Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
I on mu se pokorio slepo, bez razmišljanja, bez protesta.... Kad nastupi proleće dođe iz vojske deda Milanov sin Spasoje. Prvih dana po dolasku iziđe u polje da razgleda imanje, pa svrati i na njivu u brdu.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Odjedared se uzbudio, zakašljao, tražio da se otvori prozor i da mu se da prašak za umirenje. Otac Milanov, koji je samo godinu dana ranije verovao da sva sreća zavisi od stipendije, gledao je sad šta se za čas načinilo od te
Milane, ja sam tvoj stari Pavle... kaži mi šta te boli, bolje drugu nego svima doktorima. — Jeca Milanov otac i jeca Pavle, a Milan se zakašljao. Izvedoše posetu. Posle četvrt sata uđe sam Pavle. Milan ga mirno gleda.
— I izađe. Nesrećni otac Milanov je mogao. Ukočeno je gledao u postelju, kako ne bi promašio čas kad će Milan dići ruke — tako je verovao starac — ili
Posle pola sata ropac stade razređivati svoju neumornu ujednačenost. Krkljaj, pa pauza. Krkljaj, pa pauza. Otac Milanov pomisli: Neka, lakše mu je tako, odmara se. I nehotice stade brojati krkljaje. Opet krkljaj, pa pauza.