakvo drugo mesto. Na moje posredovanja, ostavljamo je gde je, a mi naše postelje razvijamo po verandama.

Kad aga udarim on vidi da to nije da bih ga ponizio, već da ga zaboli; a ja znam mesto gde ga najjače zaboli. Posle, kažem vam, ja s crnim govorim njegovim narečjem, tako da belcu ispred nosa odnesem posao.

Uostalom, dokazano je da crnac pamti ne po količini, već pojedinačno; mesto da pamti da ima četiri krave, on pamti da ima kravu belu, kravu tamnu, kravu malu, kravu vrlo rogatu, i svu ostalu

To je mrla velika kao veći novac, nešto malo bleđa od ostalog tela; žuto–sivkasta, mesto boje mahagonija, kao što je koža mladićeva.

ovako hladne, čvrste, još uvek u pupljenju, prave i kruškaste i teške, a ipak vučene nečim uvis, nijedno vreme i nijedno mesto Evrope nije poznalo.

— Pli mejel leste ankol, me nu vulon paltil! (Bolje je još čekati, ali mi ćemo i da idemo.) N. tada greši. I, mesto da iskoristi odmah ovaj trenutak poslušnosti pa da pođemo, želeći da im pokaže koliko je dobro biti poslušan, daje im

Sve to izgleda nestvarno i neopasno u ovoj prekrasnoj noći. Idem sasvim poslednji u redu, zadržavajući za sebe mesto koje crnac nikako ne voli, ne toliko što panter, ako napada (to je beskrajno retko), napada s leđa i poslednjeg, već

su stalno u kretanju; oni nisu vezani ni za kakvu ličnu svojinu a nikakvi ih pravilnici ni pasoši ne drže za određeno mesto.

Eto jedne porodice koja traži pogodnije mesto za življenje. Pred nekim selom na stazi dočekuje nas jedan vitak deran, mladić, namazan mirisima i uljem, obojenog lika

Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ

SCENA Iza starih grmova pomalja se Stanoje Glavaš i, oslonivši se na dugu pušku, gleda čas u Isaka, čas u momke. Mesto je isto. GLAVAŠ: Nu, momci, zdrav’ odanili! Ima li gdegod nešto od lova?

Neko dolazi!... ČETVRTA SCENA Stana, udovica vojvode Đukića, sa svojom pastorkom Spasenijom, i pređašnji. Isto mesto. STANA: Pomozi bog, deco! GLAVAŠ: dobro ti, bako, bog dao!

(Odlaze.) PETA SCENA Isto mesto. Stana iz jednog šipraga, u kome se za časak prikrila, izlazi. STANA (u sebi): Pogrešila sam Što odmah nisam pošla

ISAK: Mesto prozora, uske mazgale Pokazaše mi roba skrušenog: U tomrukama noge sklještene, A suve ruke beše skrstio Na tvrde

“ (Glavaš napred, a za njime Isak, Vuk i Radak izlaze.) TREĆA SCENA Isto mesto. Hasan, Ćerim i ostali Turci. HASAN (gleda za Glavašem): E, čuste l’ Stanoja?

Da l’ ti je puška dobro spremljena?... ISAK (pokazuje na valju): Sve je u redu. Ni trenut bolji, ni mesto bolje, Ako je da se mora ginuti Na pragu ove tesne kolibe Što je u trošan okvir smestila Slobode srpske sjajan

Secite! Ne dajte! Eno, umače“ itd.) SEDMA SCENA Isto mesto Spasenija raspletena; Vuk, Radak, Isak; za njima, vezanih ruku, Stana i dva Turčina, a posle gomila naoružanih seljaka.

Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA

Štab je bio brzo gotov, kretosmo se Aleksincu. Meni pade u deo da podelim mesto u kolima sa štabnim svećenikom, g. protom J. J.

Pred podne Turci obnoviše napad na Tešicu. Izađem na vis više Aleksinca i zauzmem zgodno mesto u redutu broj 4, da posmatram borbu. Odatle se lepo videlo sve bojno polje kod Tešice.

Turska artiljerija jednako se kretala: vidiš tek jednu bateriju gde dojuri na kakvo mesto, stane, ospe koncentrisanu vatru na kakvu našu bateriju ili kolonu, pa za po časa opet napusti to mesto, savije u

na kakvo mesto, stane, ospe koncentrisanu vatru na kakvu našu bateriju ili kolonu, pa za po časa opet napusti to mesto, savije u levo, u desno ili napred, pa opet otvori vatru na naše.

U slučaju povlačenja zborno je mesto Prćilovica. Sva vojska koja će ce sutra boriti da se večeras skine sa sviju straža i izmeni od noćnih dužnosti, da se

Posvršujem neke najnužnije poslove pa i sam legnem. Mesto sna dođe neko teško, bunovno sanjanje. Naskoro se trgoh. Černjajevljev sobar tumarao je ca svećom po sobi. — Šta tražite?

Komarov se čisto obrecnu na me: — Molim vas, ostavite me na miru! Zar ne vidite da mesto, gde ste vi uobrazili da nešto vidite, leži skoro spram samoga Aleksinca.

A međutim niko lakše ne pogine od pijana vojnika. On se obada, kočoperi i srlja, dok sam ne naleti na kakav kuršum. Mesto hrabrost u srce, rakija uliva pomućenost u glavu i mrak u oči. Ne znam kako je stajalo sa g.

Ovaj nakresan starac i ovo prestravljeno dete! Obojici kao da nije bilo mesto ovde. Malo dalje ctojao je komandant šanca, kapetan Živan Protić. Upitam ga da li zna gde je kapetan Sirovacki.

Mnogi su po poljani već padali pogođeni smrtno, mnogi su ranjeni, uhvativši se za ranjeno mesto, jaučući izmicali s poljane i zamicali za šanac u potok. Vika, kuknjava, neopisan urnebes.

na drugoj se strani šanca začuše glasovi: — Eno ih, eno, vičite ove naše neka se uklanjaju s poljane, da nam otvore mesto za pucanje. Okrenem se tamo. Baš kad sam prolazio pokraj Černjajeva, Komarova i dr.

Ma da sam pred borbu označio zborno mesto, gde se u slučaju povlačenja imaju skupiti sve trupe, opet zato, kad sam tamo došao s artiljerijom, ne nađoh gotovo ni

Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI

Da izbere dvoma nama Kutak ubavi, Mirno mesto međ zvezdama Našoj ljubavi. Još se moli Bogu tamo, Blag da oprosti, Što ću ljubit’ tebe samo Cele večnosti.

Ruka mi se natrag trza, — Taj običaj kuje bes. Oh, što nismo sada onde, Gde je „divlji“ običaj; Mesto groba kroz lomaču Jurne plamen, sine sjaj, Ja bih smelo potpalio Taj žrtvenik, odar njen, Da truležu, da gnjiležu

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3

Po tome smo zaključili da je tamo situacija opasna. A i gde bi mogli da nas na drugo mesto upute. Mi smo bili jedinica koja je zapušavala sve rupe. U odstupanju zaštitnica, a u nastupanju prethodnica.

„Razapinjite šatore“ — naredio je. Kaže da ćemo ovde verovatno zanoćiti. Pitao sam kako se zove ovo mesto. „Čeganj“ — reče mi on. — A, dabome — upade kapetan Radojčić.

Ja trpim od žeđi pokraj izvora da bih svojim primerom poslužio vojnicima, a sad još i nemu da ustupam mesto. Kako se beše nagnuo, ja ga raspalim šakom odozgo, te mu zabijem glavu u blato. On skoči sa mokrom i kaljavom glavom.

Po paljbi rekao bih da naši beže.“ Kuršumi učestaše. Strahovao sam da me ne lupi u glavu. Na drugo mesto gde hoće. U ratu se gine... Jest...

— Gde nađoste trobojke? — pita kapetan Radojčić. — Uzeli smo signalne barjačiće. A mesto pleha isekli smo nekoliko kutija konzervi. U zapovesti je dalje bio izložen plan našega napada.

Priđoh mu. Na njegovom čelu videla se velika rupa. Okrenuo sam se oko sebe da bih zapamtio mesto gde je pao, pa potrčah napred. Preda mnom iz magle dopiru povici: „Živela Srbija!“ Osetio sam se kao da letim.

Izgleda mi kao da je i njemu stalo do toga da se koji trenutak duže zadržimo. Vojnici se vraćaju... Mesto me ne drži. Ljudi uprli oči u Bojovića, kao da od njega očekuju spas.

Opet se zalete, ali sada potrča pored stola, udari desno na neku decu koja povikaše, u velikom luku dođe na staro mesto, poče da vrišti i udara nogom o zemlju. — Ne mogu „Ružu“ da umirim, gospodine kapetane.

Amebe bivaju uništavane od drugih organizama. Bilje se bori o mesto. Životinje se kolju među sobom. Poručnik Protić ga prekide: — To znači, u prirodi kao da postoji večni zakon ranga, po

— Sigurno sa načelnikom štaba. Taj ne može očima da vidi nas artiljerce. Stalno priča kojegde kako je i naše mesto u rovu... — E, nije isto — čuje se glas potpukovnika Petra.

Zatim smo pošli blagom uzbrdicom i kod jednoga kamena zastali. — Ovde možemo da se odmorimo. Ovo je mesto zaklonjeno. Seli smo na kamen i zapalili cigarete.

Bio je to veliki napor da se prodre onoliko duboko u stenovitu podlogu. Naiđoh na mesto gde je u ivicu udarila. razorna granata od merzera, pa je eksplozijom proširila kanal da bi se i kola mogla smestiti.

Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA

Igle i kudelje skoro nestalo: Presti, tkati, vesti sve je prestalo; Mesto vitla i preslice sad su špineti, Glasne harfe, violini, tanci mineti, — Ne može međ ljude bez tog podneti.

stari, Bregove što Baje kvari, Dom podliva barom širnom, Meni pređe igralište, Sad je lađom pristanište: Izbrodiju mesto mirnom.

Vreme je satrlo sve, i ljude i Herkula samog, I mesto njeg’ basnom slavi se Jorgovan sad. Černa i Domogled, Stančilovo, Bela i reka Srpsko ime nose, Srbalja kažu slavu.

u mojoj gradini, Il’ u tuđoj sadini, Moma šeće stasasta, U obliku krasasta; Bela, meka kožica Majčina joj košica; Mesto lišća zelena Na njoj leja selena, Mlađanost ga sadila Te lepojku mladila, Njim se ona ogrće, Srca na se obrće; — Mesto

lišća zelena Na njoj leja selena, Mlađanost ga sadila Te lepojku mladila, Njim se ona ogrće, Srca na se obrće; — Mesto cveća beljana Njoj nevinost peljana Selendivu krasuje, Dičjem dodu pasuje; Plod je lepšin miljavost, Duše l’ srce

kad dobi trista rana, Kad hiljade već turskih glava sruši, Kad Toplica i Kosančić s mejdana U večnoj slavi nađe mesto duši, Ah, i on pade, k’o stablo bez grana, U krvne ruke, život obezduši...

ljubve žarke, A potom joj sve iščisli moje muke jarke; Hoće l’ joj se ražaliti, pazi pak mi kaži, A međutim sebi mesto na ruku joj traži. Daj joj povod desnom rukom lepo što nek’ radi, Na levu se brzo, verni prstene, potkradi!

za jeseno doba, A kad tamo — ono ni crvenjka: Vetar mu je plodotvorni prašak Raspirio širom po vozduhu; Što težaku mesto triest zrna Jednim klasom jedva deset plaćaš: Kiša ga je ubila u cvetu; Što semena plugom zaorana I čokoće čelikom

Laksemburg je bašta prekrasna, i nema joj para: Svako milinom mesto zasipa oči novom. Trava meka k’o svila, a luzi tamni k’o ponoć: Koja ne trpi oka, tajna doleće tamo.

Tud se šetaju dvoje, sa momkom samo devojče, Mlade usne zove samo na pos’o mesto. Dalje ideš, u lugu kroz granje beli se nešto; Nestašno tu se momče s mladom devojkom sigra.

(u primedbi pod crtom, na str. 157—9; najvažnije mesto je sledeće: „...spisal nakonec stihami rosijskimi i serpskimi dvje...

bio pravi estetičeski majstor načiniti stihove; i sa samom ovom, ovako posle smrti njegove izdatom knjižicom, zaslužuje mesto među prvim našim spisateljima dojakošnjega i današnjega vremena, a da je kojom srećom, od kako je počeo pisati, jednako

Jakšić, Đura - JELISAVETA

Al’ nije đavo — Tvoj dever, gospo, Kanda je uzô mesto njegovo, Te po večnome mraku lutajuć Na otpor sprema ludu svetinu. JELISAVETA: Moj dever?... Staniša?... KAP.

DRUGI SERDAR: A kad on nije pravo imao? RADOŠ: Pa onda, kneže, neću pitati Za Šulovića i za Mićića — Premda i oni mesto imaju U mudrom zboru tvoga saveta, — Ali po želji Ivan-begovoj: Ne sme se ništa važno rešiti Bez brata tvoga

Kočić, Petar - IZABRANA DELA

— prozor pećanka — mala puška izrađena u Peći pinta — „strinska mera za tečnost; politrenjak“ plandište — hladovito mesto gde planduje, odmara se danju stoka popasno doba — vreme kad se muze stoka posle popasa — kratkog jutarnjeg ili

Bojić, Milutin - PESME

A sad okov zlata. Mesto mramor-tela gnoj nesitih rana. Nada mnom siktaše krik posmrtnih jata, Rušio sam kule, satirao čete — A danas sam

Našto tamjan, smirne magle sinje? Mesto pira, kiparis i venja! O, što niste s trubama i hordom Himne zvonke prostorima vili, Krvili se sa tatarskom ćordom

Danas pade idol i sav sjaj se otre, U kostur se truo pretvori sav blesak. Mesto usred vrta nađoh se pred grobom, Odakle s prezrenjem na me zmije motre.

I mesto mira nov put mi predstoji, Da lažem sebe u kom novom hramu Duša se moja sama sebe boji, Jer vidi sebe pustu, večno

Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE

Dođi ovamo i kad stigneš, odsedni u hotel-Evropi, ali nemoj izlaziti nigde u varoš. Malo je mesto pa bi odmah pao u oči. Sedi u sobi i javi mi ceduljicom da si stigao. Ja ću tad izaći pred oca i pred majku otvoreno.

nikad to nije bilo, nikad! Izmetnuo se svet, prevrnulo se sve tumbe i promenilo se... MARICA: promenilo se samo mesto i ništa više. ANĐA: Kakvo mesto? MARICA: Pa tako.

MARICA: promenilo se samo mesto i ništa više. ANĐA: Kakvo mesto? MARICA: Pa tako. Sad devojke zakazuju sastanke u kafani, a u tvoje vreme su na tavanu. ANĐA: To nije istina.

JEROTIJE: Dobro, 'ajde govori, ali kratko i jasno. Kaži ime i prezime, godine starosti, mesto rođenja, jesi l' koji put osuđivana i zašto, i odmah preći na izjavu.

JEROTIJE (izdere se na Josu): Pa šta čekaš, brate, pusti ga neka uđe. JOSA (ode). JEROTIJE: I ti, gospodin-Vićo, mesto odmah da ga zovneš, zapodeo si neke razgovore: te bio žandar u Beogradu, te štampao vizitkarte!

Uređuje opet fascikulu, uvezuje je i penje se na sto pa je stavlja na svoje mesto, a skida drugu te nju razvija na stolu i traži). MILADIN: Pa to, znaš, ja i mislim. ŽIKA: Šta misliš?

MILISAV (popeo se na sto te ostavlja fascikulu na svoje mesto): Da ne bude Kaja Janković? ŽIKA (zagleda): Boga mi, tako će biti... jest, tako je, Kaja Janković. Jeste!

I onda, razume se, mesto šest otkuca devet, mesto četiri sedam i napravi uopšte takvu zbrku da je ne možeš do smrti razrešiti. Vratiću se ja.

I onda, razume se, mesto šest otkuca devet, mesto četiri sedam i napravi uopšte takvu zbrku da je ne možeš do smrti razrešiti. Vratiću se ja.

VIĆA: Boga ti, gospodin-Žiko, da mi ustupiš tvoje mesto. ŽIKA: Hoću! (Diže se.) Evo, sedi! SPASA (ulazi). ŽIKA: A, eto ga, to je taj građanin iz 'apse.

Dvanaest marama za nos, peškiri, gaće. Kamo ti puške, bombe, a ne „četiri para gaća”! Pa onda, mesto da si napisao ljudski kakvu proklamaciju da je policiji čisto milo da ti metne bukagije na noge, a ti: „Dušo moja, žića

Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti

Otuda, mesto ranijeg zanimanja pretežno za tematiku, sama forma dobija na vrednosti. Tako se pažnja i kritičara i čitalaca, a i samih

Lalić u sledećim romanima neće menjati tematiku, ni vreme i mesto zbivanja (severna Crna Gora), čak će se i isti likovi pojavljivati više puta.

Jakšić, Đura - PESME

Ana toči, Ana služi, Al’ za Milom srce tuži. Iz Milinih ruku mali’ — Ma se rastô bela sveta — Mesto čaše od bermeta Otrova bi progutali. Ana toči, Ana služi, Al’ za Milom srce tuži. Ko da igra? Ko da peva?

O, da divna mesta! Lepša nikad nije s uresom nevesta! Izvezeno cvećem, okićeno goram’ — Ja i ovo mesto ostaviti moram!

kako je Mlava onuda tekla sa velikom hukom, da nisu mogli reči jedan drugom razumeti, to je svetitelji prokunu i ono se mesto danas zove Tišina, jer odonda uvek ćuti tamo Mlava.

stari, Srce vam je dobro, pesma vam je med; Ali moje srce, ali moje grudi Ledenom su zlobom razbijali ljudi, Pa se, mesto srca, uhvatio led.

Nastasijević, Momčilo - PESME

U srcima tama, Bogu na izvoru vri, poteklo na reke, u žilama mesto krvi greh!... Ide noć bez svanuća, o, teško tebi stvoru!

Ide noć bez svanuća, o, teško tebi stvoru! Smolu niz obraze, mesto suza, proliće očajanje, prskajte, ogledala, crnom liku crnje ogledánje!... ĐURĐEVA PESMA (І) Nećete me?

O, jadni moji, spite, budan ja! Teretom sutra novim saviću vam kičmu, i nova na Jerinu nedužnu, mesto na mene kletva, teže još pritisnuće mi dušu! O, Bože, daj im bar videti to, ne ona, ne ona, stoput proklet ja!

Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN

nikome, sama, samo s jednim rođakom, i, kako pričaju, preobučena u muško odelo prešla granicu, otišla u svoje rodno mesto tamo oko Peći i Vučitrna i sva imanja rasproda, donese novac i plati. Ostatak novaca zakopala u podrumu.

Mladen, pomažući sluzi, gleda kako on sve ređa: svaku stvar na njeno isto mesto namešta, veša, dok dućan ne dobije isti onaj jučerašnji izgled.

Po njoj, njenom licu, ništa se nije poznavalo da se štogod dogodilo, desilo. Samo, mesto one njene bele, nežne, vezane maramice ispod grla, bila je, kao i šamija joj, crna, velika, nova.

Pouzdano prilazi babi, ljubi joj ruku, daje joj ključeve, da ih ona u sobi obesi na određeno mesto. Ulazi unutra, ide u sobu i, kao negda otac, čeka večeru.

Mladen seda pored babe ali ne u čelo, već podalje, ostavljajući između sebe i babe praznine, kao prazno mesto za nekoga. To je očevo mesto. On, otac, još uvek kao da je tu, iza njih, pozadi u sobi, u ćošku.

To je očevo mesto. On, otac, još uvek kao da je tu, iza njih, pozadi u sobi, u ćošku. Baba polako, čisto, svojim skupljenim, opranim,

Očeva smrt prestade da se oseća. Kao da ga nije ni bilo, jer mesto oca postade on, Mladen. I to ne Mladen dete, sin, već Mladen.

nije dolazio, ne video je kod kuće, jer posle na oči ne bi smela da mu iziđe, krišom, i videvši u kujni babu kako ona mesto nje gotovi, skamenjena, ne smejući da uđe, stane na prag. Baba bi je dočekivala: — Luda li si, sinko?

Sve ću ja da ih služim, da dvorim. Hoću, nane. Oh, kamo da mi se on ženi, od njega snahu da imam, od njega, mesto od ovoga, pa majka, gde stupnu, nogu da im celivam. Oh, slatko moje čedo, kamo od njega majka snahu da dobije!

Oh, slatko moje čedo, kamo od njega majka snahu da dobije! I rastužujući se za njim, Mladenom, što mesto mlađeg brata on se ne ženi, od njega snahu da dobije, kao oplakujući ga, počela bi da jeca, plače.

Baba, dirnuta i sama za Mladenom što tako, mesto da se on ženi, a ono ženi brata, ostavljala bi je i odlazila gore u odaje.

naredi dvojim sviračima, aščikama, slugama da ništa ne žale, već samo što više i kao što treba goste ugoste, kad on, mesto oca im, svekra, pored babe, u čelo, s desne strane, sede, i kad najstariji, hadži Rista, diže se i nazdravi njemu,

Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA

»Komu svet mrca pred očima, da pije seme božurovo pređe sunčeva istoka i da ga nosi kod sebe i u vode i na svako mesto dobro je« (narodni lek, v. Sofrić, 17). B.

kralja Milutina. Prvoga dana kod njega se drži sabor, koji kulminira u obedu, pri kome mesto u začelju zauzima bor; oko bora izvode se i viteške igre, i igra kolo, pevajući pesmu (svakako obrednu) u kojoj se

Kad je taj bor, u junu 1932, izvalila nepogoda, seljaci su koren i jedan deo stabla vratili na svoje mesto, a ostalo drvo rezervisali za ikonostas u crkvi (»Vreme« od 7. juna 1932).

, ili preko pijenja vode u kojoj je b. potopljen, ili kupanjem u takvoj vodi, ili prskanjem njome. Mesto u koje je udario grom vala okaditi b. (SEZ, 19, 391).

dođe u kuću (SEZ, 19, 142); preperuga čeljad u kući (SE3, 16, 157): čobanin na Đurđevdan ovce (SEZ, 19, 56); bajalica mesto na kome je bolesnik »ograjisao« (SE3, 16, 276); u vodu u kojoj se gasi ugljevlje meće bajalica b.

npr. Soph. Oed. rex, 3, i Paul Stengel, Die grіechіѕchen Kultuѕaltertümer2, München, 1920, 80. B. ima ugledno mesto i u mrtvačkom kultu, možda i tu kao apotropajon. Kad čovek izdahne, meće mu se u ruke b. (SEZ, 19, 240).

Vodom u kojoj su prokuvane b. žile ispira se mesto obolelo od crvenog vetra (SEZ, 40, 233). U jednoj skasci pop prokleo svoga ubicu »da ga mravi mrtva iznašaju na b.

izvadi pa se naopako baci na mesto gde krava leži, govoreći: kakav b., takvo vime; kako se u toru b. preokrenuo, tako se u kravi mleko preokrenulo

Vrba. Reč je praslovenska. Upor. Šulek, Rad, 39, 13. U staroj srpskoj religiji ima v. vrlo ugledno mesto. V., kočoperna i bujna kao što je, pokazala se vrlo zgodnom da postane magična šibljika, Lebenѕrute ‹= šibljika života›.

, jer je prikrila đavola (SEZ, 41 № 167). Ali je v. ipak imala izvesno svoje ugledno mesto u religiji. Na njoj vole da sede vile (»jer na to drveće vragovi ne smeju«, ZNŽOJS, 7, 1902, 116).

Tu su u prvom redu demoni bolesti. Kad je neko bolestan od dalka, bajalica ga odvede na bunjište (koje je inače zborno mesto za zle duše što izazivaju bolesti), i tu demonu bolesti preti g. trnom (ŽSS, 284).

Od njega je uzeto drvo za Isusov DUD . DUD Maulbeerbaum ‹moruѕ›. Dud; murva. Dud ima izvesno svoje mesto u religiji, naročito u onim krajevima gde se gaji svilena buba; to donekle i objašnjava njegovu ulogu, jer se svilena

Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ

Zatim lagano klizi pogledom preko površine raspadajućeg mesa. U tom trenutku izgleda kao da ga jedino zanima to mesto, pa ne obraća nikakvu pažnju na grč bolesnikovog lica, koji ježi kožu prisutnih.

Došla je i ta noć. Jevđenije s kojim sam se sprijateljio, rekao mi je mesto i vreme, gde i kad će obaviti skidanje čini. To sam iskoristio da bih krišom prisustvovao događaju.

Dimitrije Prohor je izabrao mesto za svoj podvig: livadu, zgodno malo uzvišenje, ispod ogromnog gorostasnog hrasta, udaljenog strelomet od istočne kapije

Prišao sam mu i rekao da mesto koje je izabrao nije naročito dobro, zbog toga što je zemljište podbarno i glinovito, isprepletano debelim hrastovim

Ponekad sam odlazila na Mrtvaja vir, na to divno drago mesto, sklonjeno od ljudi, kupala se naga i ogledala potom svoje lice u bistroj vodi. Sada to više ne radim.

Kad bi mi bilo dato da sam izaberem mesto i vreme svoje smrti, izabrao bih potok i zoru, rumenilo jutarnjeg sunca na lišću, miris šume, opor i golicav miris

poverovao u tumačenje koje je odmah po događaju izrekla manastirska bratija: da je Prohoru od patnje pomračio um, da su mesto boga u njegovom srcu zauzele neke volšebne tajne sile od kojih nije mogao da se odbrani. To mi je bilo odveć prosto.

Kulu, Vasilije mi je odvratio da bi najpametnije za mene bilo da gledam svoja posla i da ne turam nos onde gde mi nije mesto. Mi smo monasi, rekao je.

U početku nisam shvatio da je to u stvari Dorotej. Tek ujutro obratio sam na to mesto naročitu pažnju. Ponovo se ukazao.

Ništarija na putu iz ušljive kolevke do gospodske odežde. Trebalo je da znam gde mi je mesto. Korak iza. Oni trebaju moju krv i moje mišice. Ništa više. Zašto će usranom sebru mozak, što će mu srce?

Ništa naročito. Momak je nabasao na nekakvu davalicu koja ga je verovatno podstakla, prišao joj je, i pošto je mesto bilo zgodno i zaklonito, digao joj noge i obavio posao.

Ako budem razbio svoje ružno telo, na nebu ću valjda dobiti neko dostojnije mesto, jer bilo bi krajnje glupo da nekakav bogalj poput mene šepesa među onim divotnim obiljem koje je Gospod stvorio za

Ilić, Vojislav J. - PESME

Gde su žene? Kamo dečice?“ A ružice ćeretaju S blagim lahorom, I potoci žuberkaju Tajnim žuborom: „Mesto ljudi, što ih zmija Od nas odrodi, Lepši svet će da zasija, Bolji narodi.

7. O vitezi srpski, pepelišta tavna Pohodiće tada naši milijuni, Mesto tužnih zvona horiće se trube I naši plotuni. 1889.

Tako je plakala ona vazdan i svu noć gorko Vrteći vreteno tanko. Ona je molila boga, Da joj bar mesto kaže, na kome okonča Pavle, Te jednom da vidi jošte umrlog jedinca svoga.

često da radost podeli s njima; Jer spomen na mračnu prošlost njega je mučila često, I on je tražio tada ugodno i mirno mesto, Da duši olakša samo.

A Himen sa svoga trona Blagoslov nisposla štedri na mesto gde pade ona. I nežna kô njeno lice Izniče stabljika tanka u mladoj proletnjoj travi, I na njoj zeleni listak i cvetak

1890. HIMNA VEKOVA Ne znam je l' na snu samo il' zbilja odlazim često U čudan predeo neki. Tu svako kazuje mesto Tragove razorenja; Kiparis zeleno tavni i korov širi se samo, I vlažni, grobovski vetar okean talasa tamo, I zviždi sa

Nekad je na ovo mesto po stazi, zarasloj davno, S krčagom na ramenu slazila pastirka mlada; I pastir pevaše pesme u veče, tiho i

Tu sam nekada i ja zamišljen slazio često U majske večeri jasne. Tu beše za mene mesto Tajnih i slatkih želja. Lisje je šumilo tada, Dok bistra i hladna voda u urnu mramornu pada. I preliva se tiho...

stara, Jer je on određen da predstavlja cara: Imaće na grudma orden zlatnog runa, Ali mu na glavi neće biti kruna Nego, mesto krune, čakov ili kapa; Odbornici biće gomila satrapa.

“ kad si pošô. Ne znam kako živiš tamo, I da l' ti se svidi mesto? Ovamo se „ždere“ samo Pola plate krčmi damo, A ženskama ono resto. (To još mogu, hvala bogu! Oko flaša, oko nogu...

Suton je pao... Dan i sunce ode, Al' duša s tugom svetlosti se seća. Upalićemo buktinju slobode Mesto lojanih novinarskih sveća A njezin plamen nije tako mali, On može, muzo, nebo da zapali! 8.

Pa kako li izgrebani jedan drugog burno nose! Progovara prvi pesnik: „Zaslužujem bolje mesto, Ja sam pevô o slobodi i stradao za nju često.

Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE

Nije li bolje da Vas, mesto da Vam pričam i tumačim, uzmem pod ruku i povedem na zamišljena, ali duševno doživela putovanja u tajanstvenosti vasione

Svako od tih jata dobilo je svoj naročiti znak ili simbol. Te simbole su upotrebljavali Rimljani, mesto zastava, kao znakove svojih vojnih jedinica, pa su rimske legije raznele te znakove po celome starom svetu.

Hiljadama leže, rastureni, po zemlji. Arhitekti pokušavaju da ih vrate na njihovo prvobitno mesto, i polagano u tom uspevaju. Ona četiri stuba Partenona podignuta su na taj način iz ovog groblja.

- Iznenađeni, gledamo oko sebe. Razbacano kamenje je, kao metlom, počišćeno; svaki se kamen vratio na svoje pravo mesto, zdanija Akropole blešte u svojoj prvoj mladosti.

Raspitujemo se kod prolaznika za Aristotela. Dobivamo vrlo neljubazne odgovore ili nikakve, no mesto njih mrke poglede. Tek posle dugog lutanja stižemo do doma filozofovog. Vrata su zabravljena.

Ali, mesto da Vam o tome suvo referišem, biće bolje da ga, pri tom njegovom poslu, vidimo živog pred nama. Učinimo, dakle, opet skok

sobu na Univerzitetu i, već sa vrata, bacio pogled na moj pisaći sto, očekujući na njemu Vaše pismo, sagledao sam onde, mesto poznatog duguljastog plavkastog omota, jedan nezgrapni beli, koji je nosio u svome gornjem levom uglu državni grb.

Ima još jedna osnovna veličina svakog kalendara; to je dan. Ja ga nisam metnuo na prvo mesto samo zbog potrebe da izložim prvo šta je to ravnodnevica.

U praktičnom životu valja upotrebiti drugo jedno vreme: sunčano. Ono se razlikuje od zvezdanog time što se mesto kazaljke ravnodnevice upotrebljava kazaljka Sunce, jer ovo izaziva promenu dana i noći.

najvažniji godišnji događaji njihove zemlje, zakašnjavale su iz godine u godinu da tek posle 1460 godina dođu na staro mesto u kalendaru.

No kada je čula da je u Aleksandriju ušao sa svojom vojskom pobedonosni Cezar, ona je promenila svoj ratni plan. Mesto sa svojom vojskom, ona je odlučila da sa svojom nenadmašnom lepotom izvrši glavni napad.

sa poslanikom naše kraljevine u prostrana karuca, gde je pored kočijaša zauzeo, sa velikim dostojanstvom, svoje mesto bogato uniformisani kavaz našeg poslanstva.

Stanković, Borisav - TAŠANA

Pravo je imao moj pokojni mladi gazda što, mesto tolikih hadžijskih i gazdinskih kćeri, tebe uzeo. Koliko puta, kad stanu da mu govore i ne daju da uzme tebe, on, ako

E baš se od toga staroga ništa ne može. TAŠANA (raspoloženo Stani): De, de, mesto da ti budeš grđena što ne donosiš odmah, a ti počela drugoga da grdiš.

KAFEDžIJA Sag, sag, moljem. (Ode. Peva.) SAROŠ (hvata se za čelo): Šta učinih, šta učinih! Što se zaklah? Jedino mesto gde bih osetio da sam čovek, to bi bilo tamo.

Sestra si mi i po zanatu i po životu. Slušaj, Nazo! Imao sam, u celom ovom golemom svetu, samo jedno mesto, jednu kuću, gde sam mogao danima, mesecima, da sedim, ležim, jedem i pijem.

KAFEDžIJA (osluškujući i strepeći da ne odu svirači na drugo mesto): Šta je, kome sviraju? KOSTA (ulazi): Meni, meni. Za moj račun. I mladoženjsko sam oro igrao.

im piće, ja sam od svakog po malo ispijao da bi mi boli glas bio kad počnem da pevam i sviram gostima, da kod gazde mesto što bolje utvrdim i što više mušterija privučem. TAŠANA (sa saučešćem): Teško tebi! A dom, kuća?

JOVAN i SLUŠKINjA (donose iz sobe ubrus, jastuk i jorgan i uslužno daju Tašani). TAŠANA (mesto svoje ruke podmeće pod glavu Paraputi jastuk, kvasi ubrus i vezuje mu čelo, jorganom ga pokriva, utopljava, da mu je

Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja

zašto se zdravlja tako brzo potkopavaju? zašto roditelji ne žrtvuju svoje strasti, sujete i sebičnosti, mesto da žrtvuju svoju decu? zašto učitelji ne zapažaju u roditeljskoj kući nezapaženu sposobnu decu?

— Gos-Toša je doista voleo neki očigledan kult, neko osveštano mesto, neku reprezentaciju onih koji kultu služe. On je, doduše, novac davao uvek za blagorodne ciljeve, ali je i

Umorim vam se tako svakog dana, i kad dođe predveče, ja, mesto u šetnju do groblja, sasvim kao i moja stoka, udarim čelom o staju, jedem, i legnem da spavam.

Po Julicu još ne beše došao oficir. Mesto nje udala se Paula za avlijara Ljubu. Po godinama, na nju je bio red. Ljuba i Paula molili su da pređu u mlin, a po

Ljuba i Paula molili su da pređu u mlin, a po potrebi će raditi na salašu i u varoši u kući. Na Paulino mesto je došla druga Totica, starija žena, čija je kći služila čak u Pešti, i, kako je Totica tvrdila, ličila mnogo na

”... Ne valjaš ti, moj brajko. K'o svi crkvenjaci, više je u birtiji nego u crkvi. Žena u grobu, a ćerka, mesto da majku zameni, kelneriše... I tu sam nakaznost prvi put videla u ovoj blagoslovenoj zemlji...

Tek je jednoga dana osvanuo preobučen; dobio nove knjige i potpun pribor za školu; pokazano mu bilo mesto za gospa Nolinim ručavnim stolom, i postelja u sobici gde je u uglu stajao gospa Nolin sto s „knjigovođstvom”.

— Gluposti govoriš, Švapče, ali neka. Metni mi, bogati, taj melem za glavu; mesto zlatnog perja. A ti još malo posedi kod mene, kod tvoje Nene, koja nikada nije išla na bal, niti nosila šlep i lepezu.

— Gospođo Lazarić, ne mislite vi tako kako govorite. Na sigurno mesto je pao vaš Švaba. — Kako ne mislim! Još gore mislim!

Ako Srba moradne napolje, i on će! Nego ću valjda isterati naše dete, a Švabu metnuti na njegovo mesto. Bog s vama, gospodin Joksime! — Gospodin Joksim se smeje kao čovek siguran u svoju stvar.

A u crkvu ne dolazim prosto zato što sam nemirna. Nijedno mesto me ne drži. Jednako hodam. Ne bih vam sad mogla stati u onaj sto i otstojati na jednom mestu službu, pošto je ceo svet.

tom je starešini kazao Pavle jedared: — U meni ima građe mnogo, i ja to osećam; ali ona je sva zbrkana, a ja, mesto da sređujem, samo dodajem... Kad hoću da vidim malo sređenosti, onda gledam u Branka i Milana.

Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA

Obično ljudi kad u kakvo strano mesto dođu, raspituju kako se u tom predelu živi, glede kakvi su zanati i rukodelija, i proče, no mladi gospodičići koji

« So tim im iskaže myѕterіum svoji aljina, načini i njima take iste, popravi im sablje, i celo se mesto uzbuni kad ji počne komandirati. Dobri sveštenik radovaše se da će se njegovo proročestvo ispuniti.

Ona dakle, počem se uveri da Roman ne dolazi, i da joj nikakve nadežde da će se ikad vratiti ne daje, ostavi mesto žalosti i pečali svoje, ne mogući ga više mačijim svojim očima gledati, i u očajaniju pođe šumom, nimalo ne motreći na

— U ruci je imao štap podoban motovilu, KOJI mu mesto štake služaše. Sad pitam moje čitateljke šta bi one radile kad bi im ovako stran čovek u nepoznatoj pustinji iskrsnuo?

G. ferfaser, u mesecu valjda nema belila ni rumenila?« Nema, frajlice, no ženske mesto tog upotrebljavaju plavetnila i zelenila. »U! To mora gadno stajati?« A zar belilo lepo stoji?

dati svoju saglasnost, pristati, dozvoliti SOJUZITI — združiti, sastaviti SONMIŠČE — skup, zbor, veće; zborno mesto SOPERNIK — protivnik, suparnik, takmac, neprijatelj SOREVNOVATELj — takmac SORITES (grč.

Popa, Vasko - USPRAVNA ZEMLJA

ustani na časak Iz svoje ljubavne postelje Uzjaši najvećeg šarana Probi olovne oblake I pohodi svoje nebesko rodno mesto Donesi na dar belom gradu Rajske voćke ptice i cveće Donesi i kamen koji se može jesti I malo vazduha Od kojeg se ne

Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA

I mesto aplauza i kite cveća, što je sopranistkinju očekivalo na koncertu, kompozitorova je žena, na glavnoj probi, razbila o nje

Kod moga rođenja nije samo datum bio sporan, već i samo mesto. Jedni su biografi beležili Beograd kao mesto moga rođenja, a drugi Smederevo.

Kod moga rođenja nije samo datum bio sporan, već i samo mesto. Jedni su biografi beležili Beograd kao mesto moga rođenja, a drugi Smederevo.

I sad, kad bi naišlo jedno blagodarno pokolenje i htelo, recimo, da označi spomen-pločom mesto gde sam se ja rodio, ta bi se ploča, sa natpisom: „Ovde se rodio itd.

Ovo bi drugo mesto bilo za preporuku opšte vladama, jer samo gore, na kakvom orahu ili na krovu četvorospratne kuće, mogli bi biti

Plan je bio usvojen i sutradan po podne ministar vojni došao je na urečeno mesto sa jednim praznim jastukom. To nam je ujedno bila i cela ratna sprema. Tačno u 2 časa i 17 minuta otpočeo je napad.

naučiti ona čudna istorijska imena, mi smo pali na sretnu misao da njih upotrebljavamo u igri jenidžajesa i tako smo, mesto dosadanjih reči u brojanici, upotrebili ova vladalačka imena: Kleombrot, Kijaksar, Aserhedon, Senoharib, Sezostris,

bi neko pošao sa jednog mesta i išao, išao, išao neprestano u istom pravcu, on bi na kraju krajeva opet došao na isto mesto sa kojega je pošao.

ako je opredeljen da bude profesor, on od malena već zaboravlja da ponese knjige u školu, uzima u rasejanosti tuđ nov mesto svoga staroga šešira i rđavo uči predmet koji će docnije u životu predavati.

Orangutan bi trepnuo i zažmirkao očima, počešao bi se hitro iza uveta, iskezio se na nas i uvukao se na svoje mesto. Ovakav profesorov način ophođenja sa nama imao je tu korisnu stranu što smo se, gotovo mimogred, mnogo čemu naučili.

rukom po leđima, žmirkao bi očima i kezio bi se na drugove, pa čak poče, naročito pri tučama, da upotrebljava nogu mesto ruke, da sa izvesnom lakoćom preskače školske klupe, iskače i uskače kroz prozor, da se prevrće preko stolica, tako da

sve ližući prste od zadovoljstva govoriš što si naučio očekujući da će ti sad profesor reći: „Dobro, vrlo dobro, idi na mesto!“ A on tek, mesto toga, reče ti: „E sad, reci ti meni, ima li ovo pravilo svojih izuzetaka i koji su to?

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2

Bateriji je isto ovako presečen put. Na mesto ovih vrba, što predlaže narednik sada, u provaliju su legali ludi jedan iznad drugog, dok je telima svojim nisu

— Doktore... mnogo si plašljiv... I još se sramotiš pred ovim ljudima. — Vaše Veličanstvo, nama nije mesto ovde. Ja nikada konja nisam uzjahao, a sad pod stare dane se lomim.

Ne govori tako — veli Kralj blago i mahnu rukom ordonansu da prinese lekaru jelo. — Meni je mesto sa mojim narodom. Tačno u dva časa otpočela je artiljerija, tukući pojedinačno izvesne sektore, pripremajući se tako

Sve pred našim očima i našim pripravnim topovima... Pa im se ne svidi jedno mesto, i onda se pomere na drugo. A njihovi artiljerijski oficiri pregledaju durbinima teren i primaju sektore koje će gađati..

Sav je mokar, i stoji zbunjen. Doviknusmo mu da se vrati na staro mesto, pa neka pređe pešice preko nedovršenog mosta, a jedan će preći odovud da mu konja prevede. Svratismo u kafanu.

Posle uzaludnih pokušaja, jedan, posmatrajući peksimit, kaže: — Slavu im njinu, mesto leba, dali nam daščice. Objašnjeno im je da se peksimit ne grize kao hleb, već ga treba u čaju ili vodi pokvasiti, ili

A kada se iziđe na ocedno mesto, voda pišti iz pocepanih čizama. Onda opet nastaje krš. Oštro kamenje para raskvašenu obuću, ili sa cipela i čizama

Pa i sami Italijani su počeli uviđati u kakav su nezgodan položaj dovedeni. Naiđosmo na jedno malo mesto. Fijeri se zvalo. Zatekosmo veliku množinu italijanske vojske. Ispred varoši kopali su rovove za odbranu.

3astadosmo zbunjeni. Neko nas zovnu. — Šta se snebivate? Ne mogu da vam sačuvam mesto — govorio je poručnik Branko. Sedosmo u fotelje. Pred nama je beo čaršav i sjajno posuđe. A hleba čitave gomile.

I on se digao, da skoči u rupu gde je eksplodirala granata, jer on zna da topovsko zrno nikada ne udara u isto mesto. Ali, mesto u rupu, potporučnik Jovča skočio u more.

Ali, mesto u rupu, potporučnik Jovča skočio u more. Neki potmuli tutanj se razleže brodom i vetar poče da piri okolo nas.

Ne zna ono ni za roditeljsku negu, ni za ljubav majčinu, ni za detinje igračke. Mesto uspavanke slušalo je prasak pušaka, mesto mleka i tople hrane zadovoljavalo se koricama hleba koje su preostale od

Petrović, Rastko - PESME

Konopac jedini od njega nosi sreću, A skromno, mesto palata, nastaniti toplu vreću Pa u reku. O bede! Rudnici Zatrveni U Boliviji gde je planina San Simon.

Ubiću kakvoga gnusnog sanjalicu, mesto senki zasaditi mu zeleni vrt po licu; to krv iz mene govori! Sitosti, sitosti, svuda na hiljade!

i kanibalstvo, zbog tebe neću stići trezne svesti ni umreti, moj trbuh nije mogao još svariti grudvu krvi i mesa. Mesto vrba, udove i creva prostirati na Cveti. Tako visoko peo, tako duboko ronio u blato!

Zatim se probudi, pogođen od udara Mesto utroba da ga obvija, eto sudar: Teška misao, tek dovršena u njegovoj glavi, Stade da, nedonošljivošću svojom, umara.

Suzama svetim, i spasa, otiče talas sa lica, Zrak, kojim dišem sad, pun obećanja je bolnog zrak, I nebo mesto zvezda pruža mi vrt ljubičica, Između mene i njega zračnog opet je sveti brak; Ja nisam više tu! Il da! Oh, da; da! ne!

Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE

Baš je neozbiljna Sedefna ruža u svojoj čežnji da se odvoji od dna i krene ka suncu i oblacima. Mora se znati svoje mesto i ne odlaziti s njega! Koralna grana seti se koja je, takođe sanjala da ode u Gornji svet.

Kakav odmor! A onda baš kad se sunce rađalo, ugleda Kapljica znano mesto i na suvoj grančici pustinjske biljke jedan cvet. Svoj Cvet. — Bilo je to dugo čekanje!

do jednoga žurili su i zapinjali tegleći terete veće od sebe, i do zore uspelo im je da sklone mravinjak na bezbednije mesto. A u zoru, baš kad se sunce kupalo u reci, počela su iz jajašaca da iskaču mravlja deca.

— Šta sve starcima neće pasti na pamet! — reče i hitnu kotlić u kantu za otpatke. — Tačno tu ti je i mesto! — podrugnu se stolica bez naslona, a kasa se naglas nasmeja. — Nikad se ne zna! Zapamtite: nikad se ne zna!

— Reci mi stanuješ li na oblaku? — reče dečak, a patuljak se nasmeja i odmahnu glavom. — Mesto gde ja živim — reče — zove se Breg Svetlosti, a ime mi je Micko. Princ oblaka izgleda sasvim drugačije. Igraj...

« — pomisli. »Ako ništa ne nađem, bar ću imati utehu da sam pokušao...« — uze ašov i osvrte se oko sebe da odredi mesto bunaru, kad pri dnu dvorišta ugleda bagrem u cvatu. »Ako nikada nisam sanjao — sad sanjam!« — mladić protrlja oči.

Stanković, Borisav - KOŠTANA

Sa ulice dopire svirka, graja. U sobu rupi puno devojaka kličući, pevajući i igrajući. Neke uzele tepsije mesto dahira; neke šolje od kafa mesto čampara, udarajući u njih.

U sobu rupi puno devojaka kličući, pevajući i igrajući. Neke uzele tepsije mesto dahira; neke šolje od kafa mesto čampara, udarajući u njih. VASKA (ide ka suprotnim vratima vičući): Stano, hodi i ti ovamo.

— Ala si ti, Vaska! A ne znaš kako boli! VASKA (oko nje): Jest, boli. A kad bi te on mesto mene?... (Pokazujući joj na obraz): Kad bi te on poljubio, onda?...

Šantić, Aleksa - PESME

Na dušeku trava i mojih smaragda, Kao nimfa moja, da počivaš svagda, I da niko ne zna tvoje mesto gde je. Samo moje oči da gledaju u te, Samo moje sve dubine i sve kute Da lepota tvoja osiplje i greje. 1923.

Sve vidi i čuje. I ponori tuge Pucaju sve dublje, jer, pusta i sama, Sad koleba ćuti, i sad, mesto duge, Kao paučina svrh nje visi tama. Skupila se čeljad.

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA

iz njegove svesti iščezavale su rđave strane te države, utoliko lakše što ih više nije podnosio, i ustupale su mesto predstavi o domaćoj državi kao snazi sposobnoj da se suprotstavi turskoj najezdi.

Te osobine su sledeće: u guslarskim pesmama, vrlo često. da bi stih bio deseterac, upotrebljava se genitiv mesto akuzativa, vokativ mesto nominativa, nominativ mesto drugih padeža, deminutiv i udvojeni predlog, ili se neka reč iz

da bi stih bio deseterac, upotrebljava se genitiv mesto akuzativa, vokativ mesto nominativa, nominativ mesto drugih padeža, deminutiv i udvojeni predlog, ili se neka reč iz prethodnog stiha ponavlja u

da bi stih bio deseterac, upotrebljava se genitiv mesto akuzativa, vokativ mesto nominativa, nominativ mesto drugih padeža, deminutiv i udvojeni predlog, ili se neka reč iz prethodnog stiha ponavlja u narednom.

Osobito veliko mesto u neistorijskim pesmama dato je religiji i teškom položaju žene. U prošlosti život je bio veoma mučan.

I pored predrasuda o ženskoj zloći, takva žena je morala dobiti svoje mesto u pesmi po snazi zakona da prava pesma, ma koliko se u njoj izmišljalo, mora da naslika samu stvarnost.

Ali raja je nagonila čak i zvezde da o njima govore. U svetlosti deseterca oni su išli iz mesta u mesto, iz decenije u deceniju, od naraštaja naraštaju, useljavali se u nova pokolenja i kroz njih nastavljali veliku borbu za

“ Sa druge strane, neki istorijski neodređeni uskočki junaci dobili su značajno mesto u pesmama. takvi su, između ostalih, Komnen barjaktar i Vuk Anđelić.

dahije — da bi onemogućile ustanak i uklonile svedoke svojih nasilja — odluče da poseku knezove i da na njihovo mesto postave svoje ljude. Ovu odluku Turci su ostvarili početkom 1804. godine.

To sve znači da je kontrast opšte mesto, ali bez ičeg šablonskog, — jedan opšti oblik koji se odlikuje ne samo najšarenijom, sadržinom nego i vrlo raznovrsnim

„Sve mislio, na jedno smislio“, „Proli suze niz gospodsko lice“, „Zemlji pade, pušci oganj dade“, „Na zlo ga je mesto udario“, „Manu sabljom, odseče mu glavu“, „Ni zemlja ga živa ne dočeka“ itd. itd.

Kod nas, i kad je razvijenija, ona nikad ne dostiže snagu opisa s kojima smo se maločas upoznali: Na loše ga mesto udarila: među puca, đe mu srce kuca, na pleći mu zrno izlazilo, i junačko srce iznijelo, i bijele komad džigerice.

Ršumović, Ljubivoje - MA ŠTA MI REČE

BAR CAR UREDIĆEMO TU STVAR Reče mu glavni ministar DOBIĆEŠ ODMAH CARSKI PRESTO I SVE RESTO ŠTO IDE UZ TO RADNO MESTO DOSADNO MI JE DA BUDEM CAR Reče car i napravi dar-mar HOĆU DA BUDEM NEŠTO DRUGO BAR KONOBAR UREDIĆEMO TU STVAR

Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU

Nego zapanti ono zlo mesto, te i drugom kaže da se čuva. RAAVA Tebe, ženo, našao sam u kurvarluku i u mehani kano lep, skupi biser u blatu

Dokle na tihu vremenu plavaš, dotle lađu čuvaj da je gde o što ne skrhaš. A ako li znaš zlo mesto gde se hoće nasaditi, brzina li je na kladu naneti, dotle ugovori i sastavi pomoćnike sebi u svome strepljenju!

opak dogovor š njima imao; Te gospodske udvorne sluge poslate iskati voća i grožđa, ove eto, izbih, a druge i na mesto pobih, kad ne prihvatih od njih nakazivanja!

Kade si nam za potrebu na zemlji, ti, naš grad velikoga cara, mesto tvrdo koje će nas od svakoga zla zakloniti, i skoro trčiš nam u pomoć ka jelen.

Kad voda sa zemlje spade, ona i ostade onde, te kroz nju i prozva se labno ono mesto, da rečem lepo na videlu pred gradom brdašce.

BARONIJA Tamo, preko mora, blizu Damaska grada (gdeno se je sveti apostol Pavao krstio od Ananije apostola), neko mesto ima, prozvato imenom Karsatas. Onde, na stupcu imaše prilika spraljena na obraz svetoga mučenika Teodora.

Rim ta onde se i ocari, posle toga opet ne svide mu se opet tamo daleko u Zapadi boraviti, diže se k Istoku, drugo mesto za carovanje tražiti. Nađe pri moru prilično široko mesto, hubavo, na prozoru svim stranama.

Nađe pri moru prilično široko mesto, hubavo, na prozoru svim stranama. Gradić oni zvaše se Vizantija, od grčkoga nekoga kralja Vizanta, spraljen izdavna.

I lak taki natrag dođe, ostavi na mesto za beleg krvavo svoje kopje, leže u svoj ćivot nesviđeno ljudma. MOŠTI LAZAREVE Posle, po dugom vremenu, za grčkoga

Sazida na njegovo ime lepu crkvu, i s desne strane suproć oltara, u duvaru načini mu mesto. Vrlo skupo ukrasi mu ćivot i tamo ga pošteno položi stajati mu. Vrlo lepa mirizma iz ćivota mu, piše se, da izlazi.

« U tome kaza Bog Jakovu, te se preseli u drugu nahiju; odonud u Vetil mesto, i zakrili ga Bog te ne ide potera za njim.

promotriljivi i staralac se Bog, pobolje hoteći mu proslaviti i na bolji glas izdignuti ono mučeničasko sveto mesto, uoči njihova na stanu toga svečana goda, učini na moru veliku fortunu, studeno vreme i plahu, golemu umnoži pljuštalu

Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA

— Što me pa tepaš, bata-Kote? — pita ga Pote pitomo, mašiv se šakom za udareno mesto na glavi. — A, bre, ešeku nijedan, — pita ga kalfa Kote — kakvo pojenje u dućan?!

U toj kujni su se i čeljad i ukućani prekodan najradije bavili. Kujna je bila najmilije i, tako reći, najtoplije mesto u prostranim konacima čorbadži-Zamfirovim. Tu ponekad i sam čorbadžija svrne da popije kafu.

Ali većim delom dana to je mesto samo za čeljad i za ženskadiju. Tu posedaju na one seljačke, grubo odeljane i sklepane tronožne stoličice, nalik na

Ali bi ipak krišom pratila očima Manču, i nije joj pravo bilo kad je ovaj ne bi opazio, ili kad bi otišao na drugo mesto da igra, a ovo ostavio... To je vređalo njen ženski ponos.

limunadu, i oni što prodaju kokice, a tu se nađe uvek i po jedna mirna dobroćudna budala, bez koje nije nijedno takvo mesto, s kojom se obično deca smeju i zabavljaju, a devojke se okupe oko njega, pa izjavljuju sa su u njega zaljubljene i kažu mu

Sve ih je manje i manje. Oni dalji se ranije krenuše, a ovi bliži malo docnije. I mesto na kome su maločas igrali i kikotali i podvriskivali ostade prazno i pusto i izgledaše tužno s onim pogaženim ranim

“ koje mu jednako brujahu u ušima kao najmilija pesma majskog slavuja!... I već odmah ga nije držalo mesto: dosadno mu bilo u dućanu, i čim se vratio šegrt Pote, skoči i diže se da ide.

— Manu toga dana nije držalo mesto. Nekoliko puta je posle podne dolazio u dućan, sedao i počeo da radi; nekoliko puta uzimao preko krila neku pušku (a

Nije mu se dalo da svrši akademiju, da mu mač bude oružje, ali, kao što vidite, postade borac ipak: mesto mača izabra pero, da ga ono hrani i brani, — pero, koje ni za koje novce ne prodaje!

I tamo ima bogatih trgovačkih kuća, a lepoticama se baš ne može bogzna kako pohvaliti to mesto. A najposle, ako joj se baš i ne javi sreća, a ono je i to neka fajda što će se neko vreme ukloniti ispred očiju

i mesto da ostane tamo tri-četiri meseca, ili dvared duže nego što su mislili, — vratila se odande posle šest nedelja, tužna i z

poštar i telegrafista Pajica, Edison nazvani — bila je sudbine jednog rđavo adresovanog pisma koje luta iz mesta u mesto, pa se, crno od silnih žigova, vraća pošiljaocu s onim hladnim, zvaničnim i nemilosrdnim natpisom: „Retur!