Obradović, Dositej - BASNE
Ženski polu, predrage kćeri, slatke sestrice, mile ljubeznice, prečesne i svete roditeljnice čelovečeskoga roda, vi među hristjani niste u zatvoru kao hude robinje,
s smirenomudrim blagorazumijem, s nezlobivim i neporočnim blagonaravijem, s razumom i mudrostiju sojedinjene, onda su mile i prijatne bogu i ljudma; a bez ovih dobrodjetelji, i s protivnim njima zlobama, sva lepota i krasota i prijatnosti ništa
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
— E, to ne znam — odgovori pop. — Nije ti ništa govorio? — Nije. — A što ti, gazda Mile, toliko razbiraš za nj? — upita Vidak lukavo. — A što ne bih razbirao? Momak valjan.
— Ej, ej, Mile, polako more!... — poče Vidak još s vratnica, kao tokorse u šali. — Što si se razvikao toliko? — Kako neću, brate!
Tu će Milun početi: — Ama znaš šta, Vide? — Da čujem, Mile. — Vide li ti juče kako onaj kupi pare? — Ko to? — Onaj Sreja. — A, Sreja svirač? — reči Vidak i nasmeja se.
— navališe sad na nj. — Šta se ti opet toliko zatežeš? — Ama ljudi, za ime boga, malo je! — A znaš šta, Mile? — reći će Vidak — daj mu četrnaest dukata, pa nek je sretno! — Četrnaest, četrnaest, povikaše ostali!
— A što ja? — Da si barem onaj ugovor bolje pritvrdio nego načinio onako kao ni sebi ni svome. — E, Mile, što se ugovora tiče, tu ti ne dam ni jedne reći. Ugovor je na svom mestu. — Pa što ne radi pas po njemu?
udri! Samo se čuje: »Ne, Ćebo!... Stanide, čiko!... Drž' se, Srdane!... Ne daj, kmete!...« Ele, biše se do mile vole, pa se raziđoše kud koji. Neko gologlav, neko naramuje, neko se pipa oko re bara.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Tu beše detinjstvo, i pažnja, i ljubav njihovih roditelja, i one slatke i mile uspomene. I strašno se beše rešiti na taj korak, tim strašnije što Lazar dosad ne ču slična primera...
Neće im ništa pomoći oni drljavi pop, nego Suljo, ili, kako me oni vabe, Kruško... A ja ću se ondaj do mile lasti rebriti po Crnoj Bari!... Vidjećemo da li više vrijedim ja ili Uso iz Bogatića, te ga jednako hvale!...
Stanko odmahnu glavom. — Toga sam se morao odreći!... Sve mile i drage ostavio sam, pa dođoh amo da potražim bratstva i ljubavi! — reče on. — Čekaj, čekaj!...
Stanko je ćutao. U njega beše ušlo sto besova. Činilo mu se da mile a ne hode, pa je odmicao ispred sviju. — Stanko! — viknu ga Surep. — Šta je? — Lakše. — Ja!... Lako je vama!...
Hajde, Mašo kućo, hajde polako... Sad bar možeš biti serbez. Tamo ima puno Turaka, možeš ih se nadvoriti do mile lasti... Pođoše... Kroz gusto lišće probijahu sunčevi zraci.
O, bog s nama!... Ama, jesi ti pri sebi, ženska glavo!... A što da se ne smejem!... Naradio sam se do mile volje!... Narodio sam, s tobom, punu kuću čeljadi, pa sve zdravo i veselo, pa viđeno i čuveno; pa ostao častan među
— Pa da vidiš, i nas je bilo dosta... Došao Đorđe, pa Luka, pa Stojan, pa Jakov... Ala ih se natukosmo, do mile volje!... Ja mislim da im skoro neće pasti na um da Drinu prelaze!... To je bio strašan lom, koji se ne da ni opričati!.
— Vojko i Petronije!... A... oni taj posao znaju!... — Alal im vera! Nastade vesele. Jelo se i pilo do mile volje. Jedini Stanko beše nešto setan međ družinom. — Šta je, Stanko? — upita Zavrzan veoma razdragan i veseo.
Jednom sađaše Stanko sa Zekom pred kolebom. Oko njih beše čitav život, jer se šalilo i smejalo do mile volje. I Zeka je bio raspoložen. Samo Stanko beše već nekoliko dana oborio glavu. — Ama šta je tebi, pobratime?
Srce mu je lupalo. Neka laka drhtavica obuzimaše snagu njegovu. Da je bio nasamo, pustio bi zube da cvokoću do mile volje, ali ovako... stegao vilice i naturio osmejak na lice... Sve beše spremno.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Ljudi prolaze punih šaka; kola u takoj gomili da jedva mile; pred Hiller-ovom poslastičarnicom stoji jedna rulja i gleda svakojake figure od šećera, pred Spiller-ovom restoracijom
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Bio je užasna lenjština i čmavalica. Po njemu su se slobodno mogli ne samo pacovi nego i miševi do mile volje šetati i trčkarati, on je samo sebe sklanjao. Pacova se bojao, a miševe opet izgleda da je bagatelisao.
Drukčije je u kući i pred kućom. U kući se riba i čisti. Dečurlija je komotnija subotom; može se igrati i kaljati do mile volja. »Neka, i tako je sutra nedelja, presvuće se«, vele stariji prljavoj deci.
Ah, jutarnji snovi, vraški, nestašni snovi! Kakve divne i zanošljive, šarene i mile slike izatkivate vi zorom, i varate njima čoveka, slabo to stvorenje!
Ali svatovi navališe, i ona morade da produži: O vrat’ se, nevo, vrat’ se — Zar nisu seje mile Dosta ti nežne bile? Kuda ćeš? Vrat’ se, oj!
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
— To mi je milo, a šta je tome uzrok? — Sve što god je na vama. Nije čudo što se zovete Mileusnić, jer tako mile usne nisam nikad vidio. — Vi se samo šalite! — Ja se ne šalim, neg’ što mislim to i govorim.
Hajd’ što ste lepi, al’ kad pevate — e, onda mi sve srce igra! — To mi je baš milo kad mogu svoje mile goste veseliti. Kad je Čekmedžijić video kako je dobra gospođa, počne i sam iz srca pevati, kao da je kod kuće.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
A posle, kad se i to jednom svrši, otići kući, odmoriti se do mile volje? zadovoljiti i umiriti ljubljenu ženu, ispijati svu onu neviđenu cpećy što mu je obećava i nudi to divno stvorenje
I tako jedanput prebacio desnu nogu preko unkaša, zapalio duvan i pita pandura: „Je li, veli, Mile (a zvali su ga „mali“ Mile), je li, veli, Mile, pravo da mi kažeš, ali pravo da mi kažeš ovo što te pitam Kad smo išli
tako jedanput prebacio desnu nogu preko unkaša, zapalio duvan i pita pandura: „Je li, veli, Mile (a zvali su ga „mali“ Mile), je li, veli, Mile, pravo da mi kažeš, ali pravo da mi kažeš ovo što te pitam Kad smo išli ovamo, pa jašim ja ovako
desnu nogu preko unkaša, zapalio duvan i pita pandura: „Je li, veli, Mile (a zvali su ga „mali“ Mile), je li, veli, Mile, pravo da mi kažeš, ali pravo da mi kažeš ovo što te pitam Kad smo išli ovamo, pa jašim ja ovako ispred, a ti pozadi
Nisam ja ćaknut, gospodine, sve ja radim po pametima. Kad dođe druga: lepo, veli, Mile, ti kažeš. niko videti neće, a Bog? A šta je Bog, a?
A šta je Bog, a? Pa posle, sećaš se kad ono ja zapevam, da se sve trese, sećaš li se? E onda ja sebi kažem: 'ajde Mile, Boga ti, gl'aj tvoja posla pandurska i ne trabunjaj koješta.
Afrika
Posle večere idem sam u šetnju, gubim put, nalazim ga, zabavljam se tako do mile volje. Na nekom proširenju sedam pod ogroman fromaže i slušam život sela oko sebe.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Iako je na tim kolima vozio, tako reći, čitavo blago, Pavle ih je bio skoro zaboravio. Sad mu se približavahu kao da mile. Konji, na poslednjoj uzbrdici, nabreknuše.
Neka, kaže, sačekaju, da se svi smire, na svom naselju, pa neka se posle, do mile volje, kolju, i igraju iz kola kučke, u Mirgorodu.
Na šta seća? Na kikot ljudski, ili plač? Čudo je bilo i kako, iz dana u dan, tolike skele i toliki čunovi, sa jedrima, mile po vodi, kao beli leptirovi. Kako, dug, dug, red jablanova, nepomičan, stoji.
Popa, Vasko - NEPOČIN-POLJE
ne ište Skamenjen je u blaženom grču Da nije možda trudan Da li će roditi kamen Da li zver da li munju Pitaj ga do mile volje Ne nadaj se odgovoru Nadaj se samo čvoruzi Ili drugom nosu ili trećem oku Ili ko zna čemu DVA BELUTKA Gledaju
Nušić, Branislav - POKOJNIK
Marić Milan Novaković Spasoje Blagojević Gospodin Đurić Ljubomir Protić Anta Mladen Đoković Mile Aljoša Adolf Švarc Rina Agnija Vukica Prvi policijski agent Drugi Marija Ana sobarice Sofija Tri čina se dešavaju tri
šta sam ono htela, ne znam... zaboravila sam... Kad se setim, zvaću vas. ANA: Molim! (Ode.) VIII MILE, RINA MILE (dendi, napudrovan i nalickan, prilazi joj, grli je i ljubi): Šta mi radi moja Bubika?
šta sam ono htela, ne znam... zaboravila sam... Kad se setim, zvaću vas. ANA: Molim! (Ode.) VIII MILE, RINA MILE (dendi, napudrovan i nalickan, prilazi joj, grli je i ljubi): Šta mi radi moja Bubika?
RINA (padne mu glavom na rame): Ah, Mile, ja sam tako nesrećna, tako nesrećna. MILE: Ali zašto, grlice moja? RINA: Nećeš verovati kad ti kažem...
RINA (padne mu glavom na rame): Ah, Mile, ja sam tako nesrećna, tako nesrećna. MILE: Ali zašto, grlice moja? RINA: Nećeš verovati kad ti kažem...
RINA: Nećeš verovati kad ti kažem... I ja još ne verujem, neću da verujem, ne mogu da verujem. To bi bilo užasno! MILE: Ali šta je, zaboga? Ti si tako uzbuđena.
Stvar je tako neobična, tako fantastična, da ja ne umem da se snađem, ne umem da se priberem, ne umem da mislim. MILE (miluje joj ruku): Dakle, reci mi, šta je?
RINA: Zamisli, moj prvi muž, muž koji je izvršio samoubistvo davljenjem, pojavio se, živ je. MILE (iznenađeno): Kako, kako? Živ?
RINA: Znala sam da nećeš verovati. da, da, nije za verovanje, pa ipak... možeš misliti koliko je to mene uzbudilo. MILE: Umiri se, Bubi; to ne može biti istina.
je; nešto mi kazuje da je istina; ne znam šta, ali nešto mi kazuje da je istina; ne znam šta, ali nešto mi kazuje. MILE: Ali, zaboga, njegov je leš nađen, utvrđen je identitet...
i tvrdili da sve što je nađeno nije još dovoljan dokaz, ali tri godine nije se javljao; to je bio najveći dokaz. MILE: Ti bi odista bila u teškom položaju kad bi sve to bilo istina.
Izgubila bih i tebe, Mile! (Padne mu u zagrljaj i jeca.) MILE: Budi hrabra, Bubi. Naći će se valjda izlaz iz svega toga, treba se posavetovati s
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
i kolekcije buba, dozvoljavao sam joj da dira; prerastao sam to, ali je samo njeno prisustvo bilo kao mravi koji mi mile niz leđa.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Zasitivši se, poslednjih dana, pred polazak, u opštem plaču i kukanju, svojih žena, pri onom metežu i mukama do mile volje ih ljubeći i tukući, oni sad nisu išli da traže žene.
Niti je vikao, nit se osvrtao. Lenj, toliko lenj da ga je krmača trzala i vukla, gegao se za njom satima, tepajući joj mile reči, dok nije najposle sasvim ućutao.
Tamo će, najposle, biti zadovoljan, ležeći poleđuške i pevajući do mile volje. Ustreba li mu vina, imaće i vina, a kad koja okrugla seljanka prođe, podmetnuće joj svoju monašku toljagu, tako da
Pred njegovim mislima, kao pred munjama, javljahu se sablasne ličnosti, mile i drage, i tuđe i nesnosne. Mučila ga je, što se više približavao svojoj zemlji, briga za slatkim pravoslavljem.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
i po godine pa da se stvar izgladi i da se opet sretnemo u filmu »Ljubav po podne«, gde smo mogli da se gledamo do mile volje, jer je pokojni Gari (Kuper) bio lafčina i nije pravio pitanje.
Ali, vratimo se u jednu današnju nedelju, u tri popodne! Kada se Tom i Džeri najzad izjure do mile vole, mladi čovek i mlada žena oblače svoju decu i izlaze napolje na Kosovsku ulicu.
A da putuju, to ne vole. Nije im u krvi. Kada se nauživaju i do mile volje nagledaju moćnih ljudi kako cvile i kukaju, bespomoćni bez svojih kola kao goli puževi bez kućice, starci ih
Dete je tupo zurilo žvaćući komad mesa. Ali, sada je bila tu! U njegovom rejonu. I mogla je da ga gleda do mile vole. Učini joj se nepoznat u tesnoj kelnerskoj bluzi, sa skraćenom kosom koju su prošarale sede.
Matavulj, Simo - USKOK
Da dušmanske s’ječeš glave, Megdandžio!... — Neka, Joke! — reče on još blaže. A onda stara prihvati: Kuhu, Mile, moj sokole, kuku majci! Đe ostavi udovicu, žalosnicu! Da podiže ludo d’jete, samo sama!
Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI
Plava je boja otlična čerta narodnosti srpske, kojoj se crvena i bela kao dve mile sestrice pridružuju. ŠERBULIĆ: Plava, crvena i bela. Živila rodoljubica srpska! SVI: Živila!
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Sa malim izuzetkom on je razrađivao istorijske motive, dajući pri tom vrlo mnogo maha svojoj nemirnoj mašti. On je do mile vole idealizovao srpsku prošlost, pravio je većom, lepšom, i, naročito, kitnjastijom i živopisnijom no što je ona bila.
Sremac, Stevan - PROZA
«, ili: »Pošto ti vrapci?« — »Kakvi vrapci?!« ljuti se seljanka, pa ga grdi i ne osvrćući se na nj. A Mile Mutavdžija i Cvetko Divizijar zinu pa ga slušaju, pa će ga tek Cvetko Divizijar zapitati: »Pa šta je dalje bilo,
A posle, pogodan mu je bio još valjda i stoga što ga je mogao do mile volje tovariti pred društvom. Jer Jova je bio šaljivčina, voleo je da zadeva; pa kad se zadeva sa Srbinom, onda biva
Radičević, Branko - PESME
što razgoniš Puste noći silne tame, Oj ti nebo štono roniš Rosne svoje suze na me, Oj ti goro štono gajiš Mile pesme, mile tice, Oj livado što se sjajiš Puna rose i travice — Dolo, stado, janjci dragi, Vrulo, cveće mirisavo,
Puste noći silne tame, Oj ti nebo štono roniš Rosne svoje suze na me, Oj ti goro štono gajiš Mile pesme, mile tice, Oj livado što se sjajiš Puna rose i travice — Dolo, stado, janjci dragi, Vrulo, cveće mirisavo, Mili vetre,
Da li odozgore S neba amo dođe, Da li mimo dvore Moje mile prođe? Valjda moju milu Vide prevesela, Pa bi meni silu Govoriti tela, Ali ne znaš, mila, Šta pre od milote,
Eto mene do obale. Čun tu vežem, lakim skokom Na obalu pa izletim, Pa laganim onda krokom Dvoru mile ja poletim. Blizu dvora gle meneka, A na vrati ono ko je? Mila moja mene čeka — Čekaš i sad, zlato moje?
Vedro nebo onde nada mnome, Brdo travno ovde poda mnome, Okoline oko mene mile, Da ništa se neste promenile! Ja tu stojim, oko duše moje Slatki časi umiljato s roje, Oko plamti, srce jače bije
! II Pre međ stokom beše brada U samoga jarca, Ali čuda — evo nađo S bradom i magarca. III Mile đipa, oće da utuče, Miruj more, izešće te Vuče. IV Al' valjane mi imamo glave, Šteta samo što su nam bez glave.
Oko sjajno, čarne mile vlasi! Obraščića, usničica krasi! Devo, devo, da l' ćeš biti moja! Zlaćano sunašce gle već planu, Beli danak
Ču li, ču li, štano onde šušnu? Lagana l' je onde mile noga, Dano prođe mimo dragog svoga? Vetar laki nestašno to pušnu, Suvi listak s drveta obali — Samo nadu neka mi
zvuča glas I krećati se započeše zvezde U dvogubo i delja njiov kras; Od sviju dve ja vidi kako jezde, I kako stižu, mile točke, vas, U vami vidi kako s' one gnjezde... O, Bože dragi, prevelika čuda, Što oko u snu gleda moje svuda! 51.
55. Nebu brzo ja pogleda gore, Kuda je ruka pokazala mile, Nada mnom ne beše sjajno more, Ne zvezda noći, niti gudbe sile, Da krene nji i sneg i mlade zore, Da sprati meni
ne beše sjajno more, Ne zvezda noći, niti gudbe sile, Da krene nji i sneg i mlade zore, Da sprati meni opet lice mile: Nebo vedro snege i kerove Vidi samo i moje drugove. 56. Ustaj more, da idemo doma!
Uniđe sluga, a gospodar veli: „Pevajde, Mile, baš mi se zaželi!“ Gusala sluga pođe da se lati: „Ne tako, Mile!“ — gospodar privati.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
kod kuće, a ujutru ih eto na Okanovu bukvu, u Maninu četu tamo se kupe svi bjegunci: „Taka i taka stvar, druže Mile, javljamo se u redove. Nismo mi izdali našu svetu Enobe, nego ne možemo bez Grmeča, pa bog.
— coknu jezikom ono govorljivo spadalo. — Vala, da sam na mjestu prika-Mile, sad bi čitavu četu vratio da im osiguramo odstupanje. — Odstupanje, vidi ga! Bježanje, tako kaži.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Posle venčanja opet je bilo veselja. Jelo se, pilo, prosipalo do mile volje. Ali tek u noć nastade prava svadba. Dimitrija se opet opi.
Stanoja je već bio tu i rado pristao da mojoj materi kopa grob. Uze motiku i stade preda me: — Mile, da idem? — Idi, Stanojo, ali lepo da skupiš kosti. — Hoću, hoću! — A znaš li čiji ćeš grob da raskopaš. — Ne.
— I poče da uzmiče. — Posle, Stanojo. Sada je ovo dosta. Opićeš se, pa nećeš znati. — Ne, ne! ... Oku, Mile, oku! ... Oh! Iznesoh mu punu okanicu.
— A? — Đipi on i pogleda me strašno; ali kad vide ko sam brzo se pribra, uze budak i otpoče da kopa, šanuv: — Ti si, Mile! Ja mu pružih torbicu. — Tu da skupiš — rekoh, a i meni glas drhtaše. — Ako, sad! ... — poče on pokorno.
— A, bre, Mile, dušu da dâm, samo da sam ja — ti! — prepade me i trže od gledanja zagušljiv glas ispred mene. Pogledah, a ono se izdiže
Puh! — huknu i sav duvan izlete iz cigare, osta mu samo papir na usnama. Diže se. — Mile... — a ne može da govori — kaži, kapu... šinjel, momak neka... donese u mehanu... Ne mogu ja... Imam rabotu! ...
I to strašnog, užasnog gosta. — Eh, bre Mile! — iznenada, odjednom prepade me Mita. Beše digao glavu i gledaše me pravo, netremice. — Ne boj se, Mito, ništa nije!
— Opet zaćuta Mita. Ubrzo ustadoh i ja. Oprostih se i odoh, ostavivši ih same, da bi se njih dvojica do mile volje narazgovarali i presedeli noć. IV Posle, u nevreme, pre večernje, oglasi ga zvono. Umre on, Mita.
Jedva je čekala da dođe subota, kakav praznik i da mu iziđe na grob, iznese za dušu, i sita, do mile volje, da se naplače. Cele je nedelje bila mirna.
dalje revnosno, teško, produžavala da nadgleda kuću, sedi sama, ide s detetom na grob pokojniku i tamo plače, plače do mile vole.
Kostić, Laza - PESME
Dugo su bojak strahovit bile, k'o besni oluj i stari hrast: Napokon sile sustaše mile, Vijugav mozak održa vlast, razlog i zapon pameti hude, Ѕanta Maria della Ѕalute.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
svu pšenicu, zato mu kaži da mi dođe sjutra na Dragi Kamen na megdan, pa ako mi dojača, neka se hrani pšenicom do mile volje, ali čini mi se da mu ne vele više natrag. — To reče stara jarčekanja i ode.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
“ (Peva): „Pjenije mile moje i ljubezna pisma“. Tako, ona viče, a ja pevam, dok ne malakše, kao ono čovek od velike bolesti.
Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA
Ako ste dakle, moje mile čitateljke, rade da se više protiv vas ništa ne piše, vi znate lek: pišite mi i ja ću abije u čuvstvo doći (oće li pak
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Jednostavno, da sam kakva izafektirana guska, intelektualka ili nešto slično, mogao bi sa mnom da se prepireš do mile volje oko, na primer, Kafke. Od kuhinje bismo napravili nešto kao debatni klub i sve bi bilo O.K.
— Pročitaj ovo! — reče i gurnu mi tu stvar preko stola. Bio je to jedan ljupki, mali poziv za odbranu granica naše mile domovine od eventualnog napadača, a čitavu stvar mu je spakovao — ko, njegov rođeni otac, pukovnik, da bi ga najzad
Tako njegovo bekstvo u drogu načisto propada. Ali što jes, jes, mogli smo do mile volje da mažnjavamo tvrdo kuvana jaja, to je istina. Prvi dan nekako i prođe, ali drugi!
Na redu je — sistem gostovanje! Oblačimo se najlepše što možemo i krećemo kao kaznena ekspedicija da posetimo naše mile i drage.
Ništa, bre, da razume šta ovaj priča, sve nešto Šatro-pera-mika-laza, sve nešto landara pišore, sve nešto si mile buba jež, te ovo te ono, a staroj gđi Leposavi iz Mišarske svakog prvog treba pljunuti na dlan pola plate, kao
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Bacam cjepke, napadam vukodlaka, vučicu. - Vjetar vatru povraća iz tučane furune. - Mile seje, dvobraća: Ranko, Mara, Milija - Ćamil, Tahir, Fikreta. Graške znoja cvjetaju.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Tu se pišu istorije đačke, sve u ludom vrije izobilju: „Petar Krekac pokrao piljara, prasac Meho voli gusku Ljilju, Mile Batić zaljubljen u Micu, bata Kole voli razrednicu.
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
Vredne pčele, mile tice, Ostavljaju cvetni lug, I lagane lastavice Na daleki beže jug. Kada stegnu zimske studi, I zaveje prvi
zableje beli janjci Kroz doline naše mirne; Od mirisnog blagog jutra Dok se sunce još ne smiri To će cveće brati deca, Mile seje i pastiri. I pesma će da se hori, I frulice slatka jeka, I kose će da se viju Pod vencima kukureka.
ZVEZDA Noć je vedra, blaga, Bledi mesec sja, U milini tone Vasiona sva. I zvezdice mile Rasipaju zrak... Samo jedna trepnu, Pa je pokri mrak. Čija beše zvezda? Bog jedini zna!
I pod hladnim daždem, oborene glave, Bono tiče sneva svoje mile seje: Kako zrakom leću daleko, daleko, Kuda toplo sunce cele zime greje...
Ta ovako grožđe samo ovde rodi! A već svaka od njih rumeni se pusta, Da ti sama voda udari na usta. Razležu se pesme mile, Od miline gori grud — Beračice kao vile Neumorno lete svud!
O toj lepoj maloj tici pričaju se čudne bajke: To je duša male kćeri nad grobnicom mile majke. Venulo je malo dete, što mu zemlja majku krije, Nestalo ga jednog dana i nikada došlo nije... Kud se delo?
Zaludu mu poje brodarice vile Čudnovate bajke i pesmice mile, Zaludu ga dvori sav čarobni svet — Mutno mu je oko, srce puno studi, A bledu je glavu spustio na grudi, Baš k'o
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
Međutim ja ne znam da l su mi mile prirodne sile i da l u njih spadaju ovi snovi o stvarima koje su mi najdalje od pameti ti snovi što se javljaju u
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Zastadosmo... Negde je zagušilo. Čujemo kako treba propustiti seljačka kola, sa izbeglicama. Vočići mile, škripe kola, i čuje se detinji plač. Tek kada se razdanilo uočili smo koliko su ispijena lica u ljudi.
— E, sveca joj njenoga! — komandir mahnu glavom i zapali cigaretu u pola ručka. — Uto viknu ona „kapela“: „Mile, hodi ovamo“ — te onaj amza iziđe. — Je li, sunce ti tvoje, pa zar tako?!... Zar s konja na magarca!...
Jedna žena tiho ječi i lako se nija. Kada naiđe neki voz, ona kao izbezumljena trči pokraj vagona i viče: — Mile, sine Mile!... — i sva slomljena, i onako razbarušena, vraća se povodeći se i seda na klupu ispred stanice.
Kada naiđe neki voz, ona kao izbezumljena trči pokraj vagona i viče: — Mile, sine Mile!... — i sva slomljena, i onako razbarušena, vraća se povodeći se i seda na klupu ispred stanice.
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
roda dijeli Ali joj se žao od’jeliti; Jovo Mari tako govoraše: “Što t’ se, Mare, žao od’jeliti Od tvog roda i od mile majke, I od braće i od bratučeda, Od sestrica i mili nevjesta?
Otud ide svekre Petre, Da on vozi trudne snae, Trudne snae i umorne; Pa besjedi svekre Petre: “Šta ste take, mile snae! Kan’ dasu vas zmije pile, Zmije pile i gušteri?“ Al’ besjede mile snae: “Bre Boga mi, svekre Petre!
Kan’ dasu vas zmije pile, Zmije pile i gušteri?“ Al’ besjede mile snae: “Bre Boga mi, svekre Petre! Duge njive i široke, Vazdan žesmo, kraj ne višmo.“ 101.
230. Sunce mi se krajem vije, lado le, mile! To ne bilo jarko sunce, oj lado, oj! Već to bio brat i seja, lado le, mile! Seja bratu govorila: oj lado, oj!
Sunce mi se krajem vije, lado le, mile! To ne bilo jarko sunce, oj lado, oj! Već to bio brat i seja, lado le, mile! Seja bratu govorila: oj lado, oj! “Pohodi me, mili brate!“ lado le, mile! Bratac seji odgovara: oj lado, oj!
Već to bio brat i seja, lado le, mile! Seja bratu govorila: oj lado, oj! “Pohodi me, mili brate!“ lado le, mile! Bratac seji odgovara: oj lado, oj! “Ne ću t’, sejo, pohoditi, lado le, mile! Dok ne rodiš muško čedo.“ oj lado, oj!
“Pohodi me, mili brate!“ lado le, mile! Bratac seji odgovara: oj lado, oj! “Ne ću t’, sejo, pohoditi, lado le, mile! Dok ne rodiš muško čedo.“ oj lado, oj! Al’ govori seja bratu: lado le, mile! “Kad ja rodim muško čedo, oj lado, oj!
“Ne ću t’, sejo, pohoditi, lado le, mile! Dok ne rodiš muško čedo.“ oj lado, oj! Al’ govori seja bratu: lado le, mile! “Kad ja rodim muško čedo, oj lado, oj! Čeda ću se nanjijati, lado le, mile! Jarka sunca nagrijati, oj lado, oj!
Al’ govori seja bratu: lado le, mile! “Kad ja rodim muško čedo, oj lado, oj! Čeda ću se nanjijati, lado le, mile! Jarka sunca nagrijati, oj lado, oj! Za te ne ću ni mariti.“ lado le, mile“ 231.
Čeda ću se nanjijati, lado le, mile! Jarka sunca nagrijati, oj lado, oj! Za te ne ću ni mariti.“ lado le, mile“ 231. Devojka je sunce bratimila: “Bogom sunce, Bogom brat da mi si!
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Lirsku poeziju večnih, svakidašnjih metafora, ono drago cile‑mile stihova, slikova, hrizantema, koje su cvetale u našim, nedeljnim, dodacima.
Bezgranična pustinja, pred kišom, kad čun na reci, kola drumom, mile, kroz jezovitu tišinu i dosadu što se nadnela nad zemlju.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
„Kaži mi, ti mili vetre što duvaš od tih plavih gora, jesu li to gore domovine moje? Recite mi vi, reke mile, da li sa tih gordih zidina ponosnog grada spirate krv predaka mojih?
Onaj me pandur odvede u gostionicu „Kod mile nam napaćene otadžbine“. Gostioničar mi odredi jednu sobu, te uđem da se odmorim.
Zaista, jedinstven slučaj u svetu. Kako smo saznali, to čudo od čoveka odselo je u hotelu 'Kod mile nam napaćene otadžbine'. Mnogi su ga juče posetili i tvrde da se nimalo ne razlikuje od ostalih ljudi.
i napomenu da će sve njegove misli i osećanja biti i ubuduće upravljeni na to da se ojača kultura, privreda i blagostanje mile otadžbine. Razume se, posle toga njegovog govora ponovi se nebrojeno puta: „Živeo!
umoreni vršeći uzvišene građanske dužnosti, zaspaše slatkim snom, snivajući srećnu budućnost i veličinu svoje mile otadžbine.
Momak plače da ga primim opet, moli, a nije grešnik ni rđav, ali što ne ide, ne ide; jer to zahtevaju interesi naše mile otadžbine. „S polovinom ću plate služiti” , veli on meni.
god sedam za posao, a naročito sada molitva ima mnogo više smisla zbog ovih poslednjih nemilih događaja na jugu naše mile zemlje. — Ako oni produže svoje upade, to još može doći do rata? — upitam. — A ne, nema nikakve opasnosti.
zemlje, to naređujem da se vojnici svakog dana zajednički, pod komandom, mole svevišnjem Bogu za spas naše drage nam i mile otadžbine, natopljene krvlju naših vrlih predaka.
oni su prekodan vesela i vedra lica primali silne deputacije iz naroda i držali dirljive govore o srećnoj budućnosti mile im i napaćene Stradije; a kad noć padne, onda se priređuju sjajne i skupocene gozbe, gde se pije, peva i drže se
čak i iz bolnica sve bolesnike izneli na nosilima; pa i njima čisto seknula boljka: lakše im kad pomisle na sreću svoje mile otadžbine, i deca na sisi izneta, i oda ne plaču, već upiljila svoje očice u velikog stranca kao da osećaju da se ta
se čudim kako sam imao kuraži i da sanjam strašne stvari, kad sam i ja miran i valjan građanin, dobro dete ove namučene, mile nam majke Srbije, kao i sva druga deca njena.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Lepše je i milije mu je videti sređenu letinu, što je nije ni kap kiše taknula. Kako li će lepo da urani svoje mile vočiće, svoja goveda i ovce!... Po livadama beli se i šareni stoka, a okolo sena skupila se gomila čobana.
— Ja sam vi kaz'o. — E, mi nećemo da pevamo to. Devojke, da počnemo karavilje! I otpočeše »karavilje mile moj.« Svršiše to, pa produžiše redom,, sve pesmu za pesmom, lepšu za lepšom, miliju za milijom...
Cvetko kazandžija ostavi rad, pa ode u kafanu i stade da traži s kim bi igrao »žandara«. Mile mehandžija izvadi pečeno sugare i metnu ga na panj, ali ne smede udarati nožem, nego zove rukom stalne mušterije i,
sve, sve to stoji i živi pred očima detinjim, od kad ono zna za sebe. Mile su joj bile negda majčine grudi, ali je i tada, čim stade razaznavati ponešto oko sebe, radosno pružala ručice na prvi
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
A evo, sad se vuku pored samog pločnika Spuštenih lestvica: motor je spor i tih. Mile hodom bolnika i nevoljnika: I pešaci idu brže od njih!
ne vidi, gde je usnulo polje, Belu zastavu sna na toplom dimnjaku istaknu, I spavaju, zajedno sa železničarima, do mile volje.
Rakić, Milan - PESME
duše moje mile, Jadne Prometeje bez poleta smela! O, ako je tako, drage duše, ako Vi živite sada za večito vreme Nepomične, hladne,
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
BABA Istina je, moj mile, duše mi! A kako bih danas pridizala kada visim nogama u grobu? Nego sam se jednom pokajala; volija sam poći pod
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Čovek je sasvim bio osamljen, sasvim ograđen kućom i zidovima, i mogao se osećati potpuno slobodan, i do mile volje ostavljen samom sebi.
se razgovara: pita za zdravlje snahe i nove prijateljice, koje istina nije još poznavala, ali koje su joj sad toliko mile i drage, kao da su joj rođene. A Marko, kao da je znao kakva je ona sada, ponovo iziđe, da je ohrabri.
Pandurović, Sima - PESME
Da, misli, želja, snova neznan kraj Hoće li biti u grobu il’ van? Gde crvi mile, il’ gde cveta maj? Jer sve je, ipak, samo šaren san!
Pobijena deco naše zemlje zdrave! Vi ste spasli naše drage, naše mile, Popadali gordo radi naše slave Na domaku besne, neumitne sile.
Proleća vaša teški nemir behu. Pustite, dakle, sve drage i mile; Požel’te da ih vode sreće puti. Vi, ispred kobne neumitne sile, Povucite se tamo gde se ćuti; Pustite, dakle, sve
Vi, ispred kobne neumitne sile, Povucite se tamo gde se ćuti; Pustite, dakle, sve drage i mile. Za sve lepe stvari zaborav je isti: Za mladost, ljubav, za cveće i snove, — Dubok i večan, što miri i gove; Bez
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
I kad se to ne izrekne, podrazumeva se. Kletve mogu da se kazuju i po sazvučju (Mile, mileo da bog da na kolenima!). Da se kletva ne obistini, ublažava se sa „ne“ (Bog te ne ubio!
— Što nije lijepo gledati, nije lijepo ni ljubiti. — Na najmilijega je najžalije. — Od mile ruke udar ne boli. O LjUBAVI — Bez srca ne ima života. — Da nije ljubavi ne bi svita bilo. — Nije sile nad ljuvenom.
10 Rekao je međed: — Rodiće ove godine kruške. A neko ga upitao: — Od kuda ti znaš? — Zato što su mi mile i drage. 11 Pitali psa: — Zašto svakoga rijepom pozdravljaš? — Zato što nemam kape.
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
pre dva-tri meseca došla sa sela; blizu dvadeset godina ANĐELKO, zvani „Ćora”, lopov, nešto preko trideset godina MILE, stariji čovek, predstavlja se kao aktivista STAVRA, sredovečan, povučen, stalno čita novine PROSJAK, neverovatno
na nekom placu, drug Vilotijević drži govor, čije se nevezane rečenice čuju u kafani samo onda kad neko otvori vrata. Mile, koji napolju sluša govor, povremeno ulazi i komentariše ono što je čuo.
Stavra sedi i čita novine, naizgled potpuno nezainteresovan za ono što se napolju događa i govori.) MILE: Sjajan govor! Ama sve teza za tezom! Čujete kako čovek govori? CMILjA: Priča dvásata, a ne kaže šta oće!
Čujete kako čovek govori? CMILjA: Priča dvásata, a ne kaže šta oće! IKONIJA: Je l on to misli na divlju izgradnju? MILE: Nije, to je povodom neke invazije, i oružane intervencije! IKONIJA: Ja čujem pominje neko rušenje...
MILE: Nije, to je povodom neke invazije, i oružane intervencije! IKONIJA: Ja čujem pominje neko rušenje... MILE: Rušenje jeste, ali objekata! IKONIJA: Aaa! CMILjA: Sve je to lepo i fino, al mene čekaju noliki sudovi!
IKONIJA: Aaa! CMILjA: Sve je to lepo i fino, al mene čekaju noliki sudovi! JAGODA: A lepo su ukrasili tribinu! MILE: Odlična govornica! IKONIJA: Prikucali i ćilim! Sigurno da je dragačevski, ručni rad! A i prilično velika poseta!
IKONIJA: Prikucali i ćilim! Sigurno da je dragačevski, ručni rad! A i prilično velika poseta! MILE: Ljudi došli i kolektivno, s preduzećem! Nemate vi pojma koliki je to mozak i kapacitet!
STAVRA: Šta bi s tom rakijom? IKONIJA: Cmiljo, čuješ valjda! Ne mogu da zinem od ovog kutnjaka! MILE: Ja ga i lično poznajem, znam ga još iz predratnog perioda, bio je on i onda velika zverka, al ilegalno, što je i
CMILjA: Ja kad na to pomislim, sva se naježim! (Vraća se za šank) MILE: Ovaj drug Vilotijević, sa govornice! Zajdno smo išli u zanatlinsku, bili smo sjajni drugovi, par ekselans!
CMILjA: To vam je preko sveta! A šta kad se razbolite, nikog svog! JAGODA: Nemam ni ovde nikoga, ionako! MILE: Jeste čuli šta kaže? Ima da nastupe promene, korenite, u sve pore života!
kroz vrata): Vala, da prodaje prokiso sir, provrištalo vino, i lubenice debelkōre, pa ne bi moro baš toliko! MILE: Ne treba tako gledati na stvari! JAGODA: A ne može tek tako fabriku u okean, je l?
JAGODA: A ne može tek tako fabriku u okean, je l? Na koncu konca, to je milionska vrednost! MILE: Gde bi mi danas bili sa razvojem da nam je više ovakvih kadrova! STAVRA: A što ti ne uđeš, čuje se i odavde?
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Posle prestavljenija moje mile i slatke roditeljnice ostao sam učeći se psaltiru. Moj tetak Nikola Parčanin, videći me prilježno hoditi u školu, hoteći
Ove sve stvari mile su bile mome dobrom tetku i po njegovu mneniju vrlo polezne k namereniju koje je on sa mnom imao; niti je mogao moj
Poležao sam kao u nesvesti. Kad sam se po nekoliko opet u sebe vratio, došlo mi je veliko raskajanije što se od te mile zemlje udaljujem.
Tri godine po pogodbi mojej, provedem s onim božjim ljudma tri mile godine koje vsegda s uslaždenijem srca spominjem i koje sam za osnovanije svemu sledujućemu mojemu življenju položio;
Nebesni angeli da se pokažu u čelovečeskom vidu, zaisto| ne bi se mogli ni lepši ni bolji pokazati od ove mile i predrage familije.
Ovaj mi pokaže grob | matere moje i mile Jule sestrice. Mati, mati i rođena sestrica! Kakova su to čudna imena! I sad mi, ovo pišući, iz samoga srca izviru
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
mirnjačina, te ga je sitna i žoljava Barica, žena mu, ili kako je zvahu Osinjača (zbog zelenijeh očiju), mogla karati do mile volje. Kušmelj življaše ponajbolje među svojima, a bijaše odijeljen od braće.
A kad to ne pomože, on zovnu: — O, vra-Brne! Fratar diže glavu. Brat mu tad započe: U zdravlje vaše mile dobrodošlosti, kâ šta je uvike bilo naše drage dobrodošlosti, jer ona uvik naše želje i našu dušu isliđuje, jer ona odi
Ćosić, Dobrica - KORENI
Ne dajte narodnu slobodu i pravo... — P ogled mu leti pre ko go mile šub ara ka selu: između brestova i šljiva, debele i bele plovke s crnim ćubama zagazile u sneg i Miruju, slušaju ga, a
A kovač pruža oko niz belu zraku jatagana, dok buljuci zbegova sporo mile šumama. Od Kosova gavrani ne prestaju da lete nad umornim konjima s praznim sedlima. Pesme su laž. Kukavice ih spevale.
kao vrežama obvi ženu, ne zna da ga ona mrzi, ćutanjem joj kazuje grehe, ne sme da pita kad će roditi, ruke plašljivo mile po njenom trbuhu, njoj gadne kao gušteri, pa se odmače i pripi uz dasku kreveta. Može sad iz kreveta da ga izbaci.
— Moram da idem. Šta ću ja da radim ako mi Adam... Svi su otišli. Svi. — Đorđe se saginje, ruke mu mile po cigli. — Evo ti! — Andra mu pruži gunj.
Aćim ne priklanja glavu. Čeka sunce. Ništa ne misli. 3na kako ono njima dolazi. Najpre po modrikastim rubovima kamena mile bubice senki, pa su bubice beli leptirići što stalno drhture. Onda se upali kamen i oči mu se ugase. Samo zakratko.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Da sam cvetak, kao što sam mala, Ja bih srpskom svetu mirisala; Pa bi došle Srpkinjice mile, Mnome bi se lepo okitile, Met'le bi me za te grudi bele A miris bi govorio: Sele, Blago tebi koja imaš majku, Imaš
Sad se Mila izgubila: Tuđe ruke vino nose, Ana toči, Ana služi, Al' za Milom srce tuži. Nema nama Mile više! Ono malo veselosti Što imaše dobri gosti, To kod Mile ostaviše. Ana toči, Ana služi, Al' za Milom srce tuži.
Nema nama Mile više! Ono malo veselosti Što imaše dobri gosti, To kod Mile ostaviše. Ana toči, Ana služi, Al' za Milom srce tuži.
Ko da igra? Ko da peva? Ko da žedni? Ko da pije? Ko li brigu da razbije? Nema Mile, nesta ćeva!... Ana toči, Ana služi, Al' za Milom srce tuži. Đ. Jakšić XVI PIJEM... Pijem, pijem...
Među cvećem lekovita bilja, Bilo stitka, ljubice, i krina, Odoljena, čubra, devesilja. Na glavi ti venac od pomenka, Mile grudi bela ruža čuva, Oko pasa plavičasta sasa, Oko srca stručak miloduva.
Oh, zar tako pep'o čuva Moje svete osećaje! Zar je pep'o tako veran, Pa ne pušta mile svoje! - Aoj, pesmo, tugo moja! Oj pepele, dobro moje! J. Jovanović 3maj XXXII Ej, pusto more! Ej, pusti vali!
Anđeo to je Tuge. Po dubravama tavnim Njezina čudna pesma bolno i slatko ječi; U njojzi očajnik traži utešne i mile reči, I njima tugu goni. Ona ga u nebo diže, dajuć' mu krioca svoja... Muzo! Hajdemo njojzi, jer to je sestrica tvoja.
I ptice nesta... ptice moje mile! - Da l' ima Boga i sred noćne tmine? Tišina... Samo iz izbe dopire Prigušen, sanjiv drhtaj violine, Kao kad žica o
Stazama starim, i dušom i krokom, Vremena prođoh i prostora mile; I pogružena u bolu dubokom Stigoh umorna domu pod okrilje.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Tu su bila, kao i danas, različita tumačenja moguća pa se na tom polju moglo prepirati do mile volje. Četiri pune godine morao je Njutn da odgovara na napade i pobija zamerke svojih protivnika kojima stigoše u pomoć
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
treba da izbrišu kao da ne postoji, te da ga smatraju za druga, onako ravnopravno, i kao čoveka pred kojim se može do mile volje šaliti i smejati. Ali to nikako nije bilo moguće, i baš zato što je to nemoguće bilo, mučilo je g.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
— I tako, narazgovarao bih se sa zemljakom do mile volje, pa i preko nje, napričao bi mi o svemu i svačemu, pa i o stvarima koje su me sasvim osrednje zanimale, koje sam
slobodi odraslih, a koja se često ne uobličava ni u čem boljem nego u tome da pođu u slastičarnicu i da se do mile volje zajaze slatkišima, ili naprosto iz nestrpljenja da obuku duge hlače, kod Mate kao da je nicala zato da bi što prije
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Šta tu nega, »šule-mile«, no pritegni psa, pa nek pucaju kosti... E ja... Pisar okrete razgovor na druge stvari i, svršivši što je imao,
vetar zanjiha lisje i vrhove kukuruza, te nad glavama sakrivenih begunaca zabruja čudna noćna pesma, puna neke mile i sumorne sete, nekoga nerazumljivoga i blaženoga duševnoga straha. — Što nije svakad ovako ?
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
— pa on njeg, al̓ pošteno, oparmači i ode. Udri i opet traži. Odio, brodio, i opet se već natukô do mile volje, dok nije došô na niko čudno ostrvo, a na tom nika šarena ledina od cvića.
Petković, Vladislav Dis - PESME
Videti neću zoru kada sviće, Molitvu, suze onih koji cvile, Ni vlagu, crve što po meni mile, U oblik idu čas dublje, čas pliće.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Uzeo sam seoskog učitelja da mi daje časove francuskog jezika. Svako veče sastajali smo se u njegovom vrtu i tu smo do mile volje razgovarali.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
I radeći premišlja, a po pučini brodovi, uz prijatan lahor, jedva mile, no ne svraćaju u Velu uvalu. Prolaze i sobom nose njene drugove iz djetinjstva i mladosti...
Za nju ne pita! Ko zna zna li da se udala za Marka!... A brodovi po pučini, uz prijatan lahor, jedva mile, a ne svraćaju. — Prostirući Markovu robu da se osuši, Antica pogleda u jedra im, pa, prostrvši je, uniđe u kuću.
Antica pogleda u otvorenu pučinu po kojoj lagano, sušeći jedra, lađe mile, pa jače osjeti u sebi volju za životom i volju da čim prvo svoje dijete vidi, da mu gladnu pruži svoje grudi, da ga
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
spoljnih poslova odeljenja Ujka Vasa Tetka Savka Tetka Daca Jova pop-Arsin Teča Panta rodbina gospa-Živkina Mile, njegov sin Soja, raspuštenica Teča Jakov Sava Mišić Prvi žandarm G-đa Nata Stefanović Drugi Učiteljica engleskog
Tu su tetka Savka, tetka Daca, Jova pop-Arsin, teča Panta i sin mu Mile, teča Jakov, Sava Mitić i Pera Kalenić. Svi prilaze Živki i rukuju se, a ženske se ljube.
Provlačiću se kako sam se i dosad provlačio, ali mi je za ovo dete. (Za njim stoji Mile, dorastao dečak.) Nekako bog mu nije dao dar za školu – isteran je iz svih škola, i to za svagda.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
opšti sa nama čitaocima, nego se obraća i junacima pripovetke, kao što se i oni obraćaju njemu nazivajući ga po imenu: Mile.
Pripovetka Oni počinje tako što pripovedač Mile neočekivano ulazi na kapiju smrtno bolesnog prijatelja Mite, ugleda njegovu ženu Mariku kako cepa drva, i: „Kako beše
Ali ko bi sve to mogao opisati, izbliza i gotovo iznutra, iz samog doživljaja, kad pripovedač Mile ne bi bio rođak junakinjin, uz to i dovoljno od nje mlađi dečak?
Opaženo, dakle, postoji zajedno sa okom koje opaža; pripovedač (Mile) i lik (Nuška) nerazdvojivi su kao delovi iste celine, kao lice i naličje.
u već pominjanoj pripoveci Oni bolesni Mita u prisustvu svoja dva bliska prijatelja, od kojih je jedan pripovedač Mile, čini simbolički gest pred svojom ženom Marikom zagrizavši u krušku što mu je kao ponude poslala ona ista Mara za
gest pred svojom ženom Marikom zagrizavši u krušku što mu je kao ponude poslala ona ista Mara za kojom kopneći žudi. Mile tada u nekoliko magnovenja pogledom hvata kako s jedne strane Marika, „uzdržavajući se da se ne oda, brzo siđe niz
Tomča, koji je iz sobe pobegao u mrak, svejedno nije ni tu sam: u potaji ga prati i pomno osmatra isti onaj Mile, i to Mile još jednom u dečačkom uzrastu.
Tomča, koji je iz sobe pobegao u mrak, svejedno nije ni tu sam: u potaji ga prati i pomno osmatra isti onaj Mile, i to Mile još jednom u dečačkom uzrastu.
A kada je Tomča zavio cigaretu, Mile nenadano iskrsne preda nj nudeći mu da zapali i prinoseći iz kuhinje doneseni žar do samoga lica.
Za uvođenje, dakle, služi temporalni postupak u komponovanju. A ne uvodi nas niko drugi nego dečak Mile. Okružen članovima svoje porodice, koja je očigledno i Stankovićeva porodica, on odlazi u tečinu kuću, na krsnu slavu.
Tečinu sobu u koju je uveden, Mile jednako opisuje kao toplu i svetlu, jer „peć bubnji, a svetlost od četiri sveće široka, prostrana, pomešana s tamnjanom
Ali dok u Starim danima pripovedač Mile retrospektivno gleda i pripovedanje izjedno teče u prvom licu, dotle se u Nečistoj krvi retrospektivno viđenje vezuje za
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
kô san neke vile, U tvome će domu opružiti žile, Primiće se taki, bez ikake sile, Na najveću radost dece tvoje mile.
Prijatelje ljubio si silno, Al’ ni za kim nisi išô slepo. Mnogi žale tvoje mile šale Što u društvu tvome često čuše, Al’ ja žalim, što svak’ nije znao Biser tvoje duše.
Krakov, Stanislav - KRILA
Ko je govorio o vrtoglavici provalija? Bio je gospodar vazduha, a ne jedan od onih koji mile dole nevidljivi. Možda je i klicao kao Skit pobedonosni, ali je motor urlao strujom vazduha, i sve se slivalo u
Petrović, Rastko - AFRIKA
Posle večere idem sam u šetnju, gubim put, nalazim ga, zabavljam se tako do mile volje. Na nekom proširenju sedam pod ogroman fromaže i slušam život sela oko sebe.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
ovaj svet, gde ste provodili bezbrižno detinjstvo; ne znate da je plamen već progutao ili će naskoro progutati sve one mile kutiće, sve one stvarčice u vašem očinskom domu, za koje su vezane sve vaše detinjske uspomene; vi ne znate kakva
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
Pa što si mi tako setna, Pa što si mi tako bleda? O, kaži mi, šta ti srce — Moje srce pripoveda. Kaže li ti mile snove Bujnu tugu, slatke vaje, Peva li ti zlatne nade I rumene uzdisaje?
Na glavi ti venac od pomenka Mile grudi bela ruža čuva, Oko pasa plavičasta sasa, Povrh srca stručak miloduva. Začudih se, otkud tol’ko cveća, Ceo
vrule meki glasi; Il’ prevlakom preko strune Uzdisajne one sile, Il’ trepetom harfe svete, Il’ jecanjem kitre mile. Taj je sinak višeg duha, Kome reči dao nije, — Samo zvuke, samo sklade, Samo čiste melodije.
— Verujem ti! Jer s’ i meni kašto čini, Usred noći sam stojeći, Kô da čujem slatke glase, Kô da čujem mile reči. Čini mi se kô da vidim Svetlo lice zvezde svoje; Ja je vidim, ja je vidim, — A nje davno nestalo je...
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Skaži šta su sprva bile srpskih gora vile, Poj što voliš, samo nam poj, — ta hoćeš li, Mile! Miloje Ja milujem vsegda pjesne, ja milujem mladež, No ljubov je štekotljiva, svoj razbira padež: Tu se hoće hitrost
Letim u snu, igram po vozduhu, Sviram, pevam, klikćem od veselja, Čujem Ljube pjesne mile sluhu: Nemam, plovjašč, u radosti želja. Sni! Od svega toga — šta imate?
Za okom se momče dalo, Desnom svojom desnu njenu Sa krila joj podignulo, Levu svoju na krst met’lo, Na krst groba mile majke, Oči nebu podignulo, Devojci se zaklijelo.
Čisto vidim devojčice Sa krioci mali Kako s’ tamo lepršaju U pesmi i šali. A lepe su, ne bilo ih, I mile su, mlade, Svaka će ti, čim je spaziš, Srce da ukrade.
O, vrag’ se, nevo, vrat’ se! Zar nisu seje mile Dosta ti nežne bile? Kuda ćeš? Vrat’ se, oj! Iz sveta zar je momče Od majke slađe stare, Što suze s vriskom tare I
smrtnoj muki bespomoštnu ostave, kad deca ot roditelja begaju, da izbave se javne pogibeli; može li žalosnije biti mile srodnike svoje gledati kako mrtveukopatelji sa kleštama i čakljama iz kuće, sobe ili koje druge staje nemilo, kao skota
još jednu sličnu a manje uspelu pesmu štampanu u Ljubomiru u Elisijumu I, Budim 1814, 214, koja glasi: Pojte, mile i ljubezne okol’ mene sve ptičice, Toržestvujte i slavite sveta obnovlenije.
Slavončević-Ilić-Oraovčaninova verzija Vidakovećeve pesme glasi ovako: AKO ZA ME I NIJE! Pojte, mile i ljuvezne Oko mene ptičice. Toržestvujte i slavite Druge sretne divice.
415; ubrzo potom, preštampana je u Golubici 1841, III, 160, sa sledećom zanimljivom primedbom: „Peva se kao: Pojte, mile i ljubezne; ili kao: Gde si, moja draga mladost?
O ovoj slovenačkoj verziji Subotićeve pesme slovenački književnik Mile Klopčič, u pismu od 21. marta 1954, ljubazno mi je saopštio sledeće podatke koje je dobio od prof. Pavela Kalana.
dr Marko Maletin, penzionisani upravnik državne arhive u Novom Sadu; dr Vladan Nedić, docent Univerziteta iz Beograda; Mile Klopčič, književnik iz Ljubljane; dr Pavel Kalan, docent Univerziteta iz Ljubljane; Teodora Petrović, upravnik Državne
Bojić, Milutin - PESME
O, jadni moji ljiljani i lale, Nemamo sunca. Treba da se vene. XXIX Hodite opet, moje noći mile, Noći lutanja i vinskoga dima, Prezreo sam vas, kô boce od lima Kad njene ruke o vrat mi se svile.
Tuđi smo, tuđi, moje noći mile. XXX Večeras, mala, čuj kraj jedne priče: Bio je jedan džin svemoćne vlasti, Orkan je rob mu bio s puno časti A
Jakšić, Đura - PESME
Sad se Mila izgubila: Tuđe ruke vino nose. Ana toči, Ana služi, Al’ za Milom srce tuži. Nema nama Mile više! Ono malo veselosti Što imaše dobri gosti, To kod Mile ostaviše. Ana toči, Ana služi, Al’ za Milom srce tuži.
Nema nama Mile više! Ono malo veselosti Što imaše dobri gosti, To kod Mile ostaviše. Ana toči, Ana služi, Al’ za Milom srce tuži.
Ko da igra? Ko da peva? Ko da žedni? Ko da pije? Ko li brigu da razbije? Nesta Mile, nesta ćeva! Ava toči, Ana služi, Al’ za Milom srce tuži! 1856.
Pevaš pesme, tužne, mile, Od ljubavi i megdana, Pa se sećaš strašne sile I strašnijih jošte dana; Ta bojeva davnih, stari’, Sa Tatari i
Nastasijević, Momčilo - PESME
VEČERNjE LjILjANI Topi se dan. Po zlatnom odru device mru, dragane bolu, sestre moje mile. Putuju nesmehnute za nečim što su snile. Sâm ja. Tople poniru reke. Mirišu na ljiljane što precvetali lane.
2 U zavičaju mom zgureni krovovi ćute i mile vode i dim po zemlji se krade. 3 Zebnja je ovde, osluškuju se stvor i tvar: u kamen zaspati javom, il’ budno snom
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
Jer sada njega nema. Nema od koga da se stide, ustručavaju. Mogu sada bez njega da se vesele do mile volje, veselo, srećno... [Jedina Mladenova pesma:] San me mori, san me lomi. Zaspati ne mogu...
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
Njega nose uza se devojke da bi se dopale momcima, a žene da bi bile mile muškarcima (upor. još Plіn. NH, 22, 71). Čenjeve od z.
Srbobran, 1896, 190; Sofrić, 199), a devojke ga još meću u imahu (miloduh — da bi bile mile, Karadžić, 4, 1903, 168); meće se u vodu u kojoj će se umivati ili kupati, i to obično sa uskršnjim jajetom i, ponekad,
Ćipiko, Ivo - Pauci
A jelo se i pilo do mile volje. Kod poslednjih čaša vina čisto se zaboravilo, pijući ih, ispiti ih za pokoj duše Nikine.
Gazda se začudi, ali mu bijahu mile njene besjede, jer godinama i njemu oteščao život i zanovetno mu i teško ovo putovanje u grad, a već bez Zlate ne može
Ilić, Vojislav J. - PESME
I pod hladnim daždem, oborene glave, Bono tiče sneva svoje mile seje: Kako zrakom leću daleko, daleko, Kuda toplo sunce cele zime greje...
1881. ZVEZDA Noć je vedra, blaga, Bledi mesec sja, U milini tone Vasiona sva. I zvezdice mile Rasipaju zrak... Samo jedna trepnu, Pa je pokri mrak. Čija beše zvezda? Bog jedini zna!
Ja dižem zlatni pehar svoj, Poklonik mile vlasti, I sve u slavu pijem njoj, U slavu prve slasti! Al' šta ste stali? S vina tog Vrte se do i luzi Na tirs
Proletnji danak se skrivô, I cvetno stresajuć granje vetar je hladniji bivô. Od svuda proveja struja tišine, mile i blage, Umornu pojeću dušu melemom ljubavi drage.
o toj lepoj maloj Tici pričaju se čudne bajke: To duša male kćeri nad grobnicom mile majke. Venulo je malo dete, što mu zemlja majku krije, Nestalo ga jednog dana i nikada došlo nije... Kud se delo?
Anđeo to je tuge. Po dubravama tavnim Njezina čudna pesma bolno i slatko ječi; U njojzi očajnik traži utešne i mile reči, I njima tugu goni Ona ga u nebo diže, dajuć mu krioca svoja... Muzo, hajdemo njojzi, jer to je sestrica tvoja.
A ruke, što su sretno S divljim se veprom bile, Bez moći i bez sile, Na tle su pale cvetno. Gde ste vi mile zore, I vi proletnji dani, Kad je božanskom nogom Bludio po poljani I zvonkim svojim rogom Gonio snažnog vepra, Surovog,
Ja ću, bez mile nade, I odsad njega zvati I s tugom spominjati Njegovo slatko ime. Ja ću, u vedre dane, Bludeti kroz poljane; I u svom
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
što razgoniš, Puste noći silne tame, Oj ti nebo, što no roniš Rosne svoje suze na me, Oj ti goro, što no gajiš Mile pesme, mile tice, Oj livado, što se sjajiš, Puna rose i travice- Dolo, stado, janjci dragi, Vrulo, cveće mirisavo Mili
razgoniš, Puste noći silne tame, Oj ti nebo, što no roniš Rosne svoje suze na me, Oj ti goro, što no gajiš Mile pesme, mile tice, Oj livado, što se sjajiš, Puna rose i travice- Dolo, stado, janjci dragi, Vrulo, cveće mirisavo Mili vetre, vetre
Da li odozgore S neba amo dođe, Da li mimo dvore Moje mile prođe? Valjda moju milu Vide prevesela, Pa bi meni silu Govoriti tela, Ali ne znaš, mila, Šta pre od milote, Jer si
ti tešku muku I po pesmi i po zvuku, Po uzviku i jauku, Što zadrkće sa usana Kao želja usijana… Pevaš pesme tužne, mile, Od ljubavi i megdana, Pa se sećaš strašne sile, I strašnijih jošte dana; Ta bojeva davni', stari', Sa Tatari i
Ko voli zimu, ko voli sneg Nek hita amo na snežni breg! Gle mile trešnje – osula cvet I badem cveta – kako je lep! I čela leće, pa kupi med Da medom zasladi zimski jed.
RANO RANI STEVAN POPOVIĆ (ČIKA STEVA) Probudi se utri oči Iz postelje meke skoči, lastavice mile tice Već cvrkuću letimice. Pa i ševa već te zove Da razgoniš lake snove. Prepelica u glas viče Na uranku pućpuriče.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Hoćete li da vidite? — Nata se zgrozila. Samohranost, sirotinja, milostinja. Mile, poštapaju se, bez zuba govore, bez zuba jedu, kašlju, niko da se nasmeje... života pred njima nema!
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
Ja ću potom potpisati, dok popijem kafu.« Sad, ljubezni čitatelji, i vi koje ste mi često vile i ale na vrat šiljale, mile čitatelnice, vi ništa pravednije ne možete zaktevati nego da vam ja spasenije ove naše irojkinje, kao padenije i
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
smisao i gostima tumačila šta sam ja time hteo reći, što mi neobično liči na slučaj sa zelenim papagajem gospođa-Mile apotekarice, koju sam docnije u životu poznao.
Kako su nam, na primer, bile mile one lekcije u starome veku koje su počinjale sa: „Malo se šta zna o događajima toga doba“ ili možda ovako: „Druga
Tu, u tom buretu, ja sam joj iskazao ljubav i, zbog te mile mi uspomene, i danas me još trone kad god prođem kraj kakvog bureta.
“ Beše tako u Vranje, u staro vreme, neki Mile Sojtarija; nije mu bog dao mnogo pamet, a gola sirotinja, pa kad ko umre, njemu daruju za dušu pokojnikove haljine.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
A dim od sagorele kože guši. Prostor je zasićen garom i čađi, što mile po zemlji. Poslužioci razbijaju ušice na topovskim cevima... U daljini gore neki magacini...
1 — Hoću ono — i pokaza trubu. — O, some along!2 Svirao je Mića do mile volje... Ali smo već ulazili u Krf, te ga nanovo stavih na koleno i naskoro se zaustavismo na pristaništu.
Petrović, Rastko - PESME
su tako meki, i reka nije duboka; Ma kud da pođemo, budalo, bagro, ista nas smrt čeka, Ista nas baš smrt čeka, kraj mile seljanke, U vojsci i železničnoj stanici.
Stanković, Borisav - KOŠTANA
MITKA I nikad gu ne vide’! KOŠTANA Ne mogu ti, pile, Mile, Da stanem, ustanem. Majka mi je sela, Mile, Na fustan, na fustan! MITKA Majka, prokleta majka! Ona ne dade.
MITKA I nikad gu ne vide’! KOŠTANA Ne mogu ti, pile, Mile, Da stanem, ustanem. Majka mi je sela, Mile, Na fustan, na fustan! MITKA Majka, prokleta majka! Ona ne dade. I nikada vu ne dade da gu vidim.
Šantić, Aleksa - PESME
Snesi mi sunca i probudi česme Sokova mladih, kao stablo srča Snažan da budem. O, zapjevaj pjesme Mile i tople kô jutro što strča Strmenom gore; vidaj, oslobodi Skrhane prsi od more i grča! Rominjaj, roso!...
Već grablje grabe i dižu se vile — Sa naviljcima zlata iznad čela Stupaju cure. Radosne i mile, Plodove žetve, slatku hranu sela, U stoge slažu.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
niti otrovati: u Momčila sestra Jevrosima, gotovi mu to gospodsko jelo, prije njega jelo ogleduje; u Momčila devet mile braće i dvanaest prvobratučeda, oni njemu rujno vino služe, prije njega svaku čašu liju; Momčil' ima konja
U Momčila čudan nauk ima: svako jutro u svetu neđelju rano rani u lov na Jezera, s sobom vodi devet mile braće i dvanaest prvobratučeda i četr'est od grada levera.
pramen magle od proklete zemlje Vasojeve, pak se savi oko Durmitora; ja udarih kroz taj pramen magle sa mojijeh devet mile braće i s dvanaest prvobratučeda i četr'est od grada levera; u magli se, ljubo, rastadosmo, rastadosmo, pak se ne
“ Opremi se vojvoda Momčilo, pa on siđe niz bijelu kulu; dočeka ga devet mile braće i dvanaest prvobratučeda i četr'est od grada levera, a ljuba mu izvede čilaša; dobrijeh se konja dovatiše, otidoše
nikog ne ostavljaš, care Lazo, od muškijeh glava, da ti može knjigu odnijeti u Kosovo i natrag vratiti; odvodiš mi devet mile braće, devet braće, devet Jugovića: ostavi mi brata bar jednoga, jednog brata sestri od zakletve“.
20 CARICA MILICA I VLADETA VOJVODA Pošetala carica Milica ispod grada bijela Kruševca; s njome šeću dvije mile kćeri: Vukosava i lijepa Mara.
Kad Sekula reči razabrao, ljutito je Janku govorio: „Ujko Janko, nemereno blago, ti ne slušaj moje mile seje, već me vodi na Kosovo ravno“. Ode Janko na Kosovo ravno i odvede Sekulu nećaka.
u lugu odziva: „A moj brate, serdar-Jankoviću, nijesu me savladale vile, već eto me tebi po avazu sa mojijeh do šest mile braće“.
mlada u Kotare ka bijeloj kuli Smiljanića, u avliju konja nagonila i pod kulom razjaha dorina, kad evo ti lijepe Anđuše, mile seke Smiljanić-Ilije, brže leti niz bijelu kulu a da vidi kakav junak dođe.
Svatovima konje privatite, vodite ih u podrume donje, mile goste na bijelu kulu“. Gospodara sluge poslušaše, otvoriše na avliji vrata, pod gostima konje privatiše, konje vode u
Gospodara sluge poslušaše, otvoriše na avliji vrata, pod gostima konje privatiše, konje vode u podrume donje, mile goste na bijelu kulu. Poštu čini Vide Maričiću, časti svate tri bijela dana, dok navrši što je kome drago.
ima od srca poroda, Taj nek kupi danas još jednoga, jednog sina ili milu ćercu, zarad boga i zaradi duše; koji bratac mile seje nema, sad je može za blago kupiti, svojoj duši mjesto uvatiti. Otkupljujte, moja braćo draga!
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Ovaj vojnički salutira i pozdravi na engleskom: — Halo, bojsovi! (Zdravo, momci!) Nikov otac Mile, zvani „Majkel“, radio je dugo godina u Americi kao rudar, farmerski radnik i kauboj (čuvar stoke) a kad se otuda
Na bjeličastoj tankoj traci ceste u polju pod planinom jedva su se nazirale crne bube kako mile jedna za drugom. — Eno ih, ono su tenkovi! — I tamo se sad voze Nijemci? — priupita Jovanče.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
svetoga, i kad se raspali oganj i diže u vis, u to dobi stigoše surovi Bugari potajno, mnogo množastvo, ima do pô mile oko grada. A grad već gori.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Zadubili se u posao. Kalfa Kote dovršuje neku srmali-muštiklu, — koju je poručio kod njih u radnji neki Mile, nazvan Mazni, najveći kicoš i meraklija u svoj mahali, ako ne i u svemu gradu, — a glavati čupavi šegrt Pote, i on
— tešio se Mane — nije niko bio, samo one, samo ženske, a one ne smeju od muških ništa da kažu, a mogu se smejati do mile volje, — to toliko...
To mi je mana da sam druželjubiv!“ u kafani puno. Žagor i razgovor na sve strane. Dolazi i Mile s harmonikom i seda obično u jedan ćošak. On obično pre večere odsvira ovde, a posle večere gde svira — ko bi to znao!