Jakšić, Đura - PROZA
Možda nisu ni pospali? Ha! Ha!... Stojna zacelo nije zaspala!... Ta tu je ona divota iz Gruže, tu je njen Milan!... I on se u muci grohotom smejao... Posle toga izvadi iz nedara jednu šarenu kesu, od svakojakih perlica štikovanu.
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
momcima; Jakov i ja, i sva valjevska nahija, više kamene ćuprije, ćupriju čuvamo; Mladen Milovanović, kod ̓Ajduk-Česme; Milan Obrenović niže njega, sve s leve strane Topčidera; Čarapić Vasa na Kamalju prema ̓Ajduk-Česmi, i čuvao je druma od
da idemo da bijemo i popalimo Karanovce; Jakov da uzme dosta vojske, da izađe na užičku među od valjevske nahije; a Milan i on da od rudničke na među iziđu i čuvaju, da ne bi užički Turci pošli u pomoć Karanovcu i nama s leđa došli.
On vodi sa sobom kneza Teodosiju iz Knića i Gružana oko trista vojnika; Milan i Miloš Obrenovići s Rudničanima, i gornji kraj beogradske nahije. Dođem ja.
” — Probudi mene Popović Pavle: „Ajde — veli, — zove te gospodar”. — Ustanem, umijem se, dođem. On sedi, i Milan, i knez Teodosije iz Knića, i Pavle Popović; sedo̓ i ja; a on odma: „Eto valjevska i šabačka se svi poplašili i
Poznamo da je boj. Po̓itamo što brže. Dođemo do Milanova šanca. Milan uvuče top u šanac i kaže: „Turci su naše razbili, i eto naši begaju”.
Obilazimo sa dve strane. Knez Grbović Milovan i Miloš Obrenović s vojskom (jer je Milan u šancu) od istoka; ja s ono moga društva pređem od juga, i Mutap, Živko Dabić i Jovan Kursula.
kažu: „Hoće Turci noćas da begaju; dajte vojsku da namestimo pokraj puta u busije, da se siti natučemo noćas Turaka”. Milan ne da, no kaže: „Ovo su turski špioni, hoće da našu vojsku Turkom izdadu”.
sa jednom gornjom časti sokolske vojske; Jakov Nenadović od severa pak s valjevskom na Tatincu, Krčagovu do Kruščice; Milan uz reku Đetinju od istoka sa Rudničani; prota Milutin [Ilić] gučanski od juga sa Zabučja. I tako se žestoko tuku.
Po mnogom razgovoru i cenjkanju, veće Turci kabuliše, iznesoše 50.000 groša i dovedoše 80 dobri̓ konja. Jakov i Milan broje pare i podeljuju konje, a meni daju jednoga vrlo dobra hata pod dobrim takumom i raktom. No evo sad nešto novije!
Viču Turci: „Vala je ovaj hat bolji nego Fočićev; a njegov ne valja ni 100 groša!” — Viče Milan i Jakov: „Uzmi, dobar je hat i okićen; eto kaže gospoda da onaj Fočićev ne valja.
Mi smo doveli kmeta Vesu Velimirovića iz Ljubinića za valjevsku, Koju Ivanovića iz Svileuve za šabačku. Milan doveo Stojana iz Berčića za rudničku.
Sima na Stenjaku, više sedanje solare; a naš logor na Carevoj Ćupriji; a Karađorđe i Katić Janko između nas; a Mladen i Milan kod ̓Ajduk-česme; sve to s leve strane Topčidera).
Nušić, Branislav - POKOJNIK
ČIN 48 TREĆI ČIN 75 POKOJNIK (KOMEDIJA SA PREDIGROM U TRI ČINA) LICA Pavle Marić Milan Novaković Spasoje Blagojević Gospodin Đurić Ljubomir Protić Anta Mladen Đoković Mile Aljoša Adolf
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Sad posle podne i onako nema mušterija, a lađari tek pred noć dolaze. Milane!... Zovite Milana. Viče šegrta. Milan dođe.
Dok je bio kod Čamče, donde je Milan bokal nagnuo i malo se napio. — Odi, Milane, ovamo. — Izvolite. Milan dođe, gospodar uhvati ga za levo uvo, pa mu
Dok je bio kod Čamče, donde je Milan bokal nagnuo i malo se napio. — Odi, Milane, ovamo. — Izvolite. Milan dođe, gospodar uhvati ga za levo uvo, pa mu glavu k bokalu pritegnuo. — Gledaj, fali li što u bokalu, jesi l’ otpio?
— Šta lažeš kad sam kredom zabeležio dokle je bilo; kaži pravo, jesi l’ pio? — Jesam. Gospodar gleda ga napreko; Milan strepi. — Još jedared ako te uhfatim, oteraću te, znaš! Gospodar Sofra bio je strog, ali pravedan prema mlađima.
Tako u razgovoru nastupi veče i večera je tu. Svi zasednu. Tu je i gospođa Soka sa celom porodicom. I Milan šegrt dobio je dole mesto. Kod gospodara Sofre i šegrt za trpezom ruča.
Večera nije velika, samo tri jela, a pre trećeg Milan će ustati i zahvaliti se, jer šegrt za večeru trećeg jela nema.
Devojke mu ljube ruke i grle ga. — Al’ si, otac, bolestan bio, tako nam je žao! Svi u kući su veseli, i sam šegrt Milan, samo Pera se pokazuje ravnodušan. Kad je otac došao, a svi od radosti kliču: „Došao je otac!” „Došao je gospodar!
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
„mil“, u Dečanskoj Hrisovulji izvedeno je 45 ličnih imena, a mnoga od njih su i danas veoma rasprostranjena, poput: Milan, Milena, Milenko, Miljana, Milovan, Milojica, Milota, Miloš itd.
započeo je da prikuplja i opisuje Vuk Karadžić, a posao su nastavili njegovi sledbenici: Nikola Begović, Vuk Vrčević, Milan Đ. Milićević, Luka Grđić Bjelokosić itd.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
KAĆANSKI 239 STJEPAN MITROV LjUBIŠA 240 MILAN Đ. MILIĆEVIĆ 243 MILORAD P. ŠAPČANIN 246 JOVAN GRČIĆ MILENKO 249 ČEDOMILj MIJATOVIĆ 251 PAVLE MARKOVIĆ ADAMOV 253 KOSTA
I ROMAN 348 DRAMA 349 KNjIŽEVNA KRITIKA 350 KNjIŽEVNI JEZIK I STIL 351 1) PESNICI 352 JOVAN DUČIĆ 353 MILAN RAKIĆ 355 STEVAN M.
LUKOVIĆ 357 SVETISLAV STEFANOVIĆ 358 MILAN ĆURČIN 359 VELjKO PETROVIĆ 360 DANICA MARKOVIĆ 361 VELIMIR RAJIĆ 362 SIMA PANDUROVIĆ 363 2) PRIPOVEDAČI 364 BORISAV
izdanju (Dimitrije Davidović, Đorđe Magarašević, Teodor Pavlović, Jovan Stejić, Danilo Medaković, Nikola Tomazeo, Milan Đ. Milićević, Vladimir Jovanović, Milorad Petrović, nekoliko najnoviJih pisaca).
Pozniji urednici bili su: Jakov Ignjatović, Subota Mladenović, Jovan Đorđević, Antonije Hadžić, Jovan Bošković, Dr Milan Savić, i, danas, dr Tihomir Ostojić. Od 1843. do 1848.
Njegove manje pesme prikupio je dr Milan Rešetar i kritički izdao 1912. godine (Manje pjesme vladike crnogorskoga Petra II-ga Petorvića Njegoša, Srpska književna
Radičević — Branko Radičević, Đorđe Popović — Đuro Daničić, Kosta Novaković — Stojan Novaković, Janićije Kujundžić — Milan Kujundžić, Jovan Grčki — Jovan Grčić.
Odmah za njim Vuk Vrčević je stao opisivati život srpskoga naroda u Hercegovini, a Milan Đ. Milićević u Srbiji. Po njegovom imenu, Karadžić zvao se etnografski »list za srpski narodni život, običaje i predanja«
moglo bi se reći da je Ljubiša odista Njegoš, ali ne Njegoš Gorskog vijenca no Njegoš Kule Đurišića i Čardaka Aleksića. MILAN Đ.
se sa najviše razloga može reći da pripada »Vukovoj školi«, i čiji rad umnogome podseća na rad Vuka Karadžića, bio je Milan Đ. Milićević. ŽIVOT. — Rodio se 4. juna 1831. u selu Ripnju u okrugu beogradskom, 1845.
Promena u uredništvu, 1892, kada je urednik postao dr Milan Jovanović, nije pomogla. 1892. Otadžbina je prestala izlaziti. 1878.
do 1882, Srpske ilustrovane novine; Dragutin Ilić, takođe u Beogradu, 1884, Preodnicu. Jovan Grčić i Milan Savić kreću 1885. u Novom Sadu Stražilovo, koje je izlazilo do 1894.
Milićević, Vuk - Bespuće
Prišao je prozoru, zastrtom grubom zavjesom sa plavim prugama. I pogleda ponovo. To je bio njegov brat Milan, slika odraslog, golobradog dječaka, s ukrućenim, punim, djetinjim licem; sa bezazlenim, ozbiljnim očima, u kadetskoj
prostodušnosti, sjećajući se nekih porodičnih tradicija, poštovala i obožavala uniformu kao znak pravog gospodstva. Milan je zato imao tako mnogo volje, a za ostale stvari nije pokazivao osobitog dara, brat nije imao razloga da se protivi i
mario za te utegnute mundire s visokim okovratnicima i sjajnim pucima, ni za sablje koje zveckaju i odskaču od zemlje. Milan je to osjećao, ne buneći se nikad protiv oštrih bratovljevih riječi koje su padale češće, i poštovao i volio u njemu
Sjeća se, jednog dana, Milan je bio zaboravio da govori njemu, i pričao je veselo, s mnogo vjetrenjaste, lakomislene nemarnosti, o svemu, o
I Milan se zaboravljao, pričao veselo, udarao punom rukom po stolu koji se drmao, i po sablji koja je zveketljivo tresla.
- I zar samo to sačinjava tvoj život? upita. Milan ga prekide, bojeći se da on ne nastavi svoja pitanja. — Nemoj, reče i pruži ruku, kao da moli ili kao da se brani.
Gavre Đaković ćutaše. On htjede još nešto da mu kaže, tražeći samo u sebi blaže riječi. — Vidiš, govoraše Milan, ja te razumijem. Ali ja nisam rođen za drugi život. Ja bih bio nesrećan kad bih radio drukčije.
I on se prisili na jedan osmijak i udari ga rukom po ramenu. — Ko zna, reče, možda imaš pravo. Ali Milan sjeđaše s praznim očima i licem bez izraza. I čitav dan ostao je tako zamišljen i neraspoložen.
I uveče on se prisiljavaše da bude veseo i razgovoran, preko svoga običaja. Naposljetku se Milan odobrovolji, nađe svoje staro raspoloženje, uveseljavajući mater svojom šalom i razgovorom, i ona ga je gutala svojim
Zastidio se kad je vidio tu ženu koja je prepatila svu grozotu smrti sinovljeve; Milan je umro jednom, mučio se samo jednom, a ona će da se neprestano muči, to umiranje nju će vječno da boli, njezina rana
Radičević, Branko - PESME
U kraju sad je, ali di je ona? Kod izvora je, tako Milan misli. Lađicu veže za žilu od vrbe, Prekrasno koje reke brega rese, I skače potom iz nje napolje, Preskače jarak u
Al' di je ona, di se sakrila? Za dubom lipe? — Tu je, tu će biti, U sebi Milan viče, govori, — Jer često s' ona vako igrala. No je li sad? On traži nju za dubom... Ni tu je nema.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
— Ovamo to daj! Vidi ti njega. — Zar moga Vaskrsija? — kliče Vidak. — Ovo je moj Milan, a nije Vaskrsije. Vaskrsije je tvoj ćaća — viče cura. — Zar nam odnese dječaka? — čudi se komandir.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
9. ZLATNA JABUKA I DEVET PAUNICA: Sve kao pod 3. 10. GRBO I KRALj ĐAVOLSKI: Zabeležio učitelj Milan Šutvić (Pocrnje, Hercegovina) i objavio u Bosanskoj vili za 1899 g., str.
Zimonjić) iz Gacka i objavio u Bosanskoj vili za 1887, str. 107. 56. KAKO JE POSTALA KRTICA: Objavio Milan B. Milićević u svojoj etnografskoj studiji Život Srba seljaka, str. 52 (drugo, prerađeno i popunjeno izdanje, 1894). 57.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
LICA: NEŠA, trgovac u Beogradu LjUBA, njegova kći STANIJA, Nešina mati VELIMIR, njegov sin MILAN, činovnik PIJADA VUČKO, ćirica DJEJSTVO PRVO (Lepo nameštena soba, o zidu visi jedan sat, jedno portre i različne
STANIJA: Ne mogu, kjerko. Ja sam ti već stara. Živite vi, a ja ću kako mi bog da. 6. MILAN (s naočarima), PREĐAŠNjI MILAN: Sluga sam ponizan. LjUBA: Službenica. MILAN: Kako ste? LjUBA: Blagodarim na pitanju.
Ja sam ti već stara. Živite vi, a ja ću kako mi bog da. 6. MILAN (s naočarima), PREĐAŠNjI MILAN: Sluga sam ponizan. LjUBA: Službenica. MILAN: Kako ste? LjUBA: Blagodarim na pitanju. Kako ste vi? MILAN: Blagodarim.
Živite vi, a ja ću kako mi bog da. 6. MILAN (s naočarima), PREĐAŠNjI MILAN: Sluga sam ponizan. LjUBA: Službenica. MILAN: Kako ste? LjUBA: Blagodarim na pitanju. Kako ste vi? MILAN: Blagodarim. Malo sam se zadocnio danas.
LjUBA: Službenica. MILAN: Kako ste? LjUBA: Blagodarim na pitanju. Kako ste vi? MILAN: Blagodarim. Malo sam se zadocnio danas. LjUBA: Ništa, danas i tako nećemo moći učiti. (Pokazuje Staniju.) Moja baba.
Malo sam se zadocnio danas. LjUBA: Ništa, danas i tako nećemo moći učiti. (Pokazuje Staniju.) Moja baba. MILAN (pokloni se): Drago mi je. LjUBA: Majka, ovo je moj instruktor. STANIJA: A šta je on?
LjUBA: Kako slep? STANIJA: Ta ete, mora tako mlad da nosi naočari. (Milanu.) Pa kako ste? MILAN: Fala bogu, kako ste vi? STANIJA: Fala bogu, kako ste vi? MILAN: Fala bogu! (Počivka.) STANIJA: I jošt kako ste?
(Milanu.) Pa kako ste? MILAN: Fala bogu, kako ste vi? STANIJA: Fala bogu, kako ste vi? MILAN: Fala bogu! (Počivka.) STANIJA: I jošt kako ste? MILAN: Fala bogu! LjUBA: Onu figuru jošt nisam naučila.
STANIJA: Fala bogu, kako ste vi? MILAN: Fala bogu! (Počivka.) STANIJA: I jošt kako ste? MILAN: Fala bogu! LjUBA: Onu figuru jošt nisam naučila. MILAN: Malo je teška, to je istina; ali je vrlo lepa.
MILAN: Fala bogu! (Počivka.) STANIJA: I jošt kako ste? MILAN: Fala bogu! LjUBA: Onu figuru jošt nisam naučila. MILAN: Malo je teška, to je istina; ali je vrlo lepa. LjUBA: Da vidite samo. (Počne po sobi praviti figure iz kadrila.
LjUBA: Da vidite samo. (Počne po sobi praviti figure iz kadrila.) MILAN: Pa dobro je. Samo dok se malo oslobodite. LjUBA (podskakuje): Jedva čekam bal. Nego, znate li šta?
Nego, znate li šta? Posle podne da se skupimo: ja, Mara i Leposava, pa dođite i vi s društvom da probamo. MILAN: Iz drage volje. LjUBA: Za danas neka ostane pisanje. MILAN: Kako je vaša volja, i tako je skupština u Čitalištu.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
— veli Dušan Pop. — To ti je kao ajnc, kad vučeš na sedamnaest — objašnjava stručno narednik Milan. — Slika ili desetka. — On se maši za džep i veštim pokretom razvuče karte kao lepezu. — Vuci, Pope: slika ili cifra!
— Valjda i ti, pope, sada uviđaš da je bolje dobiti groš, nego izgubiti dinar. Šta ćeš... posao je posao! — i Milan ode u svoju bateriju. Vojnici na maršu razgovaraju o kući, o selu. O ratu najmanje govore.
Ljudima sada treba pružiti malo razonode. Dojadilo mi je da gledam uvek ista lica. A Milan je išao od šatora do šatora, mešajući karte, i tražio nekoga „džentlmena“ koji bi mu izišao na megdan junački: od
Tu smo doznali da su naši zauzeli Šabac. — Taman mi pristignemo, a neprijatelj pobegne — trlja zadovoljno ruke Milan. U Bošnjaku smo ostali pet dana, a šesnaestog avgusta zorom kretosmo.
— Rok službe, gospodine kapetane! — dobaci narednik Milan. — Bolje biti živ, nego mrtav. — E, e, ta je dobra... makar i konjosali!
— Što bre, Milane, nisi žensko? — prekide ćutanje potporučnik Aleksandar. A Milan, koji je došao iz susedne baterije malo u goste, razmahnu rukama protežući se i nogom dodirnu šatorsko krilo.
— Ne, bogati! — zavapi ljutito Milutin. — Šta radiš to... Sad će voda da kaplje. — Slušajte — obrati nam se Milan, ali glasno da i Milutin čuje — motrite na njega da ne primeti, a ja ću prstom da dodirnem šatorsko krilo iznad njegove
— Da me puste sada, garantujem da se ne bih probudio do sutra izjutra! — veli Milan, zavijajući duvan križanac. — A mene da puste... — poče Aleksandar.
— veli Milan, zavijajući duvan križanac. — A mene da puste... — poče Aleksandar. — Znam — upade Milan — otišao bi pravo kod neke ženske. — Tako je — Aleksandar se zaceni od smeha.
— Tako je — Aleksandar se zaceni od smeha. — Pogodio si, i to kod prve koju sretnem. — Je li — Milan nas gurnu laktovima — ja mislim da bi Milutin otišao pravo u crkvu.
Milutin okrete glavu na drugu stranu, jer nije voleo da se šala zbija na njegov račun. Ali ipak, kad Milan pođe u svoju bateriju, on mu dobaci: — Milane, Miko, Mikice, požuri na voz.
— Valjda nisi toliko naivan da očekuješ još i odlikovanje za svoje osmatranje — reče mi Milan, koji beše došao da se vidi sa mnom.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Pozdravljaju me, kažu, iz Itebeja, Crnjanski. Vele, mogu li da se setim svatova, kad se ženio Milan Crnjanski, i kad sam i ja došao u Itebej, iz Temišvara, pa su mi se čika Ignjatovi ajgiri oteli?
To je bio Milan (Mica) Savić, stari otac mog druga, pesnikinje Anice Savić (Rebac). Stari gospodin bio je strašno ljut što sam jednu
Što je bilo još ružnije, tu tezu je, docnije, i Bogdan Popović preuzeo. Tih godina, jedino nas je Skerlićev đak Milan Bogdanović branio.
Između zelenih maslina svud ih ima. Zabele se kretovi, a na njima piše da do tog groba počiva: Milan Jevremović iz Šetonja, srez mlavski, Vučić Vuković, Ognjen Vučićević, iz Dobrače, srez ariljski.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
kao što smo mi odgovarali u osnovnoj školi i prepričavali poučne pričice: — Bila tako dva građanina: jednome bilo ime Milan, a drugom Ilija. Milan je bio dobar i poslušan građanin, a Ilija opak i nevaljao.
u osnovnoj školi i prepričavali poučne pričice: — Bila tako dva građanina: jednome bilo ime Milan, a drugom Ilija. Milan je bio dobar i poslušan građanin, a Ilija opak i nevaljao.
Milan je bio dobar i poslušan građanin, a Ilija opak i nevaljao. Milan je slušao svoju dobru vladu u svemu, a Ilija je bio nevaljao i nije slušao svoju dobru vladu, već je glasao protiv
To reče, pa pruži dobrom Milanu punu kesu s novcima. Milan poljubi vladu u ruku i ode veselo svojoj kući.” — Potom se vlada okrete Iliji i reče: „Ti si, Ilija, rđav i nevaljao
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
— Znam to, — poče Spasoje, — ali nećeš valjad’ mesiti svecu kolač od tuđe pšenice, sa tuđe njive... — Pa tebi Milan nije kazao da sam ja ovu njivu uzeo pod kiriju i platio mu pogodbu unapred. Baš tebi je i poslao taj novac.
Živko se zagleda u onoga, što mu se približavaše. — A, ti si, Milane... čekam ženu i decu. Priđe mu poručnik Milan i pozdravi ga. — Zdravo, zdravo! Eto vi’š... odvela decu kod majke da božićkuje tamo.
Glas mu zadrhta, a iz očiju potekoše vrele suze... — Hajde, hajde u kola! — O gospođo, dobro došli! — viknu Milan prilazeći im. — Šta?... A, gle... vidiš ja moje dočekah, a tvoja majka, gde je ona? — More, nevolja je...
Rakić, Milan - PESME
KNjIŽEVNOSTI Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Milan Rakić PESME „Antologija srpske književnosti“ je projekat digitalizacije klasičnih dela srpske
Originalno izdanje dela nalazi se na Veb sajtu www.ask.rs. 2009. Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Milan Rakić PESME Sadržaj PESNIKU 2 LjUBAVNE PESME 3 KONDIR 4 SERENADA 6 ČEŽNjA 11 SETNA PESMA 12 LjUBAVNA
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
„Jedan više — dobro je!“ reče Otaš sam sobom. Kiša presta a sunce sinu, odjednom. „Hoćemo li slaziti već?“ upitaće Milan gotovo ijetko. „Hoćemo, no...“ „A, glete, braćo, vrću se!“ reče Janko, kao prestravljen. Drugovi mu nasmijaše se.
Ćosić, Dobrica - KORENI
pa i treće Adamovo koleno da se hvali pred ljudima da mu je pradeda bio Aćim Katić, onaj koga su obesili kad je kralj Milan ubijen.
pobijaju na pijaci, zato su neki još od sinoć, kad im je saopšteno da će biti obešeni, čitavu noć urlikali „Živeo kralj Milan!“ Đorđe je pomišljao da se ljudi u toj predsmrtnoj stravi samo zbog njega hvale sinovima i naslednicima.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
“ (Milan Kostić, „Stari Dorćol“, 1937) FRANCUSKA ULICA Preko Trga Republike, tu gde je pešački prelaz između Narodnog pozoriš
uporne nedoumice opstaju u vekovima: nemoćan pred njima, Gospodar Jevrem nastavlja da jaše pored kuće u kojoj je živeo Milan Rakić. Još jedan ugao i Gospodar ustavlja konja pred malom obućarskom radnjom S.
U kraćem delu je kuća u koju je često navraćao Milan Bogdanović, u dužem kuća u kojoj je živeo Slobodan Jovanović. U politici neistomišljenici, ali, obojica, znalci u
je pred Miloša, skinula dve male puške koje je nosila za pojasom a koje su, kako je zapisao, prema sećanjima očevidaca, Milan Đ.
Ili praštaj, ili ubijaj; ovako se više ne može!... Ali Milan Đ. Milićević nije zabeležio, niti je mogao da zabeleži, ono što ni očevici nisu videli: kako je Ljubica, dok su se
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
stih zamenili su stranim – dvanaestercem i jedanaestercem iz francuske poezije – i pesnici koji su došli posle Ilića: Milan Rakić i Jovan Dučić. Ovakva nagla promena stila može se različito tumačiti.
Takav je, na primer, Milan Rakić. Dučić se, naprotiv, menjao; evoluirao je, takoreći, kao što i sama književnost evoluira.
Ali se i u demonu iz romana Ljudi govore takođe nalazi stvarna ličnost: pesnik Milan Dedinac. Izgleda da je i Crnjanski u lik „jednog dobrog druga“, kad ga je uskoro razvio u romanu Dnevnik o Čarnojeviću,
Njen početak (a), koji se u variranju ponavlja i na kraju (b), Milan Bogdanović je odrešito otklonio kao pesnikovo prenemaganje:50 (a) U duši mi je odaja prostrana, U njoj klupe drvene, i
Zanimljivo je da je Milan Bogdanović, u inače izvrsnoj kritici, tvrdio da u Banditu ili pesniku nema, kako kaže, „kosmičkog sna koji je za neko
je poruka podrazumevala sasvim novi jezik, pa je početna i odlučna razlika data u mogućnosti/nemogućnosti čitanja. Milan Bogdanović, na primer, očito nije znao da čita „More“ Dušana Matića i Popine pesme, inače ne bi napisao one rečenice
je Mišić počeo odlučno da piše protiv sentimentalne i površne lirike „mekog i nežnog štimunga“, a na drugoj je strani Milan Bogdanović Matićevim i Popinim pesmama suprotstavio one momente u poeziji Svetislava Mandića koji su bili očiti
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Ta je težnja kod Miloša Crnjanskog, ali i uopšte u srpskoj književnosti, krunisana upravo Seobama, koje je pesnik Milan Dedinac nazvao „poemom u prozi”, naspram Stražilova, koje je „poema u stihu”.
189 A slično tvrdi, naposletku, i Milan Bogdanović kad naglašava - u inače izvrsnom ogledu Realizam Borisava Stankovića (1956) - da likove sputavaju „običaji,
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Nije nas baš mnogo koštalo. Potresen, Milan Rakić nikako ne dopusti da starac plati. Ali pristade da pođemo svi u krčmu kod Stojana Bojkovića, gde nas čiča,
Duše su nam bile pune kreposti Mojsila Zlatanovića. Milan Rakić zastade i okrenu se Prepolcu. Reče da je najsrećniji što je kaplar srpske vojske i tiho, tiho, sav u istinskom
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Zbog tih nesrećnih aeroplana nije hteo ni belu bluzu da ponese. Potporučnik Milan, moj drug iz puka na početku rata... Odavno se nismo videli.
— Oči njegove smejale su se. Glave bi kao i htele, ali noge potporučnika nikako da se sastave. — Avrio! — veli Milan „Kica“, držeći se za platan. „Fikus“ je govorio: — Sergije Nikolajevič...
„Žnaš“ ti... da je bolji zakon i-inercije mira, nego onaj... kretanja. — Zna z-nanje... kad treba da padne — dobacuje Milan „Kica“. — Gde su? — viknu neko. Okretosmo se u pravcu varoši...
— Jesu li svi došli? — Nouѕ u ѕommeѕ touѕ, mon général! — odgovori u ime svih major Milan. Đeneral uze jedan akt, zaobiđe pisaći sto, i stade prema nama.
Za dalji ostanak ne može biti nikakvog izgovora. Čak ni bolest. — Mon général! — obrati mu se major Milan — to važi verovatno samo za one kojima sada ističe bolovanje. — Ne! — reče đeneral strogo.
“ Grizao sam usne i gutao, da ne zaplačem. Ali mi se iz grudi ote kao krik: „Ja neću ići!“ Prišao mi je major Milan: — Slušajte vi, mali, ne pravite komediju ni sebi ni nama!
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
” Badava Milan i Ivan ga moli Da s’ okani tog opasnoga dela, On blagorodnoj strasti ne odoli, Visoko jer mu teži duša smela, I
Srpska umetnost u Vojvodini, Novi Sad 1927, 72; Veljko Petrović, Stanojevićeva Narodna enciklopedija I, 451; dr Milan Kašanin, Dva veka srpske umetnosti, Bgd 1942, 17. SERBLIJA ISHODJAŠČI V KESARIJU POJET PJESN SIJU (str. 52).
Pok. Milan Tokin pisao mi je, povodom moga raspitivanja o ovoj pesmi, 22. decembra 1953. iz Vršca, da njegova žena zna lepu melodiju
SAKRIJ BLEDE TVOJE ZRAKE... (str. 177). Pesma je štampana u Sterijinom romanu Boj na Kosovu ili Milan Toplica i Zoraida, Budim 1828, 76—7.
— Milan Tokin, književnik i nekadašnji bibliotekar Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, još je znao kako se pesma pevala; tako mi
2. strofe IV, i bitće iz poslednjeg stiha poslednje strofe transkribovano kao boraviću, biće. — Milan Ćurčin, koji je priredio do sada najbolje i najpotpunije izdanje Živkovićević stihova (Pesme Vase Živkovića, Bgd 1907, S.
najraznovrsnijim obaveštenjima i uslugama: akademik Petar Konjović iz Beograda; Boško Petrović, književnik iz Novog Sada; Milan Tokin, književnik iz Vršca; Mirjana Mihalek, nastavnica Muzičke škole iz Vršca; Vlada Popović, prvak Opere Srpskog
upravnik Državne arhive iz Novog Sada; dr Dimitrije Kirilović, bibliotekar Matice srpske iz Novog Sada; i dr Milan P. Kostić, naučni saradnik Državne arhive iz Beograda. Sve njih molim da i ovde prime moju toplu zahvalnost.
Zadužili su me najraznovrsnijim obaveštenjima i pomoći sem toga: pok. Milan Tokin, književnik i bibliotekar Filozofskog fakulteta iz Novog Sada; akademik dr Nikola Radojčić iz Beograda; dr Marko
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
prihvatio rada na romanu i pripoveci iz suvremenog života i u toj oblasti stekao glas srpskog Balzaka (Milan Narandžić, Vasa Rešpekt, Večiti mladoženja i dr.).
Za razliku od Dučića, drugi podjednako značajan pesnik Milan Rakić (1876-1939), od samog je početka prihvatio dvanaesterac i jedanaesterac, i uglavnom ih nije napuštao.
Njihova je snaga pre u subverziji nego u gradnji književnih oblika. Među njima je najfiniji liričar Milan Dedinac (1902-1966). Njegova poema Javna ptica (1926) smatrana je obrascem čiste poezije.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Od te generacije Milankovića ostadoše u Dalju opet samo njih dvojica: Jovan, sin Georgija, i Milan, sin Antonija, moj otac.
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
RADIČEVIĆ, PUTNIK I TICA 23 BRANKO RADIČEVIĆ, AJDUK 25 BRANKO RADIČEVIĆ,MOLITVA 27 JOVAN SUNDEČIĆ, MATI 28 MILAN KUJUNDžIĆ ABERDAR, ĐAČKI JADI 30 LjUBOMIR NENADOVIĆ, JUNAČKI ODGOVOR 31 LjUBOMIR NENADOVIĆ, GAVRAN I LISICA 32 LjUBOMIR
– ĐAČKI JADI MILAN KUJUNDžIĆ ABERDAR Katkad mi se čini nebo Grdna sovra mermerova. A kraj sobe oblačići To su jata đavolova.
Između ostalog, za decu je objavio zbirku pesama Dar dobroj deci (1867) i preveo Kampeovu knjigu Mladi Robinson (1874). Milan Kujundžić Aberdar (1842–1893), pesnik, filozof, diplomata, akademik, ministar prosvete i srpski zadužbinar, potiče iz
). Dela: Pesme 1869. i posmrtno izdanje pesama za decu Dobre knjige našoj deci 1923. (priredio Milan Šević). Petar Despotović (1847–1917) bio je učitelj, dečji pesnik i romanopisac. Zbirka pesama Neven 1865.
Umro Timotije Ilić Branko Radičević: Pesme II 1853. Umro Branko Radičević. Milan D. Rašić: Čiča Tomina koliba. Prevod dela Harijete Bičer Stou (pet svezaka, šesta 1854) 1855.
Rašić: Čiča Tomina koliba. Prevod dela Harijete Bičer Stou (pet svezaka, šesta 1854) 1855. Rođen Stevan Sremac Milan D. Rašić: Grof od Monte Hristo. Po Aleksandru Dimi, šest svezaka (1856.
Za zreliju mladež srpsku (prevod i prerada) 1868. Rođen Mihailo S. Petrović Alas Milan Milićević u Beogradu pokrenuo Školu, list za učitelje, roditelje i decu 1869.
Rođen Mileta Jakšić Jovan Grčić Milenko: Pesme 1871. Rođena Danica Bandić Petar Despotović: roman Zanat je zlatan Milan Đ. Milićević: Đačka radost (proza) 1872. Stevan V. Popović: Venac pesama (antologija) Stevan V.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Svi smo mi još mladi, i bez maltera!... Nemoj da mi klonjavaš, Pavle! Tu je „trojka”, uzećemo te u sredu Milan i ja, i imaš bogme da kasaš da sve letiš... Slavno ćemo živeti i drugovati, i raditi!
Ali ima drugo. Trkunić me jednako proganja: „Vaš je zadatak iz srpskog jezika opet bio o b r a z a c Milanu Mariću. Milan prosto piše kao vi.” — „Ali, možda, gospodine profesore, ja pišem kao Milan.
Milan prosto piše kao vi.” — „Ali, možda, gospodine profesore, ja pišem kao Milan.” — „Dozvolićete, Čajnoviću, da ja bolje umem naći izvore reke Nila u književnosti.
— Kako govoriš, Pavle! Govoriš, što rekao Zmaj, „reči bez pameti”. Milan ima najbolju ocenu iz srpskog kao i ti, a ti kao i ja ... More, kad strogo uzmeš, dobro njuši taj naš Trkunić.
Grunuše priznanja. — Mom bratu svake godine školske knjige kupuje. — Meni je doktora platio da opravim zub. — Milan Marić je ustao svečan.
Profesori izgledaju vrlo stari i oveštali, ali — imaš, brajko, osam zajedničkih godina s tim starudijama — veli Milan Marić, a u matematici je osam osam, za svakoga.
Trojka naša pomalo ramlje — nasmeja se jednog dana Branko, kome je bilo žao što se Pavle tako odelio. Branko i Milan se viđali vrlo često; čak su neke stvari zajedno prelazili.
Šta? Pogledaj, Branko kolegijum, i dosta znaš... Milan sedi već pod strehom male kućice njegova oca, skromnog limarskog zanatlije.
Milan sedi već pod strehom male kućice njegova oca, skromnog limarskog zanatlije. Milan je vrlo nežan mladić srednje visoka stasa i neobično lepe sedeće poze.
Lik: kao pokojna mati, lepa devojka koja se udala od šesnaest godina. Milan je garav, bled, detinje mladolik. Na jednom obrazu ima znak: poveći mladež neprijatne modro-crvene boje, kao da je krv
posle ovekovečena u stihovima i u crtežu, i zvala se, sasvim u gimnaziskom stilu: Prof-Ćira pod iracionalnim korenom. Milan je objašnjavao svoj ispad: Kad volim, svejedno, devojka ili prof-Ćira, poginuću.
Milan je objašnjavao svoj ispad: Kad volim, svejedno, devojka ili prof-Ćira, poginuću. Branko se približuje, Milan ga ne opaža.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
— E sad, reci mi ti, Milane, šta ćeš prvo sagleda ti od te lađe? — Dim, gospodine! — odgovara Milan pouzdano. — Dim, dobro... recimo, videćeš dim, — nastavlja profesor pomalo zbunjen.
— Zviždanjem! — odgovara Milan još uvek pouzdano. Ni sa četvrtim dokazom o Zemljinoj okruglini nismo prošli sretnije, iako je očigledno taj dokaz
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Narovi su rasli samoniklo, kao u nas trnje. Mogli smo raskopčati i šinjele. Milan kuvar počeo se već znojiti. — Kaži mi, molim te, šta si sve obukao, te izgledaš takav? — pita ga potporučnik Dragiša.
Zatim tri košulje, „šlofijanku“, „civilni prsluk“; ova vunena džoka, bluza i šinjel. Uza sve to, prebacio je Milan kuvar preko ramena još dva ćebeta i šatorsko krilo. I uvek je na čelu puka.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
bio turski zapovednik kod Banjaluke) Toplica Milan — ličnost nepoznata istoriji (prezime po reci Toplici) Topola — u doba I ustanka selo, danas varošica u Šumadiji