Radičević, Branko - PESME
travu dole pa smo posle seli Pod drvo kakvo koje ladi seno, I vence zatim od njega smo pleli; I provodeći vreme tu mileno, Od usta poljub pili smo mi vreli: I opet malo ruka nam je rad'la, A usta su nam poljubom nagrad'la. 20.
54. Moje srce bilo je blaženo, Da ne moga reči govoriti, Njeno oko gledaše mileno; Ne moga se više protiviti, Ja poiti ka njojzi itreno, Da obuvatim telo milo njeno: Rukom nebu ona pokaza tade, —