Sremac, Stevan - PROZA
Nekoliko nedelja posle begstva Kajina, narednika Miku zadesi nesreća. Nađu kod njega neke malo krupnije neispravnosti, tako da ga ni njegov lep rukopis nije mogao spasti, i
i onda do viđenja, gospoja Kajo, »fantazijo« nazvana, u konzistoriji, a pitaćemo se onda i za narednika, »Lepoga Miku« nazvanog, a također i za tu tvoju »tetku« koje da mi se kaže od čega ona živi?« Potpisan: Jovan Maksić, ukazni poštar.
Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
AGATON: A, onaj, znam! Pa? PROKA: E, vidiš, taj čika Rista imao je četiri sina: Spiru, Boška, Tasu i Miku. To su, vidiš, ove četiri grane što idu naniže. AGATON: Vidim! PROKA: A vidiš li ovu granu što visi od Mike naniže?
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
— Poznaješ li Miku? — Poznajem! — veli s dosadom, kiselo. — Diže fabriku? — Budala! On i fabrika!... E, to će tek biti fabrika.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
A čim ona pade, Aleksa Lepir, onako otrovan i pobesneo u onim grčevima, jednom reči prosto užasan, sobori se na Miku N-a, lično se, dakle, sobori na Miku N-a, profesionalnoga glumca, ni krivog ni dužnog režisera odnosnog, i označenog
onako otrovan i pobesneo u onim grčevima, jednom reči prosto užasan, sobori se na Miku N-a, lično se, dakle, sobori na Miku N-a, profesionalnoga glumca, ni krivog ni dužnog režisera odnosnog, i označenog večera u njegovu korist izigravanog
— Ama, čoveče! Ama kakvog pašu! Ono je Mika! Glumac! Predstavljaju! — Kome vi? Znam ja Miku. Nemojte, ljudi. Ne dajte! Vasiću, izdajico!