Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
— Jeste, ’râno, nema ga već sedam osam dana. Gazda mu najpre iš’o po nekim bačkim salašima i met’o »kupice«, a posle otiš’o poslom u rit, u lov na pijavice, pa na njemu ostavio dućan... a sutra dolazi, rano.
popu u ruku. — Pa, kako je? Kako? Radiš li, je si l’ vredan? — pita ga pop Spira. — Pa met’i taj šešir na glavu, Petre sinko, pokri’ se, pokri’!
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Da sam cvetak, kao što sam mala, Ja bih srpskom svetu mirisala; Pa bi došle Srpkinjice mile, Mnome bi se lepo okitile, Met'le bi me za te grudi bele A miris bi govorio: Sele, Blago tebi koja imaš majku, Imaš majku, imaš i babajku!
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
ŽIVKA: Cilinder, otac traži cilinder! DARA: Pa gde je? ŽIVKA: Poslednji put, kad je bio prijem o kraljevom danu, met'la sam ga tamo u sobi, na orman. RAKA: A, nije, ja sam ga video u sali iza furune.
VASA: Ne znam. ŽIVKA: Niko drugi nego gospa Nata. Ruku bih u vatru met'la, ako to nije njeno maslo. VASA: A što misliš da je ona? ŽIVKA: Pa preotela sam joj onoga.
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
A kad je ispred Bugara utekao u planinu, na njegovu je kuću prvi nasrnuo čuveni Met Firaja. Neka mu je prosto što je kuću opljačkao i čeljad zastrašio.
Po povratku iz bugarskoga ropstva, još slab i izgladneo, ščepao je pušku, pozvao svoje sinove i pošao u zasedu Met Firaji. – A on, kučka, Bog da ga sad prosti, zatvorio se u kulu, pa nikako da iziđe. No ja ustvrdoglavio.
Nailazi Met Firaja. I zemlja je u tom trenutku lica imala. Zbunjen, preplašen, mrtvo korača i mutno, a još zverski, pogleda.
I zemlja je u tom trenutku lica imala. Zbunjen, preplašen, mrtvo korača i mutno, a još zverski, pogleda. – O, Met Firaja, a zar još šećeš po zemlji! — viknuh mu, i on stade kao ukopan, ali bez znaka kakvoga novoga stra– ha.
I, grešan, uzviknem da su oni krivi, a ne ja. Jer sam ja samo njihovo ispaštanje. Pa se vazda u tom prisetim Met Firaje i njegova poslednja pogleda. „E, proto Dejane, prosta ti sva krv, ali tad... tad si trebao da budeš jači od sebe.
Razgovaram sa svojim pčelama, zurim niz Kosovo n danju n noću i mirim se sa njime. Samo kad me odviše uznemiri Met Firaja, ja uzjašem konja, koji mi je jedino iz prošlosti, pa odjurim do Babljaka, do Lipljana, i to noću, i razgovaram
mirim se s kobi da mi Met Firaja na onom svetu ne bi rekao kako sam vlaški slabiković... Prota Dejan Popović. Zagonetka. I nekad i sad.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
beloj ruci na kolena, Za okom se momče dalo, Desnom svojom desnu njenu Sa krila joj podignulo, Levu svoju na krst met’lo, Na krst groba mile majke, Oči nebu podignulo, Devojci se zaklijelo.
Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE
TASA: Ja te molim, gospodin-Žiko, da mi oprostiš, ali ovo se više ne može izdržati. Pre tri dana su mi met'li iglu u stolicu, pa sam ripnuo tri aršina uvis; prekjuče su mi namazali šešir mastilom iznutra, pa sam se sav umrljao
Juče su mi opet met'li na stolicu četiri đačka jeksera za crtanje, okrenuli vrškove na gore, a ja seo i opet se iskrvavio.
Pa dabome, kad ona stoka Josa uzme Tasinu stolicu. (Zagleda stolicu i uzima nešto.) Gle, molim te, met'li mu iglu. MILADIN: Uh, zasvrbe me, do srca me zasvrbe! ŽIKA: Eh, pa i ti! Nije ti valjda s te strane oko.