Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
— pa naže. — Na spasenje Hristovo!... — reče popa, primajući čuturu. On nazdravi Jovi i onda metnuše čuturu preda se. — A je li Stanko kod kuće? — upita pop. — Nije... Znaš, bogu hvala, on je u Parašnici.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
— Sjedajte! — viknu on. — Sad ćemo ga uhvatiti! Dvojica trojica metnuše popa u kola. Posjedaše još njih nekoliko oružanih, a Pavao šiba konje da sve vrca krv.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Oficiri metnuše klobuke na glavu i pojahaše konje. Isakovič, sav naduven od nemoćnog besa, pošto je naredio da se pozove felčer i da
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
Vojnici tada uhvatiše i Magdalenu i, po carevoj zapovesti, metnuše je na jednu trošnu lađicu pa je pustiše na more bez krme i vesla, da je morske bure i vetrovi nose kud hoće.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
umeša se policija, uzeše panduri razgoniti svetinu, a jedan kmet, šta li je, naredi da se dotera zatvoren fijaker. Metnuše me u fijaker, oko koga behu naoružani panduri da odbijaju svet.
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Sav ih narod gleda kad odoše; a oni ti stube, te uz crkvu: na oltar se od crkve popeše i na njemu krst zlatni metnuše. Krst zasija kâ na gori sunce, i sav narod na noge ustade, časnome se krstu pokloniše. U tome se razbudih od straha.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
diže se ti... dobro, sjedimo pa ćemo večerati!“ „Stavite trpezu, donesite e je vrijeme već!“ reče Joka. Mlađe hitro metnuše trpezu i stolice oko nje. Janko bješe već sio do svoga prijatelja, rukujući se ponovo s njim. Sluga se diže.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
” Opet putnik: „Za tebe smo glavu ostavili.” A čoban: „Glava glavi i ide.” Opet putnik: „Čeljad od kuće metnuše je na policu, a dođe kučka pa izjede.” A čoban: „Za nju je i bila.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Sluge odmah uhvatiše pijevca, pa ga metnuše u gigove i tukce. A pjevo pusti lisicu, pa sve pognjavi gigove i tukce. Pa opet zapjeva: — Kukurijeku, caru na divan,
Opet putnik: — Za tebe smo glavu ostavili. A čoban: — Glava glavi i ide. Opet putnik: — Čeljad od kuće metnuše je na policu, a dođe kučka pa izjede. A čoban: — Za nju je i bila.
Krakov, Stanislav - KRILA
I potporučnika Duška metnuše na jednu. S druge strane mazge uz strašno jaukanje namestiše nekog bradatog vojnika kome oba kuka behu prostreljena.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
braća milostiva, sa sabljama sanduk otesaše, saraniše vojvodu Kajicu, čelo glave koplje udariše, na koplje mu sokola metnuše, za koplje mu konja privezaše, po grobu mu oružje prostreše; od Madžara unku načiniše, obgradiše groba Kajičina, da
Siđe Alil s visoke jelike, i odoše, društvo izbudiše, po otoci busije metnuše. Do otoke svati dojezdiše. Kad su došli svati pod otoku, Todor viknu grlom bijelijem: „Stan’te, braćo, kićeni svatovi!
U kočije Tadiju metnuše, kod đevojke ranjena Tadiju; cura dere vezene jagluke, te Tadiji krvcu ustavljaše. Otale se svati podigoše, povezane
Kad dođoše u Lijevno ravno, metnuše ih Turci u tavnicu; tavnovaše tri bijela dana, dok su Turci vijeć’ vijećali kako će ih biti i mučiti.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
I odneše ga tamo. I kako ga onde do groba metnuše na zemlju, i on se moleći spomenu Dimitrijeva imena, i pomože mu vrlo.
A telo mu ne zakopaše u zemlju, ama sazidaše mu u crkvi grobnicu, metnuše ga u nju i pokriše odzgor kamenitom pločom. I tako prebi onde godinu, što li više, mirno.
Odseče mu glavu njegovim mačem jedna udovica žena Judit i odnese je te je na bedenu na kolac metnuše. Navan boljarin opi se te cara Davida izruži i izpsova ga i da ne bijaše mu žena Aviđija pripala moliti i s pametnim