Radičević, Branko - PESME
Bože silni, to na tvoju diku, Al' pomozi Mileti jadniku! Mileta je mokar ća do kože, Al' je junak, te podneti može: „Da je lepše, bilo bi mi pravo, Samo, veli,
Radi čeljad, a Cveta nadgleda, Sad privata, a sad zapoveda, Ta vredna je, Bog je podržao, Pa Mileti za ljubovcu dao! Eto časti Srpčića starina, Čast gospodska pod nebom milina, Samo šteta, pobratime mio, Što ti
I Mileta gleda druga svoga, Čini mu se sjetan dozlaboga, Krupno nešto uči u pameti — Žao beše vojvodi Mileti. Seti s' Cvete pa se i prepade, Pa ovako govoriti stade: „Šta je tebi, brate Radivoje?
Al' eto ti, Srbinjo, pomoći! Glas nesretni došao Mileti, Što počini Solimane kleti, Svojim četam' ostavi Milenka, Pa obrnu pretila zelenka.
Turčin, goni ga Mileta, Ha da stigne Solimana kleta, Obrte se Turčin iznenada, Pa mi pušku tu malu spopada, Pa Mileti u prsi je pali, Al' ga s konja ne može da svali, Promaši ga malo podaleko, Al' je tebe pogodio, zeko, Nogu ti je
Pravo konjik ka Mileti krače, A on skoči: „Otkuda, junače?“ — „Bog ti višnji dao sreću bolju, Al' ti nosim jade i nevolju, Nosim svoju i