Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
U našem štabu, opet, baš i nema koga vještog sudskim poslovima. Komandant Milančić, ljut kao poskok, neće ni da čuje za te stvari.
— Čuješ ti, šapat je pojeo svečeva pijevca! — opominje ga Milančić i ne gledajući ga. — Manje ti s tom politikom, sad se ratuje.
Ko bi se onda čudio što se na suđenju načečio čitav štab našeg bataljona. Čak se u sobi našao i komandant Milančić, stigao s položaja, iz akcije.
Evo komandanta Milančeta, druga našeg, pa nek on potvrdi. Milančić se na to samo lecne na svom ležaju kao da ga je ujela buva, ali nit se okreće nit šta odgovara.
Odjednom s onoga kreveca, iznebuha, poput opruge, odskoči komandant Milančić i za tren se nađe pred seljakom, onako gologlav i u čarapama.
Brkica brže-bolje popade iz ćoška svoj šešir i dunu na vrata, a Milančić se okrenu lijevo-desno po svojim štablijama i poče da ruži sve sreda kao da su pred njim nedorasla djeca: — E, baš ste