Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
dođe pismo od bimbaše Milenka Stojkovića gospodaru Đorđu: Turci neće drugome da se predadu no hoće samom Crnom Đorđu. Milenko je odma, otprilike kad i mi, ustao i s požarevačkom nahijom Požarevac umu̓aserio, čuvao i tukao se.
sorazmerno podeli, a Milenku ostavi više od 10 hiljada ovaca, koje su se u nahiji arnautske na ̓rani zastale, da Milenko, uzevši sebi tal, drugo po vojsci podeli. (To je bilo između 16. i 20. maja 1804.).
Kako se Požarevac preda i očisti od Turaka, Milenko Stojković dođe s vojskom i načini šanac u Kumodraži; a četo-kaik stoji mu za Kajaburnom.
— I tako vezir napiše buruntiju Redžepovu stricu, da izda četiri dahije, da i̓ Milenko bimbaša pobije i glave donese. Tako isto i Redžep-aga svome stricu piše: Ako ne pobije Fočića Memeda, Mula-Jusufa,
Redžepov stric vidi vezirovu buruntiju i Redžepovo pismo, i rekne: „Idi, pak dođi, kad se smrkne”. Milenko dođe, on mu pokaže sobe gde su dahije. Milenko opkoli, Turci ugase sveće.
Milenko dođe, on mu pokaže sobe gde su dahije. Milenko opkoli, Turci ugase sveće. Milenko zapali dosta krpa i baci unutra, zasvetli se, i oni spolja sve pobiju, glave odseku
Milenko dođe, on mu pokaže sobe gde su dahije. Milenko opkoli, Turci ugase sveće. Milenko zapali dosta krpa i baci unutra, zasvetli se, i oni spolja sve pobiju, glave odseku i u Beograd donesu.
Dođemo na Dunav, pređemo u Srbiju. Dođemo u Kličevac binbaši Milenku Stojkoviću; Protić ode kući. VII Milenko dade meni svoga hata, pet momaka i seksanu, da me do Katića u Rogaču otprate.
” do jednoga vrbljaka, i tu je svežemo u vrbljak, onda Turcima odgovorim: da ne smemo dati lađe, dok ne dođe binbaša Milenko, no pričekajte sad će.
Turci konje povezaše, vatre položiše, kafu peku i piju. Do sad li dva li dođe Milenko, ogrte vlašku belu kabanicu, i vlašku kapu, i doziva i̓ turski, kaže: „Selam vam je od bimbaše, sad će doći, no kažite
Na obali ima oko 50 i više denjkova pamuka. Onda povika Milenko: „Dajte taj pamuk povaljajte na skelu, da u leđi uzgred prevezemo”, i Turci misle: istina je!
Onda povika Milenko: „Dajte taj pamuk povaljajte na skelu, da u leđi uzgred prevezemo”, i Turci misle: istina je! No Milenko naredi sve denjak do denjka i načini busiju, a veće i vojska poče pridolaziti.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Dečanskoj Hrisovulji izvedeno je 45 ličnih imena, a mnoga od njih su i danas veoma rasprostranjena, poput: Milan, Milena, Milenko, Miljana, Milovan, Milojica, Milota, Miloš itd.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
KAĆANSKI 239 STJEPAN MITROV LjUBIŠA 240 MILAN Đ. MILIĆEVIĆ 243 MILORAD P. ŠAPČANIN 246 JOVAN GRČIĆ MILENKO 249 ČEDOMILj MIJATOVIĆ 251 PAVLE MARKOVIĆ ADAMOV 253 KOSTA TRIFKOVIĆ 255 KOSTA RUVARAC 257 IV REALIZAM 259 KULTURNE I
JOVAN GRČIĆ MILENKO Grčić pripada mlađem naraštaju omladinskom, onom koji se javio posle velikih pesnika nove škole. Rodio se u
odlikovao u realističkim opisima sela, produžujući I usavršujući što su pre njega pisali Jovan Subotić i Jovan Grčić Milenko.
Radičević, Branko - PESME
Već Mileta dojezdio doma, Ma je evo otišao oma, Te on traži jednog pobratima, Jer drugoga na domu ne ima. Milenko je skupio družinu, Pa krenuo nekud na Krajinu.
Već Milenko zelenka se lati, Već ga oštro bakračlijom vati, Već ti gleni ljube nesretnice, Ona skoči zeku za vođice: „Ne dam,
Sam Milenko ne sklapa očiju, Čudne misli po glavi mu s' viju; Kraj ognjišta on zamišljen sedi, Pa pred sobom ugaricu gledi, Kako
Jošte beše, brate, šesta četa, Tu prednjači vojvoda Mileta, A za njime Milenko je nagâ, Obojica kâ dva brata draga. Uz Milenka još je jedan pristâ, Sam on samcat, kažu, vredi trista, Ime mu je
mač u ruci sinu, Pa kroz Turke kâ munja se vinu, Zvizga, cika, i vika, i vreva, Al' pred Bajkom ko to desno seva? Milenko je... ono srce vrelo Daleko ga u Turke ponelo.
Ali sada pogledajde amo, Pogledaj im oca Murto-bega, Pod Turčinom doro mi se slegâ, A Milenko ustavio zeka, Pa Turčina na mač britki čeka; Turčin gađa, puca puška mala, Ali puška misli da je šala, Baš u glavu
Oh Milenko, miške li je jake, Lomi konje, sablje i junake: Tog po sredi, onoga po glavi, Mloge l' bule on u crno zavi!
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
mlatiš se s voćarstvom; ti, Radosave, opet sa tvojim svilenim bubama; ti Jovane, sa ručnim radom u osnovnoj školi; ti Milenko s kovanlukom, ’oćeš tu da se nabereš meda; ti Savatijeviću, samo da ti je da predaješ pjenije i da pevaš za pevnicom,
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
(Kažu da je taj ćurak bio na Aganliji kad ga je, sa ostalim dahijama, na prepad uhvatio Milenko Stojković na Ada Kale, i odsekao mu glavu.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Užeži, ćerko, kandilo! Ne štedi žuta tamjana! Pomol' se Bogu s materom Za dušu malog Damjana... J. Grčić Milenko XXXVIII GDE JA... Gde ja šećer sijem, Tu otrov izrasti; Gde ja pevat' mnijem, Tu ću u plač pasti.
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Drugi put su žandari nagnali mojega sina da odnese njihove marame da ih operu moje snahe. Treći put je baš tvoj stric Milenko došao i gotovo na silu od žena uzeo grebene za vunu, pa ih ni do danas nije vratio.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Našima dođe u pomoć još dve čete sa Oštre Čuke, gde je sa svojim odeljenjem stajao major Milenko Pavlović, a Turci odmah uvedu u borbu još četiri sveža tabora sa celom jednom poljskom baterijom — i tako se otvori
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
JOVANOVIĆ 223 PJESN PRI PODNESENIJU ZLATNOGA PERSTENA 224 VLADISLAV STOJADINOVIĆ ČIKOŠ 226 KUPAC I PILjARICE 227 MILENKO I BLAGOJE 229 PESMA 231 SPIRIDON JOVIĆ 234 SPOMEN 235 JOVAN ST. POPOVIĆ 237 SAKRIJ BLEDE TVOJE ZRAKE...
1831. Vladislav Stojadinović Čikoš MILENKO I BLAGOJE — Gle Blagoja! Kud ti težiš? Valjda na oranje? Daj da ti plug vidim i na njemu opranu. Gle!
Ja ni sluge ne šiljem na polje sa mršavim ručkom. — Lako je tebi, Milenko! — smejući se Blagoje gro’tom, — Plugom se dičiti, — reče; je od oca ti ost’o.
Hajd’ nek’ ti oru sluge, — oni ti oru za platu. Tuđin nikad nije radio svojski, i žećeš, Milenko, Kukolj i aptu; hrani ji samo i poj, da ne trpe Glada i žeđi kod tebe; ti ćeš skoro pored njih.
Proja mi pada na znoj i voda slađa, Milenko, Neg’ tvoje tebi poslastice stranim sa vinom. U sreći Ne ponesi se! Naplotak jedan iz blata, u blato drugi.
KUPAC I PILjARICE (str. 170). Štampano u Letopisu Matice srpske za god. 1831, č. 25, str. 77—9. MILENKO I BLAGOJE (str. 172). Štampano u Letopisu Matice srpske za god. 1831, č. 26, str. 74—5. PESMA (str. 173).
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
To viđe mladi Milenko, Povadi nože od sa Da ud̓ri jelu po grani; Ne ud̓ri jelu po grani, Neg̓ mladu Janu po glavi«. I u tome je, svakako,
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
STEVA), MOJE SELO 48 STEVAN POPOVIĆ (ČIKA STEVA), RANO RANI 50 STEVAN POPOVIĆ (ČIKA STEVA), KOVAČU 52 JOVAN GRČIĆ MILENKO, NESTAŠNI DEČACI 53 JOVAN GRČIĆ MILENKO, TICE SELICE 54 JOVAN GRČIĆ MILENKO, TEŽAKOVA PESMA U PROLEĆE 55 PETAR
(ČIKA STEVA), RANO RANI 50 STEVAN POPOVIĆ (ČIKA STEVA), KOVAČU 52 JOVAN GRČIĆ MILENKO, NESTAŠNI DEČACI 53 JOVAN GRČIĆ MILENKO, TICE SELICE 54 JOVAN GRČIĆ MILENKO, TEŽAKOVA PESMA U PROLEĆE 55 PETAR DESPOTOVIĆ (ČIKA PERA), VESELOST 57 PODACI O
(ČIKA STEVA), KOVAČU 52 JOVAN GRČIĆ MILENKO, NESTAŠNI DEČACI 53 JOVAN GRČIĆ MILENKO, TICE SELICE 54 JOVAN GRČIĆ MILENKO, TEŽAKOVA PESMA U PROLEĆE 55 PETAR DESPOTOVIĆ (ČIKA PERA), VESELOST 57 PODACI O PISCIMA 58 HRONOLOGIJA POČETAKA SRPSKE
Grčić Milenko, Branko Radičević, Mita Popović, Pera Despotović i drugi. Stevan Popović imao je izražen osećaj za estetsku procenu
I rano preminuli „fruškogorski slavuj“, pesnik Jovan Grčić Milenko (1846–1875), u svojim pesmama je obrađivao motive po kojima se ubraja u pesnike za decu.
Dok je vrelo udri, kuj! I čekićem pokuckuj! NESTAŠNI DEČACI JOVAN GRČIĆ MILENKO Laku igru udesili nestašni dečaci, uska im je soba njina, a uski sokaci – ne breg, na breg!
Gleda vazda umiljato, pa im sreću snaži, u proleću – sreće dosta, srećan – ko je traži! TICE SELICE JOVAN GRČIĆ MILENKO Let, let, tičice male! Let, let, let!
Otputujte čilom srećom A dođite još sa većom Opet u naš svet, Let, let, let! TEŽAKOVA PESMA U PROLEĆE JOVAN GRČIĆ MILENKO Zeleni se mio breg, Sve na njemu živo; Dosta ga je beo sneg Zimuske pokriv'o! Blagoslov je u zori, To je s neba dato!
Jovan Grčić Milenko (1846–1875), rođen u Čereviću, umro u Beočinu. Pohađao je gimnaziju u Novom Sadu, Segedinu i Požunu, a studije
Rođen Stevan V. Popović (Čika Steva) 1846. Rođen Jovan Grčić Milenko 1847. Branko Radičević: Pesme I Rođen Petar Despotović Gavrilo Popović: Zabave za decu (prevod s ruskog) 1851.
Rođen Mileta Jakšić Jovan Grčić Milenko: Pesme 1871. Rođena Danica Bandić Petar Despotović: roman Zanat je zlatan Milan Đ.
Rođen Radoje Domanović 1875. Rođen Branislav Cvetković (Čika Brana) Umro Jovan Grčić Milenko U Zemunu pokrenut drugi srpski list za decu Dečji prijatelj (urednici Aleksandar Kuzmanović i Mita Nešković) 1876.