Sremac, Stevan - PROZA
Deca se po školskom dvorištu jure. Neki seli pa doručkuju proju s belim smokom, drugi se tuku, treći vode sina Micka bakalina na bunar da opere nos: tukao se, pa je u boju bio slabija strana i nosom platio ratne troškove.
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
— Ne može, ne može! Mora se platiti — veli Sreta. — E, pa ko da plati? Zar ja em da oznojim moga Micka (tako mu se zvao konjić), em da platim?! Jok ja, vala! — reče Vujica pa siđe s konja.
Odustane i on od šiljanja depeše i odbornik Vujica sveza opet svoga Micka za plot. Ali Sreta ne da ipak da sasvim propadne stvar. Tako lepa depeša, pa da propadne!
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
— je li Micko dodirnuo dečakove očne kapke, ili je to bio san? Kakav san! Dečak se skoro plašio buđenja. Možda je on i Micka samo sanjao: Možda će, kada otvori oči, sve biti kao i ranije...