Dučić, Jovan - PESME
PESME 51 REFREN 52 SUNCOKRETI 53 SETA 55 PESMA MRAKA 57 ČEKANjE 58 PESMA 59 MEĐA 60 LIRIKA 1943 62 ČOVEK GOVORI BOGU 63 SEME 65 PUT 66 POBOŽNA
I kad se otkri putanja Sva sunca gde su zapala, Na moru tvoga ćutanja Kao dažd noć je kapala. MEĐA Kada se jave na crti, Na kraju tuge i pira, Visoke planine smrti, I hladna jezera mira — Ko čeka na međi?
Šta je? To nemo raskršće vera, Most bačen između sreća, Ta međa dveju himera — Neg život i smrt je veća! Znam, čuva bezglasna žica Sve zvuke neba i sveta, I crna ponoćna klica
Znam, čuva bezglasna žica Sve zvuke neba i sveta, I crna ponoćna klica Sve boje sunčanog leta... A strašna međa šta znači, Što deli pokret od mira? Šumna je reka, kad smrači, Od svojih obala šira.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
U Bosni, porodilje kojima ne pristiže dovoljno mleka treba da uberu po jednu travku sa devet međa, zatim da od svake travke pomalo odseku, pa se tome doda semena od salate, leskove crvotočine i crnog vina.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
I u svakom vinogradu tako. Svuda žene, devojke. Trče iz jednog u drugi vinograd, sastaju se. Nestalo je međa, granica. Sve je jedno.
Nestalo je međa, granica. Sve je jedno. Po drvetima bele se obešene haljine, iz jendeka i međa viju se gusti dimovi, čuje se prasak suvih lozinaka na vatri, uzvici pri tovarenju krblâ, njihovo krckanje, kikot
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
GLAVOM O KAMEN DA MU SE OSVETI Gradio nekakav čovjek među pod oborom, pa međa se provali i jedan ga kamen grdno udari u glavu.
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Po nečuju šta leluja? Oživljuje slovotvorac šum Šumberka, sev Sečuja: pa se surva kroz tišinu, s limskih međa, s pivskih strana, s gornje Drine u Medinu, reč trešnjeva, rascvetana. Iz Budima u Santovo sentandrejsko svedem kolo.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
na kojima se vitlaju bogovi i bahantkinje, i cvetaju tirzosi, ređaju se u daljini kao granitno kamenje kojim se označava međa na zemlji. Trava je meka, kao ona što kod nas niče iz žita oko kandila, o Badnjem danu; ona drhti kad je uzmem u ruku.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
trapav kao slon, Uzvišenim mislima i filosofiji sklon; Voleo je da se ispruži na leđa I da razmišlja kako svet nema međa: „Mi, mačke, otkud smo, ko smo, u Kosmosu? Ko nas, ko proso, u prostoru prosu?
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Ispričao bi mladom čoveku ono što ga muči još od Ravnja: da ima međa trpljenja na kojoj sagori reč a da do te međe put vodi kroz čisto beznađe.
U severnim krajevima, gde je dan nejasnije odeljen od noći, tanušna međa između onog što jeste i onog što nije časkom bi se maknula a onda bi se nebivanje pričinjavalo gotovo podjednako
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
uči” — dokazivao sam im usvajajući njihov frazarij — „za te izuzetne talente fizičke lepote u stvari nikad nije bilo međa ni granica, ni rasnih, ni klasnih, ni religijskih, ni bilo kakvih drugih, niti su se oni ikad svrstavali u redove,
Parbenici su me vodali po vinogradima, u međusobnom natezanju i nadvikivanju, i tražili od mene da kažem gdje je bila međa i dokle je prodano jednome a dokle drugome.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
Kroz tu tačku u večernjoj pesmi „Međa“ prolazi ona „crta“, ona opsesivna slika „strašne međe“, granice života i smrti, „što deli pokret od mira“: Kada se
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
Ako hoće da je shvati, Mora bola osećati. Srećan srećom za njom gine, — Al’ ostaje još praznine. Njena s’ međa tužnom krije, — Al’ bol ipak ispuni je.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Tu, u tome ovako izdvojenom stihu, jedan je prelom, i jedna međa, i zavet. Pesnici ove Antologije, u svome neposrednome osećanju žive vekovne austrijske snage, u svome respektu prema
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
Najpre je estradan i odveć retoričan. Zatim u poemama Reče mi jedan čoek (1970), Međa Vuka Manitoga (1976), Lele i kuku (1978) daje nove obrasce dijalekatske poezije, pune frazeologizma, koji čuvaju
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
na leđa mu skoči, Lav se trgne brzo i miša uhvati, I ljutito poče na njega vikati: „Zar ti, mala rđo, kod tolikih međa! Nađe da se igraš oko mojih leđa; Da mi ne daš mira u snu počivati; Čekaj, sad ćeš dobro ti mene poznati.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Tamo, čovek u visinu vidi do pod nebo, a po ravnici ne vidi dalje od prvih međa. Eto, opšančio nas mrak u ovoj kutiji, pa to ti je...