Obradović, Dositej - BASNE
Nije protivorečije. U najlepšim mestam čuvstvitelna srca najvećma čuvstvuju. Srce koje je za ljubov od boga sotvoreno, meti ga sama u raj, pak ne želi mu gorega pakla. „No, ljubio bi boga”, — reći ćeš mi.
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
i rasturio po vilajetu da trgujem, a proti ne podnosi, a od oni̓ drugi̓ nije nijedan vešt vilajetu, no molimo te, aga, meti drugoga koga hoćeš!” — „Jok, jok! ja od vašega soja hoću kneza i nikako drukčije!” govorio je Fočić.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Jok, bogami — ravna tri talira dao sam za nju. — E baš skupo si platio, brat-Đuko! — pri meti kmet. — Skupo, nije vajde! — Jes̓, istina, poskupo, ama je i valjano! Pogledajte vi, kolika je to glava šećera!
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Lazar se namršti. Poćuta malo dvoumeći, pa reče: — Dobro!... Da mu odskočim!... I priđe meti, mahnu dvatriput rukama i preskoči belegu. — A!... Pepo!... — zagraja momčadija. — Ded jako!... Pera nadskoči Lazaru.
– Skloni se! — viknu on. — Aha!... Ček’ sad Lazara! — viknu mladež sklanjajući se. Lazar priđe meti. Sve stalo, ne diše. Lazar skoči na belegu. — To vredi!... Ded’ sad, Stanko!... Stanko beše vedar kao proletnji danak.
Momčdija se umeša. — Nećemo tako! — povikaše sa sviju strana. — Hoću! — reče Stanko sigurnim glasom i priđe meti. – Pazite, jesam li na meti? Sve živo zastade. Jelica, kao da je prozrela Lazarevu nameru, preblede kao smrt...
— povikaše sa sviju strana. — Hoću! — reče Stanko sigurnim glasom i priđe meti. – Pazite, jesam li na meti? Sve živo zastade. Jelica, kao da je prozrela Lazarevu nameru, preblede kao smrt... Stanko se hipnu i preskoči nož...
Dučić, Jovan - PESME
Čisto, i ne čuvši da ima čistota: Srce, kao sunce, da zlâti što dirne. I sjajno i slično samo svojoj meti, Kao ozareno sunčanim aprilom, Sve puteve sumnje tako da nadleti — Ne dirnuvši zemlju drukče nego krilom.
HERCEGOVINA Naši će im vetri pepeo razneti, Spraćemo sa stene pogane im stope: Zaboli smo koplje na velikoj meti, Sad je put naš nalik na sunčane snope.
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
Poručuje zagorkinja vila: “Sna’o moja, Latinko djevojko! Meti dvore, da praha nejmade, Loži vatru, da dima nejmade, Nosi vodu, da trunja nejmade, Jer ja nejmam sina neg’ jednoga,
Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE
njenih saplemenika u dalekome okeanskom ponoru, i to orijentaciju koja nikad ne vara, busolu koja sigurno vodi ka meti i koja ne daje da koji saputnik skrene stranputicom, zaluta i na dugom se putu zagubi?
Pandurović, Sima - PESME
su seni pratile me tako, Brzo i strasno po gluvoj samoći; A setno nebo neka nada resi: Pre zore treba stići željenoj meti, Pre nego novog dana dođe varka I život što će sebi nas uzeti.
A ljudska je zloba uvek budna, bliska, Pa i onda kad se ide opštoj meti... I, najzad, našto vapaji i piska, Kad treba hrabro, ćuteći umreti?
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
“ - Zar ni onda, kad se meti stiže, Kosti moje da ne dođu bliže! Tuđa raka ledena je raka, Tuđa zemlja nikad nije laka, U daljini mučno li se
se iz daljnih eona, u povorci onoj dugoj, Dosvetljujuć' jedna drugoj, Strujom koja napred leti, Težeć samo jednoj meti. Pa se tako svetle mlazi Pa se vide svetli trazi Jednog duha raznih doba, Duha kome nema groba.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Odmah zatim naš mladić krenu iz pristaništa i pođe žurnim korakom ka meti svoga puta. Dan beše vruć, ali je plaha noćna kiša osvežila vazduh i sprala prašinu sa dugačkog pravog druma koji je
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Al’ vidite l’, oči mlade, Što na bližoj meti? Vi’te l’ alu bližu, koja Samo nama preti? Što se svesti našeg roda I imenu ruga — Prema njoj smo evo sami, Bez
Koji neće sve da sruši Brzo i uznako, Da taj meti, opštoj meti Ne ide polako; Da on neće, s vama skupa, Gde se zgoda pruži, Pohitati da se višem Načelu oduži.
Koji neće sve da sruši Brzo i uznako, Da taj meti, opštoj meti Ne ide polako; Da on neće, s vama skupa, Gde se zgoda pruži, Pohitati da se višem Načelu oduži.
Srpstvo ćemo sloške branit’ Od napada ljuta; Dižuć’ Srpstvo, krčićemo Daljoj meti puta!“ Je l’ to zbilja, a ne mašta Tužnoga pesnika? Tad’ i mene prim’te, braćo, Za prosta vojnika.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Potpora druga on! Kak venusinski labud, on leti gord, I hitroletne strele k meti Kao ispolin tivijski baca. 25. marta 1816.
U smeju joj na usnama volju ti primeti, Bude l’ dobra, tad pomisli da si već na meti. Kad ja dođem i upitam, kazaćeš mi stanje, Taj će vopros bit mom sercu najslađe pitanje. 1838.
Ti ćeš, epiko, tam’ zaići, A ti ovde, možd’, ostati, Pa ni jedan k meti stići, Majci pomoć niko dati. Majka vaša sad vas moli Više sebe koje voli: Pamet vašu naoštrite, Srca vaša
Kad mudruješ, Tad luduješ! Od nas bežiš! Kuda težiš? Meti tavnoj, Nikom javnoj, Koju smatra Misli vatra, Koja laže, Ne pomaže.
Bojić, Milutin - PESME
Da spuste tebi na usne i kose I da usade u zenice tvoje Mirise, zvuke i zvezde i boje; I kô pobednik što gine na meti Uz šumni pljesak, kraj u njemu stečem I da ti njime pesmu sunca rečem Kad rastaviti usne znači: mreti.
Nastasijević, Momčilo - PESME
5 Hodim, jer hodilo tuda. Zaludu stazi te krivuda, plavetnoj zaludu meti te obriče čuda; hod ovaj samo će doneti, bez jeseni zimu, leto bez proleti.
Ilić, Vojislav J. - PESME
Kud se ovo žuri, kuda ovo leti? Kakvoj višoj celi ili višoj meti? Kad narodom srpskim samo mržnja vlada: Zar slaviti bratstvo, mir i „ljubav“ tada?
Kliče pana, kao čajka, I sve bliže meti stiže, A za njome vitez gmiže Kô čivutska taratajka. I on vide, kako lete Konj i pana ispred njega, I oganj ga uze
Začudi se pana mlada I ne može da se seti, Šta Ljubecki čini sada? A Ljubecki već na meti. On s gracijom šapku Turi, Na desno je nabi uvo, I potom se hitro žuri, Da dotera skupo ruvo.
Šantić, Aleksa - PESME
Svi grabe brže tamo gdje se spleo, Nadomak stada i široke struge, Sa makovima klas zlatan i zdreo. Već su na meti. I rukave duge Zagrću kosci, i živo se klade Koji će brže natkositi druge.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Svakad hudi i tuži, u svako dobi od svašto se boji i strepi, noću pričuva i drkće, vrata tvrdi, oružje na meti drži, na oprezu spava i opet ga strava hvata te se obzire i sve prislušuje i od svoga se pendžera boji.