Jakšić, Đura - PROZA
suze su govorile... Već se smrkavalo, kad se tetka od prozora diže da promeni mesto. Uze stolicu, metu je do očeve postelje, naže glavu na njegov jastuk i tiho jecaše: „Sad nemam nikoga, Grlice moja! On je umro...
I on metu uzdu na konja, potapka ga po vratu, prebaci uzdicu preko svoga lakta, i mi pođemo lagano, nogu pred nogu, put manastira.
Kad su bili kod škole, skide stari Sremac krompir s leđa, odreši uže i metu ga, pažljivo u kotur savijajući, u nedra; posle se okrete učitelju, pa mu reče: — Sad još s Nikolom moramo svršiti, u
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
lepo na nogama, ali moja glava odsečena, i ja je nosim u rukama, pa se seti̓ da je metem na vrat ne bi li prirasla, i metu̓ je, pritiskujem odozgo, ne bole me, ali neće da priraste, skinem opet i držim u obema rukama, a idem; opet lepo je
” U ono veće niko ne dira. Živko sa momcima prenese svoj ̓arar i u jednu kuću metu. Ja mu reknem: „Molim te, buljubaša, da i ova dva za sveti sinod tamo prenesemo”.
Odsekoše mu veliki prut, navr̓ pruta načiniše procep, i u taj procep metu pismo. On uze taj procep s pismom, podiže ga visoko da se vidi, I ode u turski logor.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
— Manj ti? — povika momčadija. Lazaru pisnuše oba uva. — Da vidimo! — viknuše devojke. Stanko priđe i stade na metu. Mahnu dvaput rukama, pa, kao na krilima, podiže se i odskoči stopu više. — Aih! — začu se uzvik.
— Ostav’ se, Lazare, ne možeš! — povika momčadija. — Ovo nije čisto skočeno. On je prekoračio metu! — reče zlobno. — Nisam, japane! — reče Stanko. — Jesi!... Jesi!... — Nisam!...
Dučić, Jovan - PESME
I smrt i život u istome dahu: Večno van sebe tražeć svoju metu. SEME U brazdu bacih seme kedra, Te nepobedne svete srži, Kojeg u svodu neba vedra Nit oluj sruši nit grom sprži.
Srce ima povest u suzi što leva; U velikom bolu ljubav svoju metu; Istina je samo što duša prosneva; Poljubac je susret najveći na svetu.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
dalekim vremenima tamo, kad srećno čovečanstvo bude dostiglo krajnju granicu svoje slave i veličine, onu veličanstvenu metu sa koje... U neviđenom delirijumu radosti pijana gomila burno vrišteći zagluši ga. — ...
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Pavle, i nehotice, ne znajući ni sam zašto, steže konja i stade Trifunu na metu, mirno, kao Turčin od drveta, na kom je sirmijska husarija vežbala pucanje iz pištolja.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
da ga bruka pred glavnim gradom napaćene otadžbine i pred najvećom vojskom na ovome svetu, koja meće, druže, fašiste na metu. — E, đavo te meto na svoj nenarodni nakovanj, kud sam sad pristao s tobom!
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
— Ne plači, ćerko! Pisano je! — Crno pisano! — Ne ’uli Gospoda! Ćuti čedo, ćuti sinko! — I uze tvoju glavu, metu je na krilo i milujući te po kosi, tešila te je i utišavala. — Ćuti, ćuti... Gospoda imaš, ako majke nemaš...
Šiknu krv. Stanoja se povede i, sav obliven krvlju iziđe, dođe do bunara, ispra glavu, metu duvan na ranu, te krv zasta. I, metuvši ruke pod pojas, klateći se, ode pognute glave...
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Ujutru samo, unedogled, niže se stopa divovskih red. Vjetrovi metu i kiše škrope čarobnog mlina prastari krov. Po danu pred njim džinovske stope, a noću sjenke i diva zov.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Odberu se osušene šljive, pa se lese opet metu u pušnicu, a društvo se opet poređa oko vuruna i produži započetu priču....
— E, tako se možemo pogoditi. Nališe mu punu ćasu varenike, on je metu na krila da se hladi, pa se obrte da sluša, kako se preteruju Anđa i Gajo.
Č'a Miloš što sedi uz mene s leve strane, diže se, metu prst u uvo, pa viknu što igda može: — Eheej, prijatelj Đoko!... ne daaj... odvedoše ti grlicu iz gnezda...
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
Za svašta zaplače! IKONIJA: Izgleda nije bilo baš za svašta! ANĐELKO: Smislila da sudaje, pa izabrala mene za metu! IKONIJA: To joje, budali, fiksideja! A, vala, i ti... Da, kojom srećom, imaš porodicu...
Ćosić, Dobrica - KORENI
vilica, pa bez reči jurnu na vojnike, ovi se rasprštaše, njena sekira polete i zari se u sneg; žena zastade tražeći metu udarcu, vide dželep konja privezanih za plotove i jurnu na njih. ...Alal ti mleko, sestro!
Petković, Vladislav Dis - PESME
legli kod jednog reduta, U bici koja je dala Kumanovo, Protivnika da bi uklonili s puta Šrapnelska nas zrna uzeše za metu. Od igre karteča zaklon nam najbolji Bio je u pušci i u bajonetu, U jurišu kobnom i božijoj volji.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
To kandilce, omladino, Gleda tvoju metu, Raduje se svakom tvome Naprednijem letu. Omladino, srpska soja, Nado rodu svome, Šir’te krila, braćo moja,
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Ja bih pjev'o ono vreme, iskoni u svetu, Što vozrastu svakom svoju razakriva metu; Kog oseća naitije, i stado, i drevo, Istočnici po gorami, tamno zemlje črevo.
Vodi v soglasje um i serce. Darove muza prisvoji Rodu. Svak sebi metu silama svojima Izberi shodnu rano, i šestvuj k njoj Skor.
Brzo im Sava sa Sremom s ukazala očima željnim, Gde će poumljenu dostići metu i dahnuti dušom. Ali zloželjna je Sudbina tu se isprečila kivno: Ili je Satana starcu uselio pagubne misli, Ili se
Nastasijević, Momčilo - PESME
I obnevidi oko, gde progledala duša neproboja kroz tvrdi prostreli zid. 4 To zadnju premašiti je metu u bezdan sebe ko krenu; to sile je u cvetu mrklu razbuditi stenu.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
svima da je kod njegove mlade Stanojle više vredela reč nego uzrečica, ali gos-Toši se tako ponekad dešavalo da promaši metu, a viče ura]...
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
po drugi put baciti donde, inače se ne broji.“ Da bijemo nišan za oblakom, tj. da streljamo metu. Ostavljanje oružja, konja i pobijenih neprijatelja na grobu umrlog junaka veoma je star običaj (nešto slično vidimo u