Sremac, Stevan - PROZA
Maksim sede i dozva vinovnike. Oni stoje pred njim, a on ih gleda i samo maše glavom, gledajući nos u Mickova sina. Jedva je mogao da pozna dete, tako se promenilo u licu, došao mu nos veći nego u učiteljeva prethodnika (koji je
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Ali nije imao vremena da pita, jer je pridošlica strogo klimao glavom opominjući ga da pazi: izgubi li igru ovo je Mickova prva i poslednja poseta. Dobije li je — on će svakoga dana dolaziti, ali to mora biti njihova tajna.
— Micko! — uzviknu dečak. — Ne vidim te... — I ne možeš! — lagana Mickova ruka tače dečakov obraz — ali ja sam tu. U tebi. U travama, u lišću, žabi, zvezdi, zrnu prašine, sunčanoj zraci.