Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
Ima tri hiljade forinti srebra. Koju će sad Čekmedžijić od ove dve? Tatijana je bogatija, a Mileva je vaspitanija. Ljuba će najpre da proba bogatiju, pa ako ne ispadne za rukom, tek onda vaspitaniju.
Dođu u B. Majka je već kod Mileve. Ljuba se preobuče u bircauzu, pa ide u vizitu. Dopadne mu se Mileva. Lepo je bila obučena i uštirkana.
Ljuba kao da se pomamio tako kurove pravi frajla-Milevi. Mileva sve uspija. — Vidite, frajla-Mileva, ja se s vama vrlo rado zabavljam. — To mi je milo, a šta je tome uzrok?
Ljuba kao da se pomamio tako kurove pravi frajla-Milevi. Mileva sve uspija. — Vidite, frajla-Mileva, ja se s vama vrlo rado zabavljam. — To mi je milo, a šta je tome uzrok? — Sve što god je na vama.
Tako su se ljubazno donekle koškali. Ljuba je samo iz kurmaheraja rečima zabadao, no frajla-Mileva znala se vešto izvući. Ljuba svršava vizitu. Kao sreće radi, ostavi dva talira i obeća da će sutra opet doći.
Kao sreće radi, ostavi dva talira i obeća da će sutra opet doći. Sutradan eto Čekmedžijića već u sedam sati u posetu. Mileva još spava. Probude je. Ljuba je nešto zamišljen. — Pa šta, zar frajla-Mileva još spava? — Znate, čitala je noćas mnogo.
Mileva još spava. Probude je. Ljuba je nešto zamišljen. — Pa šta, zar frajla-Mileva još spava? — Znate, čitala je noćas mnogo.
Tako se dugo još koškaju, Ljuba o ekonomiji, a frajla Mileva o amizant životu. — Ljuba se preporuči, no obreče da će do osam dana možda opet doći, sad mora kući.
— no samo je zlo to što je vrlo nobl za njega. Majka drži za sigurno da će biti šta, premda Mileva malo naviše teži. — Ljuba ostaje pri prvom, tojest da sutra otputuje. Oprosti se sa majkom.
Prespavao je jutro. Premišljao je da posluša majku, pa da još ostane. Majka i Mileva o tom ništa ne znaju. Drže da je Ljuba otputovao. Pre podne eto Ljube opet u kuću Mileusnića. Pita za frajlu.
Pita za frajlu. Kažu mu da nije kod kuće, otputovala je u N. Mole ga da čeka do sutra, Mileva će se dotle vratiti. Ljuba posluša, no zasad se preporuči i ode. — On raspituje po varoši za Milevu.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
1827. izišlo je »žalostno pozorište« Nevinostъ ili Svetislavъ i Mileva, a 1828. »junačko pozorište« Milošъ Obilićъ. Tako je 1830.
114 On je pokušao i rad na epu, i od njega je ostalo i nekoliko spevova: »pripovetka« u stihu Mileva (1882), najveći njegov pesnički rad Ribar (1889),115 koji podseća na Geteova Fausta i Ljermontovljeva Demona, odlomak
Radičević, Branko - PESME
„Al' di je anđô, da me onde čeka? Mileva di je?“... Već je blizu mesta, Već čuje žuborenje izvora Što preko šljunaka šareni skače.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
VUČKO: Ama što će da se igra? LjUBA: Zar bi ti išo? VUČKO (trese glavom): Ja! LjUBA: Svetislav i Mileva. VUČKO: To se igralo već. LjUBA: Sad po drugi put. VUČKO: Jok! Tu ne idem. Ete ako će majka.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
u Pančevu”, dopisnik kazuje kako se na toj svečanosti pre prikaza Sterijine tragedije Bajazit ili Svetislav i Mileva pevala ova Vidakovićeva pesma, a evo kakav utisak je ostavila: „No tko bi opisati mogao” — kazuje dopisnik — „ono