Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
Pomenuli smo da u knjizi iz 1908. postoji samo jedan metrički izuzetak: pesma „Samoća“ ispevana je u asimetričnom desetercu, u kome je, naravno, teško prepoznati usmeni deseterac.
od 1918, Dučić je počeo da objavljuje pesme kraćeg stiha: od deseterca, preko deveterca i osmerca, do sedmerca. Metrički repertoar sada je bogatiji, ritmička raznolikost znatno veća, ali je zanimljivo da su i pesničke slike postale
Steriju su, doduše, na takve postupke navodili i posebni metrički razlozi i sasvim drugi sistem književnih konvencija, ali se nigde, pa ni u poeziji, ništa bukvalno ne ponavlja: u
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Stih Miloša Crnjanskog baš takva naša očekivanja izneverava. Štaviše, u trenutku kada odbacuje tradicionalni, metrički vezan stih, Crnjanski uvećava broj i učestalost odstupanja od obične sintakse.
Čak, kada bi se od nas zahtevalo da samo u jednoj rečenici kažemo kako je u slobodnome stihu Crnjanskog „razbijen” metrički stih, ona bi ovako mogla glasiti: sve što je ranije bilo metrički obavezno u načelu je postalo fakultativno.
kako je u slobodnome stihu Crnjanskog „razbijen” metrički stih, ona bi ovako mogla glasiti: sve što je ranije bilo metrički obavezno u načelu je postalo fakultativno. Ako ograničenja i nisu ukinuta, ona se samo ponegde i samo donekle poštuju.
Došlo je, očigledno, do jednog paradoksalnog preokreta, koji zavređuje da se na njemu još koji trenutak zadržimo. U metrički vezanome stihu sintaksička su se pomeranja nalazila u drugom planu - kao pomoćna, drugorazredna, pa stoga i manje
A budući da su u prethodnome poglavlju dosta široko opisana ograničenja u metrički vezanome stihu koja je Miloš Crnjanski ili nastojao da ukine ili ih je sveo na fakultativna, sada bi valjalo isto